Neto rezultat domaće privrede u korona-godini veći za 20,7 odsto

Neto rezultat privrednih aktivnosti u Srbiji tokom 2020. godine iznosio je 433,5 milijardi dinara, što je za 20,7 odsto više na međugodišnjem nivou. Privredna društva istovremeno povećala broj zaposlenih za preko 43.000, saopšteno je na predstavljanju godišnjeg biltena finansijskih izveštaja održanih u Agenciji za privredne registre (APR). 

Oko 60 odsto privrednih društava poslovalo je sa dobitkom od ukupno 711,7 milijardi dinara, što je međugodišnji skok od skoro 11 odsto, 27 odsto je poslovalo sa gubitkom od zbirnih 278,2 milijarde dinara (pad od 2 odsto), dok 14 odsto još nije iskazalo rezultate u svojim bilansima.

U trenutno registrovanih 106.111 privrednih društava radi 1,22 miliona ljudi.

Prosečan rast bruto zarada je u odnosu na 2019. godinu bio 9,5 procenata, šest sektora imalo je značajan rast poslovanja tokom korona-krize, tri su zabeležila ukupan pad profitabilnosti uz zadržavanje poslovanja u plusu, dok je još dva sektora imalo skoro potpuno zaustavljanje delatnost i značajne gubitke. 

Ružica Stamenković, registrator Registra finansijskih izveštaja APR-a, navela je da je najbolji pojedinačni rezultat imao sektor trgovine na veliko i malo, koji je imao rast prihoda od 134 milijardi dinara, odnosno skok od 81,4 odsto međugodišnje.

Značajne rezultate imala je i prerađivačka industija (rast od 12,6 odsto), građevinarstvo (72,6 odsto), sektor informisanja i komunikacije (19,6 odsto), kao i poljoprivreda i snabdevanje električnom energijom.

Navedeni sektori, koji zapošljavaju skoro 70 odsto svih radnika u Srbiji, čine 405,5 milijardi profita, odnosno 93,5 odsto ukupnih rezultata cele privrede

Uprkos znatnom padu prihoda, „iznad površine“ ostao je sektor koji se bavi izdavanjem nekretnina (uprkos  smanjenjenju prihoda za skoro 80 odsto), rudarstva (pad od 93 odsto) i umetnosti, zabave i rekreacija (za 78,9 odsto manje).

Najlošije u pandemiji su prošli sektor saobraćaja i skladištenje, koji je ostvario gubitke od 11,5 milijardi dinara, i pružanje usluga smeštaja i ishrane, sa neto minusom od 9,2 milijarde dinara. 

„Bruto domaći proizvod beleži pad od 1 odsto, industrijska proizvodnja je povećana za 0,4 procenata, stopa inflacije je ostala na 1,3 odsto, a devizni kurs je stabilan. Vrednost dinara u odnosu na evro je nepromenjena, dok je u odnosu na dolar veća za 8,8 odsto“, navela je Stamenković.

Primetan rast zabeležila su društva za osiguranje, koja su ostvarila 12,9 milijardi neto profita, 11,1 odsto više nego pre zdravstvene krize, uglavnom zbog povećanja prihoda od premija osiguranja i reosiguranja.

Banke su pod uticajem mera NBS ostavrile dobitak od 40 milijardi dinara, što je pad od 37,4 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Gledajući po veličini preduzeća, najveći doprinos ukupnom rezultatu domaće privrede pružila su mala i srednja preduzeća, čiji su finansijski rezultati lane bili veći za trećinu.

Pojedinačno, najveće rezultate i dalje ostvaruju velika preduzeća, ali je njihov neto rezultat u međuvremenu porastao samo za 2,2 odsto.

Mikro preduzeća su i ove godine u sferi negativnog poslovanja, ostvarili su gubitak od 13,3 milijardi dinara, što ipak predstavlja rezultate za 16,4 odsto bolje nego 2019. godine.

Više od polovine ostvarenog dobitka, tačno 51 odsto, realzovano je u Beogradskom regionu, 21 odsto odstvareno je u Vojvodini, dok su preostali regioni imali po 14 odsto ukupnog bilansa. 

Javna preduzeća su iz sfere negativnog prešle u zonu poslovanja sa dobitkom, ostvarivši profit od 29,6 milijardi dinara, što je 6,8 odsto dobitka cele privrede.

Ta preduzeća su takođe smanjila rashode za 2,2 odsto i u odnosu na 2019. godinu su imale 1.194 zaposlenih manje. 

Direktor APR-a Milan Lučić ukazao je da je ta agencija tokom 2020. godine imala samo za milion dinara manje samostalnih prihoda u odnosu na prolu godinu, što takođe ukazuje da je broj registracionih prijava osato približno na istom nivu.

„Broj žalbi koje su usvajane na rešenja APR-a se meri u promilima i nije povećan. Korona-kriza nije imala velikog uticaja na rad same Agencije za privredne registre, a dokazali smo značaj elektronskih usluga, koje su omogućile da se poslovanje odvija“, rekao je Lučić.

On je dodao da APR u predstojećem periodu planira poptunu rekonstrukciju registra finansijskih izveštaja, koja će značiti promenu u rokovima i obavezama preduzeća naredne godine, digitalizaciju registra zaloga i, kao najznačajniji, projekat elektronske registracije subjekata.