Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Najuspešnija „Sezona darivanja“ Novak Đoković Fondacije

Više od 345 hiljada evra prikupljeno je za adaptaciju i opremanje vrtića u opštini Medijana u Nišu i druge projekte, zahvaljujući podršci više od 1.400 velikodušnih pojedinaca i kompanija, petostruko su premašeni ciljevi donatorske kampanje "Sezona darivanja", nakon dupliranja svih donacija od strane osnivača Novaka i Jelene Đoković, saopštila je Novak Đoković Fondacija. "Tradicionalna donatorska kampanja "Sezona darivanja", čiji je cilj da širi svest o značaju ranog obrazovanja i omogući pristup predškolskom obrazovanju što većem broju dece širom Srbije, ostvarila je rekordni uspeh početkom ove godine. Time je Fondacija načinila još jedan korak bliže cilju da do 2030. godine svako dete u Srbiji ima pristup kvalitetnom ra-nom obrazovanju", navodi se u saopštenju.Više od 1.400 ljudi iz 32 zemlje podržalo je kampanju, kao i mnogo kompanija iz Niša, Srbije i inostranstva.Osnivači Fondacije Novak i Jelena Đoković iz godine u godinu tradicionalno dupliraju prikupljenu sumu iz ličnih sredstava, čime je konačno prikupljeno 346.315 evra, pet puta više od prvobitno zacrtanog iznosa, navodi se u saopštenju. NOVAK ĐOKOVIĆ FONDACIJA RENOVIRALA IGRALIŠTA U VRTIĆU "DAMBO"

Srbija

Produžen rok za izmenu deklaracija na prehrambenim proizvodima

Produžen je rok za izmenu dekleracije prehrambenih proizvoda, pa će priozviđači umesto do 1. marta tu obavezu moći da ispune do 1. januara 2023. godine, saopštila je Privredna komora Srbije."Odlaganje početka primene novog propisa  omogućiće proizvođačima da prilagode poslovne procese, kao i da iskoriste postojeću ambalažu i time uštede milione evra" ističu u Privrednoj komori Srbije.Na zahtev proizvođača iz sektora prehrambene industrije, PKS je uputila inicijativu Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za odlaganje primene propisa koji reguliše deklarisanje, označavanje i reklamiranje hrane. Viši savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Saška Biorčević, objasnila je da prema poslednjim izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, obaveza proizvođača je da postojeće deklaracije izmene i prilagode novim odredbama koje se odnose na navođenje zemlje porekla ili zemlje i mesta porekla glavnog sastojka.Milena Cvetković, direktorka operacija u Fabrici dečje hrane u Dobanovcima kaže da su zahvaljujući odlaganju primene obaveze o deklarisanju samo u toj kompaniji sprečeni gubici od oko stotinu hiljada evra, kao i ogromni troškovi za čitavu prehrambenu industriju.Pandemija je nametnula dodatno otežane uslove, pa su proizvođači bili u obavezi da od dobavljača naručuju velike minimalne količine pakovanja, što je dodatno otežalo operativno prilagođavanje novim propisima."Veoma smo zahvalni na angažovanju da se odgodi rok obaveze deklarisanja proizvoda, jer smo zbog pandemije, imali poteškoća u pristupačnosti i nabavci, kao i planiranju korišćenja ambalaža u predviđenim rokovima", kaže Milica Živanović direktorka razvoja u kompaniji Frikom d.o.o.Prema našim analizama Privredne komore Srbije bilo je ugroženo 3,5 miliona komada ambalažnog materijala, što bi predstavljalo veliki gubitak za kompaniju.

Srbija

Finansijska direktora EMS-a prešla u Er Srbiju

Marija Sokić, doskorašnja izvršna direktorka za finansije Elektromreža Srbije (EMS), je krajem januara imenovana za članicu izvršnog odbora Er Srbije (Air Serbia).Prestala je da bude članica odbora direktora EMS početkom februara, a na njeno mesto imenovan je Ivan Jovićević.Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati? Osim Sokić, u izvršnom odboru Er Srbije su i Branislav Malović, Goran Grozdanić i Juri Marek iz Češke.Sokić je predsednica i članica izvršnog odbora Komercijalne banke od aprila 2019. do januara 2021. godine.Kako navodi u svojoj biografiji, karijeru je započela u Kapital banci, nakon čega je radila u Nacionalnoj štedionici (EFG), Marfin banci i Atlantik grupi.Jelena Matejić (Elektromreže Srbije): Spremni smo da priključimo vetroparkove u Banatu

