Novo zaduživanje pred praznike: Država proširila emisiju 12-godišnjih obveznica na 450 miliona evra

Pred sam kraj godine prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica. Originalna emisija je, prema odluci iz juna, trebalo da bude u visini 250 miliona evra za 12-godišnje hartije od vrednosti sa kuponskom stopom od pet odsto godišnje. Prema odluci od 4. decembra država će se sada zadužiti 450 miliona evra.

„Uprava za javni dug obaveštava javnost da je, usled pojačanog interesovanja pre svega domaćih profesionalnih investitora, kao i njihove potrebe da efikasno rasporede raspoloživu likvidnost i plasiraju je u dugoročne instrumente niskog rizika, izvršeno povećanje postojeće emisije dvanaestogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima. U skladu sa interesovanjem institucionalnih učesnika na tržištu, kao i radi obezbeđivanja dodatne likvidnosti i podrške razvoju domaćeg tržišta duga, emisija je uvećana za 200.000.000 evra“, saopštila je Uprava za javni dug.

U julu je na aukciji bilo ogromno interesovanje investitora, pa je već tada probijen plafon. Najava se odnosila na prodaju 150 miliona evra duga, dok je na samoj aukciji prodato 250.222.500 miliona evra po izvršnoj stopi od 4,99 odsto.

Za 17. decembar je predviđena prodaja od 100 miliona evra reotvaranjem emisije iz jula, po kuponskoj stopi od pet odsto. Nije isključeno da ukoliko interesovanje bude uvećano država odluči da proda i više od toga, slično kao i na aukciji u julu. Smanjeno interesovanje investitora takođe će biti signal za državu, što će se videti kasnije ovog meseca.

„Ova aukcija dolazi u prilično specifičnim okolnostima – neizvesnost oko NIS-a je izuzetno visoka, među građanima se proširila panika i pitanje kursa je posle dužeg vremena predmet običnih razgovora. Naravno, građani će i ovaj put minimalno učestvovati na ovoj aukciji, ali su svakako važan element u kreiranju opšteg ambijenta“, kaže Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritiz.

Srpski javni dug je spušten na nivoe koji su prihvatljivi i trenutno je na 43,1 odsto BDP-a. Na prvom mestu poverilaca sada se nalaze kupci upravo evro obveznica Srbije kojima dugujemo 10,317 milijardi evra. Na drugom mestu su dinarske hartije od vrednosti koji drže 7,23 milijarde evra javnog duga.

„Proteklih nekoliko nedelja je primetan blagi rast prinosa na državnim dužničkim hartijama na međunarodnom tržištu, ali ti prinosi su i dalje drastično niži u odnosu na kraj 2022. i 2023. godinu. Tako je prinos na uporedivu evroobveznicu, koja dospeva 2036. godine, negde oko 4,6 odsto, dok se obveznicom koja se reotvara 17. decembra takođe trguje na međubankarskom tržištu na nižem nivou u odnosu na kuponsku stopu od 5,00 odsto. S obzirom na aktuelnu situaciju oko neizvesnosti i kursa, verujem da će biti dobra tražnja na ovoj u evrima denominovanoj aukciji, dok bi prinos veoma lako mogao biti ispod nivoa od 4,99 odsto koji je postignut poslednji put, krajem jula“, kaže Gujaničić.

A šta bi ovo moglo da signalizira o ekonomiji u narednom periodu? Obično bi to trebalo da znači da investitori idu na sigurnije prihode kada se okreću ulaganju u državne hartije od vrednosti, te da očekuju manji privredni rast i pad inflacije u budućnosti. No, srpsko tržište nije dovoljno razvijeno da bi se mogao plasirati novac u druge vidove investicija, pa zato ne možemo ni da poredimo razmišljanja investitora sa razvijenih tržišta sa onim što se dešava ovde. Građani u Srbiji nisu kupci duga države, barem ne u većem broju. Ovdašnje banke, uglavnom inostrane, kupuju srpske obveznice, ali se država i direktno zadužuje kod njih preko kredita. Za ostale kupce državnog duga Srbije znamo da su u najvećem broju ostala pravna lica, fizička lica i kastodi klijenti.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju oktobra 2025. godine iznosi 77,3 odsto, podaci su Uprave za javni dug.

U jeku protesta Srbija se zadužila preko milijardu evra, a u planu još šest milijardi: Poslednja emisija loše prošla