Mostogradnja u Novom Sadu: Država „štiti prirodu“, građani joj ne veruju

U Novom Sadu država trenutno gradi tri mosta, kroz projekte vredne 370 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo građevine. Građanski aktivisti tvrde da izgradnja jednog od njih, na prostoru Ribarskog ostrva, Šodroša i Kameničke Ade, ugrožava životnu sredinu i ukazuje na „brojne probleme koji postoje u nadležnim institucijama“.

Građani Novog Sada koji su okupljeni u grupu Ekološki front Novi Sad već duže vremena protestuju zbog izgradnje mosta na području Šodroša.

U Novom Sadu nije održana adekvatna javna rasprava o tome gde bi zapravo mogli da se nalaze mostovi čiju su izgradnju ponovo nespretno najavili takozvani gradski i državni prvaci, kaže za Novu ekonomiju biolog Marko Šćiban, aktivista grupe građana Ekološki front Novi Sad.

„Komično je što čak ni drugi most koji je u planu za gradnju nizvodno od grada ne predstavlja pravu ‘obilaznicu’ oko Novog Sada jer zapravo prolazi kroz Petrovaradin i Sremsku Kamenicu“, dodaje Šćiban.

To kako ocenjuje, znači da je taj most nastavak vijadukta, brze saobraćajnice koji prolazi kroz naselje u dužini od nekoliko kilometara.

„Isto tako ni most u nastavku Bulevara Evrope nije obilaznica poput onih postoje Zagreba, Budimpešte, onakve kakva se radi oko Beograda. Da su se obilaznice zaista planirale, one ne bi išle kroz naselja, već bi barem jedan od mostova trebalo da bude negde izvan naseljenih zona poput, na primer, deonice između Begeča i Futoga gde je most svakako od prioritetnog značaja za zapadni Srem i zapadnu Bačku“, napominje sagovornik našeg portala.

On podseća i da je najavljena izgradnja mosta kod Neština, sela u Opštini Bačka Palanka, ali pitanje je da li će to ikad i kad biti realizovano.

„Od Novog Sada do hrvatske granice i Bačke Palanke, već godinama morate da se vozite do Novog Sada, kako bi preko mosta prešli u Srem. To su te kapitalne obilaznice nakon kojih će urbana zona Novog Sada i dalje predstavljati ‘usko grlo’ između Bačke i Srema“, kaže Šćiban.

Kako dodaje, nikakvih problema ne bi bilo da je most umesto preko Šodroša planiran na delovima nelegalno uzurpirane obale Dunava gde se eksploatiše pesak, tu se niko ne bi bunio.

Prema rečima našeg sagovornika, postavlja se pitanje zašto takvo rešenje nije ponuđeno, kao i zašto nametnuti Generalni urbanistički plan (GUP) do 2030. nije ukinuo statuse zaštite prirode sa Kameničke ade, kada se znalo da je tu planiran most.

„To je isto kao kad bi ste odlučili da renovirate staru kuću, a prethodno je stavite pod zaštitu. Međutim, poenta nije u tome. Ispada da je poenta samo da se bilo šta, bilo gde gradi, da se uzima što više kredita i da se to namešta burazerskim firmama. Tako se namiruje uvek gladna hobotnica, a naivni građani će sve to makar i na silu finansirati“, dodaje sagovornik Nove ekonomije.

Nadležni, kako dodaje, pričaju i kako je most preko Šodroša rešenje za narastajući problem saobraćaja u gradu. Međutim, u praksi oni kako primećuje, ili ne znaju ili neće da naprave ni „zelene talase“ na semaforima.

„Na skoro svakom semaforu je gužva, u gradu gotovo da ne postoji zeleni talas, dok se na Bulevaru Evrope koji treba da predstavlja obilaznicu ili brzu saobraćajnicu semafori se nalaze na svakih 300-400m“, objašnjava naš sagovornik.