Srbija

Novac u gnezdu japanskih prepelica

Za proizvodnju prepeličjih jaja potrebna su mala ulaganja, da bi biznis bio isplativ potrebno je naći stalne kupce, kaže Ivana Zdravković, koja je počela da se bavi ovim poslom u Beogradu još kao student veterine. Od 200 prepelica koliko ih ima mesečno dobije oko 2.800 jaja. "Pokretanje ovog biznisa nije skupo. Sećam se kad smo krenuli, moja porodica je uložila 100 evra, što nije mnogo da se rizikuje. Proizvodnja je isplativa, samo je neophodno rasprodati jaja. Generalno proizvođači jaja od prepelica imaju problem sa prodajom, jer ljudi nisu upoznati o nutritivnim vrednostima ovih jaja. Na sreću, uspela sam da pronađem kupce, koji su sada moje stalne mušterije", kaže Ivana. Nedeljno proizvode oko 700 jaja, prodaju ih po preporuci, ali mnogo kupaca su našli preko grupe “Mali proizvođači hrane u Srbiji” na Facebook-u."Ovim poslom počela sam da se bavim kao student na Veterinarskom fakultetu, dobila sam od roditelja 20 prepelica, 2019. godine. U to vreme, moja mlađa sestra Dragana imala je anemiju i doktor joj je preporučio da pije sirova prepeličja jaja. Kada sam videla da su njoj jaja pomogla, zainteresovala sam se, istraživala o tome, pronašla sam naučne radove i tako je sve krenulo. Kasnije sam jato povećavala. Spojila sam veterinu sa ovim veličanstvenim pticama i napravila mali biznis", kaže Zdravković. Uzgajanje ovih ptica nije komplikovano, za njihovu hranu osnova su žitarice, kukuruz i pšenica. “Kad se upoznaju ove ptice, onda je i proizvodnja laka. Specijalna hrana za prepelice se ne može naći na tržištu. Prepelice vole mir, čistu vodu i salatu uz obrok: kupus, bundevu, šargarepu, lubenicu i jabuke”, kaže Zdravković. 

Srbija

Građani sprečili projekat spaljivanja plastike u Apatinu

Odeljenje za inspekcijske poslove opštine Apatin juče je donelo rešenje kojim se obustavlja postupak procene uticaja na životnu sredinu za Projekat – proizvodni kompleks za reciklažu i prolizu plastike u Apatinu.U obrazloženju se napominje da se nosilac projekta Bionex DOO 11. janurara obratio ovom organu sa zahtevom za postupak procene uticaja na životnu sredinu, ali su tokom trajanja uvida u dokumentaciju dostavljene primedbe na dokumentaciju koju je između ostalih podnelo i udruženje građana "Bez straha" iz Apatina.Ipak 18. februara Bionex je dostavio saopštenje da odustaje od zahteva o proceni uticaja na životnu sredinu.Povodom ovog rešenja putem fejsbuka se oglasilo s UG "Bez straha" istakavši da je dobijena bitka, ali ne i rat. Iz udruženja su čestali građanima na zajedničkoj pobedi, ali su i istakli da cilj i dalje ostaje sprečavanje bilo kakve prerade plastike u Apatinu.UG "Bez straha" je 27. januara uputilo javni poziv za potpisivanje peticije "Stop spalionici" istakavši kao naveći problem činjenicu da će se iz Evropske unije uvoziti sirovine (guma i plastika), u Apatin gde če se vršiti prerada, zagađivati voda i vazduh, širiti štetni uticaji, skladištiti otpad od proizvodnje, a gotov proizvod će se ponovo izvoziti za EU. "Ovakva investicija je pogubna za grad, pa u tome smislu, pozivamo sve bez obzira na politička i verska ubeđenja da stanemo u zajednički front otpora ovakvoj investiciji i da zahtevamo od rukovodstva opštine Apatin da raskine Ugovor sa Bionexom i spreči otpočinjanje radova na izgradnji, koja je zakazana za mart 2022. godine", navedeno je u pozivu. Nakon organozovane peticije opštini Apatin je 7. februara je ona predata, a potpisalo ju je preko tri hiljade građana, koji su time izrazili protivljenje Bionex-u i preradi plastike u ovom gradu.Iz udruženja su takođe apelovali i na to da je doo Bionex osnovana 4. novembra 2020. godine, svega 38 dana pre sednice odbora na kojoj je doneta odluka o prodaji zemljišta za izgradnju spalionice.

Srbija

Inflacija u januaru 8,2 odsto

Potrošačke cene u januaru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 8,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. U odnosu na decembar 2021. godine, u proseku su cene povećane za 0,8 odsto.U 2021. godini u poređenju sa 2020. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 4 odsto.NBS i dalje očekuje pad inflacije od drugog tromesečjaCene proizvoda i usluga u grupi "reakreacija i kultura" veće su za 1,6 odsto u januaru, u odnosu na prethodni mesec, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića veće 1,4 odsto u januaru u odnosu na decembar. U januaru je oprema za stan i tekuće održavanje poskupela 1,1 odsto, a transport 1 odsto. Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, zdravlje i restorani i hoteli poskupeli su za po 0,4 odsto, a alkoholna pića i duvan i komunikacije 0,1 odsto. U decembru poskupela testenina i mobilna telefonijaNarodna banka Srbije (NBS) navela je ranije da će ukupna inflacija u prva dva meseca 2022. godine blago porasti, da bi se u martu vratila blizu decembarskog nivoa.Od drugog tromesečja NBS očekuje da će inflacija usporiti, a da će krajem godine biti u rasponu 3,5-4 odsto. 

