Vesti iz zemlje

03.06.2022. 12:30

CINS

Autor: Nova Ekonomija

Oko 40 odsto građana ne pije hemijski ispravnu vodu

Foto: Nova ekonomija/Čedomir Savković/Jezero Perućac

Oko 40 odsto građana Srbije ne pije potpuno hemijski ispravnu vodu. Od tog broja, čak 600.000 živi u Vojvodini, kaže za CINS profesor Prirodno matematičkog fakulteta (PMF) Božo Dalmacija. On smatra da zagađenje voda u Srbiji postaje opasno, posebno u Đerdapskom jezeru gde završavaju sve zagađujuće materije iz Evrope i Srbije.

U Vojvodini se, kako objašnjava profesor Dalmacija, pije voda zagađena arsenom, iako se zna da to izaziva rak kože i nadbubrežne žlezde

Đerdap je, kako naglašava, problematičan jer svu prljavštinu koju donosi reka Dunav zaustavlja brana.

„Moraćemo to da čistimo, a to će biti preskupo. Od dana kada će Đerdapsko jezero postati ekološka bomba daleko smo jedno 50 godina, ali već sad tamo imamo crnih tačaka“, smatra Dalmacija.

Najzagađenije reke u Srbiji su one u blizini velikih gradova i industrijskih centara, zagašeni su Veliki bački kanal, Borska reka, Velika Morava.

Srpska privreda ima tri godine da reši pitanje otpadnih voda, upozorava NALED

Zagađena voda, prema njegovim rečima, ulazi u lanac ishrane i dolazi do čoveka, jer se ne može sprečiti, nešto će se uneti konzumacijom ribe, nešto povrća.

Dalmacija dodaje i da je najveći problem to što se prečišćava svega deset odsto otpadnih voda, ostalo završi u rekama. Najveći zagađivači voda u Srbiji su zapravo tri grada koja nemaju prečistače.

„Srbija nema kritičnu masu stručnjaka koji mogu da se nose sa zagađenjem voda.“

„To je Novi Sad, Beograd i Niš. Svi kažemo ‘moramo da prečišćavamo otpadne vode’, ali pitanje je kako. Nemamo kritičnu masu stručnjaka koja može da se nosi sa tom oblašću bez obzira što smo sad dobili kineski kredit i treba da napravimo 70 postrojenja za prečišćavanje“, objašnjava profesor Dalmacija.

MUTNA BUDUĆNOST BEOGRADSKE PIJAĆE VODE

Moramo da razmišljamo da to s jedne strane budu tehnologije koje zahtevaju malo energije, a s druge strane da iskoristimo sve ono što nastaje od otpadnih voda. Tako aktivan mulj možemo da koristimo za proizvodnju biogasa ili kao đubrivo.

PIJAĆA VODA MOŽE DA POSKUPI ZBOG URBANIZACIJE MAKIŠA

Svi veliki gradovi poput Novog Sada, Niša i Beograda imaju dobru vodu za piće zato što imaju kritični masu ljudi koji to kontrolišu i na vreme su izgradili vodovode, ali mali gradovi i mala naselja nemaju nikakva rešenja, kaže profesor Dalmacija.

Kako objašnjava, rešenje za probleme vodosnabdevanja u malim mestima, psoebno u Vojvodini, je stvaranje regionalnih vodovoda, što znači da bi trebalo da se napravi jednu fabrika koja bi snabdevala nekoliko malih mesta.

Takođe, profesor novosadskog PMF-a podseća da na zagađenje voda utiče i nelegalna gradnja oko hidroakumulacija, ako se u tom slučaju ne gradi specijalna kanalizacija koja bi sprečila da otpadna voda dođe u jezero i izazove rast algi.

„Na zagađenje voda utiče u nelegalna gradnja vikendica“.

„Preko algi će se stvarati mikotoksini koji se neće čak ni primećivati, a dospeće do građana i mogu izazvati različite bolesti. Mi te toksine jako slabo kontrolišemo, takoreći nikako, prvenstveno zato što je to skupo“, nagalašava profesor PMF-a u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, reka Gruža i Gružansko jezero, koje služi za snabdevanje Kragujevca, okruženo je vikendicama i otpadnim vodama koje ih ugrožavaju: „Te objekte treba ukloniti, ili da plate za to, naprave kanalizacije, vodu prečiste, a dalja gradnja zabrani“.

Požega dobija regionalno postrojenje za preradu otpadnih voda

On ocenjuje da mini-hidroelektrane (MHE) mogu da se grade tamo gde nema nekog bitnog biodiverziteta, ali da u tome moraju da učestvuju Zavod za zaštitu prirode, javnost, organizacije, mesne zajednice, škole.

O zagađenju reka kaže da taj problem postoji i u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, delu Hrvatske, mada se u toj zemlji polako dostižu evropski standardi u prečišćavanju.

„Trebaće nam 20, 30 godina, možda i 100 godina negde da rešimo problem, posebno tamo gde se otpadne ispuštaju u podzemne vode. Smanjiće nam se i mogućnost normalnog razvoja, navodnjavanja, proizvodnje struje, rekreacije i turizma“, smatra Dalmacija.

Kako poručuje, u toj situaciji moći ćemo jedino da dovedemo nekog da mu pokažemo kako izgleda zagađena oblast pošto kod sebe ne može to da vidi.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.