On podseća da je bilo drugih i boljih rešenja za most koji se planira preko Šodroša. Ekološki front Novi Sad i DANS (Društvo arhitekata Novog Sada) čak predlagali da se (ukoliko se gradi) na novom mostu odmah uradi rešenje za šinski saobraćaj.

Aktivisti: Država ne poštuje zakon na novosadskom Šodrošu

To bi kako su tada objasnili njihovi predstavnici na javnoj raspravi za Plan generalne regulacije za most u produžetku Bulevara Evrope, pomoglo da se smanji zagađenja vazduha i pospešio bi se saobraćaj.

Međutim, kako Šćiban dodaje, nadležni su rekli da to ne može, jer je planom predviđeno da se to uradi na Mostu slobode.

Sagovornik Nove ekonomije kaže da to znači da će stari most morati da se prerađuje, što je sigurno teže i skuplje od postavljanja takve infrastrukture na mostu koji je već u izgradnji.

„Projekat o razvoju šinskog saobraćaja u Novom Sadu radio je isti čovek koji ispred JP Urbanizam određuje da li će taj projekat biti usvojen ili ne. Vlada sukob interesa u svakom smislu i na svakom koraku, uz kočenje institucija koje treba da rade ono za šta su plaćene“, objašnjava naš sagovornik.

On se osvrnuo i na tvrdnje ministra građevine Gorana Vesića kako će izgradnja mosta koji je planiran na Šodrošu biti ekološki projekat, kao i da će na tom području biti zabranjen saobraćaj kamionima.

„Ekološki mostovi ne postoje, a sa početkom gradnje onog preko Šodroša su već prekrišili skoro sve što se moglo prekršiti. Svakako da most, ako se on uopšte i gradi, treba osposobiti za punu funkciju. On treba da bude upotrebljiv u slučaju da neki od obližnjih mostova iz nekog slučaja ne mogu da se koriste“, kaže Šćiban.

Prema njegovom mišljenju, najveći problem u vezi sa, kako ocenjuje, nezakonitim početkom izgradnje mosta preko Šodroša je što se pokazalo da su institucije koje bi trebale da se brinu o zaštiti životne sredine razorene iznutra.

„Političari obmanjuju policiju da štiti nezakonite projekte, kao i da su u potpunosti ugušena prava građana na uključivanje u odlučivanja u vezi sa pitanjima životne sredine. Izgleda da se inspekcije u Srbiji koriste samo za obračun sa političkim neistomišljenicima“, smatra naš sagovornik.

Ipak, kako dodaje, pitanje svih pitanja je koliko sve to košta i da li to možemo da priuštimo.

„U Srbiji prema popisu ubrzano opada broj stanovnika, gradove pretvaramo u zagađene favele o trošku građana i bogaćenju povlašćenih struktura, a kredite za sve te projekte treba da vraćaju generacije koje tek dolaze. Sa takvim vlastima nije ni čudno što izumiremo“, dodaje Šćiban.

VESIĆ: BRINUĆEMO O EKOLOGIJI

Ministar građevine Goran Vesić je istakao da tri nova mosta znače manje saobraćaja u gradu, manje zagađenja, veću zaštitu životne sredine i bolji i komforniji život svih građana i građanki Novog Sada, a na taj način Srbija postaje mesto za bolji život svih ljudi.

„Ulažemo ove godine 3,6 milijardi evra u infrastrukturu. Trenutno nema većeg ekološkog projekta od Fruškogorskog koridora. Tražili smo da se postave barijere zbog buke i to će biti urađeno. Radiće se po svim pravilima struke i ekologije“ rekao je Vesić.

On je dodao da je Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada uradio Studiju revitalizacije ekološkog koridora Dunav sa okruženjem (Ribarac i Кamenjar sa Dunavcem Šodroš) sa staništima zaštićenih vrsta koji će biti potpuno sproveden do poslednje preporuke koje su dali stručnjaci.

Aktivisti brane Šodroš, tvrde da policija štiti privatne investitore