NALED predlaže ukidanje obaveznog korišćenja prvog dela odmora u kontinuitetu

Radnicima u Srbiji trebalo bi omogućiti fleksibilniji način korišćenja godišnjeg odmora, što bi se postiglo ukidanjem obaveznog korišćenja prvog dela odmora u trajanju od najmanje dve nedelje bez prekida, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Zakon o radu trenutno omogućava radnicima da godišnji odmor iskoriste jednokratno ili u više delova, s tim što bi prvi deo morao da traje kontinuirano tokom deset radnih dana i da bude „potrošen“ u istoj kalendarskoj godini za koju je stečeno pravo na odmor.

Kasnije se ostatak može preneti i iskoristiti do 30. juna naredne godine, podseća NALED u saopštenju o svojoj studiji, takozvanoj „Sivoj knjizi“.

„Dosadašnja praksa je pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje, nego u zavisnosti od njihovih potreba i potrebe posla to bude i kraće od obaveznih deset dana, najčešće pet dana, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora“, kaže šef jedinice za odnose sa javnošću u NALED-u Ivan Radak.

Prema njegovim rečima, namera zakonodavca prilikom uvođenja ove odredbe bila je da se radniku omogući duži odmor u kontinuitetu, ali baš zbog različitih potreba radnika i različite vrste posla trebalo bi im obezbediti veću mogućnost izbora.

SVI SEZONSKI RADNICI OD SADA MOGU DA IMAJU ZDRAVSTVENO I PENZIJSKO OSIGURANJE

„Preporuka Sive knjige 15 je da se prvi deo odmora iskoristi u trajanju od dve nedelje, ali da to ne mora da bude u kontinuitetu. Istovremeno, postoji neopravdano ograničenje utvrđivanjem roka do kada taj prvi deo mora da se iskoristi, a to je kraj kalendarske godine. Naime, celokupan godišnji odmor za prethodnu godinu je moguće iskoristiti do 30. juna naredne. Neretko se taj rok nezvanično prekorači“, dodaje Radak.

Među inicijativama za unapređenje položaja i standarda radnika, kao i njihovo administrativno rasterećenje je i preporuka za smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje i to poresko opterećenje doprinosi većem nivou rada na crno.

Takođe, među prioritetnim preporukama je i dugogodišnja inicijativa da se nakon uspešne primene elektronske procedure za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, ona proširi na druge sektore u kojima je prisutan visok nivo rada na crno na privremenim, povremenim i sezonskim poslovima, kao što su građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, poslovi pomoći u kući.

„U sektoru agrara ova procedura je omogućila da za četiri i po godine oko 75.000 sezonaca stekne pravo na penzijsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu za dane tokom kojih su radili, navodi se u saopštenju“, dodaje se u saopštenju.

Preko aplikacije prijavljeno preko 63.000 sezonskih radnika