Sezona branja voća svake godine nezaposlenima nudi priliku da zarade novac, ali je zainteresovanost jako mala.
Delom zbog toga što za dnevnicu od 1.500 dinara morate da se pomučite i do 10 sati na suncu, a delom i zbog činjenice da je sve teže pronaći ovakve oglase po internetu i omladinskim zadrugama.
Aleksandar A. (24) iz Beograda tri godine je radio kao berač malina u okolini Arilja i kaže da je do posla došao tako što je po preporuci starijeg druga otišao i popričao direktno sa gazdom domaćinstva.
„Dobio sam prenoćište, hranu i 30 dinara po ubranom kilogramu. Uspevao sam dnevno da zaradim oko 1.500 dinara, a dešava se da u toku dana naberem i po 80 kilograma pa dobijem više. Moj savet ljudima je da odu dirktno u domaćinstvo i traže posao“, savetuje ovaj mladi Beograđanin.
Poljoprivredna zemlja poput Srbije na leto zahteva mnogo radne snage za branje voća, povrća i bilja, ali iz godine u godinu sve manje ljudi je zainteresovano za ovaj posao. Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprovrednika kaže da uvek ima ljudi koji hoće da rade, ali ih je teško naterati da po desetak sati dnevno provode na suncu.
„Branje voća je sezonski posao koji nije nimalo lak, pa iako može da donese za naše uslove dobru zaradu, nije primamljiv ljudima. U Srbiji se bere jagodičasto voće, a to su jagode i maline, zatim trešnje, višnje, jabuke, kruške… Tu je i povrće, pa su potrebni ljudi za papriku, paradajz, krastavac, ali i duvan i druge biljke“, ističe on.
Jako je teško govoriti o dnevnici kada je ovaj vid posla u pitanju, jer se najčešće naplata vrši po učinku. Dakle, neko može za sat vremena da zaradi 300 dinara, a neko 100, jer se novac daje po kilogramu ubranog ploda. Rad u plasteniku je možda najmanje isplativ, pa je dnevnica oko 1.200 dinara.
„Iskusan malinar može dnevno da zaradi 3.000 dinara, a tu je i hrana, smeštaj i prevoz koji najčešće poslodavac oobezbeđuje“, kaže sagovornik ističući da prilikom razgovora sa poslodavcem obavezno potvrdite da li su vam ovi uslovi omogućeni.
Ipak, za razliku od prethodnih godina, na sajtovima gotovo da nema oglasa za ove sezonske poslove. Iz Omladinske zadruge „Bulevar“ Breda Milić naglašava da oni ne nude ovakve poslove prevashodno zato što poslodavci takve radnike više ne traže na taj način.
„Poslodavcima je bitno da se radi o iskusnom i sposobnom radniku, koji zna kako se posao radi. Naime, voće mora da se ubere u određenom roku, ne može mesecima da se radi, prosto zbog kvaliteta samog ploda, i zato ovo ne može baš bilo ko da radi“, naglašava ona.
Sa ovim se slažu i iz jagodinske OZ „Svetozarevo“, u kojoj već dugo nema ovakvih oglasa. Na naše pitanje kako mladi koji žele da rade kao berači voća mogu da dođu do ovog posla, jedini odgovor je – preko klasičnih oglasa ili direktnim kontaktom.
Pise se i kaze transplaNtacija a ne transplatacija