Poljoprivrednici u Srbiji još nisu postigli konačan dogovor sa Vladom Srbije o svojim brojnim zahtevima, među kojima je i trgovanje poljoprivrednim proizvodima na Produktnoj berzi u Novom Sadu po standardizovanim fjučers ugovorima, osnivanje Poljoprivredne komore, ali i isplata subvencija koje kasne. Poljoprivrednici su do sada „izboksovali“ veći agrarni budžet (u ovoj godini biće oko milijardu evra), veće subvencije po hektaru (18.000 dinara po hektaru, uz dodatnih 18.000 dinara za sertifikovano seme), kao i jeftinije gorivo za svoju mehanizaciju.
Dosadašnji rezultati pregovora koji su vođeni tokom protesta u maju, pa u novembru, decembru i januaru, jesu i obećanje da će moći da kupuju dizel goriva uz povrat akcize, ali se o detaljima još pregovara.
Za sada su u pitanju samo obećanja, pošto će se na izmene svih potrebnih propisa čekati do formiranja nove Vlade Srbije, mada su pojedini podzakonski akti počeli da se objavlju u Službenom glasniku.
Zbog svojih zahteva poljoprivrednici su tokom prošle godine u dva navrata organizovali blokade puteva.
Ipak, izostalo je obećanje da će poljoprivrednicima biti omogućeni „terminski standardizovani fjučers ugovori“ za trgovinu na berzi, koji predviđaju isporuku robe u budućem periodu, kod kojih postoji garantni depozit ali i rizik od odustajanja, za koju se traži garancija 100 odsto vrednosti robe.
Iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, koja je bila jedan od glavnih organizatora protesta poljoprivrednika, i koja je odbila da prisustvuje poslednjim sastancima sa Vladom Srbije, kažu da se problemi poljoprivrednika „guraju pod tepih“.
Sudeći po temama najnovijih sastanaka, sada ima i dosta pitanja tehničke prirode, poput prijava za subvencije, mada neka udruženja ističu da one moraju da budu veće od ponuđenih, kao i da to ostaje jedan od glavnih zahteva poljoprivrednika.
Kako se navodi u saopštenju, poslednji u nizu sastanak između Vlade Srbije u tehničkom mandatu predstavnicima poljoprivrednika koji je održan 14. januara, bio je na temu neisplaćenih subvencija i različitih načina subvencionisanja.
Na najnovijem održanom sastanku sastanku je bilo reči o sledećim zahtevima i problemima koji treba da se reše:
- Definisanje načina prijavljivanja parcela na platformi eAgrar, pogotovo prijavljivanje onih zemljišta za koje se nikada do sada nisu dobijale subvencije. (Tema je pokrenuta na prethodnom sastanku premijerke i poljoprivrednika krajem prethodne godine.)
- Još je na snazi stara uredba po kojoj poljoprivrednici na NIS-ovim pumpama mogu da natoče do 400 litara goriva dnevno. Očekuje se, po donošenju nove Uredbe da će poljoprivrednici moći da natoče goriva koliko imaju upisanog zemljišta u eAgrar – broj hektara puta 100 litara.
- Sledeći sastanak biti nastavak dijaloga o jefinijem gorivu i novoj temi koja se odnosi na takozvana povezana gazdinstva.
- Poljoprivredne komore neće biti, predlog izjave o obrađivanju zemljišta sačekaće novu Vladu.
Tokom sastanka, sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja, kako se dodaje, pređeni su detaljno svi koraci procesa – od prijave za subvenciju, pa sve do same isplate.
„Dogovoreno je da ministarstvo uradi predlog izjave o obrađivanju zemljišta, koji će sačekati formiranje nove Vlade i biti spreman za dalje procedure, tačnije izmene i dopune zakona koje su neophodne. Takođe, vlasnici parcela na kojima poljoprivrednici obrađuju zemljište, biće u obavezi da potpišu ugovor sa poljoprivrednicima, kako bi se mogućnosti zloupotreba svele na minimum“, navodi se u saopštenju.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je kako u najvećoj mogućoj meri treba da se pojednostave sistem prijave za subvencije sa jedne strane, uz strogu kontrolu njihovog korišćenja.
Predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice Miroslav Matković rekao je FoNetu da je ministarka obećala isplatu subvencija onima koji su podneli „uredne zahteve“, preneo je portal 021, kao i da će zahtevi za refakciju za gorivo moći da se podnose nekoliko puta godišnje.
