Advokatska komora Beograda će izbacivati članove koji „sabotiraju“ protest
Protestni odbor će takođe "fizički sprečavati ulaz u sudove".
Srbija
Na Kosovu počinju dvočasovne restrikcije struje
Kosovska elektrodistributivna kompanija (KEDS) saopštila je da je poslednjih dana elektroenergetski sistem bio preopterećen i da je prinuđena da od danas počne sa restrikcijama struje, prenosi Danas. Prema KEDS-u, očekuje se da će restrikcija trajati oko dva sata i pogodiće sve potrošače u različito vreme, piše agencija Beta. "Poslednjih dana elektroenergetski sistem zemlje je preopterećen. Istovremeno, suočen sa najvećom svetskom krizom električne energije, Operator tržišta - KOSTT je, na osnovu važećih zakona, naložio da se počne sa restrikcijama električne energije. Ova ograničenja biće oko dva sata i pogodiće sve potrošače u različito vreme, osim hitnih službi", navodi se u saopštenju.Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za strujuSistemske greške plaćamo skupim uvozom strujeZa sada restrikcije će trajati samo naredna 24 sata, dok se za sledeće dane očekuju nova uputstva KOSST-a.Istovremeno se pozivaju potrošači električne energije na maksimalnu uštedu električne energije i, gde je to moguće, korišćenje alternativnih oblika grejanja.
Koji pozitivni efekti očekuju Srbiju od „Otvorenog Balkana“?
Inicijativa Otvoreni Balkan omogućiće građanima Srbije, Albanije i Severne Makedonije lakše poslovanje, ekonomsku integraciju i putovanja. To je danas potvrđeno na Samitu trojice lidera u Tirani potpisivanjem šest trilateralnih i bilateralnih sporazuma čija primena treba da unapredi poslovanje u regionu i ubrza protok ljudi, kapitala, usluga, robe. Potpisivanju su pristvovali predsednik Alesandar Vučić i premijeri Edi Rama i Zoran Zaev.Realizacija prvih benefita očekuje se kroz primenu usaglašenih fitosanitarnih, veterinarskih i drugih sertifikata čime će se smanjiti troškovi poslovanja, a unaprediti konkurentnost kompanija.Miloš Mijović, direktor kompanije MK Agriculture je istakao da je agrar jedan od najznačajnijih faktora povezivanja privreda regiona i najavljuje nastavak ulaganja u savremenu i pametnu poljoprivredu kroz digitalizaciju i inovacije, prenosi Ekapija.Delta Agrar uvozi dosta voća i povrća iz Albanije i da će usaglašeni sertifikati znatno pojednostaviti i pojeftiniti ceo proces, objašnjava Slobodan Reljić, menadžer projekata za nova tržišta u ovoj kompaniji.U Tirani su potpisani Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana ZB i Sporazum o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na ZB.
-615x345.jpg.webp)
Raspisan tender za idejni projekat Šumadijskog koridora
Koridori Srbije su raspisali javnu nabavku za izradu idejnog projekta sa studijom opravdanosti i prostornog plana posebne namene infrastrukturnog koridora "Vožd Karađorđe", poznatijeg kao Šumadijski koridor.Planirani koridor je dugačak oko 136 kilometara i obuhvata deonice Orašac - Topola - Rača - Markovac (65 km), Mali Požarevac - Sopot - Mladenovac - Orašac - Aranđelovac (36 km) i Županjac - Lazarevac - Orašac (35 km).Koridori uzimaju kredit od 430 miliona evra za Moravski koridor Zaključkom Vlade, donetim na inicijativu Koridora Srbije, projekat izgradnje državnog puta prvog reda "Vožd Karađorđe" je prepoznat kao projekat od posebnog značaja te se svi postupci koji u vezi sa njim smatraju hitnim, piše u tenderskoj specifikaciji.Procenjena vrednost izrade idejnog rešenja i projekta je milijardu dinara (8,5 miliona evra), a rok za podnošenje ponuda je 28. januar 2022. godine.'Vožd Karađorđe' gradiće se po leks specijalisu
Beograd najavljuje nove radove na Makišu