Srbija

Raseljeni zbog infrastrukturnih projekata će biti udomljeni i na Vračaru

U Gročanskoj ulici na Vračaru u planu je izgradnja stanova za raseljavanje koji će biti namenjeni vlasnicima objekata i zemljišta koji se raseljavaju sa trasa planirane infrastrukture.Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je tender za izradu tehničke dokumentacije i izgradnju stanova za raseljavanje u Gročanskoj ulici na Vračaru. Ukupna procenjena vrednost je 405 miliona dinara, vidi se u oglasu o javnoj nabavci. Iz Direkcije su za Novu ekonomiju rekli da će broj stambenih jedinica biti poznat po izradi idejnih rešenja za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova. U tehničkoj specifikaciji piše da u objektima treba planirati jednosobne, jednoiposobne, dvosobne i dvoiposobne stanove, i da u novim objektima treba planirati minimalan broj trosobnih stanova čija površina ne bi prelazila 90 metara kvadratnih. Konkursnom dokumentacijom je predviđen rok od 150 dana za izradu tehničke dokumentacije i 200 dana za izvođenje radova, a sve od dana uvođenja dobavljača u posao za pojedine faze usluga i radova, kažu iz Direkcije. Rok za dostavljanje ponuda je 14. mart.Koji su uslovi za ponuđače? Firma, zainteresovana za posao, treba da pruži dokaz da u poslednje tri godine ima minimum dve reference na poslovima izrade tehničke dokumentacije projekata za građevinsku dozvolu/ projekata za izvođenje stambenih ili stambeno-poslovnih objekata minimalne bruto razvijene građevinske površine 3.000 metara kvadratnih po objektu, odnosno minimalne spratnosti prizemlje + šest spratova sa podzemnom garažom, po objektu. Direkcija traži i dve reference za završene usluge formiranja građevinskih parcela ili izrade projekata parcelacije, kao i da je u periodu od prethodnih pet godina privredni subjekat izveo najmanje dva stambena objekta površine veće od 3.000 metara kvadrtanih po objektu.Uslov je i da je ponuđač izveo najmanje jednu podzemnu garažu sa dva nivoa parkiranja, koja sadrži lift i sistem protivpožarne zaštite, minimalne bruto površine od 500 kvadrata.

