NIS od sredine maja ostaje bez nafte iz Jadranskog naftovoda

Uprava Jadranskog naftovoda (Janaf) saopštila je da je sankcijama koje su uvedene Rusiji obuhvaćen i ugovor o transportu sirove nafte koji je sklopljen sa Naftanom industrijom Srbije (NIS), preneo je Jutarnji list. To bi mogao da bude problem na domaćem tržištu naftnih derivata jer NIS na njemu učeastvuje sa 70 odsto.

Kako se podseća, Janaf i NIS imaju ugovor koji važi do 31. decembra 2022. godine.

Tim su ugovorom, kako se dalje navodi, rezervisani transportni kapaciteti Janafa po načelu „puno za prazno“ u ukupnoj količini od 3,2 miliona tona (plus/minus deset odsto).

Ukoliko ne dođe do promena, ugovor neće moći dalje da se realizuje od 15. maja 2022. godine, sve dok ranije navedene mere ograničavanja, koje su propisane Uredbom Veća EU.

Naglašavaju i da firma svakodnevno prati razvoj događaja, kao i da je u stalnom kontaktu sa korisnicima.

NIS je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, koji drži 56,15 odsto deonica tog preduzeća, dok Srbija ima 29,87 odsto deonica, a mali deoničari 13,98 odsto akcija.

Kako piše Politika, pozivajući se na svoj neimenovani izvor koji je upućen u celu situaciju, bez JANAF-a neće moći da radi ni rafinerija u Pančevu, jer ona na taj način dobija oko 3,2 miliona tona nafte godišnje.

Osim toga, kako se dodaje, nije samo u pitanju nafta nego i hemikalije koje se koriste za rad rafinerije.

Kako se ocenjuje, Srbija će se teško snaći ako se do 15. maja ne prekine rat u Ukrajini, jer domaća proizvodnja nafte je oko 800.000 tona, jer nafta iz nalazišta u Rumuniji od oko 56.000 tona nije dovoljna da se pokriju domaće potrebe.

NIS pokriva 70 odsto srpskog tržišta naftnih derivata.

Napominje se da bi prestankom rada rafinerije nafte u Pančevu prestala da radi i Petrohemija, kojoj se isporučuje primarni benzin.

Dodaje se da je jedini spas iz ove situacije da država preuzme kontrolni paket akcija Gaspromnjefta zajedno sa malim akcionarima.

Izvor Politike kaže i da Srbija ne može da se osloni ni na kupovinu derivata iz rafinerija u okolnim zemljama, jer većina njih već sada pravi zalihe nafte i goriva i teško da će hteti da nam ih prodaju, pogotovo ako ne može predvidi kraj sukoba u Ukrajini.