Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

„Pravosuđe mora da reaguje na ugrožavanje stranih radnika“

Ivana Gordić-Perc, iz Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) kaže da slučaj vijetnamskih radnika u fabrici Linglonga nije usamljen. Prema njenom mišljenju upečatljivo je to što su Vijetnamci u Zrenjanin stigli u aprilu i što o tome niko ranije nije izveštavao.U indust zona nisu vidljivi, ima desetak firmi, najvaž pitanje kako je moguće da mesecima o tome niko ne izveštava, u aprilu došli.Sled događaja, 500 Vijetnamaca noću dolazili.Niko ne bi znao da ljudi ti postoje, da neko nema potrebu da ide tako uopšte ne bi posećivao niko tu lokaciju.Iz drug klim uslova, korona, vetar.Da bi došli svako se zaduž oko 2 hilj dolara, rekli im da je poslodavac Nemac i da će raditi u avio-industriji.Ne bi prihvatili da rade za Kineze, da su to znali.Hektari, subvencije, kada je sve krenulo na fabrici velike parole, prevodi, uživaj u životu, itd, koje motivišu, prostorija nalik kupatilu u Smederevu u uglu fotografije kofa sa fekalijama, dakle situacija je slična.Priča o Vijentamcima dva dela, prva kda su videli da imaju podršku Država i institucije ćute, kupuju vreme, krenuo premeštaj.Država kao izmišljeno da li imaju 900 evra platu, nemaju, 72-73 hiljade plata se dobija na ruke, ako su bolesni jedna i po dnevnica se oduzme, ne dobijaju baš da jedu.Nezvanično došaptavanja hoće kući.Branislav Markuš, Zrenjaninski Socijalni ForumVrlo podrž dreksmajer radnice u zrenjaninu, jedne druge ne volite, zrenjanin ranije jako mnogo zaposlenih.Mnogi ljudi koji su se borili za radnička prava satanizovani, to nije tako hoćete preko leba pogače.Mnogo će ljudi, to dolazi od poslodavaca, stranih investitora koji hoće da kineze predstave negativno, ali i ostali su dobijali subvencije i terorisali radnike.Mi imamo trend dolaska radnika sa strane, slob se kreću gradom u Zrenjaninu tu nema sukoba.Jako važno ukazati jer rušenjem radnih prava ako ne stanemo u odbvranu ne poštujemo naše zakone dozvolj da neki s pravom kažu zašto ja da poštujem kad neko drugi ne.Još gore situacije nego Vijetnamci postoje. Oni su se pobunili, solidarna stvar, solidarnost važna.Mnogo malih org koje zapošlj žene kojima su ugrož radna prava, u trafikama. Borbom za Vijetnamce borimo se za sve nas. Odbija im se od minimalca.Stalno slika da ljudi neće da rade, to nije tačno imate ljude koji ne mogu da opstanu sa malim platama, lakše ima da pobegnu negao da menjaju život u tim malim sredinama.Mnogi građani pa i Vijetnamci u Zrenjaninu piju zagađenu vodu. Sindikati se bunili zakon o radu, dualnom obraz koji mnogo pomažeU Fijatu tri godine da ne sme da bud eštrajk, onda dobijamo ovu sliku, imaćemo potpunu pustinju u kojoj će biti ta situacija.Kvalitet radna snaga ne treba stručnjak već radnik koji razlikuje boje rekao nemački investitor u fabriku kablova u Zrenjaninu.Olga Vučković-Kićanović, konsalting za radno pravo i HR „Fides“ Sistemsko uruš rad prava, tačno da imamo zakone o zapošlj stranaca sez radnika, međut kojih stranih radnika, najsiromašnijih, nekvalifikovanih, ko o tome ima korist, smao pojedini poslodavci, ne budžetu.Ako dolaze najnekvalifikovaniji, kakav je nivo te usluge, milo mi je što se pokrenula priča, samo što se podvelo pod trgovinu ljudima, jer su im oduzeti pasoši.Bunili se indijski koridori, BG na vodi, u Kraljevu, nije ovo prvi slučaj, samo je dobro ispraćen.Tragamo za rešenjem.Jura tri put nagrađ kao soc odgov firma.Iznenadilo, bruto na ruke. Svake večeri da im se isplati dnevnica, kako da ostvare zdravstveno.Ista prava stranog i domaćeg radnika i poslodavca.Kome ide bruto, kome ide neto?Trebalo je da inspekcija ili stručnjak pogleda ugovor o radu.Saša Torlaković, Sindikat radnika građevinarstva Sa Kinom ugovor o plać tih socijalnih doprinosa. Nekoliko godina se bbave tim problemom, ranije sarađ sa stranim sindikat i našim institucijama, to se okrenulo, Evropa starta holandija napraviće milion stanova za radnike migrante, evropa guta našu radnu snagu.Sve se preokrenulo.Građev 54 hiljade, a Indijci rade za 300 dolara, potpuno su nestručni, teški radovi, ne stručni.Više god 100 Indijaca na brz prog, N Sad rumuni, Zlatibor oktug Turci, većina neprijavljena.Da su ovi bili sa pasošem govor samo o lošim uslovima, pristali pa tužite.NALED priznao da više desrtina hiljada radi na crno.Drž žmuri kod pravosuđe, inspekcija radi svoj posao.Uhvaćen i procesuiran niko iz Tuzle itd.Neki misle da se sindikat u Srb bavi prodajom radnika.Možda dobije preduzimač 900 dolara, već podeli sa nekim, 100 se šalje porodici u Indiji, deo za put, itd.Drž da uhapsi onog ko im je uzeo pasoše, to je svima jasno da je u pit eksploat rad snage kroz belo roblje.17-18 hiljada do juna prijavljeno takvih radnika.Kineske malo doveli u red kada dolaze u Srb.Ako je neko doveo 400 iz Vijet, to je ilegalno.Postoje ljudi koji imaju dobar smeštaj za radnike, najgore prođu građevinsci, ko zna otkud dolaze, neprovereni dolaze,  ne znamo koje bolesti šire, nemam ništa protiv njih, ne znamo ko su.Kada je iz Turske povređen odvedu ga u privatnu ambulantu i deportuju ga za Tursku. Jedan u NSStraš stvar po farmama i građ Zap Evrop, nađene neke zarobljene sluge, sad eskaliralo zbog Linglonga, to se konstantno dešava u Srb, BG na vodi Zlatiboprski okrug Zrenjanin.I naši poslodavci se štite preko sudova, ne naplać im se kazne, dok niko ne odgovara za smrt radnika, belo roblje, to će se događati.Prema zakonu 360 din dnevno državi, a sam će se dogovarato o ceni rada bez ugovora, tu se ukida inspektorat.Taj zakon će ići sa drugima i ovi vijetnamci će biti u sivoj zoniZanzibar tako se otimaju da rade za 100 dolara, za par godina dovešćemo nekog ko će da radi za 100 dolara, da li se tako brani građevina, normalo je da će da odu, nećemo imati nijednog stručnog radika, sve ćemo ih pustiti u Evropu.Azijati se interesovali da li je ovde dozvoljeno fiz kažnj radnika.Minimalac je za preduzeća koja su u problemu, kolektivni ugovori granski bi štitili da samo mali deo ranika u nekoj kompaniji dobija minimalac.Driskiminiacija u odnosu na drž sektor.U Nemačkoj ispod 10 eur ne može da se radi ako ste radnik, Švajcarska ne možete da date srpsku platu, isteraće vas za dva dana.Preko milion radnika dobija do 50.000 mesečno u Srbiji.Andrijana Radoičić-Nedeljković, NVO AtinaObaveza da se istraga procesuir kazna, ne da se premeste u hotel ili promene uslovi u barakama, već da se ispita ozbilj krivič delo trgov ljudima.Nac trg ljud drug po redu radna ekspoatac, prva seksualna. Profil žrtava maloletne polovina žene, ta ovu prvu ti su iz Srb.Strana i domaća – prvo mesto je radna eksploatacija, Zrenjanin nesporno ima elemente trgovine ljudima.Ulaz u opasnu relativizaciju, odgovornost da se na to reaguje.Jako važno – da nije bilo nezav hrabr medija i civ sektora ništa ne bi saznali.Da li je država adekvatno reagovala, to je glavno pitanje.Potpisane konvencije ne znače da se to primenjuje, delotvorene mere kako das se3 te konvencije sprovode, postoje mehanizmi da nas kazne.Nebojša Miletić, Unija poslodavaca Srbije Problem je radn na crno, Nemci to rešili da skoro i nemaju taj problem, kažu najveći problem su stranci, period od 2000 do 2004.Fokusirali se kako da se borimo sa našim ljudima, na žalost danas dosta stranaca, a to je život rešio da neki dolaze i odlaze moramo da se suočimo sa time, sve manje naših ljudi učestvuje u toj sivoj zoni.Drago da je država prepoznala da se krene u izrrradu novog Zakona o zapošlj stranaca.Oni stigli a ne mogu da rade, zak će ići na javnu raspravu kako bi uredili tu priči, sada nije, stvari će biti mnogo bolje i jasnije, uveć će biti pametnjakovića koji će to raditi, Unija žestoko protiv rada na crno, ako išta drugo to je nama nelojalna konkurencija, imaju takvi 30-40% veću dobit.Diploma ne znači d aznaš da radiš, treba dodatno iskustvo za napredovanje, ja nisam zagovornik da svi treba da rade džabe.Sprema se zakon o volonterima, pripravnicima, prepoznati psotojeći problemi, da s eto uveže i bude zakonski pokriveno.Rekao da su u Zrenjaninu čekali na papirologiju, neko je komentarisao da to nije tačno, kaže da mu je to ličilo na tu situaciju, ali ga demantuju.Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratijuPrigovaralo im se da se lažno interesuju, sarađ sa nekom drugom drž, ne nas se to tiče jer su njih prava međunarodni standard kao pravi drugih ljudi, treba da budu primenjeni kroz naše institucije, zato nas se tiču.Posle toga o politikama koje su odgovor na krizu na trž rada, nedostatak radnika, itd.Prvo pitanje da li su neki ljudi koji rade na našoj teritoriji ugroženi.Ne može Srbija da se odriče svog suvereniteta zarad neke investicije, nas brine netransparentnost državnih institucija.Vijetnamci kao u hotelu, uzmu komiju pasoša pa prijave tamo gde to treba.Bilo bi dobro da se ta zavera ćutanja otkrije, to je suština priče.Radi se o fragmentacija radnog zakonodavstbva, zak o radu, sezoncima volontor, agenc zapošljavanju, post pravna praznina, često kontradiktoprne odredbe i ne uzna se kada će nešto biti primenjeno.U Srb mora da se ostovri problem nedostatka radnika, čini se das se daleko od očiju jvnosti ti problemi rešavaju.Imamo mnogo radnika koji neće da rade za malu platu, mnogo otišlo u instranstvo i mi sada imamo tu prazninu.Fiskalni savt procenio samo da u službi inspekcija 1.500 ljudi neodstaje, nema kapaciteta, oni se ne razvijaju.Milica Mrinković A11, kada se usvoje zakoni ovi vijetnamski radnici biće potpuno u redu, juče prekjuče ponovo oduz pasoši, nezvnično od drža nikakve info, pitanje uopšte nije rešeno, samo zamagljivanje situacije.Uslovi rada im nisu poboljšani.