Matković je dodao da je dogovoreno da poljoprivrednici koji podnose „veći povrat“, odnosno veći broj litara, ako to čine preko Poljoprivredne stručne službe, neće biti biti kažnjeni i ići u pasivni status, ako stručna služba pogreši.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić rekao je da je dogovoreno da neće biti Poljoprivredne komore, jer „to neće funkcionisati u uslovima u Srbiji“.
On je dodao da je premijerka obećala da će zakon o e-Agraru biti izmenjen za 45 do 60 dana, kako bi poljoprivrednici koji imaju nerešen imovinski status uz izjavu parcele mogli da upišu u e-Agrar i dobiju subvencije.
„Verujem da će biti ispunjeno, ali garancija je samo reč“, rekao je Savić.
Najnoviji sastanak prošao bez Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije
Prema rečima predstavnika te organizacije, problemi u domaćem agraru se i dalje guraju pod tepih. Poljoprivrednici okupljeni u ovo udruženje koje je bilo jedan od glavnih organizatora prošlogodišnjih protesta i blokada puteva tokom maja i novembra, odbili, preneo je Agroporal.
Kako se naglašava u saopštenju Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, udruženja koja su aktivno učestvovala u poslednjih par godina u promenama kreiranja agrarne politike „nemaju povratne informacije od institucija o praktičnoj primeni onoga što je odlučeno“, a tu se misli na:
- Uređenje kompletnog sistema skladištenja, prometa i trgovinom poljoprivrednih proizvoda;
- Ukidanje naknade za odvodnjavanje;
- Finansijskih olakšica za gorivo u poljoprivredi, itd.
„Udruženja nemaju povratnu informaciju na primer šta su povezana lica u RPG-u (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), kako se sprovodi refakcija za dizel koji se toči za poljoprivredu od 1. januara 2024. i slično“, saopštili su članovi Skupštine Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.
Odlučeno je i da Inicijativa podrži svako rešenje unosa parcela u RPG odnosno eAgrar koja su u skladu sa zakonskom regulativom Republike Srbije.
Takođe, dodaje se da neće podržati osnivanje Poljoprivredne komore kao ad-hok i prisilnog rešenja bez ikakvih osnova i opravdanja za njeno osnivanje.
Kako se dodaje, u saopštenju sa sastanka te organizacije (održanom 11. januara ove godine), odlučeno je da predstavnici te organizacije više neće prisustvovati sastancima na kojima se pojavljuju predstavnici pre svega Asocijacije 2022, NAPS i PPS kao i drugih udruženja koja, kako se navodi, nisu pokazala volju, želju za saradnjom i delovanjem za opštu dobrobit poljoprivrednika u Srbiji.
„Takođe, pozivanje ovih i sličnih udruženja smatraćemo činom provokacije i željom institucija da se nagomilani problemi u agraru Srbije ne reševaju nego da se, kao i dosad, guraju pod tepih“, navodi se u saopštenju.
Dosadašnji zahtevi poljoprivrednika
Zahtevi koje su poljoprivrednici pominjali krajem decembra 2023:
- Skidanje akcize sa goriva na svim pumpama
- Uređenje robne berze, rešavanje problema sa robnim skladištima
- Podizanje subvencija po hektaru na 35.000 dinara
- Skidanje kamate sa dugovanja PIO fondu
- Odobravanje povoljnijih kredita za poljoprivredu
Zahtevi poljoprivrednika koji su formulisani pre protesta u novembru 2023. godine:
- Subvencije po hektaru od 300 evra, što je zahtev još iz protesta prošlog avgusta.
- „Plavi dizel“ bez akcize za 100 litara po hektaru, tj. dizel na svim pumpama bude bez akcize + PDV od prvog januara kako je i bilo po sporazumu iz maja.
- Premija za mleko 19 dinara po litri na osnovu dogovora iz maja, a ne 15 dinara kako se predlaže za 2024. godinu.
- Subvencija po kravi 40.000 dinara, što je bio dogovor u maju, da ostane u 2024. godini.
- Subvencionisani krediti od jedan odsto koji se mogu koristiti i za refinansiranje postojećih kredita.
- Sistemsko uređenje zakonom o robnoj berzi.