Srbija

Baštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede

Udruženje Ekonaut objavilo je puvlikaciju "Uvod u baštenske zajednice" čiji je cilj da upozna građanje sa pojavom baštenskih zajednica, a predstavlja i priručnik za kolektivno baštovanstvo namenjen svim baštovanima iz gradova kao i onima koji to žele da budu.Broj ljudi na planeti svakodnevno raste, a kako bi se zadovoljili apetiti sve veće populacije, neophodno je da se uposle svi raspoloživi resursi. Stanovnici gradova stoga bi trebalo i da samostalno uzgajaju hranu pored toga što se oslanjaju na povrće i voće koje do njihovih lokalnih pijaca dolazi iz seoskih bašti i voćnjaka, zato je veoma bitno da se udruže u baštenske zajednice. Uprkos tome što možda u gradu nema plodnih oranica, niti mogućnosti za njihovim uzoravanjem i te kako postoje adekvatni prostori za bavljenje poljoprivredom, to mogu biti krovovi solitera ili zapušteno zemljište u vašem kraju.Baštenske zajesnice predstavljaju otvorene površine, smeštene u gradskom jezgru ili na periferiji, na kojima pojedinci ili grupe uzgajaju biljke po sopstvenom izboru, njihova veličina varira od pedesetak kvadratnih metara do nekoliko hektara, posed može biti u javnom ili privatnom vlasništvu, a imanje može da se izdeli na individualne i/ili kolektivne parcele.One nastaju planskom gradnjom unutar stambenih blokova ili tako što građani spontano zauzmu zemljište koje nije namenjeno za to, a takođe mogu da se nađu u sklopu insitucija poput škola, bolnica ili zatvora, gde imaju edukativni, terapeutski i društveni karakter. Osnivačica udruženja Ekonatu, Sabina Kerić za Klimu101 ističe: "Želimo aktivno da uključimo građane i građanke kroz edukaciju i informisanje o konceptu baštenskih zajednica, ali i kroz direktno učešće u aktivnostima naše Inicijative za baštenske zajednice".Ovaj vid urbane poljoprivrede zastupljen je u većini evropskih gradova i ima brojne društveno korisne namene poput fizičke i socijalne rehabilitacije i mogućnosti za rad i zapošljavanje ekonomski ugroženijih slojeva stanovništva, a služi i za animaciju građana u trećem dobu. "Kupujte lokalno" je slogan koji je inspirisao mnoge da se u nabavci oslone na domaće proizvođače. Sada se ova praksa podiže na sledeći nivo, a novi zeleni poziv glasi: "Uzgajajte lokalno".U kojoj meri su stanovnici našeg glavnog grada zainteresovani za urbanu poljoprivredu?"Na veliko interesovanje Beograđana za urbanu poljoprivredu ukazao nam je priličan broj prijava za predavanja i radionice posvećene baštovanstvu za početnike koje smo organizovali tokom oktobra i novembra prošle godine", objasnila je Sabina iz Ekonauta.U prilog baštenskim zajednicama idu i saznanja studenata Šumarskog fakulteta, koji su, u okviru projekta "Beogradske bašte zajednice za održivi razvoj grada", istraživali stavove građana u vezi sa mogućnošću razvojа urbanih bašta u njihovim zajednicama.Više od polovine stanovnika beogradskih opština Novi Beograd, Rakovica i Palilula smatra da je pokretanje baštenske zajednice u njihovoj opštini dobra ideja, a čak 56 odsto ispitanika je zainteresovano za iznajmljivanje sopstvene parcele u okviru baštenske zajednice.Prema Sabininim rečima začeci ovih zajednica sežu daleko u prošlost.Zauzimanje slobodnog zemljišta krenulo je već posle Drugog svetskog rata, što je, pre svega, bilo uslovljeno industrijalizacijom koja je pokrenula migracije selo-grad, te je u Beogradu dušlo do naglog porasta stanovništva."Na mestima gde su bile močvare ili poljoprivredno zemljište, gradila su se čitava nova naselja. Novodoseljeni stanovnici spontano su počeli da zauzimaju zemljišta koja su uključivala površine koje nisu privedene prvobitnim urbanističkim namenama ili tampon zone između zgrada i poljoprivrednog zemljišta i na njima da stvaraju neformalne, takotvane "divlje" baštenske zajednice", objašnjava ona.Sabina ističe da Velikom ratnom ostrvu, koje je 2005. godine proglašeno za predeo izuzetnih odlika i spada u zaštićeno područje lokalnog značaja, već decenijama postoji spontano nastala neformalna baštenska zajednica čiji baštovani iz Zemuna prelaze čamcima na ostrvo da bi gajili biljke i uživali u bogatom zelenilu ove oaze.Ona ukazuje na veliki problem s kojim se suočavaju neformalne baštenske zajednice budući da uglavnom nemaju osnovnu infrastrukturu, sistem upravljanja, niti bilo kakva pisana pravila i ne postoji bilo kakva garancija da tu sutra neće nići nove zgrade ili celo naselje, a pored toga između ovih bašti često nastaju deponije smeća koje za sobom ostavljaju i sami korisnici bašti, ali i drugi nemarni prolaznici.Prema istraživanjima Šumarskog fakulteta, procenjuje se da se na teritoriji grada Beograda bar 100 hektara, najčešće gradskog građevinskog zemljišta, koristi za neformalne baštenske zajednice.Koncept baštenske zajednice je svoje formalizovano obličje počeo da dobija 2013. godine kada je na privatnom zemljištu nadomak grada, iz želje grupe udruženja građana i pojedinaca da unaprede urbano baštovanstvo, nastalo Baštalište, prva formalna baštenska zajednica kod nas."Na prostoru bivšeg vinograda od 13 ari, sa bagremovom šumicom, rasčišćena je dugo neobrađivana zemlja i podeljena na 16 jednakih individualnih parcela sa zajedničkim delom, stazama i prilazom. Ova baštenska zajednica svake godine u proleće prima nove članove i članice koji uglavnom dolaze motivisani da nauče kako se gaji povrće kako bi se vremenom osnažili da na svojim parcelama započnu veće baštovanske poduhvate", kazala je Sabina.Dodaje i da je Baštalište 2014. godine pokrenulo prvu zvaničnu inicijativu za formalizaciju baštenskih zajednica na nivou Beograda, ta inicijativa je donekle senzibilisala lokalnu javnost i donosioce odluka da saznaju više o ovoj temi i njenom potencijalu, ali zbog nerešenih imovinsko-pravnih problema i nedovoljne zainteresovanosti gradskih i opštinskih institucija, nije se mnogo odmaklo u formalnoj realizaciji ovog koncepta.Uprkos tome što postoje različiti tipovi organizovanja baštenskih zajednica, kao i pravila koja uređuju prava i obaveze korisnika, postoji nekoliko zajedničkih postulata za sve, navodi se u publikaciji Ekonauta. Na individualnim parcelama seju se samo jednogodišnje i dvogodišnje kulture, a na kolektivnim moguća je i sadnja višegodišnjih vrsta. Takođ važan segment u vođenju baštenskih zajednica jeste i upravljanje otpadom – organski otpad se najčešće kompostira, dok se neorganski odvaja i reciklira. Dozvoljeno je postavljanje samo montažnih, prizemnih objekata malih površina, sa svrhom zaklona od nevremena ili čuvanja alata, a korisnik koji ne održava svoju individualnu baštu, rizikuje isključivanje iz baštenske zajednice, gubitak prava na parcelu i slično. Baštovani iz kolektiva plaćaju neku vrstu najma ili takse za korišćenje, a ta sredstva služe za plaćanje tekućih troškova zajednice i infrastrukturno ulaganje.Baštenske zajednice imaju višestruko pozitivno delovanje u odnosu na svoju okolinu i važan su deo uspostavljanja održivosti u gradu. Zajedno sa drugim zelenim i otvorenim površinama rešavaju različite tipove izazova u životnoj sredini i čine deo zelene infrastrukture, one pružaju širok opseg usluga ekosistemu, kao što su prečišćavanje vode, poboljšanje kvaliteta vazduha, obezbeđivanje prostora za rekreaciju i prilagođavanje klimatskim promenama. Ova mreža zelenih ili plavih, vodnih, oblasti može da unapredi ekološke uslove, a samim tim i da deluje pozitivno na zdravlje i kvalitet života građana. Time se takođe podržava zelena ekonomija, kreiraju mogućnosti za zaposlenje, a kroz povezivanje staništa biljnih i životinjskih vrsta razvija se i biodiverzitet.Mogućnost sprovođenja poljoprivrednih aktivnosti u gradu često se zanemaruje, a cilj Ekonauta jeste da popularizuje ovu praksu kako zbog društvenih, tako i zbog benefita baštenskih zajednica po samu prirodu."Udruženje Ekonaut će nastaviti da radi na predstavljanju i istraživanju koncepta baštenskih zajednica kroz organizovanje javnih događaja, predstavljanje primera dobre prakse iz inostranstva i podsticanje osnivanja baštenskih zajednica u Beogradu kao vrste gradske komunalne usluge dostupne svima koji nemaju svoju baštu.", istakla je Sabina.