Srbija

Klasteri: Put do uspeha malih i srednjih preduzeća

Umrežavanje i saradnja preko klastera omogućava firmama da ostvare razvojne ciljeve koje samostalno ne bi mogle, ali država i dalje ne prepoznaje u potpunosti ulogu i značaj klastera, složili su se panelisti na konferenciji MSP Srbija 2030: Saradnja – veliki iskorak za „malu“ privredu koju je organizovao Centar za visoke ekonomske studije (CEVES). Pored umrežavanja klasteri unapređuju  konkurentnost celog sektora, sprovode veliki broj istraživanja, što dodatno pokazuje njihovu važnost u kreiranju društva zasnovanog na znanju, zaključeno je na tom događaju koji je deo platforme „Održivi razvoj za sve“ podržane od Vlade Švajcarske i Nemačke, a koju sprovodi GIZ u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030".Nemanja Šormaz, direktor Centra za visoke ekonomske studije naveo je da je sektor malih i srednjih preduzeća, nakon godina tranzicije, svetske ekonomske krize i drugih teškoća kroz koje je prolazio napokon počeo da dostiže potencijal koji poseduje. On je podsetio da sektor MSP zapošljava dve trećine zaposlenih u privredi i čini oko 40 odsto izvoza realnog sektora. Umrežavanje i saradnja posebno je bitna za razvoj MSP, rekao je on navodeći da ovaj sektor dugo godina bio u potpunosti usitnjen i razuđen, što je ograničavalo njegov potencijal.„Mala i srednja preduzeća značajna su za ostvarivanje velikog broja ekonomskih ciljeva održivog razvoja pa je tako dalja podrška ovom sektoru neophodna kako bi se zaista pretovario u snagu domaće privrede i kako bi istovremeno ostvarili ciljevi agende 2030. Pored podsticanja saradnje između firmi, isto toliko bitna je i saradnja firmi sa razvojnim, naučno obrazovnim institucijama“, naveo je direktor Ceves-a.Milena Altemeyer, direktorka GIZ projekta za reformu javnih finansija navela je važnost malih i srednjih preduzeća u dostizanju ciljeva održivog razvoja i ukazala da imaju ogromnu ulogu u smanjivanju siromaštva i nejednakosti, kao i u osnaživanju pozicije žena na tržištu rada i mogućnosti da pozitivno utiču na okolinu i zdravlje.Takođe, ona je rekla da Nemačka već dugo godina radi na podsticanju i omogućavanju preduzećima da usvoje principe održivog razvoja i navela da je upravo Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa doniranih više od dve milijarde evra od 2000. godine. Igor Mitrović, direktor Mind parka iz Kragujevca, predstavio je prvi privatni industrijski park u Srbiji koji postoji tri i po godine i u kom posluju velike korporacije (Simens, Škoda) i gde je zaposleno više od 1.500 ljudi.Mind park je rezultat privatne inicijative i poseban je po tome što se u okviru njega nalazi edukativni centar „Mind Edu“ koji direktno sarađuje sa srednjim i visokim školama, gde đaci uče šta je industrija. Zatim „IMW institut“ koji svim akterima u parku pruža uslugu provere kvaliteta, sertifikacije, kao usluge istraživanja i razvoja.„Pored toga, u parku postoji i „Share centar“ koji svim članicama pruža usluge od IT do finansijskih. Osim toga, postoji i vrtić koji pokazuje da klasteri brinu o socijalnoj dimenziji zaposlenih. Park je, pre svega, orijentisan na avio i železničku odnosno „high tech“ industriju. U Parku je proizveden prvi srpski tramvaj, očekujemo uskoro da će se steći uslovi za proizvodnju voza“, istakao je on. Kao pozitivnu vest, Mitrović je naveo da je formirana radna grupa za izradu zakona o poslovnoj infrastrukturi u kojoj, između ostalog, učestvuje i Mind grupa. Zakon bi trebalo značajno da poveća mogućnosti razvoja klastera i industrijskih parkova u Srbiji.Zoran Pekez iz Vojvodina metal klastera (koji je osnovan pre 11 godina) navodi da je cilj poslovnog udruženja upravo unapređenje konkurentnosti domaćih firmi iz metalske i mašinske industrije Srbije. Taj klaster ima više od 200 članova i objedinjuje četiri oblasti: proizvodne kompanije, naučne i akademske institucije, zatim institucionalnu podršku i strukovna i poslovna udruženja.Međusobno poverenje izgrađeno među članovima klastera, kako je on naveo, jedna je od najvećih prednosti klastera i bilo je jedan od glavnih faktora za opstanak u ovim teškim vremenima. Prema njegovoj oceni, država  ne prepoznaje dovoljno ulogu i  važnost klastera.Vladimir Grujović, iz Naučno tehnološkog parka Čačak, rekao je da je Čačak grad metalske industrije i da ima istoriju udruživanja. On je rekao da je Naučno tehnološki park, takođe, deo Vojvodina metal klastera i da nastoje da se povežu ne samo sa udruženjima u Srbiji nego i u regionu.Slađana Milojević, direktorka, klaster modne industrije FACTS posebno je istekla važnost tekstilne industrije i klastera na čijem je čelu za uključivanje i zapošljavanje žena na kvalitetnim i prosperitetnim poslovima. Saradnju sa Evropskom kancelarijom u Beogradu navela je kao posebno korisnu koja je pružila tehničku podršku i edukaciju koja je bila od suštinske važnosti za uspeh i razvoj modnog klastera.„Tekstil je nisko akumulativna grana što znači da zapošljava veliki broj ljudi sa nižim primanjima. Glavni razlog za osnivanje klastera je nadolazeća konkurenciju sa kojoj je trebalo takmičiti se u segmentima inovativnosti i pametnih tekstilnih materijala“, rekla je ona navodeći da klaster okuplja 100 članova iz sektora modne i odevne industrije i zapošljava oko 3.000 ljudi.Miloš Grozdenović, iz Naučno tehnološkog parka Niš rekao je da su taj park osnovali Vlada Srbije, Grad Niš, i Univerzitet u Nišu.