Grad Beograd raspisao je tender za izradu tehničke dokumentacije, koja je neophodna za radove na izgradnji saobraćajnica u Makiškom polju, preneo je Beoinfo. Procenjena vrednost izrade tehničke dokumentacije 85 miliona dinara, a rok za završetak projektovanja je osam meseci.Radiće se projekti za saobraćajnu petlju na Savskoj magistrali, koja će voditi do deopa i stanice budućeg beogradskog metroa, objasnio je zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić.Prema njegovim rečima, pored petlje, projektovaće se još tri saobraćajnice bulevarskog tipa, ukupne dužine 6,5 kilometara - rekao je On je istakao da saobraćajnice treba da uspostave funkcionalnu mrežu koja će omogućiti nesmetan pristup planiranim sadržajima.Građevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metro "Projektovaće se i vodovodna mreža dužine 14,8 kilometara, kao i glavni, primarni atmosferski kolektori dužine oko sedam kilometara, sekundarna atmosferska kanalizacija dužine 9,8 kilometara. Sva projektovana hidrotehnička infrastruktura obezbediće odvodnjavanje saobraćajnica, u skladu sa Planom detaljne regulacije dela Makiškog polja,"rekao je Vesić.Odbijene sve primedbe Građevinskog fakulteta na projekat beogradskog metroa Na Makiškom polju, u blizini beogradskog vodoizvorišta nedavno je počela izgradnja beogradskog metroa, i pored upozorenja stručnjaka da će ti radovi zagaditi vodu u reni bunarima na obali reke Save. Druga važna zamerka projekta prema kome se gradi metro u srpskoj prestonici je da njegova prva linija neće rešiti problem saobraćajne gužve.To je bio razlog da stručnjaci Građevinskog fakulteta u Beogradu otkažu svoje učešće u njegovoj izradi.
I Ministarstvo građevinarstva ukinulo odluku u vezi Projekta „Jadar“
Ministarstvo građevinarstva ukinulo je Odluku o izradi Strateške procene uticaja izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" na životnu sredinu. "Prestaje da važi Odluka o izradi Strateške procene uticaja izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita 'Jadar' na životnu sredinu", objavljeno je 17. decembra u Službenom glasniku. Vlada je prethodno donela odluku o prestanku važenja Odluke o izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar".Ekološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u SrbijiSkupština grada Loznice je, na sednici koja je održana prošle nedelej po hitnom postupku, jednoglasno stavila van snage odluku o donošenju Prostornog plana kojim je bila predviđena izgradnja rudnika litijuma u tom kraju. Odluka je usvojena bez prethodne rasprave, zbog čega su negodovali odbornici opozicije. Rudarska kompanija Rio Tinto ranije je najavila otvaranje rudnika litijuma, kao i postrojenja za preradu rude, što je izazvalo negodovanje, a kasnije i proteste i blokade puteva nezadovoljnih građana u brojnih ekoloških udruženja u mnogim mestima u Srbiji.Sud u Valjevu Euro Litijumu privremeno zabranio rudarenje
EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnije
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) je raspisalo javnu nabavku za izradu studije opravdanosti za program praćenja i unapređenja efikasnosti na površinskim kopovima uglja EPS-a, odnosno ograncima "Kolubara" i "Kostolac". Sistemske greške plaćamo skupim uvozom strujeStudija se odnosi na uvođenje sistema energetskog menadžmeta koji bi trebalo da omogući praćenje primarne energije u različitim proizvodnim jedinicama i sektorima u okviru EPS-a. To bi omogućilo i prepoznavanje gubitaka i praćenje potrošnje u realnom vremenu, kako bi moglo da se reaguje u sektoru u kome je došlo do poremećaja.Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave "zeleno" okruženje Studija bi trebalo da obuhvata i idejni projekat realizacije.Izradom studije se stiču uslovi za primenu potpune usaglašenosti sa sektorskim standardima kao i sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije.Ona obuhvata sticanje uslova za detaljni energetski pregled, formiranje indikatora energetske efikasnosti, prikupljanje i analizu podataka i uporednu statistiku.Takođe, odnosi se i na operativno upravljanje energijom, poslovno planiranje proizvodnje i organizacije procesa proizvodnje održavanja i upravljanja i racionalno upravljanje energijom.TOP 5 v.d. direktora u javnim preduzećima (VIDEO) Cilj izrade studije je implementiranje energetskih standarda, što je značajno pre svega zbog uticaja na životnu sredinu u pogledu smanjenja potrošnje enegije i povećanja energetske efikasnoti, piše u tenderskoj specifikaciji. Takođe, uvođenje standarda trebalo bi da utiče i na način korišćenja energije, sigurnost stalnog snabdevanja energijom i energentima. Indirekti efekti bi bili i smanjenje troškova za osiguranje i doržavanja, veća motivisanost radnika i bolji uslovi rada, dodaje se.
