Nema vode, nema ni kukuruza

Srbija ima pogodne uslove za poljoprivredu, ali osetljivost na klimatske promene ugrožava produktivnost njenih glavnih useva, piše portal Klima 101. Najveće povećanje deficita vode očekuje se u Regionima istočne, južne i centralne Srbije, što, kako se ocenjuje,  dodatno ugrožava stabilnost poljoprivredne proizvodnje.

Prema zvaničnim podacima, naša zemlja ima više od 20.000 kubika raspoložive vode za piće po stanovniku godišnje zbog razvijene rečne mreže i dobrih prosečnih godišnjih količina padavina.

Ulaganja u infrastrukturu za navodnjavanje nisu na potrebnom nivou, a navodnjavane površine i dalje predstavljaju veoma mali udeo u ukupnom poljoprivrednom zemljištu.

Do danas je samo oko 120.000 hektara opremljeno sistemom za navodnjavanje. Trenutno stvarna navodnjavana površina iznosi oko 100.000 hektara, odnosno oko tri odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

Od toga je preko 85.000 hektara u Vojvodini, a ta infrastruktura je izgrađena za vreme bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). 

Poljoprivrednicima u Srbiji zbog klimatskih promena inače, kako se dodaje, treba sve više vode za navodnjavanje.

Kako za Klimu 101 piše Marija Ćosić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, potrebe za navodnjavanjem u Srbiji su znatno porasle u poslednjih 60 godina zbog klimatskih promena.

Prema njenim rečima, u periodu od 1961. do 1980. godine poljoprivrednicim je za navodnjavanje u proseku bilo potrebno 2.000 metara kubnih vode po hektaru.

Kako dodaje, zbog porasta temperature i sušnijih uslova proizvođači za navodnjavanje sada koriste 2.300 kubika, što predstavlja povećanje od 15 odsto.

Klimatske promene, povećanje potražnje stanovništva za poljoprivrednim proizvodima i trenutni nedovoljni nivoi ulaganja ukazuju da postoji hitna potreba za modernizacijom srpskog sistema za navodnjavanje. 

„U budućnosti nas sigurno očekuje dodatno pogoršanje stanja i povećana potreba za navodnjavanjem kako bi se održali prinosi u poljoprivredi, međutim pitanje je da li će u novim klimatskim uslovima biti dovoljno vodnih resursa koji će moći da zadovolje povećanu tražnju“, dodaje Ćosić.

Oko 60 odsto površina u Srbiji je pod ratarskim kulturama koje ne donose veliku novčanu vrednost: kukuruz, pšenica, suncokret, soja, ječam i šećerna repa.

Upravo je neadekvatno navodnjavanje jedno od glavnih ograničenja koja sprečavaju prelazak naše zemlje na proizvodnju useva sa većom dodatom vrednošću, dodaje se u tekstu.

Kada govorimo potrebama za vodom u poljoprivredi pre svega mislimo na deficit vode odnosno količinu vode koja nedostaje kao razlika između potrošnje kultura (evapotranspiracije) i padavina. Uloga navodnjavanja je upravo u tome da nadoknadi ovaj deficit. 

U okviru projekta Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji, urađeni su proračuni za deficit vode i za tri perioda u budućnosti do 2100. godine.

Analize i predviđanja ukazuju da u budućnosti dolazi do nedostatka vode, povećanja temperature, neravnomerne raspodele padavina i smanjenja proticaja reka (oko 8 odsto) što će značajno narušiti stabilnost sektora poljoprivrede u budućoj klimi.

Pored nedostatka padavina tokom letnjih meseci analize su pokazale da dolazi do povećanja broja dana sa padavinama većim od 20 mm (dani sa intezivnim padavinama) što za posledicu ima rizike od pojave bujčnih poplava na malim vodotocima, eroziju i degradaciju zemljišta.