Srbija

Srbija povećala budžet za vojsku i odbranu, a smanjila ulaganja u zdravstvo

Srbija je, za poslednjih osam godina, povećala budžetska izdvajanja za odbranu, vojsku i policiju a smanjila državna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštita. Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo je već dve decenije niži nego u zemljama istočne i centralne Evrope, piše u izveštaju koji je izradila A11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR),Izveštaj sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.Kako se navodi, najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja, država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u  budžet za odbranu i vojsku.Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u  Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije.Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.Broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470 000 (6.8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina, piše.."Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad (CSR) je, u istom periodu, porastao za oko 50 000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u CSR za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika".U izveštaju se navodi i da su obrazovanje i zdravstvo takođe bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike, za osam godina pala su ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020). Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a ona već godinama ulaže 0,3 - 0,4 odsto.Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povučena su još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu, ovo je 16. godina da taj proces traje.Država, sa druge strame, plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke i za deset godina je na to potrošila milijardu evra, a samo 2020. godine iznos za kazne i penale je bio oko 200 miliona evra. Izveštaj Inicijative A 11 i CESR deo je grupe alternativnih izveštaja koje su brojne organizacije civilnog društva prosledile Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava kako bi dale doprinos realnijem sagledavanju stanja socijalnih i ekonomskih prava u zemlji.Početkom marta Komitet će dati svoje mišljenje i državi Srbiji izdati nove preporuke za unapređenje socijalnih i ekonomskih prava građana.

bašta na selu

Srbija

Još nema rešenja za poljoprivredne penzionere

Predlog novog modela za rešavanje statusa poljoprivrednih penzionera još nije završen, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju. Iako su u Ministarstvu poljoprivrede najavili da očekuju da novi predlog bude gotov do kraja prošle godine i dalje nije poznato kakav će biti stauts penzionera koji su život proveli obrađujući zemlju.    Više hektara koji se obrađuju, veći doprinosi za penziju. Prema trenutnim idejama, kako su za Novu ekonomiju odgovorili pre nekoliko meseci u Ministarstvu poljoprivrede, ovo je moguće rešenje višegodišnjeg problema sa obračunom poljoprivrednih penzija i nagomilanih dugova za doprinose koji se procenjuju na dve milijarde evra.Predlog novog modela za rešavanje statusa poljoprivrednih penzionera očekuje se da bude završen do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju.  Umesto uživanja u plodovima svoga rada i pogleda na vinograd, poljoprivredni penzioneri u Srbiji pored toga što imaju male penzije, nedovoljne za dostojan život nisu spokojni jer imaju i nagomilane dugove za neplaćene doprinose PIO.Sve zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra.Država u saradnji sa Svetskom bankom radi na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja i traži novi model koji će važiti za poljoprivredne penzionere.U njihovom fokusu je analiza postojećeg sistema, stanju dugova, a traži se i rešenje za njihovu naplatu ili otpis, odgovaraju u Ministarstvu na pitanje Nove ekonomije.REŠENJE ZA POLJOPRIVREDNE PENZIJE DO KRAJA GODINEIstovremeno, eksperti će osmisliti novi model penzionog sistema za poljoprivrednike. Dosadašnji i još uvek važeći model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije. Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara.Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministarstvu.“Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija”, kažu u Ministarstvu.Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska. Novi model osnovica srazmerna površini imanjaZa sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu. Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik  plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati parvo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža. Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice.       “Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Minimalne penzije Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara. Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive. Najteže je starim ljudima koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.„Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara“, kaže Trkulja.On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno. Nagomilani dugovi za doprinose, kako su preneli mediji, iznose oko dve milijarde evra. Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.„Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove  bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina“, ocenjuje Trkulja.Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište. Primeri u drugim zemljamaU istraživanju „Penzijsko osiguranje poljoprivrednika“ (iz 2010. godine) ekonomiste Boška Mijatovića, navode se različita primeri rešenja za penzije poljoprivrednika u Evropskoj uniji. U više zemalja poljoprivrednici su uključeni u opšte šeme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama osiguranika, a pod jednakim uslovima, navodi se u toj studiji.U Danskoj postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, objavljeno je u tom istraživanju. „U više drugih zemalja posebno je regulisano penzijsko osiguranje poljoprivrednika. U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno. U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž“, piše u studiji Penzijsko osiguranje poljoprivrednika.U Nemačkoj je penzijsko osiguranje, takođe, obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja, navodi se u tom istraživanju. 

Srbija

Potpisan ugovor za izgradnju tunela dugog 3,3 km između Stalaća i Đunisa

Infrastruktura železnice Srbije potprisala je ugovor kojim je predviđeno projektovanje i izgradnja tunela broj 4 između Stalaća i Đunisa, dužine oko 3,3 kilometra, na deonici međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. Vrednost ugovora je 40,8 miliona evra (bez PDV-a), a sredstva su obezbeđena iz budžeta Srbije.Ugovor je potpisan nakon sprovedene javne nabavke, koja je bila raspisana 30. oktobra 2021. godine i  realizovane celokupne tenderske procedure.Na sajtu Infrastrukture železnice Srbije navedeno je da je predviđeni rok za projektovanje i izgradnju tunela 912 dana, odnosno oko dve i po godine od uvođenja izvođača radova u posao, a očekuje se da radovi na gradilištu počnu sredinom ove godine.Pored ovog tunela, ugovorom je obuhvaćena i  izgradnja tri evakuaciona tunela ukupne dužine oko 1,4 kilometra, kao i dva pristupna puta dužine oko 1,7 kilometara, a radovima nisu obuhvaćeni koloseci, elektrifikacija, signalizacija i telekomunikacije.Drugi deo predstavljaju radovi koji obuhvataju rekonstrukciju i modernizaciju postojeće železničke pruge, izgradnju drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis i izgradnju još četiri tunela kroz klisuru, a raspisivanje tendera za ovaj drugi lot projekta očekuje se sredinom 2022. godine.Postojeća pruga Stalać – Đunis duga je oko 17,7 kilometara i jedina je jednokolosečnu deonicu na delu međunarodnog železničkog Koridora 10 između Beograda i Niša. U saopštenju se navodi da ovom prugom danas prosečno dnevno saobraća između 35 i 40 putničkih i teretnih vozova, a kada projekat bude završen, novom dvokolosečnom prugom Stalać – Đunis, biće omogućena brzina vozova do 160 kilometara na sat u poređenju sa njihovom sadašnja maksimalnom brzinom koja na ovoj deonici iznosi 65 kilometara na sat.

