Nema uvoza ruske nafte od novembra, koje su posledice

Srbija će nakon zabrane uvoza ruske nafte preko Jadranskog nafotovoda taj energent plaćati po nešto većim berzanskim cenama, kaže za Novu ekonomiju Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije psolodavaca Srbije.

Kako je preneo zagrebački Večernji list, Hrvatska i još nekoliko članica Evropske unije izbacile su iz prvobitnog teksta osmog paketa sankcija Rusiji izuzeće transporta ruske nafte na Zapadni Balkan.

Atanacković podseća i da odluka Evopske unije o zabrani uvoza ruske nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF) nije ništa novo, jer je poznata od ranije.

„Ovo sad je praktično samo sprovođenje već ranije donete odluke. Mi ćemo i dalje brodovima na Krk , pa onda JANAF-om da dobijamo naftu sa brodova jer drugačije ne možemo da je dobijamo, nemamo neki naftovod koji ide zemljom“.

Prema Atanackovićevim rečima, već ranije nije bilo dozvoljeno da se u lukama istovara sirova nafta koja dolazi iz Rusije.

Kako dodaje, sada tu nema promene, osim u tome što brodovi neće moći da dovoze naftu iz Rusije.

Sve druge nafte iz sveta će moći da se istovaraju na jadransko ostrvo Krk i da se posle transporuju do Srbije, kao i do sada.

To, kako dodaje sagovornik Nove ekonomije, ne bi trebalo da utiče na snabdevanje naftom.

Da li će poskupeti naftni derivati?

Kako objašnjava Atanacković, sigurno je da je Rusija Srbiji prodavala naftu po nižoj ceni u odnosu na berzanske.

„Oni su u situaciji da zarađuju, pa makar i sa nižom cenom. Verovatno smo na taj način dobijali rusku naftu dokle god je Krk smeo da je primi. Pošto to više neće moći, verovatno ćemo da plaćamo neku malo skuplju naftu, po bezranskim cenama“.

Atanacković kaže i da cena sirove nafte nikada neće u toj meri biti vezana sa trenutnom situacijom u Evropi, kao što je to trenutno u vezi sa cenom prirodnog gasa, ili električne energije.

Ta činjenica je kako ocenjuje, možda jedina dobra stvar.

Dodaje da je teško reći da li će i koliko nafta poskupeti.

Koliko nafte uvozimo preko JANAF-a?

Kako podseća Atanacković, Srbija preko JANAF-a, dobija gotovo svu uvoznu sirovu naftu. Ne dobija se samo ona nafta koju Srbija sama proizvodi u Banatu i u ostalim delovima Srbije.

Domaće rezerve nafte koju koristimo su kako podseća Atanacković, od 20 do 25 odsto i to zavisi od toga koliki je intenzitet njenog vađenja.

„Sve ostalo ide preko JANAF-a. Ruska nafta nije bila zastupljena u najvećem procentu u odnosu na taj transport JANAF-om, već je to uglavnom bila iračka nafta i često neke druge nafte“, dodaje sagovornik našeg portala.

Kako dodaje sagovornik Nove ekonomije, odluka EU u vezi sa ruskom naftom sada je malo proširena, odnosi se na to da se odredi cena nafte, kako ona ne bi bila veća.

To se kako podseća, odnosi i na Srbiju, koja bi imala veliki problem ukoliko bi se nekom odlukom sprečilo da preko JANAF-a uopšte dobija sirovu naftu, jer drugih načina da je uvezemo  uglavnom nemamo.