Poziv za privrednike u nedelji „Poljopriveda i prehrana“ na izložbi Dubai Eskpo 2020
Privredna komora Srbije (PКS) pozvala je privrednike da se prijave za učešće tematskoj nedelji „Poljoprivreda i prehrana“ koja se, u okviru Svetske izložbe Ekspo 2020 Dubai .Osma po redu tematska nedelja se održava od 12. do 20. februara 2022. godine. Planirano je da privredna delegacija Srbije poseti i sajam prehrambene industrije GOOLFOOD koji se održava takođe u Dubaiju.Zainterseovani privrednici za učešće i posetu sajmu mogu promaći više informacija na sajtu Privredne komore. Učesnike izložbe očekuju brojne povlastice kao što su besplatne avio karte, besplatan prevoz, smeštaj po povlašćenim cenama u odabranim hotelima, kao i besplatno korišćenje Biznis haba Srbije u slobodnoj zoni Dubai South.Svetska izložba Ekspo 2020 Dubai počela je 1. oktobra 2021. i traje do 31. marta naredne godine.
Poziv za učešće u nedelji „Poljopriveda i prehrana“ na izložbi Dubai Ekspo
Privredna komora Srbije (PКS) pozvala je privrednike da se prijave za učešće tematskoj nedelji „Poljoprivreda i prehrana“ koja se, u okviru Svetske izložbe Ekspo 2020 Dubai .Osma po redu tematska nedelja se održava od 12. do 20. februara 2022. godine. Planirano je da privredna delegacija Srbije poseti i sajam prehrambene industrije GOOLFOOD koji se održava takođe u Dubaiju.Zainterseovani privrednici za učešće i posetu sajmu mogu promaći više informacija na sajtu Privredne komore. Učesnike izložbe očekuju brojne povlastice kao što su besplatne avio karte, besplatan prevoz, smeštaj po povlašćenim cenama u odabranim hotelima, kao i besplatno korišćenje Biznis haba Srbije u slobodnoj zoni Dubai South.Svetska izložba Ekspo 2020 Dubai počela je 1. oktobra 2021. i traje do 31. marta naredne godine.
Erste organizuje edukativne radionice za preduzetnice
Erste Banka kroz svoj program "Korak po korak" pokreće ciklus edukativnih radionica pod nazivom "Traže se: Žene koje veruju u sebe", namenjen preduzetnicama i svim ženama koje to žele da postanu, navodi se u saopštenju. Banka je zato pozvala sve potencijalne polaznice da do 20. januara na Fejsbuk, Instagram i LinkedIn profilima Erste Banke predlažu teme o kojima žele da saznaju više i koje prepoznaju kao važne za dalji razvoj njihovih biznisa,Serijal besplatnih, tematskih radionica biće dostupan u onlajn formatu, a njihove teme i sadržaj kreirani u zavisnosti od potreba onih kojima su namenjene.Predstojeće edukacije predstavljaju svojevrstan vid osnaživanja svih žena koje žele da razviju svoj profesionalni potencijal i ostvare preduzetničke snove."Ostajući dosledna svom sloganu #verujusebe i uverena da je razvoj preduzetništva stub ekonomskog rasta i društvenog prosperiteta, Erste Banka na ovaj način želi da omogući što većem broju žena da razvijaju svoje preduzetničke veštine, unaprede svoj biznis i poboljšaju njegovu održivost i konkurentnost", dodaje se u saopštenju.Prijavljivanje za edukativni serijal je omogućeno popunjavanjem formulara na veb-sajtu banke.Edukativne radionice će se u velikoj meri oslanjati i na široku bazu znanja i iskustava Erste Banke razvijenu kroz program socijalnog bankarstva "Korak po korak", namenjen početnicima u biznisu i prepoznatljiv po jedinstvenoj kombinaciji finansijske podrške i mentorstva.Pokrenut je 2016. godine i od tada je kroz ovaj program plasirano više od 2,6 miliona evra sredstava i stvoreno više od 400 novih radnih mesta. Mentorsko iskustvo zaposlenih Erste Banke i njihovih saradnika, koje su stekli kroz više od 100 volonterskih sati posvećenih mentorskoj podršci i onlajn predavanjima na temu vođenja sopstvenog biznisa, ovom prilikom biće značajan resurs svim polaznicama.
