Inflacija u Srbiji nastavila da se kreće uzlaznom putanjom, pod uticajem međunarodnih kretanja, a u aprilu je iznosila 9,6 odsto međugodišnje, izjavila je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS). Prema novoj projekciji NBS, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini iznosiće između 3,5 odsto i 4,5 odsto, što je za 0,5 procentnih poena niže od očekivanja u februaru.
Narodna banka revidirala je svoje osnovne makroekonomske projekcije – inflacije i deficita tekućeg računa platnog bilansa naviše, a bruto domaćeg proizvoda naniže.
Vrhunac inflacije NBS se očekuje u letnjim mesecima, u junu i julu, može biti dvocifrena, ali ne više od 10,5 odsto.
„Ne očekujemo više od 10,5 odsto u letnjim mesecima i ne očekujemo da potraje. Nakon leta očekujemo da će početi da se smanjuje i da se nastavi trend smanjenja i u prvoj polovini naredne godine“, rekla je guvernerka NBS.
Period od prethodnog izveštaja iz februara obeležili su događaji koji su imali ogroman uticaj na celokupnu svetsku ekonomiju. Suočeni smo sa eskalacijom geopolitičkih tenzija, konfliktom u Ukrajini i sankcijama koje ograničavaju ekonomske tokove, što je prouzrokovalo znatne poremećaje na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, rekla je guvernerka.
To je, uz efekte pooštravanja protivpandemijskih mera u Kini, povećalo bojazan da bi se nestašice i zastoji u globalnim lancima snabdevanja, kako je napomenula, za koje se očekivalo da će se postepeno rešavati tokom ove godine, mogli produžiti ili čak postati još izraženiji.
ŠOŠKIĆ: BLAGO POSKUPLJENJE DINARSKIH KREDITA ZBOG ODLUKE NBS„Rusija i Ukrajina su značajni svetski proizvođači žitarica, metala i minerala, a Rusija i nafte i prirodnog gasa, što je za posledicu imalo to da cene ovih proizvoda dodatno porastu i približe se istorijski najvišim nivoima ili ih čak premaše. U takvim okolnostima, sve relevantne međunarodne finansijske institucije pogoršale su izglede globalnog privrednog rasta za ovu godinu i znatno povećale projekciju inflacije na globalnom nivou“, rekla je guvernerka.
Pre svega, važan je uticaj ovog konflikta na svetske cene energenata, hrane i sirovina, što zajedno sa sankcijama vodi usporavanju globalnog privrednog rasta, a prvenstveno privrednog rasta zone evra – našeg najvećeg spoljnotrgovinskog partnera, ocenila je ona.
Imajući to u vidu, u odnosu na očekivanja iz februara, Narodna banka Srbije revidirala je svoje osnovne makroekonomske projekcije – inflacije i deficita tekućeg računa platnog bilansa naviše, a bruto domaćeg proizvoda naniže.
INFLACIJA PORASLA NA 8,8 ODSTO U FEBRUARU„Novi rast svetskih cena energenata, hrane i sirovina uticao je na rast uvoznih cena i pojačao troškovne pritiske na cene domaćih proizvođača. U takvim uslovima i bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, takođe je beležila rast„, rekla je guvernerka.
Međutim, održana relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost srednjoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja bili su snažna kočnica koja je održala baznu inflaciju na nižem nivou od ukupne“, ocenila je guvernerka na prezentaciju majskog Izveštaja o inflaciji.
Pored toga, prema oceni NBS, domaća tražnja i uslovi na tržištu rada još uvek ne stvaraju jače inflatorne pritiske.
Prema njenoj oceni, bazna inflacija u Srbiji niža je nego u većini zemalja regiona u istom režimu monetarne politike, što je razlog zbog koga je NBS umerenije od njih zaoštravao monetarne uslove u prethodnom periodu.
Inflacija u zoni evra 7,5 odsto
„Inflacija u zoni evra povećana na 7,5 odsto u aprilu, što je najviši nivo od njenog osnivanja 1999, a u velikom broju zemalja regiona srednje i jugoistočne Evrope dostigla je dvocifrene nivoe. S obzirom na činjenicu da inflacija u većini zemalja nastavlja da raste iznad očekivanja, znatno se revidiraju naviše i projekcije inflacije za naredni period i, u skladu s tim, centralne banke ovih zemalja nastavljaju da zaoštravaju monetarne politike“, rekla je guvernerka.
Prema novoj projekciji, NBS očekuje da će međugodišnja inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju, premda s višeg nivoa nego što se očekivalo u februaru. U granice cilja inflacija će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i uvozna inflacija, još nekoliko meseci će imati inflatorne pritiske.
Uticaj geopolitičkih tenzija
Teško da je donedavno iko mogao i da zamisli da će se svet, gotovo istovremeno, suočavati s posledicama pandemije, energetskom krizom i do ovakve mere zaoštrenim geopolitičkim tenzijama, rekla je guvernerka.
Neizvesnost je trenutno velika, kako je napomenula, po mnogim pitanjima: dužine trajanja konflikta u Ukrajini i njegovih potencijalnih dugoročnih posledica na obim svetske razmene i nivo cena energenata, industrijskih sirovina i hrane, kao i njihovu raspoloživost.
„Mi, nosioci ekonomskih politika, suočavamo se s mnogostrukim izazovima. Ipak, možete biti sigurni da će Vlada i Narodna banka Srbije voditi konzistentnu i odgovornu ekonomsku politiku i učiniti sve da se naša ekonomija dodatno ojača, kao što smo to radili i nakon izbijanja pandemije. Na taj način dodatno ćemo povećati otpornost naše ekonomije i biti spremni da odgovorimo na sve izazove iz međunarodnog okruženja“, rekla je guvernerka.