MUP: Svaki deseti lek u prometu u Srbiji je falsifikovan

Svaki deseti lek u prometu u Srbiji je falsifikovan, a ipak, uprkos tome, nismo zemlja u kojoj cveta krijumčarenje lekova, kažu u MUP-u. 

U jednom, ipak, ne zaostajemo za svetskim trendom, jer se i u Srbiji najčešće krijumčare lekovi za potenciju.

Naročito zabrinjava činjenica da se, osim na internetu, gde ih je najviše, falsifikovani lekovi ponekad pronalaze i u apotekama.

Da li srpska policija kvari sreću pojedinim muškarcima ili im, zapravo, spasava živote, dok vrši zaplenu krijumčarenih lekova gde su najbrojniji oni za potenciju.

„Vijagra, kamagra, cijalis – to su prva tri mesta, sledeći idu lekovi za hronične bolesti, za dijabetes i povišeni krvni pritisak, i na trećem mestu su lekovi koji su značajno skuplji, pre svega lekovi za lečenje kancera“, navodi predstavnik Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine MUP-a Srbije Mikailo Tijanić.

Zbog korišćenja falsifikovanih lekova godišnje u svetu umre oko 700.000 ljudi. U Srbiji, nema zvaničnih podataka o broju stradalih. Ko će, kako i koliko brzo reagovati nakon konzumiranja takvih lekova, lekari ne mogu da predvide, jer ne znaju šta se u njima nalazi.

„Možemo da očekujemo da nema terapijskog dejstva uopšte, jer može da se stavi šećer u falsifikovanu supstancu, ili da ima negativnih terapijskih efekata, neželjeniih dejstava koja mogu da budu i fatalna“, objašnjava klinički farmakolog Lepa Jovanović.

Bile posledice fatalne ili ne, krijumčar lekova, ukoliko ga policija i otkrije, u najgorem slučaju provešće tri godine u zatvoru, jer u Srbiji falsifikovanje lekova nije posebno krivično delo.

Direktor Globalne bezbednosti Pfizer Dankan Elson rekao je da su u državama poput Kine, Pakistana, afričkih zemalja i drugih pronađene skrivene laboratorije u kojima se falsifikuju lekovi. Elson je istakao da su u zaplenjenim količinama falsifikovanih lekova najčešće pronadjeni otrov za pacove, boje za puteve i druge neželjene supstance.

Prema njegovim rečima, postoji velika opasnost od interneta, jer podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je više od 50 odsto kupljenih lekova putem interneta falsifikat. On je istakao da se kriminalci često odlučuju na krijumčarenje lekova, jer su niski operativni troškovi, mali rizik da će biti uhapšeni i velika zarada.