Srbija

Kompanija BIG Shopping Centers preuzela Delta siti u Podgorici

Izraelska kompanija BIG Shopping Centers preuzela je podgorički tržni centar Delta City za 95 miliona evra, saopšteno je iz kompanije, prenosi eKapija. Kako je navedeno, podružnica CEE-BIG BV, koja je u 95 odsto vlasništvu BIG-a, potpisala je ugovor o kupovini tržnog centra u Podgorici po ugovorenoj vrijednosti od 95 miliona, od čega će 57 miliona evra biti finansirano kreditom.Izvršni direktor BIG Shopping Centers Hay Galis rekao je da BIG nastavlja sa kupovinom strateških nekretnina u regionu, u skladu sa strategijom širenja kompanije na Balkan i Istočnu Evropu."Ulazak BIG-a u Crnu Goru je još jedan korak napred u implementaciji strategije kompanije da proširi svoje poslovanje na Balkanu i Istočnoj Evropi", rekao je Galis.Kako je navedeno na LinkedIn profilu kompanije, pored uspeha postignutog u Srbiji, ova akvizicija svrstava BIG u poziciju jedne od vodećih kompanija za komercijalne nekretnine na Balkanu."Delta City Podgorica jedan je od najmoćnijih komercijalnih objekata u zemlji, ali i na Balkanu. U potpunosti je iznajmljen i mnogi vodeći međunarodni trgovinski lanci su zainteresovani da se pridruže", rekao je Galis.

