NUNS: Bezbednost novinarki u Srbiji drastično pogoršana, zakon ne prepoznaje rizike kojima su izložene

Novinarke u Srbiji tokom 2025. godine bile su izložene ozbiljnom porastu napada, pretnji, onlajn uznemiravanja, mizoginih i seksističkih uvreda, ali i fizičkom nasilju, uključujući napade i nereagovanje policije tokom izveštavanja sa protesta i drugih rizičnih događaja, pokazuje istraživanje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) „Bezbednost novinarki i medijskih radnica – Srbija, kratki pregled 2025“.

Bezbednost novinarki u Srbiji tokom 2025. godine „izuzetno se pogoršala“, jedan je od ključnih zaključaka izveštaja koji analizira obrasce napada, institucionalne reakcije i posledice po rad i psihološko stanje žena zaposlenih u medijima.

Autori, inače pravnici NUNS-a Marija Babić i Rade Đurić, navode da zakonski okvir u Srbiji ne prepoznaje posebne rizike kojima su izložene novinarke. Iako Krivični zakonik pruža viši stepen zaštite osobama koje obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, posebne odredbe koje bi uvažile rodno zasnovane rizike ne postoje. Problem, međutim, nije samo u zakonima, već pre svega u njihovoj primeni.

Pretnje, kampanje i fizički napadi obeležili 2025. godinu

Tokom 2025. godine zabeležen je ogroman rast broja slučajeva, navodi NUNS. U tom periodu u javnim tužilaštvima formirano je 140 predmeta u vezi sa događajima na štetu novinara. U evidencijama je zabeležen veliki broja napada na novinarke (50 predmeta), a kada su u pitanju slučajevi u onlajn sferi, zabeležen je veći broj predmeta u kojima su oštećene novinarke u odnosu na novinare.

Od 103 pojedinačnih lica koja su bila meta napada, 55 oštećenih lica je muškog (53,4 odsto), a 48 ženskog pola (46,6 odsto). Od tog broja, u Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala formiran je 71 predmet, u odnosu na 46 pojedinačnih lica, od kojih je 20 muškog (43,48 odsto), a 26 ženskog pola (56,52 odsto).

Podaci iz baze SafeJournalists pokazuju da su novinarke tokom 2025. bile mete 16 različitih oblika tzv. ostalih pretnji, uključujući govor mržnje, verbalne napade predstavnika vlasti, tabloidne kampanje i poruke kojima se novinarke označavaju kao protivnice Srbije i srpskog naroda. U pojedinim slučajevima novinarkama su prilazila lica koja su se predstavljala kao službena i tražila im dokumenta, dok su posebno opasnim ocenjeni slučajevi pretnji u lokalnim višenacionalnim sredinama.

Još alarmantniji su podaci o ozbiljnim pretnjama. Novinarkama su u 2025. godini u 26 slučajeva upućene pretnje po život i fizičku bezbednost. Pretnje su stizale direktno, na ulici i tokom događaja sa kojih su izveštavale, ali i putem društvenih mreža, mejlova, komentara na portalima i veb-sajtovima. Prećeno im je ubistvom, spaljivanjem, vešanjem, silovanjem, drugim oblicima nasilja, kao i napadima na decu i članove porodice.

Novinarke su u 2025. godini najmanje 30 puta fizički napadnute. Najopasniji napadi dogodili su se tokom izveštavanja sa studentskih i građanskih protesta, ali i tokom mitinga i izbornih dana u lokalnim samoupravama širom Srbije. U izveštaju se navodi da su neke od tih napada izvršili pripadnici policije, kao i da su novinarke bile fizički ometane u radu. Posebno zabrinjavaju slučajevi u kojima su policajci bili svedoci napada, ali su odbijali da postupe i pruže pomoć napadnutim novinarkama.

