Novi tekst Zakona o referendumu, ali sa starim odredbama

Nova ekonomija

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je revidiran Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Iako je u određenoj meri izmenjen u skladu sa primedbama Venecijanske komisije, odredbe koje su organizacije civilnog društava ranije ocenile kao sporne ostale su nepromenjene i u novom Nacrtu. 

Ministarstvo je revidiran Nacrt zakona 8. oktobra uputilo Venecijanskoj komisiji, sa molbom za davanje novog hitnog mišljenja.

Novo mišljenje o revidiranom Nacrtu zakona Venecijanska komisija će sačiniti polovinom novembra. 

"Posao Komisije će biti istovremeno i težak i lak. Mnoge primedbe je neophodno ponoviti i na njima insistirati i to u neku ruku olakšava posao. Sa druge strane, teško je zauzeti pravi pristup i ton pri upućivanju sugestija, ako znate da druga strana nije posvećena njihovoj primeni", navela je za Novu ekonomiju predstavnica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) Sofija Mandić.

Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi jeste u skladu sa određenim preporukama i primedbama izmenjen, ali nedovoljno, dodala je ona. 

"Prema preporukama Komisije su produženi rokovi za raspisivanje i sprovođenje referenduma, precizirana su pitanja koja ne mogu biti predmet referenduma, sprovođenje referenduma je ograničeno na jedan dan (prethodnim nacrtom je ostavljena mogućnost da referendum traje duže od jednog dana)", navela je Mandić.

To, prema njenim rečima, jesu neki pomaci, ali su nedovoljni, imajući u vidu brojnost primedbi i preporuka koje su upućene Vladi.

Sa druge strane su i u revidiranom Nacrtu ostale neke od odredbi koje su organizacije civilnog društva ocenile kao sporne. Overavanje potpisa će koštati 50 dinara (po potpisu), ostala je mogućnost posebne procedure tokom epidemije, trajanje obaveznosti referendumske odluke..

"Iznosi koje je potrebno izdvojiti za prikupljanje potpisa ovim nacrtom ostaju nepromenjeni i mere se hiljadama evra, u zavisnosti od tipa i nivoa predlaganja referenduma ili narodne inicijative", navela je Mandićeva.

Iako je kreiranje paralelne procedure glasanja tokom epidemije u revidiranom nacrtu donekle izmenjeno, Mandićeva navodi da je suštinski i dalje mogućnost. 

"Obaveznost odluke građana donete na referendumu je produžena sa jedne na dve godine, iako je Venecijanska komisija preporučila da ovaj vremenski period bude produžen na najmanje jedan skupštinski mandat. Ukoliko su građani glasali protiv nekog akta, dovoljno je da prođe samo godinu dana i ovaj akt ponovo bude predmet odlučivanja", navela je ona. 

Prema njenoj oceni, potencijalna posledica zadržavanja predloženih rešenja je vrlo ozbiljna i svodi se na ukidanje ili ozbiljno ograničavanje učešća građana u donošenju odluka u upravljanju zemljom. 

"Ako smo kao civilizacija prevazišli uverenje da vlast potiče od boga, a trenutno u Srbiji negiramo i da potiče od građana, sasvim je legitimno pitanje – od koga potiče? To je pitanje na koje prvo treba da odgovorimo", zaključila je Mandićeva. 

Novi Zakon o zaštiti od buke: Javni skupovi moraju da se najave 20 dana unapred
Novi zakon o vodama: Uvođenje reda ili "rasprodaja prirodnih resursa"?

Mogu li mišljenja Venecijanske komisije da "koče" donošenje ovakvog zakona?

Venecijanska komisija je telo Saveta Evrope koje se bavi demokratijom kroz pravo. Primarni zadatak Venecijanske komisije je da državama pruži pravne savete u obliku "pravnih mišljenja" o nacrtima zakona ili propisima koji su već na snazi, a koji su joj dostavljeni na ispitivanje. 

Mandićeva navodi da, kada je u pitanju mogućnost "kočenja" donošenja zakona, možemo da tvrdimo da Venecijanska komisija "za sada uspešno upravo to čini". U suprotnom bi, kaže, prvi nacrt zakona odavno bio usvojen i na snazi. 

"Ovo "kočenje" je svakako u interesu građana Srbije koji imaju Ustavom garantovano pravo da neposredno upravljaju svojom zemljom, pa i kroz referendum i pravo predlaganja akata, odnosno narodnu inicijativu", navodi ona. 

Da li su Ustav i zakoni dovoljan uslov za nezavisno pravosuđe?

"Vlada se godinama hvali različitim pozitivnim mišljenima"

Venecijanska komisija je u mišljenju objavljenom 18. oktobra pozdravila inicjativu Srbije za izmenu Ustava, u delu pravosuđa, ali i navela da ima prostora za poboljšanje sadržine, posebno u vezi sa izborom i sastavom Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Predstavnici Vlade Srbije su u izjavama u javnosti, međutim, govorili samo o "pohvalama Venecijanske komisije". 

"Vlada se konstantno, već godinama, hvali različitim pozitivnim mišljenjima Venecijanske komisije. Njihove izjave i reakcije odavno ne odgovaraju činjenicama", navodi Mandić. 

Određenom nivou pojmovne konfuzije, prema njenim rečima, doprinosi i to što će Komisija samo tokom ove godine usvojiti čak četiri mišljenja o Srbiji - dva o Nacrtima zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, jedan o Aktu o promeni Ustava i sveobuhvatni izveštaj o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji.

"Dva usvojena izveštaja su u velikoj meri kritična, a pohvale o kojima predsetavnici Vlade govore imaju za cilj da sa toga skrenu pažnju", navodi pravnica iz CEPRIS-a. 


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

pošaljite komentar

Nema komentara

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.