Za uređenje robne berze i uvođenje robnih zapisa kojima će moći da se trguje, što je bio jedan od glavnih zahteva na prošlogodišnjim protestima poljoprivrednika, biće potrebno dve do tri godine, ocenio je član Radne grupe za uređenje tržišta i robne berze Dušan Tornjanski.
„Zadovoljni smo dosadašnjim radom Radne grupe za uređenje tržišta i robne berze, popisana su javna skladišta i usvojen pravilnik kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za trgovinu na otkupnim mestima, skladištima. Tražimo da, na osnovu predate robe javnom skladištu, dobijemo robni zapis kojim ćemo moći da trgujemo“, rekao je za Betu Dušan Tornjanski iz Saveza udruženja poljoprirednika Banata.
Poljoprivrednici su jesenas, nakon blokade puteva traktorima, tražili uređenje robne berze i uvođenje robnih zapisa, takozvanih „terminskih ugovora“.
Nadležna ministarstva poljoprivrede i trgovine donela su ovih dana pravilnik kojim se propisuju minimalni tehnički uslovi za skladišta, a tiču se prostora, uređenja i opreme, kao i načina prodaje robe.
Pravilnikom je detaljno pobrojana oprema koju mora imati otkupno mesto, a koja omogućava određivanje parametara kvaliteta pri prijemu, odnosno razvrstavanje prema kvalitetu, klasi poljoprivrednih proizvoda za zrnaste proizvode, voće i povrće, stoku.
Propisana je i mogućnost da poljoprivredni proizvođač, ako nije zadovoljan utvrđenom količinom, kvalitetom, odnosno klasom predatih poljoprivrednih proizvoda, može da se obrati nadležnom inspektoru Ministarstva poljoprivrede, radi provere načina određivanja parametra kvaliteta kontrolnih organizacija koje je angažovao otkupljivač.
Popis je obuhvatio 786 skladišta, kao i uljare, pivare i špiritane i obezbedio je detaljne podatke o kapacitetima, načinu skladištenja, kao i o kvalitetu robe. Utvrđeno je da ukupni skladišni kapaciteti u Srbiji iznose sedam miliona tona.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je da je napravljen tek prvi korak u uređenju berze i pripremama za izdavanje skladišnice i robnih zapisa.
„Da bi sadašnja skladišta ušla u sistem javnih skladišta neophodno je da se donese zakon o javnim skladištima, da ona obrazuju kompenzacioni fond, koji bi u slučaju nestanka robe nadoknadio vlasniku štetu. Tek tada skladišta mogu da dobiju sertifikat i uđu u sistem javnih skladišta“, rekao je Galetin.
Ta skladišta bi, kako je naveo, izdavala robni zapis kojim bi moglo da se trguje ili da bude kolateral za dobijanje kredita.
Sadašnja skladišta mogu, prema njegovim rečima, da izdaju skladišnicu, to je izjava o postojanju robe u skladištu i nju će banke teško priznavati kao garanciju za kredit. Dodao je da je put do trgovine terminskim ugovorima, fjučersima, daleko duži jer treba da se obezbedi još dosta uslova, tržište hartija od vrednosti i neophodne institucije.
Rezultati protesta: Šta su poljoprivrednici tražili, šta Vlada Srbije (nije) ispunila?
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Svi znamo da su cene stanova u Beogradu vrtoglavo "skočile" poslednjih nekoliko godina. Delovi grada koji su nekad važili za jeftine danas su skupi za većinu kupaca. Tamo gde su najjeftiniji stanovi u Beogra...
Kompanija "Bambi" saopštila je sinoć da je u fabrici u Požarevcu u smanjenom kapacitetu započela proizvodnju keksa "Plazma", nakon požara koji se u junu dogodio u toj fabrici.Nastavak proizvodnje odvijać...
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.U skladu sa tom od...
"Za Srbiju bi najbolje rešenje bilo da za obezbeđenje nedostajuće električne energije zakupi desetak odsto kapaciteta mađarske nuklearne elektrane Pakš i izgradi gasnu elektranu u okolini Niša", rekao je str...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