Građani bi se češće vozili javnim prevozom kad bi on bio kvalitetniji
Preko 60 odsto potencijalnih korisnika javnog prevoza u Beogradu se izjasnilo da bi bili spremni da koriste sistem javnog linijskog transporta ukoliko bi se ispunili neki od zahteva kvaliteta sistema i usluge, objavljeno je u izveštaju "Analiza stanja potencijala i razvijenosti gradskih sistema u skladu sa prioritetnim oblastima razvoja ranije usvojenih strategija".Osnovna karakteristika razvoja Beograda jeste policentričan razvoj i visoka koncentracija radnih mesta u zonama Novog Beograda i centralnoj zoni Beograda kao i širenje zona stanovanja u obodnim delovima grada, što dovodi do intenziviranja saobraćaja.Učešće javnog prevoza u realizaciji dnevnih kretanja je visoko, čak polovina kretanja, a putnički automobil i pešačenje imaju podjednako učešće sa oko 24 odsto, dok je učešće bicikala ispod jedan odsto.Napredak tehnologije doprinosi povećanju individualnih sredstava prevoza, a ovakav trend prisutan je i na području Beograda, gde se konstantno beleži porast broja registrovanih vozila. Ovo vodi povećanju cene prevoza, jer se operativni troškovi dele na manji broj korisnika i pojačan je pritisak na prevoznike da smanjuju nivo usluga.Takva situacija povećava zavisnosti od automobila, zato je izveštaju objašnjeno da je potrebno uvesti mere koje promovišu korišćenje javnog prevoza.Takođe sve su veći saobraćajni zahtevi od kapaciteta saobraćajnica, što se ne odnosi samo na infrastrukturu za kretanje već i na probleme parkiranja jer potrebe višestruko premašuju današnje kapacitete.Prosečan broj putovanja radnim danima po osobi je 2,08, prema podacima iz 2015. godine."Kao osnov za jasno formulisanje vizije i misije Grada u pokretu realizovano je istraživanje i analiza karakteristika korisnika sistema javnog linijskog transporta putnika u Beogradu", istaknuto je u izveštaju. Analiza stanja obuhvata istraživanja namenjena korisnicima sistema javnog linijskog transporta putnika, potencijalnim korisnicima i mišljenjima eksperata vezanih za pojedine elemente razvoja sistema u budućnosti.Rezultati istraživanja pokazuju prosečnu mesečnu mobilnost po kategorijama: zaposleni 100 putovanja mesečno, đaci 74, studenti 74 putovanja mesečno, penzioneri 70, nezaposleni 83 i ostale kategorije 96 putovanja mesečno. Preko 34 odsto korisnika javnog linijskog prevoza u Beogradu izdvojilo je kao najznačajniji cilj koji se odnosi na bolji kvalitet sistema i usluga, a odmah za njim su ciljevi koji se odnose na obezbeđivanje kraćeg vremena putovanja i razvoj šinskih urbanih sistema (tramvaja, metroa i prigradskih železnica).Čak 78 odsto statanovnika Beograda koji koriste neki vid motorizovanog transporta izražava spremnost korišćenja javnog prevoza, ali to podrazumeva ispunjenje određenih očekivanja po pitanju kvaliteta usluga.Rezultati istraživanja pokazuju da korisnici putničkih automobila značajno iskazuju spremnost korišćenja sistema javnog transporta, a čak je 52 odsto korisnika taksi usluga spremno da koristi sistema javnog prevoza. Više od trećine potencijalnih korisnika javnog prevoza, oko 38 odsto, se izjasnio da ni pod kojim uslovima ne bi koristio sistem javnog prevoza dok se čak 61 odsto ispitanika se izjasnilo da bi bili spremni da koriste sistem ukoliko bi se ispunili neki od zahtevanih elemenata kvaliteta sistema i usluge.Prema stavovima eksperata, na prvom mestu je precizno definisanje buduće vizije, misije i ciljne funkcije sistema i njihova implementacija u strateške dokumente grada, zatim ciljevi vezani za usklađivanje razvoja sistema sa demografskim, socio-ekonomskim i urbanističkim razvojem grada i obezbeđenje uslova za zadržavanje i/ili povećanje visokog učešća sistema u ukupnom broju putovanja i usmeren strateški razvoj sistema harmonizovan sa sektorskim strategijama Evropske unije, je na trećem mestu.
