Srbija

26.04.2023. 08:25

Kragujevačke.rs

Autor: Nova ekonomija

Ozbiljno se kasni za zaštitom Gružanskog jezera

Foto: Wikipedia/Stefan Mitić, Geograf208

Gružansko jezero

Srbija

26.04.2023. 08:25

Grad Kragujevac sa Gružanskog jezera dobija 70 posto vode za piće. Ipak, zagađenje tog jezera je i dalje veoma zabrinjavajuće, posebno jer i dalje nema prostornog plana koji bi definisao zaštitu te hidroakumulacije.

Kako prenose Kragujevačke nedeljne novine, pre tačno deset dana trebalo je da se okonča javna rasprava, ili javni uvid nacrta Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža.

To je dokument koji bi bio osnov za zaštitu Gružanskg jezera, ali javne rasprave nije bilo, jer kako se dodaje, nije imalo o čemu da se raspravlja, pošto od nevedenog plana još nema ni traga, a ni glasa .

Vlada Srbije je 10. marta 2022. godine donela je odlukuo izradi Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža.

Sirova voda u Gružanskom jezeru najčešće je treće klase, što u važećoj gradaciji od jedan do pet znači da je – zagađeno.

Zadatak za pravljenje ovog dokumenta dobilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i da obezbedi novac za taj posao, a za izradu nacrta plana dat je rok od godinu dana.

Kako je planirano da tri MHE okruže jezero za vodosnabdevanje Užica

Niko u Kragujevcu nema nikakve informacije šta je sa planom koji je prošle godine bombasto najavljen kao prvi veliki korak u spašavanju jezera Gruža, ni Vodovod, ni gradska uprava, ni zainteresovani ekološki aktivisti.

Ekolozi kažu da po njihovim saznanjima dokument nije ni započet, a prema planu javnih nabavki Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za 2023. neće ni biti ove godine. Ministarstvo inače treba da raspiše konkurs (javnu nabavku) za izradu plana, ali to za ovu kalendarsku godinu nije predviđeno.

Užice: Na 8.mart protest protiv nove MHE na brani jezera Vrutci

Brana na reci Gruža građena je od 1979. do 1981, a punjenje akumulacije trajalo je do 1983. godine.

Ministarstvo poljoprivrede je 2011. ponudilo nacrt tog dokumenta, ali je tokom javne rasprave stiglo toliko različitih primedbi i novih predloga, pa se od svega odustalo.

Zaključak je bio da prostorni plan kompletno mora da se radi iznova. Bilo je to 2013. godine.

Onda je prošlo punih devet godina dok Vlada 2022. nije donela odluku o izradi novog Prostornog plana područja posebne namene.

Privatni interesi jači od opštih

Grad Kragujevac nad Gružanskim jezerom nema nikakve nadležnosti.

Ono se celom površinom nalazi na teritoriji Opštine Knić.

Za gružanski sliv, kako se podseća, i danas važi Plan posebne namene koje je država donela još daleke 1976. godine, kada jezero nije ni postojalo, već je bilo jedna od opcija za vodosnabdevanje Kragujevca, koji je godinama kuburio sa pijaćom vodom.

Aktivisti posvećeni očuvanju životne sredine, kako se navodi, skloni su da tvrde da kako nije reč o pukom nemaru odgovornih za očuvanje vodoizvorišta, već se forsiraju neki šprivatni interesi.

Opština Knić inače kako se dodaje, ima neskrivene namere da Gruža još više postane turistički atraktivna, vlasnicima novih firmi pored reke Gruže i njenih pritoka ne daju se pare za nabavku opreme za prečišćavanje otpadnih voda, tu si i vikendice uz samu obalu.

Ozbiljna greška napravljena je i prilikom projektovanja akumulacije zbog postavljanja mosta na magistralom putu Kragujevac – Čačak, čime je stvorena opasnost od akcidentnih situacija, na primer prolivanjem goriva ili nekih drugih štetnih materija u jezero.

Uvođenjem novih tehnologija kragujevački Vodovod još uspeva da je prečisti i učini bezbednom za ljudsku upotrebu, međutim to poskupljuje preradu vode.

Ko zagađuje Gružansko jezero?

Ekološko udruženje Ekomar, u kome su angažovani i profesori Prirodno-matematičkog fakulteta, precizno je pobrojalo glavne uzročnike ugrožavanja jezera Gruža.

Osim više stotina građevina, od daščara od pravih vila, na samoj obali, u takozvanoj užoj zoni sanitarne zaštite, postoje i 22 lokalna naselja iz kojih veliki deo otpadnih voda, pa i onih fekalnih, utiče direktno u jezero ili u reku Gružu i njene pritoke.

Zatim se u nešto široj zoni zaštite neadekvatno koristi poljoprivredno zemljište nekontrolisanom upotrebom hemijskih sredstava (pesticidi, veštačka đubriva) koja padavine spiraju u jezersku vodu.

U slivu Gruže ima više manjih proizvodnih pogona i radionica iz kojih se u reke ispuštaju razne otrovne materije, motorna ulja, razređivače, boje.

Rizika ima i od ribolovaca, ne samo zato što često na obali ostavljaju đubre, već i zbog korišćenja hrane kao mamce, koja pogoduju bujanju algi, a one mogu da izazovu takozvano „cvetanje vode“, kada ona nije više za ljudsku upotrebu.

Upravo je ovo bio problem i na jezeru Vrutci blizu Užica, sa koga se taj grad snabdeva vodom, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Dobra organizacija meštana sprečava zagađenje seoskih vodovoda

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.