„Primetno je veliko interesovanje kompanija za naučno tehnološki park koje žele da postanu članovi. Povezivanjem firme imaju bolju mogućnost plasmana kao i upoznavanje sa poslovnim partnerima na našim radionicama i događajima koje organizujemo“, rekao je on. Povezivanje domaćih firmi „šampiona“ Povezivanje i umrežavanje malih i srednjih preduzeća svakako je prisutno u privredi Srbije, ali moglo bi da bude na značajno većem nivou, zaključeno je na drugom panelu konferencije na kojem se diskutovalo o povezivanju domaćih firmi „šampiona“ koje su se uspešno pozicionirale na tržištu i šire se na globalnom tržištu.Kao glavni razlog za nedovoljnu saradnju između firmi na domaćem tržištu panelisti su istakli da je nedovoljno razvijen lanac kooperanata.Programi Razvojne agencije Srbije (RAS) i USAID-a koji su usmereni na podizanje kapaciteta i kvaliteta proizvodnih procesa MSP veoma pozivano utiču na razvoj konkurentnosti i kompleksnosti domaće privrede pa se u budućnosti uz najavljeno povećanje iznosa za ovakve programe može očekivati dalje unapređenje saradnje i umrežavanja između MSP, istakli su predstavnici ovih organizacija.Panelisti su se složili da je potrebno raditi na obučavanju radnika i sistemu dualnog obrazovanja.Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije navela je da su velike firme Janković Enterijeri i Inmold plast, koje su učestvovale u diskusiji, prošle ceo razvojni put od malog preduzeća do „srpskog šampiona“.Božo Janković, vlasnik, Enterijer Janković, počeo je od male radionice a danas ima veliku firmu koja izvozi 98 odsto proizvodnje širom sveta.„Nikad ne bismo ostvarili uspeh da nije bilo povezivanja i saradnje malih i srednjih preduzeća. Kao preduzetnik, od početka stalno sam učio i obuke su izuzetno važne, najbitnije je znanje koje treba stalno da se stiče“, rekao je Janković.Da bi mala i srednja preduzeća krenula uzlaznom putanjom, prema njegovim rečima, najpre je potrebno da imaju obučen kadar. On predlaže da država izdvoji ozbiljan novac i organizuje prave treninge koji će trajati duži vremenski period i koji će opremiti ljude sa pravim i korisnim veštinama jer jedan seminar ne znači mnogo.Aleksandar Pavlović, direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu navodi da se projekat USAID-a odnosi na prehrambenu industriju, a kao „key performanse indicators“ samog projekta navodi izvoz i investicije u industriji.On je naglasio da voćarstvo i povrtarstvo ima potencijal za izvoz na visoko platežna tržišta. Glavni doprinos projekta ogleda se u pomoći firmama da „preguraju“ početni period saradnje, posle kog se stvara partnerstvo zasnovano na poverenju.I on se slaže da je obrazovanje najbitnije i istakao da treba koristiti sve programe koje država nudi, ali primećuje se, kako kaže, nedostatak poverenja u takve programe. Država ima dobre programe, prema njegovoj oceni, ali institucije koje treba da koordiniraju te programe ne rade to na prvi način.On je naveo da je Srbiji potrebna Razvojna banka kao i poboljšanje regulatornog okvira po pitanju finansiranja. Prema njegovoj oceni, na finansijskim sektorom u našoj zemlji dominiraju banke sa stranim kapitalom koje daju dosta nepovoljnije kredite, privrednicima i poljoprivrednicima, u odnosu na svoje matične države.Slobodan Janković, direktor poslovnog razvoja kompanije Inmold plast iz Požege koja se bavi izradom visokokvalitetnih alata za brizganje plastike i obojenih metala kaže da sarađuju sa manjim firmama, ali kao glavni problem saradnje navodi nerazvijenost kooperantskih preduzeća.Prema njegovoj oceni, nisu dovoljno razvijeni i potrebno je da se usavršavaju.“Za razliku od domaćeg tržišta, u svetu se kompanije umnogome oslanjaju na kooperante. Na primer, u našoj delatnosti, firme iz Nemačke, Švajcarske, Holandije 90 odsto posla proslede kooperantima a deset odsto rade same. Mi nemamo šanse da radimo tako jer nema dovoljno osposobljenih podizvođača na tržištu kojima bismo mogli da prepustimo komplikovanije delove posla, već samo rade jednostavnije stvari”, rekao je Janković.On je naveo da se jednim delom oslanjaju na podizvođače, dok veći deo posla završavaju saomsotalno, uzdaju se u svoje snage i rade na dualnom obrazovanju, dodajući da Inmold plast trenutno slavi 10 godina dualnog obrazovanja.Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije (RAS) ističe da trenutno Agencija sprovodi četiri projekta koja se odnose na podršku MSP.„Pre svega, Program podrške preduzećima za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija. Prva komponenta projekta je finansijska pomoć prilikom nabavke opreme i mašina, dok se druga komponenta odnosi na konsultantsku podršku. Sa dosadašnjih 200 miliona dinara, koliko je bilo potrošeno ove godine u ovom programu, za sledeći godinu planirano je povećanje na 300 miliona dinara“, rekao je Gazdić.Pored ovog programa, kako je istakao, RAS pruža pomoć malim i srednjim preduzećima kroz Program internacionalizacije u okviru kojeg Agencija pomaže domaćim firmama da nastupe na stranim sajmovima. Za te namene izdvaja se između 100 i 150 miliona dinara, rekao je on.„Treći Program odnosi se na nabavku proizvodne opreme i država subvencioniše 25 odsto opreme bespovratno i za tu namenu izdvajeno je oko milijardu dinara i planirano je povećanje iznosa sledeće godine na tri milijarde dinara. Četvrti program, koji RAS sprovodi je  mentoring, kompanije dobijaju mentora koji radi zajedno sa njima na poboljšanju procesa poslovanja“, naveo je Gazdić.    