Od onlajn nasilja do institucionalnog nerazumevanja rodnog konteksta

Onlajn nasilje nad novinarkama predstavljalo je jedan od najizraženijih problema. Novinarke su prijavljivale pretnje smrću, silovanjem i fizičkim nasiljem, uvrede, klevete, trolovanje, sajber nasilje, lažno predstavljanje i seksualno uznemiravanje. Zabeleženi su i pokušaji preuzimanja naloga, napadi na portale i veb-sajtove lokalnih medija koje vode novinarke, kao i pokušaji instaliranja softvera za praćenje komunikacija. Posebno ozbiljan primer odnosi se na pokušaj instaliranja softvera za praćenje komunikacija kod novinarki BIRN-a. Izveštaj ukazuje da većina onlajn pretnji sadrži elemente rodno zasnovanog nasilja i da su praćene mizoginim i seksističkim uvredama.

Takvi napadi, kako se navodi, utiču ne samo na psihološko stanje novinarki, već i na njihov profesionalni rad.

Kada je reč o institucionalnom odgovoru, nalazi su izrazito nepovoljni.

Od 140 slučajeva evidentiranih u tužilaštvu tokom 2025. godine, u 50 su oštećene novinarke, a ukupno su donete samo tri osuđujuće presude, dok je u jednom predmetu primenjen institut odlaganja krivičnog gonjenja. U predmetima u kojima su oštećene novinarke, samo u jednom slučaju doneta je osuđujuća presuda – u slučaju novinarke Verice Marinčić.

U 12 predmeta doneto je rešenje o odbačaju krivične prijave ili službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, u tri predmeta podnet je optužni predlog, dok su 34 predmeta i dalje u toku.

Autori zaključuju da se istrage napada na novinarke ne sprovode brzo i efikasno. Pravosudni organi, kako se navodi, ne sagledavaju širi kontekst pretnji i napada, već se drže uskih pravnih kvalifikacija. Ne uzimaju se dovoljno u obzir društveno-politički kontekst, teme kojima se novinarka bavila, identitet osobe koja preti, niti rodni aspekt slučaja.

Poseban problem predstavlja odnos institucija prema novinarkama koje su izložene proganjanju, seksualizovanim pretnjama i psihološkim posledicama nasilja. U izveštaju se navodi da institucije ne prepoznaju strah od seksualnog nasilja, kao ni posledice koje takve pretnje ostavljaju. U pojedinim slučajevima, umesto da se proganjanje poveže sa novinarskim radom i bezbednošću novinarki, ispitivalo se da li između žrtve i napadača postoji prethodna emotivna istorija, dodaje NUNS.

Napadi i nereagovanje policije

NUNS je od marta do kraja decembra 2025. godine zabeležio 77 slučajeva napada policije na novinare i novinarke, neosnovanog privođenja i legitimisanja, kao i nereagovanja policije kada se nađe na licu mesta. Od tog broja, 26 slučajeva odnosilo se na novinarke. Takvo postupanje, ocenjuje se u izveštaju, direktno je doprinelo osećaju nesigurnosti i dodatnom padu poverenja u institucije.

Posledice po novinarke su višestruke. One se suočavaju sa osećajem nebezbednosti na terenu, psihološkim pritiskom, pregorevanjem i psihofizičkim zamorom. Loši uslovi rada, potplaćenost, finansijska neizvesnost, pritisci, pretnje i izveštavanje o traumatskim događajima doprinose stresu i sindromu sagorevanja, koji često ostaje neprepoznat ili potcenjen u redakcijama.

Kod dela novinarki konstantan strah i pritisak dovode do izbegavanja pojedinih tema, samocenzure, pa i razmišljanja o napuštanju profesije, posebno u manjim sredinama. Ipak, izveštaj beleži i suprotan odgovor: mnoge novinarke odbijaju da ih strah definiše, nastavljaju da izveštavaju sa rizičnih događaja i insistiraju na tome da profesionalno rade svoj posao.

Podrška redakcija ostaje nedovoljna i neujednačena. Pravna pomoć postoji uglavnom u većim medijskim kućama, dok je u manjim lokalnim medijima gotovo nedostupna. Psihološka podrška je još ređa, pa se novinarke najčešće oslanjaju na novinarska i medijska udruženja. U nekim slučajevima, kako se navodi, redakcije napade na novinarke koriste kako bi ukazale na ugroženost same redakcije, dok pojedinke ostaju bez stvarne podrške.

NUNS: Novinari i u aprilu bili meta pretnji i targetiranja od strane javnih funkcionera