Srbija

Služenje vojnog roka u regionu: Najveće plate regrutima daje Slovenija

Zemlje regiona većim vojničkim platama privlače veći broj mladih regruta na dobrovoljno služenje vojnog roka. Najveće plate sa najnovijim povećanjima imaju regruti u Sloveniji, a najslabije su plaćeni vojnici u Severnoj Makedoniji. Najduže traje dobrovoljni vojni rok u Srbiji, 6 meseci, a najkraće u Hrvatskoj 40 radnih dana. Mađarska i Bugarska imaju dobrovoljnu vojnu rezervu.SlovenijaPrvi su dobrovoljno služenje uveli Slovenci i to 2003, kada je i ukinuto obavezno služenje vojnog roka.  U Slovenačkoj vojsci za vreme služenja vojnog roka koji od 2021. traje 13 nedelja odnosno meseca (ranije je bilo 14 sedmica), zarada iznosi 3.360 evra ili 2.281 evro i besplatno polaganje vozačkog ispita B kategorije (koji košta 1.074 evra). Prevedeno u realne osnove, vojnik koji se odluči da prima platu prihoduje 84 odsto prosečne mesečne neto zarade na tržištu rada, koja iznosi 1.336 evra.Srednjoročni plan razvoja odbrane Slovenije za period od 2016. do 2020. propisao je da broj regruta koji godišnje treba da služe dobrovoljni vojni rok 2018. treba da bude 300, a 2020. 500. Međutim, 2020. godine bilo 106 dobrovoljaca, a prošle godine broj je porastao na 159.S. MakedonijaOdmah po ukidanju obaveznog služenja u oružanim snagama 2006. godine, dobrovoljno služenje vojnog roka uvela je Severna Makedonija 2007. godine. Naknada za dobrovoljce koji služe 3 meseca iznosi 10 odsto prosečne mesečne neto zarade na tržištu rada odnosno oko 45 evra. Regruti počinju vojnu službu tri puta godišnje, a posle toga mogu da se prijave za posao profesionalnog vojnika u Armiji Severne Makedonije.U prvih deset godina 4.800 mladih je odslužilo vojni rok. Severna Makedonija zvanično nema ozbiljnijih problema sa prilivom mladih profesionalnih vojnika, tako da ne postoje ni velike stimulativne mere za dobrovoljno služenje vojnog roka.HrvatskaDobrovoljno služenje vojnog roka Hrvatska je uvela 2008. godine, a godinu dana ranije ukinuto je obavezno služenje vojske. U Oružanim snagama Hrvatske dobrovoljni vojni rok traje 40 radnih dana (u praksi 8 sedmica)  i posle toga se mladići i devojke prijvljuju za posao u OSRH. Za ovaj kratak period, od mesec i po dana plaćeni su 400 evra mesečno. Prevedeno u realne osnove to je 42 odsto prosečne neto zarade u Hrvatskoj (za novembar 2021). Formalno, odmah po završetku dobrovoljnog vojnog roka gde se izvodi osnovna obuka, vojnici mogu da se zaposle u oružanim snagama gde nastavljaju obuku za svoju dužnost, odnosno radno mesto na kojem su zaposleni.Deklarisani, odnosno potrebni broj dobrovoljaca iznosi do 2.000 godišnje. Međutim, od 2008. do početka 2022. odslužilo je 10.302 mladića i devojaka ili oko 700 godišnje. Najveće interesovanje postojalo je 2015, kada je dobrovoljno vojsku odslužilo po 957 ljudi.SrbijaDobrovoljno služenje vojnog roka u Srbiji postoji od 2011. godine i od tada plata stalno raste.Prva tri meseca regruti provode u Komandi za obuku gde imaju osnovnu i specijalističku obuka, a druga tri meseca u nekom od operativnih sastava Vojske Srbije – jedinicama potčinjenim Generalštabu, u Kopnenoj vojsci ili Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani. Plata od decembra 2021. godine iznosi od 34.766 dinara za vojnike do 38.000 dinara za vojnike u činu desetara i slušaoce kursa za rezervne oficire. Regruti ukupno zarade od 208.596 do 228.000 dinara ili 1.775 do 1.940 evra. Prevedeno u realne osnove to je 50 do 55 odsto prosečne mesečne zarade u Srbiji na tržištu rada (novembar 2021. godine).Iako početkom 2016. nije bilo ovakvih pogodnosti, interesovanje za dobrovoljno služenje bilo je veliko. Broj dobrovoljaca je do 2014. bio 1.200, a 2015. taj broj je porastao na 2.400.Ministarstvo odbrane je 2016. prestalno da objavljuje podatke koliko ima vojnika dobrovoljaca, a u decembru 2021. ponovo je objavljeno da vojsku prošle godine dobrovoljno služilo 1.258 vojnika i to bez decembarskog uputnog roka. Poređenja radi, dobrovoljaca je 2019. bilo 963, a 2020. 1.154, što znači da raste interesovanje za vojni rok. Poslednja informacija je da se za služenje vojske za generaciju mart 2022. već prijavilo više 650 mladića i devojaka što je rekord u poslednjih 5 godina.Crna GoraCrna Gora je poslednja u regionu uvela dobrovoljno služenje vojnog roka i to 2019. godine. Na internet stranici Budi vojnik stoji objašnjenje o načinu, pravima i obavezama za služenje vojnog roka. U prvom javnom oglasu stoji da Vojska Crne Gore traži 50 mladih ljudi koji će služiti dobrovoljno 3 meseca i da postoji mogućnost zaposlenja u oružanim snagama. Na prvi oglas prijavio se 151 kandidat, odnosno tri za jedno mesto. Novčana nadoknada iznosi 275 evra mesečno, što čini 51 odsto prosečno neto mesečne zarade u Crnoj Gori za decembar 2021. godine. U Strategiji odbrane Crne Gore stoji da je godišnja potreba za regrutima 100 ljudi i godišnje se raspisuju dva konkursa.BugarskaOd 2022. godine počelo je dobrovoljno služenje u rezervnom sastavu u Bugarskoj, a cilj je da se u narednih nekoliko godina obuči 3.000 ljudi. Za sada obučava se 150 i u julu će na obuku krenuti nova klasa budućih rezervista. Plata dobrovoljnih rezervista је 1.100 leva ili 562 evra, što je realno 72 odsto prosečne mesečne neto zarade na tržištu (u trećem kvartalu 2021 prosečna plata u Bugarskoj iznosila je 777 evra).MađarskaDobrovolja rezerva postoji i u Mađarskoj. Zvanično, 2020. godine Odbrambene snage Mađarske imale su 10.000 pripadnika dobrovoljnog rezervnog sastava, koji su radili po ugovoru i osim civilnog posla povremeno su bili u uniformi. Vlada u Budimpešti je pokrenula program dobrovoljnog služenja vojske usled epidemije koronavirusa, sa ciljem da se obuči 3.000 ljudi, među njima i oni koji ostali bez posla. Vojni rok traje 6 meseci i cilj je da do 2026. godine mađarska vojska ima 20.000 obučenih rezervista. Plata vojnika dobrovoljaca iznosi 460 evra mesečno ili  51 odsto prosečne mesečno neto plate (iz novembra 2021.).

Srbija

Katarina Vladić (Agilcon): Nijedan kupac nije isti

Katarina Vladić (Agilcon): Nijedan kupac nije isti, marketing treba da se prilagođavaKompanija Agilcon, najveći regionalni partner Salesforce-a, svetske platforme za rešenja u oblasti korisničke podrške, prodaje i marketinga širi poslovanje u regionu i otvara kancelariju u Beogradu. Menadžeri prodaje i marketinga, treba ozbiljno da prilagode svoje marketinško prodajne strategije za 2022. kaže Katarina Vladić, direktorka kompanije Agilcon u Srbiji.“Trend koji prati sve poslovne procese, naročito prodajno-marketinške i HR su digitalizacija i automatizacija, koja omogućavaju bolje iskustvo klijenata i zaposlenih. U pogledu prodajno marketinških aktivnosti, treba biti svestan da je proces kupovine, naročito u poslednje dve godine bitno izmenjen i izmešten iz tradicionalnih mesta kupovine u digitalni svet, gde kupci potpuno samostalno biraju vreme i kanal kupovine”, kaže Katarina Vladić za Novu ekonomija. Važno je da razumemo da nijedan kupac nije isti i potrebno je da u svoju prodajnu strategiju marketing ugradi koncept “Persona”, za koji kreiramo tipska korisnička rešenja, uz pomoć kojih se rade marketinše kampanje prema ciljnim grupama, što će dovesti do novih prodajnih prilika koji firme ne bi mogle da ostvare tradicionalnom prodajom. “Ovo se postiže kroz implementaciju softverskih rešenja, poput salesforce-a, koje imaju za cilj sveobuhvatno sagledavanje klijenta i prilagođavanje naše usluge ili proizvoda baš njegovim potrebama.U oblasti rešenja za HR sektor, naglasak je na podizanju kvaliteta radnog okruženja, boljeg praćenja svakog zaposlenog i njegovog razvoja karijere. Nakon dvanaestogodišnjeg poslovanja u Hrvatskoj i Sloveniji kompanija Agilcon, širi poslovanje regionu. Iako već godinama posluje na području Srbije i implementira Salesforce rešenja i Gecko aplikaciju kod klijenata poput Tehnomanije, Milšpeda, A1 i mnogih drugih, otvaranjem kancelarije u Beogradu postaje još bliži klijentima, kažu u toj kompaniji. Kao strateški partner Salesforce.com i vodeći Salesforce Consulting Partner u regionu, kompanija Agilcon specijalizovana je za implementaciju rešenja za prodaju, podršku i marketing za kompanije koje se bave B2B i B2C poslovanjem. Istovremeno je i Salesforce Appexchange Partner, a u okviru svog poslovanja razvila je i najmoderniju HR aplikaciju – Gecko HRM, rešenje za upravljanje ljudskim resursima, izgrađeno na platformi Salesforce.