Srbija

Vlada ograničila cenu osnovnih životnih namirnica

Vlada Srbije donela je odluku da ograniči visinu cena osnovnih životnih namirnica (šećer kristal, brašno tip T- 400, jestivo suncokretovo ulje, svinjsko meso - but i UHT mleko sa 2,8 procenata mlečne masti) tako da one ne prelaze nivo cena na dan 15. novembar.Odluka će trajati 60 dana, a predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci,. Za kršenje odredbi predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100 hiljada do dva miliona dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine."Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje) ukoliko su bila na snazi 15. novembra, već na redovne, odnosno cene pre sniženja", piše u saopštenju Vlade.Vlada Srbije je, takođe, "zbog drastičnog poskupljenje na berzama električne energije u poslednjih nekoliko meseci", donela Zaključak o ceni električne energije za rezervno snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca koji nemaju pravo na garantovano snabdevanje nakon 1. decembra 2021. godine. "Ovim aktom utvrđuje se cena električne energije za preduzeća koja bi zaključila ugovore o rezervnom snabdevanju, a koja bi omogućila njihovo dalje poslovanje i stvaranje klime za očuvanje povoljnog privrednog ambijenta u Srbiji", navodi Vlada.Utvrđena cena električne energije biće primenjivana do stabilizovanja situacije na referentnoj berzi.Vlada je donela i Zaključak o regulisanju međusobnih prava i obaveza između javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" i kupaca električne energije na komercijalnom tržištu kako bi sprečila "posledice koje bi uvećana cena električne energije imala na ukupno tržište u Srbiji".Ovim zaključkom se kupcima kojima ističe ugovor 30. novembra 2021. godine omogućava produženje važenja tog ugovora do 31. decembra 2021. godine. Na ovaj način oni bi zadržali ugovorne uslove koje su imali do sada, u prvom redu cenu električne energije, u periodu od dodatnih 30 dana, piše u saopštenju.  

Srbija

„Uz pošiljku iz inostranstva uvek tražite fakturu“

U 90% slučajeva pošiljke kupljene onlajn u inostranstvu stižu bez fakture, na osnovu koje se utvrđuje vrednost robe, saopštila je Uprava carina. To otežava utvrđivanje vrednosti carine, naročito kod kupovine na popustu, pa se potrošačima savetuje da uz pošiljku uvek traže i fakturu."Prilikom kupovine preko interneta treba insistirati da prodavac pošalje fakturu uz pošiljku, jer kada pristigne pošiljka bez pratećeg računa, carinski službenici moraju na drugi način da utvrde vrednost pristigle robe", kaže šef carinske ispostave Pošta Beograd Jasminka Vujadinović.Ona je navela da se u praksi dešava da je roba kupljena na popustima i akcijama koji više ne postoje u trenutku kada stignu na carinjenje. Ukoliko faktura ne pristigne uz pošiljku, postoji mogućnost da osnovica za carinjenje bude viša."U datom trenutku nema načina da se zna da li je roba kupljena na popustu ili ne", objasnila je Vujadinović.Dodala je da carinski službenici osim računa za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode, porede vrednost slične ili istovetne robe. Pošto se carinjenje vrši tek nakon što pošiljka pristigne u zemlju, obračun dažbina može biti veći od stvarno plaćene cene, ukoliko robu ne prati račun.Izvozićemo voćnu rakiju, sireve i cigarete u Rusiju, bez carinaKamioni sve duže na granicama, neophodna digitalizacija carina Uprava carina savetuje građane da zahtevaju od poštanskog službenika obračun uvoznih dažbina na uvid, ukoliko se tako nešto dogodi i da ukoliko imaju primedbe, ulože prigovor.U saopštenju se dodaje da se za pošiljke skuplje od 50 evra, plaćaju i carina i PDV, dok pošiljke čija je vrednost do 50 evra podležu samo naplati PDV-a u iznosu od 20%.Dažbine se obračunavaju po jedinstvenoj carinskoj stopi od 10% na utvrđenu carinsku osnovicu, na šta se obračunava i PDV po stopi od 20%. Broj onlajn pošiljaka za 20% veći u poređenju sa istim periodom prošle godine. 

