Civilni sektor zabrinut zbog izmena Zakona o unutrašnjim poslovima

Nacrt zakona o unutrašnim poslovima predviđa proširenje policijskih ovlašćenja i na prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lika što predstavlja opasnost po privatnost građana, saopštila je organizacija Partneri Srbija.

Konkretno, radi se o ovlašćenju za korišćenje tzv. sistema za automatsko prepoznavanje lica.

Uvođenje ovog sistema MUP predlaže bez prethodno sprovedene analize potencijalnih rizika po prava građana i  bez šire društvene rasprave o potrebi, prednostima i manama jednog ovakvog sistema, navode.

Organizacija Partneri Srbija ukazala je na činjenicu da Nacrt sadrži više spornih odredbi koje mogu imati štetan uticaj na prava i slobode građana Srbije, pre svega na pravo na privatnost.

Kako ocenjuju, posebno zabrinjava odredba Nacrta da se sistemi za obradu podataka, uključujući i onaj za automatsko prepoznavanje lica, mogu povezati sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i bilo kog drugog pravnog lica.

Time bi se biometrijski podaci građana stavili na raspolaganje širokom krugu korisnika gde bi kontrola njihovog korišćena i zaštite postala gotovo nemoguća.

„Ovo posebno zabrinjava imajući u vidu činjenicu da je najveći broj povreda privatnosti građana, uključujući i one masovne, u našoj zemlji dolazilo upravo iz javnog sektora“.

Sporna je i odbredba Nacrta zakona koja zabranjuje objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja čime se pruža dodatna zaštita privatnosti ovlašćenih službenih lica, dok se u privatnost građana invanzivno zadire upotrebom novih sistema obrade podataka, navodi se u saopštenju. 

Partneri Srbija navode i da je, zbog prepoznatih rizika po prava i slobode građana, globalni trend zabrana ili ograničavanje ovakvih sistema, kao i da  međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, pozivaju na ograničenje i oprez prilikom korišćenja sistema za automatsko prepoznavanje lica.

Pored ovih odredbi, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) ukazao je Nacrt predviđa i to da pravo na upotrebu pojma „Policija“ osim MUP-a, sindikata koji deluju u okviru njega, i Ministarstva odbrane, ministar može odobriti i drugim subjektima. 

„U praksi ovo bi moglo da znači da ako ministar želi da organizovanu grupu za nasilno suzbijanje protesta proglasi policijom, to može da uradi, bez ikakvog ograničenja“, navodi se u saopštenju BCBP-a.

Zbog toga BCBP traži od Ministarstva unutrašnjih poslova da razmotri komentare pristigle od organizacija u javnoj raspravi i spreči potencijalnu štetu koja bi nastala usvajanjem Nacrta.

O Nacrtu novog zakona oglasilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije koje je navelo da će ukoliko bude usvojen u trenutnoj formi urušiti dostignuti ljudskih prava između ostalog pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.

Navode da odrede predstavljene u Nacrtu zakona mogu pogubno uticati i na ugrožavanje tajnosti novinarskih izvora što razvija efekat autocenzure i onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu.

Odredbe u suprotnosti sa ciljevima u Medijskoj strategiji koja je predvidela pojačavanje zaštite novinarskih izvora, što ovakvim predlozima može odvesti samo u suprotnom smeru, navodi NUNS.

NUNS ocenjuje da je rad na ovom Nacrtu Zakona protekao prilično netransparentno i da zainteresovane strane uprkos programu javnih rasprava koji je objavljen na sajtu MUP -a, nisu bile obaveštene o istom.