„Najbolja cena“ politička mera, trgovinski lanci već imaju recept za saniranje gubitaka

Akcija „Najbolja cena“, koja će se naredna dva meseca sprovoditi u trgovinskim lancima širom Srbije je prvenstveno politička mera – zbog čega ne treba tražiti posebne ekonomske razloge za njenu primenu. Srbija nije posebna po ovom pitanju, jer su slične mere sprovođene i u drugim evropskim državama. I dok potrošačima kratkoročno smanjuje račune u prodavnicama, ova i slične akcije imaju negativan uticaj na trgovinske lance, kojima otežavaju poslovanje. Oni već znaju šta će uraditi: Sačekaće da se akcija „istutnji“, pa će natenane sanirati štetu koju će pretrpeti. 

Od 1. septembra će kroz „Najbolju cenu“ biti snižene cene 700 proizvoda iz 81 kategorije.

Akcija će se odvijati u 2.500 maloprodajnih objekata i trajaće do kraja oktobra.

Država je tražila da pojedinačna „Najbolja cena“ bude „mnogo niža“ nego druge akcijske prodaje koje lanci organizuju u sklopu svog redovnog poslovanja, o čemu je Nova ekonomija juče izvestila.

U trgovinskim lancima je krajem prošle godine, ponovo na inicijativu Vlade Srbije, sprovođena akcija „Bolja cena“, koja je podrazumevala sniženje cena za 36 kategorija proizvoda. Dakle, i domaći trgovci već imaju iskustva sa sličnom merom.

Šta očekuju trgovci?

Goran Kovačević, suvlasnik trgovina Gomex, jednog od lanaca koji je uključen u akciju, rekao je za Novu ekonomiju da ovakve akcije svakako imaju uticaj na poslovanje trgovinskih lanaca – i to negativan.

„Prošla godina je bila profitabilna, ali to je bio kratkoročni rezultat, izazvan pre svega inflacijom. Ova godina će biti značajno lošija, a ove mere će dodatno otežati (naše) poslovanje. Međutim, s obzirom na činjenicu da se ovakve situacije periodično ponavljaju, već smo svi navikli i svako ima neki svoj recept za saniranje finansijskih gubitaka“,  kazao je Kovačević.

On smatra da je svaka slična intervencija zapravo neuspeh privredne politike, ali da nijedna vlada ne voli da priznaje svoje greške – pa tako ni Vlada Srbije.

„Vlada je verovatno svesna stvarne situacije, pa je pribegla srednjem rešenju, po kom nije zamrzla cene ili marže već postupa po ‘dogovoru’ sa trgovcima. To jeste manje zlo i za privredu i za državu, ali svakako nije ni način kako treba određivati cene proizvoda i uređivati tržište. Ali, većina država je sklona ovakvim populističkim merama. One daju neke kratkoročne efekte, svi se prave da nešto rade, ali to sigurno ne može biti način za očuvanje standarda stanovništva“, smatra Kovačević.

On je poručio da ovakve aktivnosti ne mogu imati dugoročan uticaj na uređenje tržišta maloprodaje, te da poremećaji cena imaju mnogo dublje uzroke – koji se moraju sistemski rešavati.

„Uzroci su prilično vidljivi, ali njihovo rešavanje dovodi do ugrožavanja mnogih interesnih grupa. Ovako je lakše. Maloprodaja je prvo mesto gde se kupci susreću sa novim cenama – pa ju je najlakše okriviti za atak na džep kupaca“, rekao je on.

A šta kažu ekonomisti?

Ekonomista Mihailo Gajić rekao je za Novu ekonomiju da ne treba tražiti ekonomsku logiku za sprovođenje „Najbolje cene“, odnosno da je ona „prvenstveno političke prirode“.

„Političari sa vremena na vreme mere svoj rejting, obraćaju pažnju na to šta njihovim glasačima predstavlja problem i pokušavaju taj problem da reše. Mi smo poslednje dve godine imali veliki porast cena hrane. To je i dalje jedna od stvari koja ljudima predstavlja veliki problem“, rekao je on.

Gajić je naveo da političari vole kratkotrajne mere koje daju odmah rezultate i koji mogu da se vide, umesto da razmišljaju o dugoročnim merama koji će imati rezultate na duži rok – upravo zbog logike političkog ciklusa.

„Na svake četiri godine, u Srbiji i mnogo češče od toga, imamo izbore. Niko ne želi da se bavi (problemima) tako da koristi od neke mera oseti tek njihov naslednik na vlasti“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, iako zvanično nemamo državno „naređenje“, zakonski akt ili nešto slično, trgovinski lanci koji direktno pregovaraju sa Vladom Srbije o spuštanju cena znaju „u čijoj ruci se nalazi štap“, odnosno ko ima veću moć i bolju pregovaračku poziciju.

„Drugim rečima, trgovinski lanci nisu mogli da odbiju sigurno Vladu Srbije kada im je izašla sa ovakvim predlogom“, rekao je Gajić.

Međutim, on ukazuje da ovakve slične situacije postoje i u drugim evropskim državama, i da Srbija nije nešto posebna po ovome.

„Na primer, imali smo ograničavanje cena struje i u Srbiji, ali takođe i u nekim evropskim zemljama u prethodne dve godine. Imali smo, takođe, u Francuskoj situaciju u kojoj je sa nizom trgovinskim lanaca dogovoren program koji jako liči na ovaj u Srbiji, niz dobara koji se prodavao pod minimalnim maražama i jako niskoj ceni u prodavnicama“.

Govoreći o ekonomskim efektima ove akcije, Gajić kaže da se ovde radi o relativno malom broju dobara u prodaji – koji neće mnogo uticati na stopu inflacije.

Sa druge strane, kako bi mogli da pokriju troškove svog poslovanja trgovinski lanci će samo povećati marže na drugim proizvodima koje budu prodavali, prognozira Gajić.

POPULISTIČKA MERA ZANEMARLJIVOG EFEKTA