Srbija

Referendum u januaru, RIK odredio pravila za sprovođenje

Republička izborna komisija (RIK) je donela trinaest uputstava koji se odnose na sproveđenje republičkog referenduma, objavljeno je u Službenom glasniku.Sva uputstva doneta su na osnovu Zakona o referendumu i narodnoj incijativi koji је Narodna skupština usvojila 25. novembra, a istog dana potpisao ga je i predsednik Aleksandar Vučić.Uputstvima je određeno kako će izgledati priprema i primopredaja glasačkog materijala, kao što su glasački listići, izvodi iz biračkih spisaka i drugi obrasci ili ovlašćenja.Takođe, određeno je i kako bi trebalo da izgleda glasanja na i van glasačkog mesta, kao i rad glasačkog odbora. Doneto je i upustvo kojim se određuje da građani mogu podnositi pisane i elektronske zahteve RIK-u kako bi utvrdili da li je neko umesto njih glasao na referendumu. RIK je dužan da u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma usvoji i objavi "objektivne informativne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuju na republičkim izborima", piše u Uputstvu za obaveštavanje glasača o republičkom referendumu.Informacije koje RIK treba da objavi na svom sajtu i dostavi glasačima na adrese treba da odražavaju "stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje", piše u ovom podzakonskom aktu.Uputstvom za utvrđivanje rezultata republičkog referenduma je određeno da glasački odbor u roku od 12 sati od zatvaranja biračkih mesta predaje glasački materijal potkomisiji u zgradi opštine ili grada, koja u roku 48 sati treba da utvrdi izveštaj o rezultatima glasanja sa svih glasačkih mesta na svojoj teritoriji i da ga dostavi Komisiji u roku od 24 sata.Danas je pred poslanicima Predlog ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrdio juče.Ustavni zakon se donosi kao osnov za sprovođenje promene Ustava. Za njegovo usvajanje neophodna je dvotrećinska većina.Zakon je u hitnoj proceduri, a kao razlog za to navodi se da je "potrebno u što kraćem roku doneti Ustavni zakon za sprovođenje promene Ustava".

Srbija

Srbija se zadužuje 130 miliona evra za projekat Ruma-Šabac-Loznica

Srbija planira da uzme zajam od 14,9 milijardi dinara (126,7 miliona evra) kod Banke Intesa (Banca Intesa) za finansiranje projekta Ruma-Šabac Loznica.Vlada je predlog zakona koji reguliše ovaj krediti uputila u skupštinsku proceduru. U Predlogu zakona piše da je ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sačinjen 19. novembra između Ministarstva finansija i Banke Intesa. "Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata Republike Srbije u drumskom transportu, s obzirom da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, posebno Bosnom i Hercegovinom", navodi se u obrazlođenju zakona. Pokrenut postupak za izradu generalnog projekta auto-puta "Vožd Karađorđe"Komercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na autoputu Ruma-Šabac i brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica, zaključen je u novembru 2019. godine sa azerbejdžanskom kompanijom "Azvirt". Кomercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost investicije do 467,5 miliona evra. Ukupna dužina auto-puta i brzе saobraćajnicе iznosi oko 80 kilometara i sastoji sе od tri dеonicе: dеonica auto-puta Ruma–Šabac u dužini od oko 22 kilometara, most prеko rеkе Savе (sa prilaznim konstrukcijama) u dužini od 2,7 kilometara i dеonica Šabac–Loznica koja ćе biti izgrađеna u profilu brzе saobraćajnicе u dužini od 55 kilometara, navodi se na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Vlada predlaže kredit za novi put od Rume do LoznicePod kojim uslovima se država zadužuje kod Banke Intesa? Obaveza države je da otplatu glavnice kredita izvršava u jednakim polugodišnjim ratama. Otplata glavnice vršiće se u 16 jednakih rata, svakog 1. februara i 1. avgusta.  Poslednja rata dospeva na naplatu 1. avgusta 2031. godine. Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita iznosi 0,30 odsto na ukupan iznos zajma i plaća se jednokratno, a naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,30 odsto na godišnjem nivou. Ugovoreno je i da kamatna stopa bude tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od dva odsto godišnje. Prva kamata dospeva za plaćanje šest meseci dana od datuma prvog povlačenja sredstava. Sredstva zajma se mogu povlačiti do 4. januara 2024. godine, a rok raspoloživosti može biti eksplicitno produžen od strane Banke, u pismenoj formi na osnovu prethodnog dostavljenog pismenog zahteva.Predviđena je i mogućnost prevremene otplate zajma, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.Srbija je krajem prošle godine za potrebe ovog projekta uzela zajam i kod Unikredit banke, gde je direktno zaduženje iznosilo 11,2 milijarde dinara.   Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem marta, prilikom obilaska radova na mostu na Savi,  poručio je da sve što je do tada urađeno, plaćeno iz budžeta Srbije, a ne kredita.Novi put Valjevo-Loznica gradiće se i zbog Rio Tinta

