Na Pešteru ugrožena vodoizvorišta, ali i tradicionalno stočarstvo

Pešterci koji se bave stočarstvom, osim relativno malih subvencija i premija koje često kasne, nemaju nikakvu pomoć države, ocenjuju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Pored toga, okreću se ekploataciji treseta, zbog čega je ugroženo i vodosnabdevanje Tutina, Novog Pazara i Sjenice.

„Ljudi su često prepušteni nakupcima kao u Srednjem veku, najkvalitetniji stočarski proizvodu u zemlji najčešće se izvoze, a širom Srbije u mesarama to meso praktično ne može da se kupi, kao da su ti ljudi na nekom drugom kontinentu, ili planeti“, kaže za Novu ekonomiju Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

On podseća da potrošači u gradovima Srbiji, kao i u drugim delovima zemlje, istovremeno kupuju meso od životinja koje su živele na farmama, za razliku od onog koje su gajene na otvorenom.

Neretko je to i meso iz uvoza, sa „isteklim rokom upotrebe“.

„Ne kažem to ja nego razni izveštaji koji su dostupni javnosti“, tvrdi sagovornik našeg portala.

Prema njegovim rečima, pored toga što je širom Srbije situacija zbog suše sve teža, treba napomenuti da je Pešter predstavlja kraško polje koje vrlo lako može da izgubi vodu.

„Situacija u vezi sa neprestanom eksploatacijom treseta, iako se to ne dešava prema zvaničnim papirima, dešava se na teretu. To se vidi i iz satelita, dakle i iz svemira, ne mora se doći na teren“, dodaje Šćiban.

Objašnjava da ekspolatacija treseta ugrožava vodoizvorišta preko kojih ljudi uspevaju da namire stoku i obebezbede vodu.

VIDEO: PRILOG O EKSPOLATACIJI TRESETA TV FORUM INFO IZ PRIJEPOLJA

„Vodoizvorišta su potencijalno ugrožena ukoliko se taj vodoakumulirajući sloj treseta skine“, napominje Šćiban.

Kako naglašava, postoji mogućnost da zbog toga presuši još više izvora sa kojih se tri velike opštine, Tutin, Sjenica i Novi Pazar snabdevaju vodom.   

„Novi Pazar je ogromni, rastući grad, sa preko 100.000 stanovnika“, napominje naš sagovornik.

On podseća i da je na reci Raški koja snabdeva taj grad vodom izgrađena i mini-hidroelektrana (MHE).

„Igramo se sa vrlo ograničenim resursima koji su nam besplatni i koje možemo da izgubimo zbog profita praktično pojedinaca, a ne celokupne zajednice“, smatra predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Treset, kako podseća, služi za obogaćivanje zemljišta, između ostalog i zasada pod borovnicama, ali u ovom slučaj na Pešteru on obezbeđuje vodu za tri opštine i lokalno stanovništvo od eksploatacije nema nikakve koristi.

„To je sve i u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti prirode, Ramsarskom konvencijom. U situaciji ovoh klimatskih promena i regionalne suše koju imamo , ugrožavanja stanovništva, onda su zaista nedopustive i nepotrebne takve aktivnosti na sve ostale probleme koji postoje“, napominje Šćiban.

Kako je ranije pisala Nova ekonomija, ugrožavanje stočarstva na Pešteru, urožava ceo tamošnji ekosistem. Na to je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica iz Novog Sada ukazivalo i početkom 2021. godine.

Taj oblik stočarstva je kako se naglašava, veoma važan, jer sprečava zarastanje pašnjaka i livada, koji su veoma važna staništa ugroženih vrsta ptica i ostalih divljih životinja.

Tresave, odnosno tresetišta su kisela vlažna staništa brojnih zaštićenih vrsta ptica. Kako navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica, tokom eksploatacije to područje se zatrpava kamenjem i komunalnim otpadom.

Tresave filtriraju vodu kroz zemljište i održavaju visok nivo podzemnih voda.

Čedomir Savković