Senat Univerziteta poništio odluku o dodeljivanju doktorata Malom
Senat Univerziteta u Beogradu danas je ... doktorsku disertaciju koju je ministar finansija Siniša Mali odbranio 2013. godine na Fakultetu organizacionih nauka (FON). Prethodno je grupa od 330 akademika i fakultetskih profesora zahtevala od najvećeg univerziteta u Srbiji da poništi sporni doktorat, što je Senat krajem 2019. godine, na osnovu rešenja svog Odbora za profesionalnu etiku, već učinio.Navedeni odbor je prethodno utvrdio da je prilikom izrade disertacije "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji" došlo do povrede akademskog ponašanja, zbog doslovnog preuzimanja delova teksta drugih autora bez citiranja.Mali je potom podneo žalbu Upravnom sudu protiv odluke Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu.Iako je sredinom juna ove godine Upravni sud poništeno rešenje Odbora za profesionalnu etiku i predmet vratila nadležnom organu na ponovno odlučivanje, akademska tela su naknadno potvrdila svoje odluke.Bivši dekan FON-a Milija Suknović izrekao je sredinom septembra Malom meru javne osude. Javna osuda je po etičkom kodeksu najveća mera koja može da se izrekne za najteže etičke prestupe. Da je univerzitetski profesor dobio ovakvu kaznu, to bi dovelo do gubitka posla.Siniši Malom izbrisan doktorat iz biografijeKasnije je i Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu u drugostepenom postupku potvrdio rešenje kojim se izriče javna osuda Malom zbog neakademskog ponašanja prilikom izrade doktorske disertacije.
-270x152.jpg)
Počeo da radi Open Data hab
Puštanje u rad prvog Open Data Haba ima za cilj umrežavanje svih pojedinaca, organizacija, institucija državne uprave, gradova i opština kako bi se omogućio još bolji razvoj servisa, usluga elektronske uprave i inicijativa koji se baziraju na upotrebi otvorenih podataka.Prema procenama na nivou Evropske Unije tržište otvorenih podataka vredeti između između 200 i 334 milijarde evra i da će generisati između 1 i 2 miliona novih radnih mesta. Iste procene govore da su do sada građani EU uštedeli 27 miliona sati u javnom prevozu zahvaljujući otvorenim podacima koji omogućavaju brojne aplikacije i na taj način građanima omogućavaju lakše i brže kretanje po gradu.“Verujemo da će Open Data Hub doprineti razvoju novih korisnih servisa i inicijativa baziranih na otvorenim podacima koje će poboljšati svakodnevni život građana”, kazala je Jelena Ružičić, rukovodilac sektora za kompetetivnu digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.Rekonstrukcijom zgrade Ložionica Hab je dobio svoj matični prostor kako bismo sve talente i mlade inovatore okupili pod jednim krovom, dodao je Mihailo Jovanović direktor Кancelarije za IT i eUpravu.Open Data Hub je pokrenut u okviru projekta „Otvoreni podaci za održivi razvoj“, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Кancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu (ITE), a uz podršku Vlade Ujedinjenog Кraljevstva.
Švajcarska kompanija DHG kupac zemljišta na Novom Beogradu
Zemljište na Novom Beogradu u Bloku 40, izmedju Bulevara Heroja sa Košara i Ulice Tošin Bunar, prodato je nedavno za 3,1 milion evra na javnoj licitaciji. Od Grada Beograda kupila ga je kompanija DHG doo čiji je vlasnik Blagoje Antić iz Ciriha, švajcarski tajkun srpskog porekla. Kako saznajemo, kompanija DHG planira da na ovom mestu gradi stambeno-poslovni kompleks. Prema dostupnim izvorima, imovina Blagoja Antića procenjena na više stotina miliona švajcarskih franaka. Inače, on je vlasnik 100 odsto DHG doo dok je zakonski zastupnik kompanije Milena Stevović njegova ćerka.DHG Holding, sa sedištem u Cirihu u Švajcarskoj bavi se izgradnjom i finansiranjem kupovine nekretnina, renovinarenjem i uređenjem reprezentativnih prostora kao i održavanjem objekata. Inače, aktivnosti njegovog vlasnika DHG Holdinga sežu 25 ranije kada je Blagoje Antić u Švajcarskoj pokrenuo manju firmu sprecijalizovanu za podove i renoviranje prostora. Za više od dve decenije kompanije je izrasla u jednu od najvećih u oblasti nekretnina, renovinaranja i održavanja objekata u Švajcarskoj.
