Oživljavanje Stare Planine nastavljeno u selu Pakleštica

U selu Pakleštica na Staroj Planini otvoren je muzej Seoski dom, čiji su tvorci meštani tog sela i članovi pokreta Odbaranimo reke Stare Planine, a pomoć je stigla i sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Nesvakidašnji događaj na Staroj planini odigrao se uz izožbu fotografija na fasadama starih kuća.

„U međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju“, kaže Bane Andonović iz Udruženja građana „Vladikine ploče“.

On dodaje i da sve to ima veliki značaj i za Pirot, jer je ove godine mnogo Piroćanaca plažu Jona u tom selu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije.

Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj Seoski dom, a na svečanom otvaranju bilo je deset puta više posetilaca nego stanovnika u selu.

Na spoljnim zidovima kuća izložene su fotografije Milana Simonovića iz pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“. 

Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole.

Pošto grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za mlekaru i tako je jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da oživi Paklešticu.

„Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično, ne koriste se i ne propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Predsulov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja“, kaže profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić. 

RAZVOJ TURIZMA

Na otvaranju meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali, napravili su i ležaljke na plaži Jona, a sve to kako bi u  Paklešticu vratili život.

„Do ove godine niko u Paklešnici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju, pa sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja“, dodaje Bane Andonović koji koji u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici i dosta vremena tokom godine provodi tamo.

Maketama i predstavljen je i studentski projekat mreže Zelenih staza, koja se sastoji od pešačkih i biciklističkih staza i informacija o kulturnim i prirodnim dobrima u širem okruženju Pakleštice: pećinama, vodama, vidikovcima, mikrotoponimima i ostalim znamenitostima.

Naglašava se da bi realizacija tog projekta podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu.