Srbija

16.01.2024. 09:33

Nova ekonomija

Autor: Olivera Bojić

Nastavak kontrole zapošljavanja ima sve manje smisla

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/za-obavljanje-radne-prakse-uskoro-dve-trecine-minimalca Foto: Pixabay

Nacrt zakona o praksama propisuje pravo na naknadu za obavljanje prakse

Srbija

16.01.2024. 09:33

Kontrolisano zapošljavanje u javnom sektoru nije ukinuto, nastavlja se po starom. Bilo je predviđeno da traje do kraja decembra prošle godine, ali je prolongirano do 31. decembra 2026, prema predlogu Zakona o budžetskom sistemu koji je Vlada usvojila.

Ekonomisti su saglasni da ova mera ima sve manje smisla, pošto se donošenjem budžeta i sistematizacijom radnih mesta u javnom sektoru barem načelno već kontroliše zapošljavanje. S druge strane, pojedini važni sektori se već bore sa manjkom kvalifikovanih kadrova.

Prema Uredbi kojom se produžava ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru, Komisija Vlade Srbije prilikom odlučivanja o molbama za zapošljavanje, treba da vodi računa o tome da ukupan procenat povećanja zaposlenih na neodređeno vreme kod svih korisnika javnih sredstava ne prelazi dva odsto od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme koji su evidentirani 31. decembra 2023. godine.

Zabrana koja je propisana 2013. godine bila je rigoroznija. Javnom sektoru je bila potrebna dozvola Vladine Komisije za svako zapošljavanje, a mogli su da zaposle jednog radnika tek kada ode njih pet.

Od uvođenja fiskalne konsolidacije do današnjeg dana stanje se promenilo

Kao pozitivne ocene ove mere, navodi se podatak da je u prvih pet godina primene u javnim preduzećima broj zaposlenih smanjen za više od 40.000, pa trenutno u javnom sektoru radi oko 600.000 ljudi.

Ali, ekonomisti ocenjuju da se produžavanjem ove mere država „kocka“ sa kvalitetom javne uprave i posledice mogu biti milionske.

Ekonomista Goran Radosavljević ocenjuje da je opšte je poznato da se vlast teško odriče mehanizama kontrole „makar oni bili privremeni“.

U Srbiji su, kako on često kaže „privremena rešenja (istovremeno i) najtrajnija rešenja.

„Tako je očigledno i sa ovom merom, koja je trebalo da bude privremena dok se ne sprovede fiskalna konsolidacija. Međutim, opstala je do današnjih dana. Iako ova mera nema mnogo smisla, jer procesom donošenja budžeta i sistematizacijom radnih mesta u javnom sektoru, država već kontroliše zapošljavanje. Međutim, ovde imamo na delu meru gde budžetski korisnik, iako ima odobren budžet i usaglašenu potrebu za nekom pozicijom u skladu sa odobrenom sistematizacijom, mora da traži saglasnost od nekog “centralnog komiteta” da to i sprovede“, ocenjuje Radosavljević.

Time se jedan bitni segment upravljanja državom centralizuje, kako on napominje, i velika moć stavlja u ruke maloj grupi ljudi.

„Ta grupa ne želi da se te moći odrekne. Ako to imamo u vidu, ne čudi produžetak ove mere“, konstatuje Radosavljević.

Fiskalni savet je ranije ocenio da država ni u revidiranoj Fiskalnoj stategiji 2024-2026. ne predviđa da se upravljanje brojem zaposlenih sistemski uredi, pa će deo državnog sektora nastaviti da funkcioniše sa manjkom kadra u naredne tri godine.

Pre deset godina stručnjaci su ukazivali na prekomeran broj zaposlenih u javnom sektoru i da je neophodna reforma. Ali, danas u javnoj administraciji nedostaje kadra. Mediji u poslednje vreme češće izveštavaju da nema dovoljno zaposlenih, pogotovo u zdravstvu.

„Često čujemo da država nešto ne može da uradi jer „nema kapaciteta“. Istovremeno, gotovo sve analize pokazuju da javna administracija nema dovoljno zaposlenih na nekim pozicijama, dok istovremeno oni povlašćeni, obavljaju i po više funkcija plaćenih iz budžeta. Dakle, javnoj upravi u Srbiji je potrebna optimizacija, ali uprkos mnogobrojnim pokušajima do današnjih dana nije sprovedena“, kaže Radosavljević koji je i saglasan sa ocenom Fiskalnog saveta.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ saopštili su nedavno da odluka Vlade Srbije o produžetku ograničenja zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2026. godine predstavlja nastavak politike zloupotrebe radnika u cilju skupljanja kapilarnih glasova.

Razlozi su kako je Radosavljević naveo mnogobrojni. Ali, ne bi ga čudilo, kako kaže, da je jedan od razloga i nastavak zloupotrebe pojedinih radnika i njihovo ucenjivanje radnim mestom, poznato je da su mnogobrojne funkcije u državi u v.d. stanju koje je uglavnom protivzakonito.

(Ne)stručni kadar

Kakve će tek biti posledice nedovoljnog broja zaposlneih na nekim pozicijama u javnoj upravi? O tome najbolje svedoči sveži primer upravljanja EPS-om i nastalim cehom od štete za vreme bivšeg direktora.

„Imali smo i slučaj bivšeg direktora EPS-a čiji je mandat zakonski istekao pre nekoliko godina, ali ga to nije sprečilo da u potpunosti demolira kompaniju što je građane Srbije koštalo više stotina miliona evra. Dakle, centralizovano odobravanje svakog pojedinačnog zapošljavanja od strane „stranačke komisije“ ide naruku samo vladajućoj stranci. Time svakako šalje poruku da je vaše radno mesto pod njihovom direktnom kontrolom. Sa druge strane, to nikako ne doprinosi unapređenju kvaliteta javne uprave što je jedna od velikih barijera za poslovanje u Srbiji“, kaže Radosavljević.

Fiskalni savet je već upozoravao da je Poreska uprava nema dovoljno inspektora što može biti jedan od razloga smanjene naplate PDV-a, pisala je prošle godine Nova ekonomija. Međutim, Poreska uprava nije jedina koja uveliko funkcioniše sa deficitom stručnog kadra.

Inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove. Ovom sistemu, kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori zaštite životne sredine, nedostaje oko 500-1.000 ljudi.

Poreskoj upravi je potrebno duplo više inspektora nego što ima, ocena je takođe Fisklanog saveta.

U Poreskoj upravi je 2022. godine radio 661 inspektor terenske kontrole, dok je sistematizacijom kao potrebno definisano 1.165 njih. To znači da je popunjeno samo oko 55 odsto od predviđenog broja zaposlenih, upozorava Fiskalni savet u mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije.

U zdravstvu je bilo povećanje broja zaposlenih nakon izbijanja pandemija, ali kako je upozorio Fisklani savet, važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu sa manjkom medicinskog osoblja.

Tako Univerzitetski klinički centar Srbije, najveća pojedina ustanova zdravstvene zaštite, zapošljava 8.100 ljudi (januar 2023. godine), što je 20 odsto manje neko što je predviđeno sistematizacijom.

U Ministarstvu zaštite životne sredine (računajući Agenciju za zaštitu životne sredine) je na kraju 2022. godine po svim osnovama bilo radno angažovano 414 ljudi, što je za petinu manje od sistematizatijom predviđenih 514 stalno zaposlenih.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru se produžava, država nema rešenje za manjak kadrova

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.