Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović izjavila je danas da je zaštitnik građana uputio 59 preporuka nadležnim organima pošto je u 45 slučajeva nasilja u porodici i partnerskim odnosima utvrdio niz sistemskih propusta.
Gordana Stevanović je kazala da je najviše preporuka upućeno Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – 32, a potom Ministarstvu unutrašnjih poslova – 22, Ministarstvu zdravlja tri i Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova dve preporuke.
Ona je ocenila da je prvi i najveći institucionalni problem s nasiljem u porodici to što nadležni organi i službe u konkretnim slučajevima ne primenjuju postojeće propise zakonito i efikasno, kao i što za to nema odgovornosti.
„U našem društvu nismo stigli do odgovornosti – da vidimo ako je neko napravio propust u radu, zašto ga je napravio, da li mu sistem nije dao adekvatnu podršku da bi mogao da postupa ili mu je dao podršku, a on nije imao dovoljno stručnih kompetencija da uradi taj zadatak“, rekla je Gordana Stevanović.
Prema njenim rečima, sistemski propusti zahtevaju adekvatno reagovanje nadležnih ministarstava kako se ne bi ponavljali u budućnosti.
Gordana Stevanović ocenila je da je problemi i to što policija, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove i kada imaju saznanje o nasilju ne razmenjuju informacije, a često i relativizuju nasilje tako što ga podvode pod „porodične probleme, čarke, konflikte, ne pridaju mu značaj koji bi trebalo“.
„Dodatni problemi je i to što se nadležne službe ne bave genezom nasilja, a decu koja prisustvuju nasilju ne prepoznaju kao žrtve nasilja i ne preduzimaju adekvatne mere kako bi ih zaštitili. Ako, recimo centar za socijalni rad ima saznanja o nasilju, on ne obavesti policiju i druge nadležne organe… Nasilje se ne dogodi samo jednom, u velikom broju slučajeva postoji dugotrajno nasilje, ali kada nadležni daju svoje izveštaje oni na to ne ukazuju u njima“, navela je ona.
Gordana Stevanović je podsetila da zaštitnik građana od 2011. godine ukazuje na neophodnost izmene Krivičnog zakonika i uvođenje novih krivičnih dela, kao što su – proganjanje i seksualno uznemiravanje, ali i novih mera bezbednosti – udaljavanje iz porodičnog domaćinstva ili obavezni psihosocijalni tretman nasilnika.