Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije iznosila je 43,2 milijarde evra u periodu od januara do kraja avgusta ove godine, što je pad od 0,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Izvoz robe iz Srbije iznosio je 19 milijardi evra, što je rast od 7,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno 24,2 milijarde evra robe, što je manje od 5,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Spoljnotrgovinski deficit je iznoso oko pet milijardi evra, što je manje 34,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Podaci RZS-a pokazuju da je pokrivenost uvoza izvozom 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 69,3 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,6 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,9 milijardi dolara, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz okruženja, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove, zatim rude bakra i koncentrata, na trećem mestu je izvoz struje, zatim rafinisanog bakra, i delovi i pribor za motorna vozila.
Lista prvih pet uvoznih proizvoda pokazuje da je sirova nafta prvi uvozni proizvod u Srbiji, na drugom mestu je uvoz lekova za maloprodaju, na trećem je uvoz struje i prirodnog gasa.
Srbija i dalje najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore