Objavljen izveštaj o nezakonitim privatizacijama

Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije objavio je da je analizurajući brojne privatizacije u proteklih 10 godina uočio mnoge primere nezakontosti u kojima je učestvovala Agencija za privatizaciju, ali da država nije na odgovarajući način reagovala na uočene probleme.

U Izveštaju o nezakonotom sprovođenju privatizacija, koji je objavljen na sajtu Saveta za borbu protiv korupcije, navodi se da je obrađeno više stotina predstavki koje se odnose na nepravilnosti u procesu privatizacije, o čemu je Vladi Srbije podneto preko 40 izveštaja tokom proteklih 10 godina.

Kako se ističe, u svim dosadašnjim izveštajima o spornim privatizacijama koje je Savet uputio Vladi isticano je da nedorečenost privatizacionih propisa omogućava nezakonitost i korupciju i da postoji sprega državnih službenika koje sprovode postupak privatizacije i uticajnih pojedinaca iz politike i biznisa.

Savet za borbu protiv korupcije je, ističe se, ukazivao i na neograničena prava direktora Agencije za privatizaciju da odlučuje o restrukturiranju, metodu, načinu, uslovima, vremenu privatizacije, kao i da kontroliše izvršenje ugovora, tako što se pojedinim kupcima društvenog kapitala daje mogućnost da u naknadnim rokovima izmiruju obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

Utvđeno je i nepostojanje adekvatne kontrole kako za izvršenje ugovora, tako i za direktora Agencije, koji je imao izuzetnu moć u postupku privatizacije, bez ikakvih jasnih odgovornosti, navodi se u izveštaju.

Agencija za privatizaciju prilikom privatizacije preduzeća, kako se ističe, nije obavljala svoj osnovni zadatak, da firmama koje se privatizuju nađe dobrog vlasnika, koji će održati kontinuitet proizvodnje i bar zadržati broj zaposlenih.

„Agencija nije kontrolisala delatnost kupca, poreklo novca kojim se preduzeća kupuju, niti je utvrđivala bonitet kupca, što je stvorilo probleme u privatizaciji privrednih subjekata u Srbiji“, naveo je Savet za borbu protiv korupcije.

Prema Savetu, nakon zaključenja osnovnog ugovora o kupoprodaji Agencija je diskreciono odlučivala kojim kupcima će aneksima menjati odredbe osnovnog ugovora, pre svega u delu investicionog ulaganja, stavljajući tako u privilegovan položaj kupce društvenog kapitala subjekta privatizacije, u odnosu na druge ponuđače.

„Produženjem rokova za ispunjenje ugovornih obaveza kupca, Agencija je raskidala kupoprodajni ugovor tek kad su privatizovana preduzeća prezadužena sa devastiranom imovinom odlazila u stečaj. Nakon iznetog kapitala, odnosno imovine od strane kupca uz pomoć Agencije, uništena privatizovana preduzeća, raskidom kupoprodajnog ugovora vraćena su državi, mali akcionari su ostali bez akcija i zaposleni bez svojih radnih mesta“, navodi se u izveštaju o nezakonotom sprovođenju privatizacija.

Ocenjuje se da je tako narušeno poverenje investitora u pravni sistem Srbije, pa mnoga preduzeća koja su u restrukturiranju, kao i ona kod kojih je raskinut ugovor o privatizaciji, teško mogu naći kupca ili strateškog partnera.

„Zbog svega navedenog podnete su brojne krivične prijave i tužbe od strane bivših radnika i malih akcionara. Ti procesi još uvek nisu rešeni pa za mnoge postoji mogućnost zastarevanja“, navodi se u izveštaju.

Savetu je dokumentacija dostavljana za privatizaciju „Zobnatice“, „Zastave Pes“ iz Surdulice, „Beopetrola“, „Krušik akumulatora“, „Strela Šumadije“, HTP „Fontana“, brodogradilišta „Beograd“ i „Kladovo“, Holdinga „Komgrap“, „Venčaca“, firme „Minel Elvo“, fabrika šećera Vrbas i Kovačica, „Srbijateksa“, „Duge“, „Minel transformatora“, „Rubina“, ; kao i za poljoprivredne kombinate „Ratkovo“, „Feketić“, „Zmajevo“.Savet za borbu protiv korupcije je obradio i privatizacije „Industrije precizne mehanike“, preduzeća „BD Agro“ iz Dobanovaca i „Trajal korporacije“ iz Kruševca.