Srbija

Muškarci u Srbiji očekuju 200 evra veću platu od žena

Građani Srbije od poslodavaca očekuju platu od 760 evra, a kada biraju posao najbitniji su im međuljudski odnosi, pa tek onda zarada, pokazuje anketa sajta Infostud koja je sprovedena tokom Regionalnog sajma poslova. Zaradu od preko 1000 evra u Srbiji očekuje 23%, a od 500 evra 17% kandidata.Prema poslednjim zvaničnim podacima iz oktobra meseca, prosečna plata u Srbiji iznosi 547 evra, dok je željena plata u proseku za oko 210 evra veća u odnosu na trenutno stanje. Muški ispitanici očekuju oko 890 evra zarade, dok žene skoro 200 evra manje, oko 700 evra.U proseku, kandidati u Sloveniji imaju najviša očekivanja, preko 1.500 evra u proseku. Sa druge strane najniža očekivanja su u Severnoj Makedoniji, 524 evra. Srbija i Bosna su prilično slične što se tiče očekivane zarade, dok je Hrvatska pored Slovenije jedina zemlja gde se u proseku priželjkuje više od 1.000 evra mesečno.Dobri međuljudski odnosi su najbitniji faktor za odbir budućeg poslodavca u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, a u Makedoniji i Bosni i Hercegovini visina zarade je primarni faktor, dok je ispitanicima iz Srbije to na drugom mestu. DA LI TREBA REGULISATI RAD OD KUĆE (VIDEO) Među prioritetima zaradu značajno više ističu zaposleni, mogućnost napredovanja oni koji se školuju, a sigurnost posla oni koji su trenutno nezaposleni. Dobri međuljudski odnosi su svima podjednako važni.Najviše ispitanika iz Srbije smatra da su za dobijanje posla dva najvažnija aspekta znanja i veštine koje kandidat poseduje (29%), te motivacija i volja za zaposlenjem (24%). Kao bitne faktore, ispitanici iz naše zemlje navode radno iskustvo i dobre kontakte i poznananstva.Do septembra 20.000 ljudi dobilo zaposlenje preko sajta Poslovi Infostud Stranačka pripadnost nešto je bitnija u Srbiji nego u regionu, dok se preporuke uticajnih ljudi iz struke više vrednuju u regionu nego kod nas. Znanja i veštine su u većoj meri važni zaposlenima i onima koji se školuju, nego nezaposlenima.Kako se dodaje 68,5% zaposlenih razmišlja da u nekom trenutku promeni posao, a 21% bi to uradilo samo ako bude primorano. U poređenju sa regionom, u Srbiji je nešto izraženiji strah od gubitka posla, 30% naspram 26% u regionu.Pandemija je kako se dodaje omogućila rad od kuće, ali se radnici sve više vraćaju na radna mesta. Strane privatne kompanije su i dalje omiljeni tip poslodavca u Srbiji, a u državnim preduzećima radila bi četvrtina ispitanika.Mladi smatraju da je za pronalazak posla potrebno svega par meseci, kao i da je praksa najbolji način da se stekne radno iskustvo, jer 66% njih to navodi kao poželjnu opciju.Istraživanju Infostuda su se priključili partnerski najveći sajtovi za zapošljavanje iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. Učestvovalo je 4.706 ispitanika iz Srbije koji su podeljeni u 3 grupe: nezaposleni (52%), zaposleni (41%) i oni koji se i dalje školuju (7%).Pola posla radnicima, pola mašinama do 2025. godine

Srbija

Odbornici u Zaječaru ukinuli naknadu porodiljama za prvo dete

Odbornička većina u Skupštini Zaječara usvojila je danas odluku kojom je ukinula naknadu porodiljama sa teritorije grada za prvo, odnosno za drugo dete, prenela je agencija Beta. Po navodima portala, odbornici su na sednici gradskog parlamenta usvojili izmene odluke o dodatnoj zaštiti porodilja na teritoriji Zaječara po kojima će porodilje ubuduće imati pravo na jednokratnu pomoć u iznosu od 60.000 dinara za treće i svako naredno dete, piše portal Glas Zaječara. Predsednik Srbije Alekasandar Vučić najavio je prošle srede da će sve majke koje od Nove godine rode prvo dete ubuduće umesto 100.000 dinara pomoći dobijati 300.000 dinara, ali da će biti usvojene i brojne druge mere za podsticanje rađanja.Vučić je kazao da će pomoć od 300.000 dinara biti dodeljena iz republičkog budžeta a da će grad Beograd i mnogi drugi gradovi nastaviti da pomažu porodiljama iz svojih budžeta.

Srbija

Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. jula

Usvojena je izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kojima se uvodi elektronska platforma eAgrar, koja će od 1. jula 2022. godine omogućiti onlajn registrovanje više od 400 hiljada gazdinstava. Prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ovo će skratiti dosadašnju proceduru čak četiri puta, a troškovi prijave će biti smanjeni za 80 odsto.Na razvoju eAgrara zajedno rade Ministarstvo poljoprivrede i NALED, a cela slika biće zaokružena 1. januara 2023. kada će poljoprivrednici moći onlajn, u nekoliko klikova, da se prijave za državne subvencije. Uvođenje digitalnog registra se nalazi na listi prioriteta Uprave za agrarna plaćanja, kao organa koji vodi registar.„Osim što je bilo neophodno da za ovaj postupak izdvoje gotovo pet sati, poljoprivrednici su svaki put morali da plate i takse za razne izvode i potvrde, što ih je godišnje ukupno koštalo oko dva miliona evra. Zato pozdravljamo odluku Vlade da se ovaj postupak skrati, a podaci iz preko 20 javnih registara uvežu i učine dostupnim i vidljivim na jednom mestu svima“ objasnila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.Na isplatu subvencija dosad se čekalo i duže od šest meseci, jer su se sva dokumenta obrađivala i pregledala ručno. Zahvaljujući novom sistemu poljoprivrednici će putem svojih onlajn profila popunjavati samo one podatke koji se ne nalaze u drugim evidencijama i to samo jednom. Nijedan dokaz više neće morati da dostavljaju na papiru, a rešenja o dobijenim subvencijama stizaće im putem elektronske pošte.  Kako bi obezbedili da poljoprivrednici budu edukovani o načinu upotrebe nove platforme, NALED u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) sprovodi projekat putem kojeg će se vršiti obuka korisnika, direktne mentoring posete, kao i promotivne kampanje u cilju blagovremenog informisanja. E-Agrar će tako postati pouzdan izvor podataka o pojedinačnim poljoprivrednicima, zadrugama, visini subvencija, kreditnoj istoriji i osiguraće veću transparentnost podataka, registrovanih korisnika i dodeljenih podsticaja. Takođe, ovaj softver će imati značaj i za proces prilagođavanja pravilima Evropske unije, jer predstavlja prvi korak ka uspostavljanju sistema za odobravanje podsticaja iz evropskih poljoprivrednih fondova.  Poljoprivrednici koji su manje vešti u korišćenju novih tehnologija će dobiti i direktnu podršku u popunjavanju zahteva u svojim opštinama.

