Otkriveno 53 slučaja nelegalnog vađenja rečnih nanosa iz Drine

Vodni inspektor je u periodu od 2017. do 2020. godine otkrio 53 slučajeva vađenja rečnih nanosa iz reke Drine bez vodne saglasnosti. Osim značajnog broja otkrivenih slučajeva nelegalnog vađenja šljunka i peska,  stvarne količine izvađenih rečnih nanosa iz Drine nisu poznate. Državna revizorska institucija (DRI) jeste utvrdila da je nadpolovična većina „akcija“ vađenja nanosa bilo mimo propisa, jer je istovremeno izdato samo 49 vodnih saglasnosti za tu vrstu poslovanja.

DRI je objavila izveštaj o upravljanju vađenjem peska, šljunka i ostalih rečnih nanosa iz reke Drine, u kojem je utvrdila više nepravilnosti.

Subjekti revizije bili su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Republička direkcija za vode), Ministarstvo zaštite životne sredine i JVP „Srbijavode“, a obuhvaćene su njihove aktivnosti od 1. januara 2017. do 31. decembra 2020. godine. 

Reka Drina predstavlja značajan prirodni resurs šljunka zbog čega je i komercijalno vađenje rečnih nanosa veoma izraženo, piše DRI.

„Na toj reci je pristuan problem nelegalne i nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka, a napušteni kopovi se neretko koriste za odlaganje komunalnog i drugog otpada i time pretvaraju u divlje deponije“, navodi se u izveštaju. 

U periodu od 2017. do 2020. godine prijavljeno je nešto više od milion kubika izvađenih rečnih nanosa reke Drine. Od ove količine više od 95 odsto se odnosi na vodno zemljište nizvodno od HE „Zvornik“. 

ŠTA JE ZAKLJUČILA DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA? 

• Planovi vađenja rečnih nanosa nisu obezbedili da se vađenje rečnih nanosa obavlja u kontinuitetu i u skladu sa potrebama uređenja vodnog režima reke Drine. „Na ovaj način deo raspoloživih kapaciteta nije iskorišćen za očuvanje i poboljšanje vodnog režima i povećan je rizik od pojave vađenja rečnih nanosa bez važeće vodne saglasnosti“.
• Nadležni organi nisu obezbedili potpune podatke potrebne za blagovremeno i efikasno praćenje i kontrolu uslova vađenja rečnih nanosa. „Zbog toga nije potvrđeno da su aktivnosti sprovedene prema odobrenim projektima i uslovima, niti se može potvrditi da prijavljene količine odgovaraju stvarno izvađenim količinama rečnih nanosa“.
• Praćenje uticaja sprovedenih aktivnosti nije uređeno, zbog čega na osnovu raspoloživih podataka i pokazatelja nije utvrđen efekat vađenja rečnih nanosa na vodni režim reke Drine i životnu sredinu.

U periodu 2017. do 2020. godine zabeležen je i značajan broj slučajeva vađenja rečnih nanosa bez vodne saglasnosti, ali za koje nisu ni poznati podaci o izvađenim količinama, niti je obračunata naknada. 

Iako su ovim licima izrečene mere zabrane obavljanja aktivnosti, nisu utvrđene količine izvađenih rečnih nanosa. 

Pokrenuti postupci pred nadležnim sudom i izrečene mere nisu odvratile lica od ponavljanja nelegalnih radnji, pa je tako bez vodne saglasnosti 13 lica više puta zatečeno u vađenju rečnih nanosa. 

U istom periodu, izdato je 49 vodnih saglasnosti za vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reke Drine, na osnovu Planova vađenja rečnih nanosa. 

„O otkrivenim slučajevima nelegalnog vađenja rečnih nanosa nije obaveštavana inspekcija zaštite životne sredine, zbog čega nije utvrđeno da li je tim aktivnostima naneta šteta po životnu sredinu i nisu preduzimane mere koje su u nadležnosti inspektora zaštite životne sredine“. 

Ova revizija je realizovana kao paralelna revizija između Glavne službe za reviziju javnih sredstava Republike Srpske i Državne revizorske institucije Republike Srbije.

DRI navodi da se na osnovu geografskog položaja i analize podataka o zastupljenosti vađenja rečnih nanosa iz reke Drine i priobalnog područja izdvajaju: opština Bogatić i grad Loznica u donjem toku reke Drine i opština Bajina Bašta na deonici vodotoka između HE Bajina Bašta i HE Zvornik.

Šljunak i pesak se koriste najviše u građevinarstvu, za izgradnju zgrada i puteva. Za izgradnju jednog kilometra autoputa potrebno je 216.000 tona peska, šljunka i drobljenog kamena.

Prema podacima zvanične statistike u Srbiji je u periodu 2015. do 2019. godine prosečno godišnje je ugrađeno preko 3,7 miliona metara kubnih peska i šljunka, navodi se u izveštaju. 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je u novembru novi Pravilnik kojim se uređuje vađenje rečnih nanosa sa vodnog zemljišta reka Dunav, Sava, Lim, Tisa, Drina, Velika Morava, Južna Morava, Zapadna Morava. 

Diplomirani inženjer geologije Branislav Božović iz Nacionalne ekološke asocijacije rekao je tada za Novu ekonomiju da se radi o Pravilniku opšteg tipa, ali da je „nedorečen“ i nema parametre koji bi bili vrlo važni za njegovo pravilno sprovođenje. 

„Ne osigurava kontrolu korišćenja resursa, šljunka i peska. Takav pravilnik treba da se uradi na valjan način, koji definiše šta se sme, šta se ne sme“, rekao je Božović.