voz

Srbija

„Srbija voz“ kupuje aplikaciju za prodaju karata preko mobilnih telefona

Akacionarsko društvo "Srbija voz" raspisalo je nabavku za aplikaciju za prodaju karata preko mobilnih telefona. Vrednost aplikacije procenjena je na 2,5 miliona dinara (21,2 hiljade evra). Kako piše u tehničkoj specifikaciji predmet javne nabavke je "usluga plaćanja i pamćenja platnih kartica". Usluga treba da pruža mogućnost da trgovac samostalno ažurira i ad-hok izrađuje black i white listu kupaca (po tipu, poreklu, segmentu kartica, po adresi, ip adresi kupca, imejl adresi ili domenu, prepoznatom računaru/uređaju koji je kupac koristio, zabrana individualnih brojeva kartica...), piše u specifikaciji. Raspisan konkurs za dizajn i ime brzih vozova, pobedniku milion dinaraUsluga, piše, obuhvata i dva redudantna data centra i "disaster recovery" sistem na dve udaljene lokacije u Austriji, kao i mrežne inženjere koji su dežurni 24/7, za slučaj pada sistema.U tehničkoj specifikaciji se traži i tehnička povezanost sa minimum pet srpskih banaka sa licencom obrade e-commerce transakcija. Rok za dostavljanje ponuda je 7. mart. Uređaj za pražnjenje vakuum-toaleta na brzom vozu će koštati 15 miliona dinara

Srbija

JUBILARNI 15. “Beogradski dani inženjera – EBEC Beograd 2022”

Jubilarnu petnaestu godinu za redom, Udruženje studenata tehnike Evrope – Beograd organizuje projekat “Beogradski dani inženjera – EBEC Beograd 2022”, koji će se održati od 24. do 27. marta. Projekat se sastoji iz dva dela, takmičarskog i edukativnog. U okviru takmičarskog dela projekta biće održana lokalna runda BEST-ovog evropskog inženjerskog takmičenja, a pobednici će dobiti priliku da se takmiče u regionalnoj i finalnoj rundi. Takmičenje EBEC Beograd namenjeno je studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takmičenje je timskog karaktera i obuhvata dve kategorije: studiju slučaja i od ove godine po prvi put - inovativni dizajn. Inovativni dizajn je kategorija u kojoj se od timova zahteva da osmisle uređaj, odnosno tehnologiju kojom se na najefikasniji način može rešiti problem na zadatu temu,  koju zatim prezentuju pred stručnim žirijem. U kategoriji Studija slučaja, zadatak timova je da osmisle i prezentuju rešenje zadatog inženjersko-menadžerskog problema, koje ocenjuje žiri. Najbolji timovi iz obe kategorije kvalifikuju se za učešće na regionalnoj rundi takmičenja EBEC Alpe–Balkan, koja će se održati u Mariboru. Pobednici ove runde obezbeđuju plasman u finalnu rundu – EBEC Final, koja će biti održana u Zagrebu.Pored lokalne runde EBEC takmičenja, Beogradski dani inženjera studentima nude i raznovrsne radionice za razvijanje ličnih veština, interakciju sa predstavnicima kompanija, kao i Sajam inovacija.  Beogradski dani inženjera imaju za cilj da se među studentima učesnicima razviju timski duh i zdrava takmičarska atmosfera i ispolje kreativnost i fleksibilnost – veštine koje će im koristiti u daljem radu.„Ovo je jubilarna 15. godina kako EBEC okuplja ambiciozne, mlade studente, koji svoje prve inženjerske korake žele da načine na našem takmičenju. EBEC pomaže da steknu nove veštine i razmene iskustva, unaprede i praktično primene svoje inženjersko znanje. Dolaskom nove kategorije, takmičarima se pruža širi spektar mogućnosti da usavrše svoje sposobnosti i bolje se pripreme za svoje buduće zvanje. Kroz zabavu i sticanje novih prijateljstava, "Beogradski dani inženjera" predstavljaju poseban izazov, kako za takmičare, tako i za našu studentsku organizaciju”. Irena Ranđelović, Glavni organizator 15. EBEC-aPrijave za učešće na “Beogradskim danima inženjera” će biti otvorene od 28.2. do 13.3. na sajtu ebec.best.rs, gde možete pronaći i više informacija o projektu.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.