I u svetu i kod nas raste tražnja za organskom hranom. Uprkos tome, površine pod takvom proizvodnjom u Srbiji se smanjuju – za godinu dana za oko hiljadu hektara. Proizvođači kažu da ni znatno viša cena ne može da pokrije skupu proizvodnju i da im nedostaju radnici.
Ilija Travar proizvodi organske začine u Vrmdži kod Soko Banje. Koristi lekovito bilje, gljive i povrće iz organske proizvodnje. Prošle godine proizveo je oko 150 kilograma bilja. Proširio bi proizvodnju, ali nema radnika.
U organskoj proizvodnji se skoro sve radi ručno. Ima mehanizacije u smislu oranja, pripreme zemlje. Posle togs samo se radi motikom.
„Naši seljaci su se malo odvikli te motike“, rekao je Ilija Travar.
Iste muke i u domaćinstvu u selu Grgure kod Blaca. Organski proizvode voće na pet hektara i stočnu hranu za 30 grla simentalskih krava, koje dnevno daju oko 400 litara mleka.
„Trudimo se da samim kvalitetom obrade i proizvodnje hrane utičemo i na što veću mlečnost. To nije ista mlečnost kao u konvencionalnoj proizvodnji – za nijansu je niža – ali radimo na kvalitetu“, kaže diplomirani ekonomista Marija Stojadinović.
Stručnjaci smatraju da je budućnost organskog stočarstva udruživanje malih stočarskih gazdinstava sa većim, kakvo imaju Stojadinovići.
„Oni kao odgajivačka stanica mogu da budu jedan od centara okupljanja malih stočara gde se te životinje sertifikuju. Toplica je ‘bogom dan’ kraj za organsku proizvodnju, ne samo za voće, već i za stočarstvo“, ističe stručnjak za organsku proizvodnju Snežana Oljača.
Uz ukrupnjavanje, put do izvoza skraćuje i grupna certifikacija. Firma za preradu organske hrane okupila je 480 kooperanata iz okoline Blaca i Brusa, i prošle godine izvezla 300 tona prerađenog voća.
„Mi planiramo da se širimo u dubinu, a ne u širinu. To podrazumeva da iskoristimo ovo što sada imamo i da idemo u veći stepen prerade i dobijamo drugačije proizvode“, navodi Života Janićijević ispred preduzeća Midi organik.
Popularnost organske hrane je sve veća i u svetu i kod nas, zbog čega su cene više 20 do 50 odsto u odnosu na cene konvencionalne hrane. Osim toga, dodatni motiv za organsku proizvodnju jesu i subvencije države od 11.500 dinara po hektaru.
