Od 1. oktobra minimalac 500 evra

Minimalna zarada u Srbiji od 1. oktobra iznosiće 58.630 dinara, što je povećanje sa trenutnih 53.582 dinara, odnosno rast od 9,4 odsto. To je, kako je ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao, vanredna odluka koja je doneta na sednici Socijalno- ekonomskog saveta (SES).

Ovinme će minimalna zarada okvirno biti povećana sa nešto više od 450 evra na oko 500 evra.

„Ovo je bila inicijativa Vlade Srbije. Podržali su i Unija i sindikati. Sa vanrednim povećanjem minimalne zarade ćemo okončati godinu. Povećavamo vrednost radnog sata sa 308 na 337 dinara. Posebno je važno da smo otvorili temu redovnog povećanja zarade od 1. januara 2026. godine za dodatnih 10,1 odsto, a o tome ćemo razgovarati tokom avgusta i početkom septembra“, rekao je Mali na konferenciji za novinare.

Podsetio da je u januaru ove godine bilo redovno povećanje minimalne zarade zarade od 13,7 odsto.

„Ako se dogovorimo i sprovedemo u januaru sledeće godine povećanje minimalne zarade od 10,4 odsto, na 550 evra, to će biti kumulativno povećanje zarade za 12 meseci od 37 odsto. To se u istoriji Srbije nije desilo“, rekao je Mali.

Kako je naglasio, takvom dinamikom povećanja zarade će se doći do cilja koji je definisan u Programu „Srbija 2027“, a to je d će početkom 2028. godine minimalna zarada iznositi 650 evra.

Mali je naglasio i podatak da Srbija ima rekordnu stopu nezaposlenosti od 9,1 odsto, kao i da je razlog povećanja minimalne zarade i to što ona utiče na povećanje prosečne zarade u Srbiji.

Prosečna zarada, prema rečima Malog je 932 evra i do kraja godine će izaći na 1.000 evra.

„Povećaćemo neoporezivi deo dohotka ćemo sa 28.423 na 34.322 dinara. Na takav način ćemo izaći u susret poslodavcima“, dodao je on.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kazao je da je postignuta saglasnost kada se radi o vanrednom usklađivanju minimalne zarade u Srbiji i da će sledeći korak biti načinjen več u avgustu kada će se početi sa pregovorima o minimalnoj ceni rada za 2026. godinu.

„Nismo zadovoljni predlogom koji je  Vlada dala jer ćemo tražiti više. Mi ćemo u avgustu izaći sa svojim predlogom. Smatramo i dalje da minimalna cena rada mora da prati rast cena svih ostalih zarada u Srbii i moramo a vodimo računa o 2,7 miliona građana koji primaju minimalac“, rekao je Mihajlović.

Predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić naglasio je da nikada nije bio član nijedne partije, ali da je Vlada donela bitnu odluku koja nije laka ni za nju a ni za poslodavce.

“ U trenutku kada je likvidnost preduzeća ugrožena, naročito zbog događaja koji niko nije mogao da planira, a koji se još uvek dešavaju u zemlji. Ali, poslodavci su se složoili sa ovim iz više razloga“, rekao je Nenezić.

Najbitniji od tih razloga je, prema njegovim rečima, to da je Vlada Srbije postigla mini rekord kada je u pitanju osnaživanje poslodavaca i privrede.

„U poslednjih sedam godina je broj privrednih subjekata u stalnom rastu, ali i njihova dobit, zaposlenost. Minimalna zarada je u rastu, minimalna cena rada, prosečna zarada takođe. To je pokazatelj da Vlada radi na konto privrede, a kada radi na konto privrede to je za dobrobit građana“, kazao je on.

Poslodavci su imali rasterećenja u sedam poslednjih godina od 4,75 odsto od čega je smanjenje poreza i doprinosa za dva odsto, porez na nezaposlenost od 0,75 i umanjen porez na zarade za dva odasto.

Nenezić je naglasio da su domaći privredni subjekti toliko ojačali, da će sada za neke ovo biti „zabrinjavajuć podatak“.

„Neki od njih su počeli da razmišljaju da svoj kapital nose u strane zemlje. Da budemo realni, svako povećanje minimalne cene rada investitore gura tamo gde su troškovi niži, a naša privreda je zaista ojačala. I mnoga preduzeća gledaju da svoj kapital poresele. I ova situacija utiče na to jer disperzija rizika je nešto na šta preduzeća gledaju ali su i dalje to uglavnom uslovi rada. Zbog toga treba,biti oprezan i dalje“, rekao je Nenezić.

Što južnije to tužnije: Da li su milioni evra stranim investitorima bili uzalud?