Nacrt zakona: Za obavljanje radne prakse najmanje 60 odsto osnovne zarade

Naknada za obavljanje radne prakse iznosiće najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za iste ili slične poslove kod poslodavca (uvećane za pripadajuće doprinose i porez), ukoliko Nacrt zakona o radnim praksama koji je objavilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja prođe sve predviđene procedure. 

Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja Srbije, objavilo je javnu raspravu i uvid u nacrt zakona o radnim praksama. Javna rasprava traje do 18.  septembra.

Nacrtom zakona se predlaže i uvođenje obaveze za poslodavce da sa praktikantom sastave ugovor o radnoj praksi, definisano je ko može da bude praktikant, ali i situacije u kojima radna praksa ne može da se obavlja. 

Radne prakse: U raskoraku između zakona i realnosti

Šta je (prema nacrtu ministarstva) radna praksa?

Radnom praksom se, prema nacrtu zakona, smatraju aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora i kojima bi trebalo da stekne praktična znanja i veštine za rad u određenom zanimanju kako bi se stvorila mogućnost za zapošljavanje i samozapošljavanje.

Nacrtom zakona su, između ostalog, definisane i situacije kada radna praksa ne može da se obavlja.

To su, kako piše, poslovi na kojima je predviđeno da se obavlja pripravnički staž, praktična nastava i profesionalna praksa kod poslodavca, učenje kroz rad kod poslodavca koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja, studentska praksa koju fakultet ili viša škola organizuje u okviru osnovnih i master studija kao deo određenog studijskog programa.

Takođe, radnom praksom se ne smatra: učenje kroz rad kod poslodavca koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih, pripravnički staž, volontiranje, a ni angažovanje stipendista mladih istraživača i studenata doktorskih studija uključenih u naučno-istraživački rad.

Gde je nestao Nacrt zakona o radnoj praksi?

Ko može biti praktikant?

Praktikant može biti osoba koja ima najmanje 15, a najviše 30 godina i koja je završila najmanje osnovnu školu, a nije stekla radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu (nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih u skladu sa zakonom).

Osoba koja ima više od 30 godina može da bude angažovana kao praktikant ako u periodu od 12 meseci pre zaključenja ugovora o radnoj praksi nije bila radno angažovana, a bila je prijavljena kao nezaposlena.

Onaj koji ima manje od 18 godina može da obavlja praksu uz prethodnu saglasnost roditelja ili drugog zastupnika po zakonu, pod uslovom da to ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i redovno obrazovanje, piše u nacrtu zakona.

Na praktikanta koji je strani državljanin i lice bez državljanstva, koji obavlja praksu primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje stranaca, odnosno izdavanje dozvole za osposobljavanje i usavršavanje.

Ko je poslodavac?

Poslodavac, prema nacrtu zakona, je pravno lice, preduzetnik i predstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica, registrovano na teritoriji Srbije kod kog se obavlja radna praksa.

Radna praksa, kako piše u nacrtu, može da se obavlja u državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (ako je to posebnim zakonom propisano)

Ko ne može da bude praktikant?

Poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je kod njega prethodno bilo zaposleno ili radno angažovano na bilo kom zanimanju, navodi se u nacrtu zakona.

Takoše, poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi ni sa licem koje je bilo zaposleno, radno angažovano ili obavilo radnu praksu kod drugog poslodavca u istom zanimanju.

Poslodavac će, kako se predlaže, biti dužan da objavi oglas za obavljanje radne prakse i dužan da obavesti kandidate koji nisu primjeni na praksu i vrati im dostavljenu dokumentaciju.

Mora da postoji ugovor i novčana naknada za obavljanje prakse

Za obavljanje radne prakse, prema nacrtu zakona, poslodavac mora da zaključi ugovor sa praktikantom (pre nego što počne praksa). Ugovor mora da predvidi određenu novčanu naknadu za obavljanje radne prakse.

Ta naknada, prema nacrtu, iznosi najmanje 60 odsto neto osnovne zarade za iste ili slične poslove kod poslodavca, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.

Radno vreme praktikanta ne može da bude duže od 40 sati nedeljno, odnosno na poslu sa povećanim rizikom za koji je utvrđeno skraćeno radno vreme, ne može da radu duže od skraćenog radnog vremena utvrđenog zakonom.

Praktikant koji obavlja praksu sa nepunim radnim vremenom, ima pravo na naknadu za obavljanje radne prakse srazmerno vremenu provedenom na praksi.

Naknada, kako se predlaže, mora da bude isplaćena najmanje jedanput mesečno,  a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Трајаnje ugovora o radnoj praksi ne može biti duže od šest meseci, predlaže se. Ugovor zaključuje pre nego što praktikant počne radnu praksu, a poslodavac je obavezan da priloži i plan obavljanja prakse.

Poslodavac će samo jednom moći da zaključi ugovor o radnoj praksi sa istom osobom, a praksa, sa određenim prekidima ne može da traje duže od devet meseci ukupno.

Kada potpiše ugovor, praktikant stiče pravo na određeno radno vreme, odmor u toku radnog vremena, odmor na dnevnom i nedeljnom nivou, godišnji odmor, zaštitu omladine, naknadu troškova u vezi sa radom i odgovornosti na štetu, kao i propise o bezbednosti i zdravlju na radu.

Koliko najviše poslodavac može da ima praktikanata?

Poslodavac koji ima pet zaposlenih, može da ima samo jednog praktikanta.

Onaj poslodavac koji u radnom odnosu ima od šest do 10 zaposlenih, može da organizuje radnu praksu za najviše dva praktikanta istovremeno.

Broj praktikanata kod poslodavca koji ima u radnom odnosu od šest do 10 zaposlenih, ne može da bude veći od 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca istovremeno.

Tokom trajanja radne prakse, praktikant ne može da bude angažovan za obavljanje određenog posla (u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca), niti može da bude angažovan kao zamena za nekog zaposlenog koji je privremeno odsutan.

Šta ako poslodavac ili praktikant nisu zadovoljni?

Ukoliko praktikant želi da napusti praksu pre nego što mu to ugovor određuje ili poslodavac želi da praktikant prekine radnu praksu, oni to mogu da učine, ali otkazni rok koji ne može da bude kraći od pet radnih dana.

Otkaz ugovora o radnoj praksi mora da se dostavi u pisanom obliku poslodavcu odnosno praktikantu. Praktikant, kako se predlaže, nema obavezu da navodi razoge zašto napušta praksu.

Ukoliko dođe do raskidanja ugovora, poslodavac je dužan da isplati sve neisplaćene naknade za obavljanje prakse do dana prestanka ugovora. Poslodavac je dužan da isplatu naknada oobavi najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ugovora.

Ukoliko praktikant smatra da mu je poslodavac uskratio neko pravo iz ugovora o radnoj praksi, on može da zahteva od poslodavca ostvarivanje tog prava, a za zaštitu prava se može žaliti nadležnoj inspekciji rada i sudu.

Nadzor nad primenom zakona, prema nacrtu, bi vršila inspekcija rada. Nacrtom je predviđena novčana kazna za određene prekršaje u iznosu od 5.000 pa i do milion dinara.

Kako je Nova ekonomija već pisala, nacrt zakona o radnim praksama je već bio na javnom uvidu krajem decembra 2021. godine.

U prethodnom nacrtu zakona o radnim praksama, koji je bio stavljen na javnu raspravu krajem 2021. godine, postojao je član kojim se propisivalo pravo na naknadu za obavljanje prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.

Više od dve trećine mladih u Srbiji ne radi ono za šta se školovalo