Naplata grejanja po utrošku doživljava debakl

Dugo najavljivani obračun grejanja po potrošnji osuđuju građani, ali i toplane. Loša izolacija i nedostatak propisa udvostručili troškove elektrana.

Umesto da Nišlije ovog leta razmišljaju gde će na letovanje, čak 700 domaćinstava tuži se sa lokalnom toplanom.

To im je doneo scenario po kojem je ovaj grad poslužio kao pilot-projekat za uvođenje novog sistema naplate daljinskog grejanja, koji treba da bude uveden u celoj zemlji.

Ipak, zbog nedovoljne pripremljenosti zgrada, loših fasada i prozora, ali i nerazvijene zakonske regulative, Nišlije su umesto manjih računa za topli dom, dobile – duplo veće iznose. 

Tako se dugo najavljivani napredniji obračun po sistemu „platiš koliko potrošiš“ našao na osudi svih – i toplana, ali i potrošača. 

Zato, dva meseca pred narednu grejnu sezonu, malo ko u Nišu zna kako će se grejati. Iako je 700 potrošača poslalo zahtev da se, zbog enormnih računa od toplana, isključe sa centralnog grejanja, retki su oni koji su to i uspeli. 

„Za stan od 80 kvadrata u Nišu plaćam mesečno 15.000 dinara za grejanje. I kada nismo kod kuće, opet plaćamo papreno jer nam se utrošak meri na celu zgradu, pa račun obračunava opet po kvadraturi. Tako zavisim od toga koliko drugi potroše. Rekli su nam da će nam računi biti samo manji, a ne veći”, kaže Nišlija Ivan S. 

„Kada smo pokušali da se isključimo, poručili su da ne može, odnosno da moramo da nastavimo da plaćamo fiksni deo računa. Stvarno mi nije jasno, plaćam, a ne koristim. Postoji samo mogućnost da se isključi cela zgrada, a ne mogu sve komšije da ubedim”, kaže ona. 

Fiksni deo računa staje 28,5 dinara po kvadratu, pa za prosečan stan od 60 kvadrata potrošači treba da izdvoje čak 1.710 dinara, iako su im radijatori hladni. 

„Toplana koja je pod nadzorom grada Niša krši Zakon o zaštiti potrošača i to u dva slučaja”, objašnjava Jovan Jovanović iz Udruženja potrošača Niša „Forum“. 

„Prvi je nemogućnost da se građani isključe sa grejanja potpuno, odnosno da ne plaćaju više ništa, a drugi to što toplana menja cenu usluge, a da i ne obavesti potrošače. Oni tek na računu za prethodni mesec vide da je grejanje poskupelo, što je neverovatno. A prema Zakonu, morali bi da budu obavešteni 30 dana unapred”, tvrdi on. 

Za celu „zavrzlamu“, tvrde u niškoj toplani, odgovoran je novi sistem naplate grejanja – po utrošku. I ove godine, toplane se dovijaju kako da izbegnu uvođenje naplate „platiš koliko potrošiš“. 

„Evropska energetska unija nas presira da uvedemo naplatu po utrošku, a nigde nema kredita za energetsku efikasnost”, kaže Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore. 

„Sigurno 1,2 miliona treba potpuno da se renovira, da se ugradi izolacija, nova fasada, prozori i vrata. Vrednost ove investicije bi bila oko 2.500 evra po stanu. Mesečna rata ne sme da bude veća od 50 evra, da bi to ljudi mogli da plaćaju. Na taj način bi se uštedelo minimalno 30 odsto energije, a negde i polovina”, kaže on. 

Preduslovi za uvođenje novog načina plaćanja jesu i novi tarifni sistem i menjanje metodologije za obračun cena, kao i nabavka priključaka za svaki stan, a sve to je gotovo nemoguće uraditi dva meseca pred grejnu sezonu. Barem se tako nadaju svi učesnici.

Ni u samoj niškoj toplani ne brane novi sistem naplate jer im je zadao mnogo muka. 

„Građani ne mogu trajno da se isključe sa grejanja jer nemaju pojedinačna rešenja o priključenju svakog stana. Radi se o starim zgradama gde je rešenje urađeno za sve stanove zajedno. Zato se pristupa privremenom iskučenju, ali je onda neophodno da se plaća fiksni deo”, objašnjava Milena Pavlović iz niške toplane. 

Opet, objašnjenje je da građani, iako to ne žele, u svojim stanovima imaju cevi za grejanje, pa je neophodno da plate prenos energenata. Iako to još nije usvojeno, postoji mogućnost da se problem u Nišu „zabašuri“ tako što će se fiksni deo svesti na trećinu od dosadašnjeg. Ipak, i tada bi za prosečan stan za grejanje koje se ne koristi građani morali da plate oko 600 dinara. Ovaj predlog je trenutno na razmatranju u gradskoj upravi grada Niša.