Čija je ovo fotografija?
Za razliku od situacija kada novinari svesno kradu tuđe fotografije, postoje i brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu ...
Nova Ljubljanska banka (NLB) spremna je za širenje u regionu Zapadnog Balkana, što je već signalizirano preuzimanjem kompanije Summit Leasing. Banka je, prema oceni svetskih medija, u proteklih pet godina bila u „akvizicionom pohodu“, konkurišući mađarskoj OTP banci i jačajući prisustvo u regionu.
„S lakoćom bismo mogli da kupimo srednje veliku banku u Hrvatskoj ili jednu od vodećih banaka u Srbiji“, rekao je Blaž Brodnjak, prvi čovek NLB-a, u intervjuu za Bloomberg Adria.
NLB nije prisutna samo u Hrvatskoj, ali i tamo želi da proširi poslovanje, iako je u tome trenutno sprečavaju problemi iz prošlosti.
Bankarska grupa ima akvizicioni kapacitet u visini od četiri milijarde evra i traži potencijalne partnere za preuzimanje.
Kako se dodaje, NLB je od Apollo Global Management-a i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kupio stoprocentni udeo u kompaniji Summit Leasing, čime na hrvatsko tržište ulazi „na mala vrata“. Za završetak preuzimanja čeka se još odobrenje regulatora.
NLB, koji je 2020. godine kupio srpsku Komercijalnu banku, kao i podružnicu Sberbanka u Sloveniji nakon početka rata u Ukrajini, sljedećeg maja će predstaviti dugoročnu poslovnu strategiju.
„Bili bismo jako zainteresovani ako bi bila dostupna neka velika srpska banka“, rekao je Brodnjak i dodao da očekuju veliku konkurenciju.
NLB sledeće godine planira dve emisije obveznica ukupne vrednosti 800 miliona evra, ako uslovi na tržištu budu „prikladni“.
NLB beleži dobit
Dobit Grupe NLB pre poreza u trećem kvartalu iznosila je 144,2 miliona evra, što je porast od 18 odsto u poređenju s prethodnim kvartalom. Čisti prihodi dosegli su 289,2 miliona evra, što je sedam odsto više na kvartalnom nivou. Budući da su u prvih devet meseci ostvarili 800,8 miliona eura čistih prihoda (42 odsto više u poređenju s istim periodom prošle godine), očekuju da će prihodi ove godine premašiti milijardu eura.
U svim delovima te grupe beleži se porast čistih prihoda od kamata na godišnjem nivou za čak 70 odsto. Rast uglavnom dolazi iz kreditiranja klijenata u iznosu od 190,1 milion evra (od toga je 74,2 miliona eura odobreno stanovništvu, a 115,9 miliona evra privredi i državi), kao i ostatak iz depozita kod banaka i centralnih banaka.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