„Voda nije roba, svako ima pravo da je pije“
Zrenjaninci pokrenuli peticiju kojom traže da se privatnicima zabrani vodosnabdevanje.
Povratna avionska karta Niš – Beograd između 50 i 70 evra
Er Srbija će od 4. januara početi sa letovima sa aerodroma Konstantin Veliki u Nišu i aerodroma Morava u Kraljevu, piše u saopštenju kompanije. Za uspostavljanje novih linija od Ministar...
I selo Klinovac kod Vranja leži na litijumu?
Istraživanja litijuma u Srbiji postala su tema broj jedan u domaćoj javnosti. Proteklog vikenda grupa građana u Vranju je održala ekološki performans i podsetila javnost da geološka istraživanja obližnjem selu Klinovac obavlja kompanija Jadar Lithium, koja je nedavno promenila ime i sada se zove Balkan istraživanja.Jadar Lithimu je australijska kompanija koja poseduje i licence za geološka istraživanja litijuma u Pranjanima i Gornjoj Dobrinji, protiv čega se takođe bune građani.Selo Klinovac samo je jedno od nekoliko mesta u Srbiji koja su na spisku rudarskih kompanija zainteresovanih za ekploataciju litijuma, pored Loznice, Jagodine, Valjeva, Gornjeg Milanovca (Pranjani) i Užičke Požege (Gornja Dobrinja).Rezultati uzorkovanja stena iz takozvanog Vranjskog basena, blizu Klinovca, pokazuju povišenu koncentraciju litijuma i bora, navodi se u dokumentu koji je svojevremeno objavio Jadar Lithium, pisao je u maju lokalni portal iz Vranja Slobodna reč.Kako se dodaje, Jadar Lithium je krajem 2017. godine preuzeo kapital kompanije Centralist Pty, koja je u Srbiji imala pet licenci za istraživanje litijuma, za projekte Cer, Bukulja, Rekovac, Krajkovac i Vranje South (Vranje Jug).Kako se navodi na sajtu kompanije, tokom istraživanja bez bušotina i iskopavanja, na teritoriji koju obuhvata projekat Vranje South (u blizini sela Klinovac i Buštranje u opštini Bujanovac), javile su se naznake izvanrednog potencijala nalazišta, koje ima “slične odlike sa Jadarskim basenom.U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto najavila je svoj projekat ekspolatacije rude jadarit, koja sadrži litijum. Međutim, protiv toga bune brojni građani jer smatraju da će se otvaranjem rudnika ugroziti životna sredina.Jadar Lithium objavio je jula 2019. godine rezultate istraživanja projekta Vranje South koji obuhvata blizu 90,5 kvadratnih kilometara područja. U dokumentu se navodi se da je uzorkovano 28 parčića stena sa teritorije između Klinovca, Trejaka, Spančevca, Novog Sela i Buštranja.U dokumentu je i najava direktora kompanije Luka Martina o nastavku projekta koji podrazumeva izviđačke bušotine.“Geofizička istraživanja i geohemijski rezultati detaljnih uzorkovanja pokazali su opravdanost procesa istraživanja, uveliko su pomogli razumevanju basena i ukazuju na potencijal projekta Vranje Jug, na kojem su nalazišta litijum-borata” – izjavio je Martino.O litijumu u Klinovcu izveštavao je i Bloomberg krajem avgusta 2019. godine. Kako su tada autori naveli, nalazišta litijuma u Srbiji su “dovoljno velika” da se kontinent takmiči sa tržištem u Aziji, posebno u Kini, koja je treći svetski proizvođač litijuma i prva na tržištu proizvodnje litijumskih baterija.Tada su naveli da Rio Tinto i Jadar Lithium istražuju koliko je litijuma u Srbiji, kao i da su iz Rio Tinta odbili da daju