Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na nivou od 6,5 odsto, takođe na nepromenjenom nivou zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto). Ali, Centralna banka je ipak odlučila da pooštri monetarne uslove podizanjem obavezne rezerve banaka i procenjeni efekat ove mere na nivou bankarskog sektora je povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara.
Narodna banka Srbije usvojila je izmenu Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, kojom su povećane stope obavezne rezerve, i to:
- stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu za po tri procentna poena, na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine;
- procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena, na 46 odsto i 38 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine;
- stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu za po dva procentna poena, na sedam odsto i dva odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.
Povećanje obavezne rezerve u bankarskom sektoru ima za cilj vraćanje inflacije u granice cilja u ambijentu izuzetno visokog viška dinarske likvidnosti, saopštila je Centralna banka.
Ukupan procenjeni efekat ove mere na nivou bankarskog sistema je povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, dok bi efekat na deviznu likvidnost bio gotovo neutralan (povlačenje oko 25 miliona evra), navodi se u saopštenju NBS.
Na taj način bi visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru (posmatrani kao zbir plasmana banaka kod Narodne banke Srbije putem repo transakcija i depozitnih olakšica) bili smanjeni za oko 20 odsto, ali banke će i dalje raspolagati značajnim iznosom slobodnih sredstava za kreditne aktivnosti.
Današnjim izmenama Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije ukinuto je ograničenje koje se odnosilo na višak izdvojene devizne obavezne rezerve (iznad obračunate), uvedeno u ambijentu negativnih kamatnih stopa u zoni evra, saopštila ej Narodna banka Srbije.
Na odluku Izvršnog odbora NBS da zadrži referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou uticalo je popuštanje globalnih inflatornih pritisaka, kao i opadajuća putanja inflacije u Srbiji i njen očekivan povratak u granice cilja.
„Ipak, radi odlučne borbe protiv inflacije, Narodna banka Srbije odlučila je da putem obavezne rezerve povuče deo visokih viškova dinarske likvidnosti i time dodatno pooštri domaće monetarne uslove. Ako proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike“, navodi s eu saopštenju NBS.
Slabljenje globalnih inflatornih pritisaka nastavljeno je pre svega po osnovu nižih cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, čije su cene i dalje znatno niže u poređenju s prethodnom godinom, rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, kao i efekata zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. U zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, ukupna međugodišnja inflacija nepromenjena je u avgustu u odnosu na jul, ali je smanjena bazna inflacija, koja se izjednačila sa ukupnom inflacijom, ocenjuje NBS.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. oktobra.
NBS danas nije povećavala referentnu kamatnu stopu