Odliv i manjak kadrova najveći izazov u daljoj reformi javnih finansija

Najveći izazovi prilikom sprovođenja Programa reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020 (PRUJF) tokom prošle godine, kao i do sada, bili su tehničke i administrativne prirode, poput nedostatka stručnog kadra usled ograničenja novog zapošljavanje i njihovog odliva, navodi se u Izveštaju o sprovođenju PRUJF koje je objavilo Ministartstvo finansija.

Upravo zbog toga je tokom 2019. godine težište sprovođenja tog programa bilo na obukama zaposlenih nosioca stubova PRUJF, dodaje se u dokumentu.

U međuvremenu, procenat prethodno definisanih mera koje su izvršene lani iznosio je 74%, preskočivši zadatu vrednost od 72%.

„Cilj fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu je ostvarivanje relativno niskih fiskalnih deficita od 0,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji omogućavaju pad učešća javnog duga ispod 50% BDP-a. Prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji kumulativna stopa rasta u periodu od 2019. do 2021. godine iznosiće 11,9% i biće opredeljena rastom domaće tražnje. Prosečno godišnje srpska privreda će rasti po stopi od 3,8%“ navodi se u izveštaju.

Ministarstvo podseća da je krajem 2019. godine, u okviru početka pripreme nove krovne Strategije reforme javne uprave, započet i proces pripreme novog Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2021-2025.

„U periodu od juna do avgusta 2020. godine biće održane radionice za članove Radne grupe Programa, na kojima će biti formulisane nove aktivnosti, pokazatelji učinka i izvori verifikacije, kao procena finansijskih sredstava neophodnih za njihovu realizaciju“, navodi se u dokumentu.

U Izveštaju o sprovođenju PRUJF se navodi da je u dosadašnjem posmatranom periodu ostvaren najvažniji cilj fiskalne konsolidacije, odnosno zaustavljanje daljeg rasta i postepeno smanjenje duga krajem 2016. godine.

Minisatrstvo navodi da je još važnije što je tokom sprovođenja mera štednje Srbija uspela da ostvari realni rast BDP-a od 3,3 odsto u 2016. godini, tačno 2% tokom 2017. godine, dok je 2018. i 2019. godine iznosio i 4.3% i 4.2%.

„Zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i makroekonomskom okruženju, nivo javnog duga je na stabilnoj silaznoj putanji, od 71.2% u 2015. godini na 52.9% na kraju 2019. godine. Budžet Republike Srbije je zabeležio suficit u 2017. i 2018. godini od 1.1% i 0,6%. Ovaj trend nastavljen je treću godinu zaredom, pa je tako suficit u budžetu na kraju 2019. godine iznosio 12.9 milijardi dinara“, dodaje se u izveštaju.

Priliv stranih direktnih investicija na kraju 2019. godine iznosio je 3.5 milijarde evra, i samim tim je premašio deficit tekućeg računa za nešto manje od 20%. Najveći fokus investicija bio je na proizvodnji (26%), građevinarstvu (24%), finansijskom sektoru (15%) i transportu (11%).

Dodaje se i da je prošle godini nastavljen trend povećanja naplate prihoda na ime uvoznih dažbina, koji su u odnosu na 2018. godinu bili veći za 565,5 miliona evra.

Detalji o napretku unutar pojedinačnih stubova reforme mogu se pročitati u Izveštaju, koji je dostupan OVDE.