Nov pravilnik za vađenje rečnih nanosa ne znači dodatnu kontrolu

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je novi Pravilnik kojim se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reka Dunav, Sava, Lim, Tisa, Drina, Velika Morava, Južna Morava, Zapadna Morava. 

Pravilnikom o utvrđivanju plana vađenja rečnih nanosa uređuje se i vađenje sa vodnog zemljišta drugih vodotokova prvog reda, uključujući Svrljiški Timok, Trgoviški Timok, Beli Timok, Crni Timok, Timok, Pek, Кolubaru, Nišavu, Vlasinu. 

Diplomirani inženjer geologije Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Novu ekonomiju da se radi o Pravilniku opšteg tipa, ali da je „nedorečen“ i nema parametre koji bi bili vrlo važni za njegovo pravilno sprovođenje. 

„Ne osigurava kontrolu korišćenja resursa, šljunka i peska. Takav pravilnik treba da se uradi na valjan način, koji definiše šta se sme, šta se ne sme“, rekao je Božović. 

Božović kaže da je to kod nas oduvek problem, da je sve ono što su narodna i prirodna bogatstva „podložno lakoj korupciji i trošenju bez kontrole“. 

„(Ne znamo) da li mi imamo inspekcije za to, da li su te inspekcije revnosne, da li ih ima dovoljno, koliki je interes ličnog profita“, rekao je Božović. 

Novim Planom vađenja rečnih nanosa su utvrđene količine rečnih nanosa za vađenje, kao i lokacije na kojima nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa. 

U Pravilniku piše i da je obim vađenja rečnih nanosa iz akumulacija HE „Bajina Bašta“ i HE „Zvornik“, kao i iz akumulacija HE „Međuvršje“ i HE „Ovčar Banja“ neograničen.

Plan predviđa i vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta iz neobnovljivih rezervi za potrebe izvođenja radova na objektima od značaja za Srbiju.

Kako objašnjava Božović, šljunak je sporo obnovljiv resurs i potebne su decenije i stotine godina da se on nataloži. 

„Šljunkovi i peskovi su specijalne rezerve neke zemlje. Zemlje se trude da uvoze pesak i šljunak, naročito šljunak, a da ga ne kopaju, jer on je osnova ekosistema“, rekao je Božović. 

On kaže da se nigde u svetu šljunak ne koristi za opšti karakter nasipanja, već služi samo za specijalne konstrukcije. 

Kao primer loše prakse Božović je naveo da su u južnim delovima Srbije, na Južnoj Moravi, kopanjem šljunka po okolnim selima na višim padinama „bukvalno presušili bunari“.

„Suše se njive jer je brži protok vode kroz korito, poljoprivreda se uništava tamo gde se kopa šjunak nekontrolisano“, dodaje Božović. 

Gde neće biti dozvoljeno vađenje nanosa?

U Pravilniku se definiše i gde nije dozvoljeno vađenje rečnih nanosa. Tako rečni nanosi neće moći da se vade 50 metara od vodnih objekata u koritu (regulacionih građevina, vodozahvata, ispusta), kao ni 300 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda, naftovoda i drugih cevovoda (vodovod i kanalizacija) i podvodnih TT i elektro vodova, a 1.000 metara uzvodno i nizvodno od prelaza gasovoda na reci Drini. 

Vađenje nanosa nije, između ostalog, dozvoljeno ni 300 metara uzvodno i nizvodno od mostova, izuzev Pavlovića mosta na reci Drini, kao ni u radijusu od 100 metara od hidroloških stanica podzemnih voda, u užoj zoni zaštite izvorišta vodosnabdevanja. 

Preduzetnik koji namerava da vadi rečne nanose mora da ispuni vodne, plovidbene i uslove zaštite životne sredine, piše u Pravilniku. 

Ukoliko se lokacija na kojoj se planira vađenje rečnih nanosa nalazi na međunarodnom ili međudržavnom vodnom putu, potrebno je, pored vodnih, pribaviti i uslove od organa nadležnog za tehničko održavanje vodnog puta.

Ako se lokacija nalazi na prostoru koji je u obuhvatu zaštite prirode po bilo kom osnovu, pored pribavljanja vodnih uslova potrebno je pribaviti i uslove zaštite prirode. 

*Mišljenja izražena u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno mišljenja Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država ili njegovih partnera.