komentar, ali da su iz Jadar Lithiuma bili otvoreni za saradnju. Pomenuti direktor Martino je novinarima Bloomberg-a rekao da bi Srbija mogla da postane baza ove industrije, od eksploatisanja, preko prerade do proizvodnje baterija.Iako se radi o teritorijama u bujanovačkoj opštini, izjavu za Bloomberg dao je i tadašnji zamenik gradonačelnika Vranja Nenad Antić, koji je u celom projektu video potencijal za otvaranje fabrike baterija i “smanjenje broja nezaposlenih građana u Vranju, kojih ima oko 10.000”.Vest je privukla nacionalni medij TV Prva, čiji je novinar obišao meštane Klinovca. Kako je tada izvestio, Klinovčane nije naročito uzmenirila ova vest:“Meštani koji znaju za šta se sve koristi litijum spremni su da besplatno daju njive kako bi se ispitao sastav zemljišta” – navodi se u tekstu.Dve godine kasnije, građani i aktivisti sve češće protestuju zbog projekata rudarskih kompanija i njihovih mogućih posledica i negativnog uticaja na životnu sredinu. Kako navodi portal Radio-televizije Srbije, u debatu se nedavno uključila i Srpska akademija nauka i umetnosti, a mišljenja su “oprečna”.Ministarka energetike i rudarstva Zorana Mihajlović litijum naziva metalom budućnosti i ističe da bi iskopavanjem minerala jadarit u čijem sastavu je i litijum, koji se koristi u modernim baterijama za automobile na električni pogon, Srbija mogla da zauzme važno mesto u Evropi i svetu.Sa druge strane, građani i stručnjaci koji podržavaju ekološke aktiviste ukazuju da će životi meštana doline Jadra biti ugroženi, kao i da je projekat “prljav i poguban za živi svet”.Direktor srpskog ogranka “ima iskustva sa Rio Tintovim projektom”Društvo sa ograničenom odgovornošću Jadar Lithium d.o.o. sa sedištem u Beogradskom naselju Čukarica, osnovano je pod nazivom Nova Centurion Metals d.o.o.18. marta 2016. godine. U međuvremenu je, prema podacima registra Agencije za privredne registre, menjan naziv, zakonski zastupnici i jednom adresa, a kao Jadar Lithium d.o.o. posluje od 2. jula 2019. godine. Od 16. januara 2020. godine direktor postaje Dejan Jovanović.Na sajtu Jadar Lithiuma navodi se da je Jovanović generalni menadžer zadužen za istraživanja. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru Ekonomska geologija i član je Evropske federacije geologa. U kratkoj biografiji stoji da nadgleda istraživanja i rudarske projekte, i da ima iskustva sa Rio Tintovim projektom Jadar.
„Raspišite konkurse za finansiranje civilnog sektora“
Nezavisna kulturna scena Srbije AICA i STANICA uputile su apel državnim insitucijama hitno raspišu javne konkurse za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata organizacija civilnog društva (ali i drugih aktera u kulturi) budući da se uveliko kasni sa pravovremenom realizacijom konkursne procedure.Oštro osuđuju izmene člana 11. u novom Zakonu o kulturi po kojem je nadležnim institucijama produžen rok za raspisivanje konkursa sa 30 na 60 dana od usvajanja budžeta za narednu godinu.Zahtevamo od nadležnih institucija da hitno izmene postavljene zakonske procedure i konkursne mehanizme u pravcu ubrzanja njihove realizacije, a ne prolongiranja, kako bi programi i projekti mogli da počnu sa realizacijom u prvom mesecu godine za koju se konkuriše, navodi se u saopštenju.