građevinski radnik poravnava svež beton

Srbija

BIRN: Vijetnamce u Linglongu „dočekalo šerijatsko pravo“

Gradilište kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, ne kontroliše se dovoljno ili je ta kontrola daleko od profesionalne, iako nadležni tvrde da je "sve po zakonu", piše BIRN. Vijetnamskim radnicima u Linglongu zabranjeno je sindikalno delovanje, prećeno finansijskim penalima zbog bolovanja, ali i zakonima šerijatskog prava koji u Srbiji ne važe.U ugovorima se radnici odriču brojnih prava, a agencija ih, kako se dodaje, netačno obaveštava o zakonima i običajima u Srbiji. Po tim "običajima" kojima bi navodno mogli ostati čak bez ruke ili glave u slučaju krađe ili drugih kriminalnih dela. Dodaje se da su te odredbe kopirane iz ugovora za muslimanske zemlje, sa šerijatskim pravom, poput Saudijske Arabije, koji u Srbiji ne važe.Jedan od Vijetnamaca iz Linglonga, Kim, čiji je identitet zaštićen, kaže da su njega i njegove sunarodnike u Zrenjaninu dočekale prljave i skučene spavaonice sa dva kupatila na preko 400 ljudi, nedostatak čiste i tople vode, oduzeti pasoši, zabrana kretanja i finansijske kazne. Dodaje da sada želi da se vrati kući, kao i većina kolega.U ugovorima u koje je BIRN imao uvid, plate iznose 82 ili 87 hiljade dinara, ali pošto se radnicima plaća u gotovini, teško je reći koliko zaista zarađuju u proseku. Platne listiće predviđene zakonom, kako ističu neki od njih, nisu dobijali. U Vijetnamu prosečna plata iznosi oko 150 dolara.Da bi uopšte došli u Srbiju, vijetnamski radnici morali su da plate više od 2.000 američkih dolara posredničkoj kompaniji iz Vijetnama pod imenom Song Hy Gia Lai Company Limited.U formularima potpisanim sa poslodavcima navodi i da se radnicima uzima 650 dinara za svaki dan opravdanog odsustva sa posla, uključujući i odsustvo zbog bolesti. Kao primer navodi se i niz sporazuma koje su radnici pre dolaska u Srbiju potpisali sa posredničkom vijetnamskom agencijom.KRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJE Radnici su potpisali čak i obrazac o "Obavezi da se ne pobegne", prema kom moraju da plate 50 miliona vijetnamskih donga, što iznosi oko oko 2.200 dolara, u slučaju da napuste radno mesto, odnosno "pobegnu", a garancija za plaćanje su članovi njihove porodice.nezvanično u Inspekciji rada Vijetnamce tretiraju kao "upućene radnike", zbog čega se njihovi ugovori ne proveravaju, već samo bezbednost i zdravlje na radu, a krši se i Zakon o zapošljavanju stranaca koji propisuje da bi upućeni  randici morali da budu zaposleni u matičnoj kompaniji bar godinu dana pre dolaska u Srbiju.U spornim ugovorima govori se radnoim vremenu po potrebi, koje može dostići 234 sata tokom 26 radnih dana mesečno, iako je zakonom ograničeno na 192 sata mesečno, uključujući i prekovremeni rad. Pored toga, za 12 meseci radnici imaju pravo na 12 dana odmora, tek nakon isteka ugovora.Prvi mesec je "probni period", a ako se proceni da je rad zaposlenog nezadovoljavajuć, biće klasifikovan kao "nekvalifikovana radna snaga" i dobiće manju platu od ugovorene. Opravdano odsustvo sa posla, čak i zbog bolesti, košta radnika 650 dinara dnevno. Nedolazak na posao, ako ga nije odobrio šef, donosi kaznu u iznosu od 150 odsto dnevnice za svaki propušteni dan."Nema nikakvih prepreka da inspektori rada vrše svoje nadležnosti u punom kapacitetu, nadziru uslove rada i bezbednost na radu i sadržinu ugovora o radu. Svako odbijanje da se to učini znači prećutno odricanje od suvereniteta Srbije u korist poslodavca", ističe stručnjak za radno pravo Mario Reljanović.On kaže da se u tim slučajevima krši nekoliko zakona: "Radno vreme, pretnje zbog sindikalnog udruživanja, 12 slobodnih dana godišnje, finansijske kazne, to je sve suprotno Zakonu o radu. Obaveza da platite sopstvene troškove u slučaju otkaza, je suprotno je pravilima o odšteti i odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca".Iako po ugovoru imaju pravo na zdravstveno osiguranje, nekim radnicima koji su imali simptome koronavirusa bilo je zabranjeno da traže lekarsku pomoć. Ako radnik bude otpušten ili zatraži raskid ugovora, kompanija koja ga je unajmila neće platiti cenu njegovog povratnog puta za Vijetnam.Radnici su se takođe odrekli pomoći u pokrivanju troškova povratnog puta u slučaju da su opravdano otpušteni ili moraju da se ranije vrate. Radnik koji prekrši bilo koju odredbu sporazuma i bude vraćen u Vijetnam pre isteka ugovora, mora da nadoknadi kompaniji 4.000 dolara za cenu vize, boravišne dozvole i zdravstvenog pregleda, kao i  trošak avionske karte.Na loše uslove u kojima žive vijetnamski radnici Linglonga, kao i na eventualnu trgovinu ljudima, upozorile su nedavno nevladine organizacije A11 i ASTRA. Predstavnici vlasti kako se dodaje tvrde da je u pitanju politička hajka na kineske investicije.RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoćGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u ZrenjaninuGrađanski preokret: Trajno zaustaviti izgradnju Linglonga Kompanija CEEG TEPC koja je angažovala deo vijetnamskih radnika navela je da nije prekršila zakone Srbije i da su radnicima pasoši uzeti samo radi dobijanja dozvola za privremeni boravak i rad i dokumentaciju za vakcinaciju."Imamo potpuno sluđivanje javnosti. Zbog toga se sad postavlja pitanje do koje mere je i naša država umešana u ovaj lanac radne eksploatacije, a potencijalno i trgovine ljudima, i mi ćemo sa tim pitanjima ići pred sva nadležna tela za zaštitu ljudskih prava kojih je Srbija članica", smatra Danilo Ćurčić iz organizacije A11. Ministarstvo rada je saopštilo da u Zrenjaninu boravi 402 državljana Vijetnama, 367 njih ima vizu D, a 35 odobren privremeni boravak. Svi imaju zakonit, legalan boravak u Zrenjaninu, navodi se u saopštenju ministarstva.Linglong je, kako se dodaje, odgovornost za navedene činjenice prebacio na podizvođače radova. Sve ovo sporno je kako se naglašava zbog činjenice da je Srbija Linglongu obećala 75 miliona evra subvencija i besplatno dala 95 hektara zemljišta koje je vredno 7,6 miliona evra.

Srbija

Raising Starts: Novi konkurs za startapove sa ulaganjima do 15 hiljada franaka

Naučno-tehnološki park Beograd je raspisao konkurs za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Zainteresovani timovi ili mikro preduzeća mogu se prijaviti do 28. decembra na sajtu.Na aktuelni javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Program timovima omogućava da usvoje neophodna znanja i veštine kako bi njihova ideja došla do realizacije i izlaska na tržište. Cilj je podrška osnivanju i razvoju novih inovativnih kompanija koje će doprineti povećanju izvoza, novih zapošljavanja i smanjenju odliva mozgova, omogućivši mladima da u Srbiji, iz svojih gradova, razvijaju inovativne biznise rame uz rame sa svetom.Program je kreiran kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova” kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji po Memorandumu o saradnji potpisanom  između vlada dveju država, a sprovode ga Naučno-tehnološki park Beograd u saradnji sa naučnom-tehnološkim parkovima iz Čačka i Niša. Na prvom javnom pozivu za Raising Starts program krajem 2020. godine od 183 prijavljenih timova, njih 13 je dobilo sveobuhvatnu stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativnih ideja.

