Nastavnik mora na jedan seminar godišnje

Nastavnici više neće morati da skupljaju 100 sati stručnog usavršavanja koje su bili obavezni da steknu u toku petogodišnjeg ciklusa jer je izmenama pravilnika koji reguliše ovu oblast predviđen drugačiji način pohađanja seminar.

„Uočeno je da je u poslednjih pet godina bilo dosta sistemskih, obaveznih obuka od javnog interesa (koje organizuju Ministarstvo prosvete i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja), pa se dešavalo da nastavnik u jednoj godini pohađa tri takve obuke (Digitalna učionica, Obuka za realizaciju novih programa nastave i učenja, Digitalni svet…), i praktično u toj godini ispuni uslov od 100 sati eksternog stručnog usavršavanja, što implicira da sledeće četiri godine ne mora da pohađa nijednu obuku“, objašnjava Ivan Savić, pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

Iz tog razloga, doneta je izmena u Pravilniku,  pa će sada nastavnik biti u obavezi da svake godine pohađa barem jedan program od javnog interesa ili iz Kataloga programa stručnog usavršavanja i jedan stručni skup.

„Što znači da u petogodišnjem ciklusu nastavnik pohađa najmanje pet programa obuke i pet stručnih skupova. Ako bismo se vratili na bodove, to iznosi i više od 100 sati u petogodišnjem ciklusu“, objašnava Savić jednu od novina u novom Pravilniku o stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, koji je krajem prošle godine stupio na snagu.

Nastavnik bira u toku godine jedan seminar iz Kataloga program ili pohađa jedan sa liste programa od javnog interesa. Svi programi od javnog interesa su besplatni, a programi iz Kataloga se plaćaju organizatorima programa stručnog usavršavanja.

Praksa je da sredstva za stručno usavršavanje školama obezbeđuju lokalne samouprave, pa shodno tome opštine u Srbiji nemaju jednake budžete, samim tim ni škole nemaju identična sredstva za stručno usavršavanje nastavnika.

Krajem školske godine aktivi nastavnika u školama daju predloge obuka koje bi pohađali u narednoj školskoj godini, pa se u skladu sa sredstvima kojima škola raspolaže ti predlozi usvajaju ili ne, pojašnjava Savić.

Na naš komentar da se neki nastavnici žale da ne mogu da biraju seminare koji ih zanimaju, osim ako ih sami plate i da su prinuđeni da pohađaju one koje škola izabere, direktor ZUOV-a Zlatko Grušanović, koji je i sam ranije bio direktor škole odgovara:

„Iz iskustva znam da direktori podele nastavnicima ponuđene seminare da planiraju na godišnjem nivou, a zatim u toku godine, u zavisnosti od budžeta, biraju i šalju zaposlene na odabrane. Verovatno ima i takvih primera koje pominjete, ali ja uvek znam lepše, da direktori planiraju na svojim pedagoškim kolegijumima i nastavničkim većima“, navodi Grušanović.

Da li je nastavnik ispunio ono što Pravilnik predviđa kontrolišu prosvetni inspektori i savetnici Ministarstva prosvete u svojim redovnim posetama obrazovnim ustanovama.

Na pitanje u kojim su domenima nastavnici generalno najslabiji i koje im kompetencije nedostaju, Ivan Savić kaže da je analiza koju je ZUOV radio u saradnji sa REDIS projektom pokazala da nastavnici najviše ukazuju da im treba više predmetnih programa, konkretnih, vezanih za znanja iz konkretnog predmeta koji predaju.

„S druge, naoko paradoksalno, i procena i samoprocena nastavnika ukazuju na nedostatak pedagoško-metodičkih znanja (kolokvijalno – znanja i veštine za prenošenje znanja) i da su programi obuka takvog tipa najpotrebniji“,  navodi Savić.

Da su upravo ovo oblasti iz kojih nastavnici treba dodatno da se usavršavaju pokazala je i anketa portala Nova ekonomija.

Najveći broj anketiranih je u odgovoru na pitanje iz koje oblasti nastavnici treba da se stručno usavršavaju naveo pedagogiju i metodiku nastave.

Od 420 ispitanika koji su učestvovali u našem mini-istraživanju, skoro 90 odsto roditelja misli da su nastavnici koji predaju njihovoj deci stručni za predmete koje predaju, a 64 odsto njih smatra da je nastavnicima potrebno dodatno usavršavanje.