Od vode do javnih preduzeća, svi povučeni zakoni u Srbiji

U poslednje dve godine u Srbiji su, nakon pritiska javnosti, povučeni nacrti/predlozi nekoliko zakona. Većina ih je povučena na molbu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije. 

Poslednji u nizu koji je povučen iz dalje procedure bio je Predlog zakona o upravljanju  privrednim društvima koja su u vlasništvu Srbije.

Takođe, sve faze donošenja zakona nisu uspele da prođu ni nove (ili izmenjene) odredbe Zakona o unutrašnjim poslovima, Zakona o eksprorijaciji i Zakona o vodama. Nijedan od tih zakona nije stupio na snagu.

Zakone donosi Narodna skupština, a pravo da ih predloži ima  svaki narodni poslanik, Vlada, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača (kao i zaštitnik građana i Narodna banka Srbije kada se radi o zakonima iz njihove nadležnosti).

Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine.

Takođe, predsednik Republike može da odbije da proglasi zakon koji je izglasala Narodna skupštini i da ga vrati (Narodnoj skupštini) na ponovno odlučivanje.

Šta je (bilo) sporno u predlogu Zakona o upravljanju privednim društvima?

Javno preduzeće čiji je osnivač Srbija vrši promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo, jedna je od odredbi u (sada povučenom) predlogu zakona o upravljanju privrednim društvima.

Ovaj predlog, koji je došao u skupštinsku proceduru, kritikovao je deo stručnjaka i opozicije navodeći da se njime omogućava privatizacija i prodaja imovine državnih preduzeća i resursa, prenosili su mediji.

Premijerka Ana Brnabić demantovala je takve navode i poručila da je to što se predlaže u zakonu jedna od tri ključne preporuke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), prenela je Beta.

Srbija, kako se vidi iz predloga tog zakona, trenutno ima vlasništvo u 23 privredna subjekta koja imaju formu javnih preduzeća.

U jednoj od objava na Tviteru, premijerka je napisala će se na inicijativu predsednika Srbije koji je tražio da se „dodatno komunicira sa građanima“, predlog zakona povući na još jedan krug konsultacija.

Ministar privrede Rade Basta uputio je Vladi predlog da se zakon povuče iz skupštinske procedure.

„Predlog zaključka o povlačenju iz skupštinske procedure upućen je radi razmatranja i odlučivanja na sednici Vlade s obzirom na to da je ocenjeno da je potrebno obaviti dodatne konsultacije o pitanjima koja su predmet uređivanja ovog zakona“, piše u objavi na sajtu Ministarstva privrede. 

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima:  Biometrijski i video nadzor

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima povlači se iz procedure usvajanja, saopšteno je iz Vlade u decembru 2022. godine.

Nacrt koji se krajem 2022. godine povukao iz procedure predviđao je da policija ima prava da u brojnim izuzecima pretresa stanove grđana bez odluke suda, kao i da bez odluke suda zadrži građane van policijske stanice sve dok se pretres ne završi.

Predviđao je i uvođenje biometrijskog nadzora i mogućnost policije da uz naredbu ministra zabrani kretanje na određenom javnom mestu.

To je bio drugi put (u godinu i po dana) da se nacrt zakona o unutrašnjim poslovima povlači iz procedure.

Isto se dogodilo i godinu dana ranije (krajem leta 2021. godine), nakon burnih kritika organizacija koje se bave bezbednošću i ljudskim pravima.

Zbog zakona o eksprorpijaciji protesti i blokade

Krajem 2021. godine građani širom Srbije su protestovali i blokirali saobraćajnice zbog Zakona o eksproprijaciji koji je Narodna skupština usvojila u novembru te iste godine.

Sporni zakon je definisao kraće rokove za postupanje državnih organa u procesima gde je utvrđen javni interes i predviđao instituciju privremenog zastupnika za moguće naslednike neke imovine koja je predmet eksproprijacije.

Jedna od glavnih zamerki koja se isticala u javnosti je da eksproprijacija može da se radi na svim oblicima svojine, kao i da se dodaju projekti iz međunaronih ugovora, čiji je jedan od potpisnika država Srbija.

Zakon je Skupštini na ponovno usvajanje vratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi ga  Vlada Srbije potom povukla iz skupštinske procedure.

Vlada je u saopštenju povodom povlačenja zakona poručila da će se analizirati da li su izmene tog zakona neophodne.

„Ukoliko se pokaže da je to nužno, zakon će se promeniti kroz široku javnu debatu, u koju će biti uključena stručna javnost predstavnici privrede i civilno društvo“, navelo se u saopštenju.

Vodno zemljište u zakup i „neposrednom pogodbom“

Početkom leta 2021. godine u skupštinsku proceduru stigao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama koji je predviđao, između ostalog,  da se vodno zemljište u javnoj svojini „pod posebnim uslovima“ može dati u zakup i neposrednom pogodbom.

Stručnjaci za oblast vodoprivrede tada su za Novu ekonomiju ocenili da novim izmenama može doći do „rasprodaje prirodnih resursa“.

Iako ga je Skupština Srbije usvojila, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao izmene i dopune Zakona o vodama, već ga je vratio na ponovno odlučivanje.

Nakon toga, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložilo je Vladi da se zakon povuče iz procedure i da se o novom nacrtu sprovede javna rasprava.