Za revitalizaciju deset reni bunara 90 miliona dinara
Javno komunalno preduzeće "Beogradski vodovod i kanalizacija" raspisalo je tender za revitalizaciju deset reni bunara LOS i DOS, za šta planira da izdvoji 90 miliona dinara. Posao obuhvata pripremne radove, utrvđivanje početnog stanja i pripremu za revitalizaciju bunara, sanaciju i razradu drenova, utrvrđivanje stanja nakon revitalizacije bunara i puštanje bunara u rad, izradu tehničkog izveštaja o izvedenoj revitalizaciji bunara, piše u dokumentaciji.Od privrednog subjekta se traži da je u poslednjih pet godina izveo radove revitalizacije - utiskivanjem plastičnih drenova u postojeće, u minimalnoj ukupnoj vrednosti od 20 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 14. januar.Pijaća voda može da poskupi zbog urbanizacije MakišaGrad izdvojio 102 miliona za rekonstrukciju reni bunara u Makišu
Nabavka medicinske opreme i dalje tajna
Nedopustivo je da javnost bude uskraćena za najosnovnije podatke o javnim nabavkama medicinske opreme tokom pandemije, ocenili su panelisti diskusije “Javne tajne o javnom zdravlju” koju je organizacija Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija). Rodoljub Šabić, advokat ocenio je da je situacija krajnje zabrinjavajuća u pogledu dostupnosti informacija od javnog značaja u oblasti zdravstva tokom poslednje dve godine.„Ne samo sa stanovišta Zakona o javnim nabavkama, transparentnosti i budžeta nego načelno je nedopustivo da javnost bude uskraćena za najelementarnije podatke iz ove oblasti već dve godine koliko traje korona kriza. I netransparentne nabavke sve ovo vreme bude sumnju u korupciju, a u poslednje vreme te sumnje su umnogome povećane“, rekao je Šabić. Premijerka Vlade Srbije Ana Brnabić, kako je on podestio, obećala je da će dan po ukidanju vanrednog stanja biti priložen račun o javnim nabavkama, ali taj račun nije položen ni posle više od godinu dana. Informacije iz oblasti javnog zdravlja spadaju u privilegovane informacije, podsetio je Šabić, i ne postoji mogućnost da se ograniči dostupnost tih informacija javnosti, ali i te kako se ograničava pristup. Postoji raskorak u tome šta piše u Zakonu o javnim nabavkama i primene u praksi, rekao je on. Marina Mijatović, advokatica u organizaciji Pravni skener, ukazala je da tokom pandemije je primetno izbegavanje otvorenog postupka koji je najtransparentniji postupak u kom se mogu videti sve faze nabavke. Ona se slaže da je prošle godine postojala potreba da se po hitnom postupku nabavi oprema da bi se zaštitili ljudski životi, što nekada može biti opravdano, ali u velikom broju slučajeva ne može biti opravdanja. „Ove godine zdravstvene ustanove su više puta u toku godine nabavljale dobra i tu su koristile pregovarački postupak pod izgovorom hitnosti, ali obrazloženja hitnosti nisu bila u skladu sa normama. Primetili smo da se uglavnom prijavljuje jedan ponuđač. Takođe, primetili smo da se često menjaju planovi javnih nabavki, pojedine javne ustanove i više od 20 puta godišnje menjaju planove. „Pandemije se uveliko zloupotrebljava, prošle godine je moglo biti opravdanja da se sprovede pregovarački postupak, ali ove godine nije moglo biti opravdanja“, rekla je ona.Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija istakla je da nikako ne sme da se desi da moramo da biramo između zdravlja i vladavine prava. Prema istraživanju Stavovi građana Srbije o transparentnosti javnih nabavki u vreme Covid 19, svaki treći ispitanik ili 31 odsto od ukupnog broja odgovorio je da nije bilo dovoljno objavljenih informacija o troškovima nabavke medicinske opreme u vreme pandemije, rekla je ona. Svaki približno četvrti ispitanik 23,4 odsto kaže da su informacije bile delimično objavljivane, dok približno svaki peti (22,5 odsto) smatra da uglavnom nije bilo dovoljno informacija. Pozitivan stav da je bilo dovoljno informacija ima 16,4 odsto ispitanika. Najveći broj ispitanika 47, 7 odsto to je svaki drugi saopštava, da su informacije o cenama medicinske i druge opreme bitne, približno svaki deseti ispitanik (9,8 odsto) kaže da nisu bitne. Oko trećine ispitanika (36,8 odsto) odgovorilo je da su informacije o cenama delimično bitne. Istraživanje je rađeno na uzorku od 1.500 građana, telefonskom i web anketom.Katarina Baletić, novinarka Nove ekonomije istakla je da je tokom pandemije ostalo van dometa javnosti kako se troši novac u postupcima javnih nabavki i da li država pravilno raspolaže novcem i da je potpuno bilo razumno da je javnost sumnjala šta se radi iza zatvorenih vrata.
