MMF: Srbija da ne ograničava izvoz osnovnih životnih namirnica

Međunarodni monetarni fond (MMF) smatra da je ograničenje izvoza i cene osnovnih životnih namirnica, koje je uvodila Vlada Srbije, „izazivalo tržišne poremećaje“ i smanjenje profitabilnosti preduzeća. Kako se ocenjuje, te mere negativno utiču i na cenu tih proizvoda.

MMF je zbog toga u svom najnovijem izveštaju  ohrabrio Vladu Srbije da se uzdrži od tih ograničenja, kao i da se ograniče direktne tržišne intervencije.

Kako se podseća, u martu su uvedene privremene zabrane izvoza nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda, uključujući kukuruz, pšenično brašno i suncokretovo ulje.

Od tada su ove mere postepeno ublažavane, pretvarane u izvozne kvote, a većina njih kasnije je ukinuta.

Takođe, na snazi je i ograničena cena brašna koje se prodaje u maloprodaji.

Ipak, kvote ostaju na snazi za nekoliko proizvoda, uključujući mleko, koje prema poslednjoh odluci, kako je prenela Nova ekonomija, ne sme da se izvozi iz Srbije do kraja decembra.

MMF smatra da te mere pomažu najugroženijim građanima, ali savetuje da se sva ostala ograničenja što pre ukinu.

Kako se navodi, Vlada Srbije je nagovestila da će sve te mere biti ukinute čim bude bilo manje brige za snabdevanje osnovnim životnim namirnicama.

Vlada produžila ograničenje cena za gorivo, brašno, mleko

NEGATIVNI EFEKTI ZABRANE IZVOZA

Udruženje milinarske industrije Žitounija, nedavno je tražilo od Vlade Srbije da im nadoknadi razliku u ceni brašna koja je tokom više meseci bila zamrznuta, počevši od 15. novembra 2021. godine.

Ta mera doneta je kako bi se građani zaštitili od poskupljenja brašna.

Predstavnik tog udruženja Zdravko Šajatović, rekao je za Novu ekonomiju da prema važećem zakonu razliku između ograničene i tržišne cene brašna mora da nadoknadi država, a ne oni.

Kasnije je objavljena uredba kojom su mlinarima predviđena dodatna sredstva za te namene u iznosu ud 193,5 milona dinara.

Tradicionalni kupci našeg brašna, kako dodaje, pre svega iz Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine dosta su tražili brašno jer su se uplašili da ga neće biti.

„Mogli smo dobro da zaradimo, a zabrana je trajala dva meseca, isto koliko i ta konjuktura (sticaj zgodnih okolnosti). Prema našoj proceni mi smo izgubili na izvozu 40.000 tona brašna u vrednosti od nekih 17 miliona evra“, objasnio je efekte zabrane Šajatović.

Šta je poljoprivrednicima potrebno da ne bi bili „na rubu egzistencije“

Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata takođe je govorio za naš portal o negativnim efektima zabrane izvoza, posebno suncokreta.

On je podsetio da je država zabranila izvoz suncokreta, u trenutku kada su Italijani nudili od 900 do 1.000 evra po toni, pre njegove žetve.

„I onda država nas subvencioniše da nam plati 73 dinara, doplati nam na cenu od 65 dinara sa kojom su izašle uljare. To su opet monopolisticke cene za mali broj uljara koje su pokupovali glavni izvoznici i uvoznici poljoprivrednog repromaterijala i poljoprivrednih proizvoda u biljnoj proizvodnji. I dođemo u situaciju da oni kao nas nešto pomažu, a da su otvorili tržište i pustili da prodajemo suncokret, uzeli bi 30 odsto više novca“.

Kako dodaje, te pare je uzeo neko drugi.

„I neko očekuje da bude stabilna proizvodnja. To je klasičan lopovluk koji traje godinama u poljoprivredi, na leđima seljaka Ne postoji zemlja u Evropi koja ima siromašnog poljoprivrednika, a stabilnu državu i prehrambenu proizvodnju“.

Mlinari: Socijalnu politiku treba da plaća država, a ne mi