Nova dinarska obveznica uključena u J.P. Morgan indeks, stare boljke i dalje prisutne

U indeks obveznica J.P. Morgan GBI-EM Index uključena je nova osmogodišnja dinarska benčmark obveznica, koja dospeva 2031. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija. Pored finansiranja budžetskog deficita i refinansiranja dospelih obaveza po osnovu javnog duga, sredstva ove obveznice se koriste za finansiranje projekata u okviru EXPO Beograd 2027.

Sve domaće i međunarodne institucije uključivanje Srbije u ovaj indeks ocenjuju pozitivno. Ali, postoje ranjivosti, na koje upozoravaju ekonomisti, a koje se ne pominju u saopštenju Ministarstva finansija.

Vrednost emisije je 150 milijardi dinara, a sredstva su prikupljena na aukcijama počev od oktobra 2023. godine do 5. marta 2024. godine, kada je ujedno bila i poslednja primarana aukcija, saopšteno je iz ministarstva.

Kuponska stopa iznosi sedam odsto, dok su na poslednjoj aukciji prodate obveznice po stopi prinosa od šest odsto.

“Ulazak u indeks implicira pojačan potencijalni priliv stranih investitora, čime se pospešuje likvidnost, a time i prinosi na celoj krivi obveznica u domaćoj valuti. Srbija je poseban primer gde su početkom godine lokalne obveznice zabeležile prinos ekvivalentan, a u pojedinim trenucima čak i niži od prinosa na sekundarnom trgovanju obveznica emitovanih na međunarodnom tržištu”, naveli su iz Ministarstva finansija.

Strani kapital je vitalni izvor ulaganja i rasta za tržišta u razvoju i Svetska banka (SB) i Međunarodni monetarni fond (MMF) su ocenilik kao pozitivno uključivanje Srbije u ovaj indeks.

„Izdavanje domaćeg duga u 2024. godini će se fokusirati na dugoročne referentne obveznice denominirane u dinarima, koje će podržati veće učešće nerezidenata, poboljšati valutni miks javnog duga i pomoći u produženju prosečnih rokova dospeća. U toku je značajno zaduživanje (kod) međunarodnih i bilateralnih razvojnih partnera za finansiranje prioritetnih kapitalnih investicionih projekata“, navodi MMF u svom poslednjem izveštaju.

Ranjivosti i neizvesnost na tržištima

U saopštenju Ministarstva finansija se navodi da su takvi parametri „jasan pokazatelj poverenja investitora u fiskalnu i monetarnu stabilnost jedne zemlje“.

„Očekujemo dodatnu diversifikaciju već široke baze investitora koji ulažu u hartije od vrednosti Republike Srbije, s obzirom na to da uključivanje dinarskih obveznica u navedeni indeks znatno povećava atraktivnost naše zemlje kao investicione destinacije“, kaže minisatrstvo.

Generalno se ovaj potez od strane države pozdravlja od ekonomskih institucija, ali rizici uvek postoje. 

Na neke od njih u svojim izveštajima upozoravaju SB i S&P Global.

Ranije, u junu 2021. godine, na ovaj indeks JP Morgana bile su uključene i prvi put tri dinarske benčmark obveznice Republike Srbije tada još nisu bile plasirane i ove za EXPO, Svetska banka je u izveštaju navela da je za očekivati da će to doneti dodatne međunarodne investitore na domaće tržište, poboljšavajući likvidnost i formiranje cena za isplate.

“Očekivalo se da će uključivanje indeksa privući više stranih investitora u srpsku domaću valutu tržište državnih obveznica; međutim, pogoršanje uslova na globalnom tržištu negativno je uticalo na i na srpsko tržište u poslednjih godinu dana,” stoji u izveštaju Svetske banke od prošle godine. Situacija se nije mnogo promenila do sada.

Očekivanja jesu pozitivna na tržištu i sva su prilike da će kamatne stope ići na dole, ali i dalje postoje rizici koji se ne mogu zanemariti.

Ovo se za sada ne odnosi na obveznice za EXPO, koje tada nisu bile uključene, a koje su doživele veliku tražnju među investitorima. Ostaje nejasno zašto druge obveznice nisu tako popularne.

U medijima prošle godine smo mogli da vidimo da su se dodatni investitori „spakovali i otišli“, a situacija se od tada do objavljivanja ovog izveštaja nije smirila.

Naprotiv, geopolitička situacija se dodatano zakomplikovala, a neki od naših najvećih ekonomskih partnera imaju svoje unutrašnje probleme.

Kada su u pitanju performanse duga tržišta u razvoju, one su vođene kamatnim stopama i kreditnim rasponima i svako bitno pomeranje u ova dva faktora može imati uticati i pozitivno i negativno na stanje duga.

Svi očekuju da će u ovoj godini kamatne stope padati, ali i takođe upozoravaju na oprez, jer su tržišta pretrpela velike potrese, a neki su se novi i dodali u poslednjim mesecima. Generalno, tržišta u razvoju su osetljivija na geopolitička dešavanja i pomake u vodećim ekonomijama sveta.

”Zavisnost od promenljivih priliva stranog kapitala za finansiranje jaza u likvidnosti je takođe ranjivost – kao što je ukratko demonstrirano ‘iznenadnim zaustavljanjem’ izazvanom pandemijom koronavirusa 2019. godine”, navodi S&P Global u svom izveštaju vezanim za tržišta u razvoju.

Kontrola kapitala

“GBI-EM Global 15/4.5 indeks sključuje zemlje sa izričitom kontrolom kapitala, ali ne uzima u obzir regulatorne/poreske prepreke u proceni podobnosti, osim ako takve regulatorne ili poreske prepreke značajno ometaju sposobnost investitora da repliciraju indeks”, navodi se u izveštaju JP Morgan iz avgusta prošle godine kao jedno od  pravila ovog indeksa, kom je priključena i Srbija kao jedna od EMDEs ( tržišta i privrede u razvoju).

Odsustvo konotrole kapitala generalno se posmatra kao nedostatak i neki drugi indeksi u svetu koriste druge vrste mehanizama kako bi osigurali povraćaj duga.

“Stroga kontrola kapitala generalno se koristi samo kao poslednje sredstvo, pri čemu vlade umesto toga favorizuju oblike intervencije koje su pogodnije za investitore”, navodi se u izveštaju S&P Global.

Transparetnost projekta

“Interesovanje investitora za obveznicama ove emisije, kao i njen uspeh na sekundarnom tržištu u ovako kratkom roku, tražnja profesionalnih stranih investitora koji sve aktivnije učestvuju na aukcijama, dokazuje da je Republika Srbija izabrala pravi način finansiranja budžeta i projekata vezanih za „EXPO Beograd 2027“, navodi se u saopštenju Minisatrstva finansija.

Zaduživanje je na visokom nivou za kapitalne projekte kao što je EXPO 2027, ali kao što je Nova Ekonomija već pisala niko nema studiju isplativosti (cost to benefit) ili bilo kavu drugu analizu šta će ovaj projekat vredan više milijardi evra doneti Srbiji. Transparetnost je stara boljka kapitalnih projekata u Srbiji.

Novom Uredbom o kapitalnim projektima koju je u septembru prošle godine usvojila Vlada, predviđeno je postojanje Cetralizovane baze kapitalnih projekata (PIMIS).

Međutim, Uredba ne predviđa da će javnosti biti dostupni podaci iz ove baze, upozorio je izvršni direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić u predlogu za unapređenje teksta Uredbe.