Muzej automobila je „dobio noge“ u nepoznatom pravcu

U prilog tome da umetnost i kultura nisu popularne u Srbiji, svedoči činjenica da se posle tri decenije, Muzej automobila koji je bio jedan od glavnih simbola grada Beograda, sada ne može ni na mapi pronaći. Ostali su samo stara zgrada i natpis, a unutra više nema oldtajmera koji su ušli u legendu, već se tu smenjuju novi, moderni, „besni“ automobili čiji vlasnici to kultno mesto sada koriste kao običnu garažu. 

Muzej automobila je početkom ove godine prinudno iseljen iz „Moderne garaže“ u Majke Jevrosime u kojoj se godinama nalazio, a kao novu destinaciju izabran je prostor ispod Brankovog mosta – ali usled nemogućnosti da se taj prostor rekonstruiše, Muzej još uvek „čeka“ na svoje „useljenje“.

Muzej su zajednički osnovali 1994. godine Skupština grada Beograda i kolekcionar automobila, reditelj i nekadašnji ministar kulture Bratislav Petković.

Sedište Muzeja je bilo u „Modernoj garaži“, zgradi koja je proglašena za kulturno dobro i predstavlja karakterističan spomenik kulture tridesetih godina prošlog veka – kada je i nastala na osnovu ideja ruskog arhitekte Valerija Staševskog.

„Garaža je bila namenjena za parkiranje, održavanje i servisiranje automobila po tadašnjim najvišim standardima, a usluge koje je pružala bile su iste kao što su ih imale slične garaže u Parizu, Berlinu ili Londonu“, govorio je osnivač Muzeja automobila i kolekcionar, Bratislav Braca Petković.

Značaj objekta proističe iz činjenice da je zgrada Moderne garaže prvi objekat takve vrste ne samo u Beogradu, već i na Balkanu, da je po tehničkim mogućnostima bio savremenik sličnim objektima u Zapadnoj Evropi, da su u njemu sačuvani značajni pneumatski alati i da je bio centar auto-sporta u Beogradu, kako navodi Vreme.

Uprkos istorijskom značaju, doneta je odluka da se muzej automobila izmesti, ali određeno mesto ispod Brankovog mosta ipak „ne ispunjava uslove“.

„Zaključkom Vlade od 27. avgusta 2020. godine, odlučeno je da se poslovni prostor ispod Brankovog mosta u Bulevaru Mihajla Pupina (Garaža servis), od 1.384 kvadrata opredeli za potrebe muzeja. Međutim, početkom 2022. godine na bazi ispitivanja Instituta za ispitivanje materijala i konstrukcija, zaključeno je da je nemoguće rekonstruisati postojeći objekat i da nije moguća izgradnja novog na postojećoj lokaciji, usled bezbednosnih, urbanističkih i građevinsko-arhitektonskih ograničenja“, naveli su tada u sekretarijatu za B92.

Takođe, nekoliko dana pre toga, Srpski savez za istorijska vozila saopštio je da grad Beograd, koji je i osnivač pomenute gradske ustanove kulture, nije obezbedio niti privremeni, niti stalni alternativni prostor za pomenuti muzej.

Koliko je poznato, ispred Vlade je saopšteno da će za stare i vredne četvorotočkaše iz zbirke Muzeja automobila biti obezbeđen privremeni smeštaj, a kako bi se svi potrebni koraci sproveli u delo vlada je dala saglasnost da Muzej nauke i tehnike, čiji je osnivač Republika Srbija, zaključi sporazum sa Muzejom automobila.

Foto: Nova EkonomijaNova Ekonomija

Zbirku muzeja čini oko 100 automobila, među kojima su veoma stari i retki četvorotočkaši koji imaju poseban značaj za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma kod nas i u svetu, kao i za istoriju automobilizma na ovim prostorima u XX veku.

Najstariji automobil je Marot – Gardon, iz Francuske, iz 1897. godine, sa De Dion Bouton motorom.

Takođe, u zbirci su i francuski automobil Charron iz 1908. godine i Ford T iz 1925. godine – prvi automobil izrađen u velikoj seriji, na montažnoj traci.

Isto tako, kolekcija obuhvata i automobile iz 50-ih, 60-ih i 70-ih godina XX veka, među kojima su Mercedes C 300 – D convertible, poznat kao ”Adenauer” iz 1956. godine, Jaguar MK2, iz 1963. prvi sportski luksuzni auto, Cadillac de Ville convertible, kabriolet iz 1957. godine.

Interesantan je i podatak da su muzejski oldtajmeri u funkcionalnom stanju, te su svi upotrebljivi, ali ipak ih „ne koristimo“.

„Da nam ništa nije sveto“ dokazuje ovaj primer iz kog vidimo da su nam garaže za parking postale nešto „najbitnije“ – a na to ukazuje i činjenica da se, osim muzeja, ne libimo ni da „uništimo“ zelene površine i da od njih napravimo mesta za parking ili pak nove garaže.

Nova ekonomija je uveliko pisala i o problemima koje Beograd ima usled rasta površina koje su pokrivene betonom, uglavnom radi proširenja prostora za parkiranje.

Sa ovakvim ponašanjem – kada žudimo samo za parking mestom, a istoriju i kulturu „brišemo“ i prebacujemo u „stari podrum“ pun svega i svačega, ne bi trebalo da se puno iznenađujemo kada čujemo da se govori o nekulturi i nepoznavanju sopstvene istorije.

Prebaciti nešto što ima vrednost na neko „bolje“ mesto je poželjna promena, ali ukoliko to mesto zaista i postoji, a ne da ovako – niko ne zna gde je „nestao muzej“ – muzej koji čuva istoriju i duh jednog vremena.

Poslovni forum Srbija-Japan: Zašto su Japanci „zagrejani“ za Srbiju?