Srbija

Raspisan poziv za Raising Starts: Do 15.000 CHF za inovativne ideje

Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd) raspisao je novi poziv za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 švajcarskih franaka za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.Prijave su otvorene do 28. decembra na zvaničnoj stranici programa.Na Javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje dva člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.Uz sveobuhvatne obuke, startapi će dobiti i posebnu podršku u oblasti prava intelektualne svojine, a biće im omogućen i pristup savremenim inovacionim laboratorijama, mentorima, investitorima i drugim startap osnivačima u mreži naučno-tehnoloških parkova, piše u saopštenju Naučno-tehnološkog parka. Program je kreiran kroz projekat "Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova" kojim Vlada Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji, a sprovodi NTP Beograd, u partnerstvu sa NTP Niš i NTP Čačak. 

Srbija

Univerzitet potvrdio javnu osudu Malom, čeka se poništavanje doktorata?

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu potvrdio je u drugostepenom postupku rešenje bivšeg dekana Fakulteta organizacionih nauka Milije Suknovića, koji je ministru finansija Siniši Malom izrekao meru javne osude zbog neakademskog ponašanja prilikom izrade doktorske disertacije, saznaje list Danas.Rešenje Odbora za profesionalnu etiku je konačno i kada i zvanično stigne na Univerzitet biće prosleđeno Senatu UB koji donosi odluku o poništavanju diplome.Za sada se ne zna da li će se o tome Senat izjašnjavati na narednoj, decembarskoj sednici, pošto, kako nezvanično saznaje Danas, dnevni red još nije utvrđen.

Srbija

Grad objavio plan za Rakovica selo

Sekretarijat za građevinske poslove oglasio je rani javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije područja Rakovica selo.Granicom plana obuhvaćen je deo teritorije Voždovca i Rakovice. Površina obuhvaćena planom iznosi 217,3 hektara. Navedena površina planirana je za mreže saobraćajnica, objekte za stanovanje, komunalne i pešačke staze, infrastrukturne objekte, sprotski kompleks, verske objekte i komplekse i groblja.Deo je namenjen za zelene površine (park i skver), šume, vodne površine, predškolsoke ustanove, osnovne škole, ustanova kulture. Teritorija ovog plana je mrežom saobraćajnica podeljena na 48 blokova. Kako se objašnjava u dokumentaciji, Donje selo (celine 1 i 2) predstavlja staro naselje Rakovica selo sa planski i neplanski formiranom stambenom izgradnjom i pretežno spontano nastalom uličnom matricom. U ovim celinama se planira povećano učešće komercijalnih sadržaja duž Bulevara oslobođenja, rekonstrukcija postojeće i  planiranje nove ulične mreže. Za sada je u planu da se zadrže objekti koji su nastali na aktivnom klizištu i neplanski nastalo veliko stambeno naselje u zaštitnoj zoni dalekovoda. Međutim uslov je da se pribavi elaborat o detaljnim geološko-geotehničkim istraživanjima sa merama sanacije, odnosno Elaborat o uticaju dalekovoda, kojima će se utvrditi da li je zadržavanje objekta moguće.U  okviru  ovih  celina  planiraju  se  objekti  kulture,  sportsko  rekreativna  zona,  crkva, vatrogasni punkt, lokacija za novo groblje i objekti socijalne infrastrukture (zdravstvena ustanova, tri osnovne škole i četiri predškolske ustanove).Gornje  selo (celine 3 i 4) predstavlja  zonu  pretežno  neplanski  formirane  izgradnje i neizgrađeno  zemljište. Planom  su  formirani  stambeni  blokovi  sa  umereno  prisutnim  komercijalnim sadržajima  i  potrebnim  objektima socijalne  infrastrukture  (predškolska  ustanova  i osnovna škola).Prema planskom rešenju površine za mreže saobraćajnica biće povećane sa 14,7 na 27,16 hektara.  Za objekte stanova planirana je površina od 102 hektara,  dok je 7,7 hektara namenjeno za verske sadržaje, 6,5 hektara za vodne površine U ovom području se nalazi Bulevar oslobođenja, u rangu ulice prvog reda, kao i Zemljoradnička ulica, u rangu ulice drugog reda. Ostale ulice koje se ovde nalaze ostaće deo sekundarne ulične mreže.Navodi se i da su u okviru  Bulevara  oslobođenja, u zoni  pojedinih  raskrsnica, planirane niše  za  leva skretanja, kao i stajališta javnog  gradskog prevoza putnika. U Bulevaru oslobođenja su u planu biciklističke staze Biciklističke staze, dvosmerne  jednosmerne  obostrano.  Širina jednosmerne biciklističke staze iznosi 1,1ma dvosmerne 2.5m.Za nove objekte se planira obezbeđenje potrebnog broja parking mesta. 

Srbija

Kilometraža se najčešće namešta na luksuznim polovnjacima

Nameštanje kilometraže u poslednjih godinu dana utvrđeno je na 16 odsto polovnih automobila koji su se prodavali na 18 tržišta, saopštila je kompanija carVertical koja je istraživala tu pojavu. Kako se naglašava, kilometraža je najčešće vraćena kod nemačkih premium modela više klase koji su skuplji od ostalih. Stručnjaci naglašavaju da pre kupovine u servisu prvo treba proveriti kilometražu, jer se njenim nameštanjem nezakonito podiže cena."Podaci otkrivaju da je veća verovatnoća da će skupi automobili imati vraćenu kilometražu. To se mora uzeti u obzir kada se traži polovno vozilo. Upravo u tim slučajevima dobro dođe provera kilometraže automobila", kaže Matas Buzelis, stručnjak za automobile u kompaniji carVertical.Naglašava se da su nameštanju kilometraže posebno pogložni BMW-ovi automobili. Buzelis dodaje da je to u korelaciji sa potražnjom za korišćenim BMW vozilima na različitim tržištima.Na vrhu Tom 10 liste automobila sa nameštenom kilometražom, nalazi se model BMW M5, čak trećina njegovih proverenih modela. Drugo i treće mesto na listi zauzimaju BMw serije 7 i Subaru Outback kod kojih je trećina automobila sa mogućim malverzacijama.Audi A8 je bio peti automobil sa najčešćim vraćanjem kolometraže, dok je sportski model A7 zauzeo deseto mesto sa nešto više od jedne četvrtine takvih vozila.Matas Buzelis objašnjava da premium vozila sa nameštenom kilometražom donose veću zaradu. Vraćanje brojača kilometara unazad je relativno jeftin i jednostavan proces koji daje dodatni novčani prihod nepoštenim prodavcima automobila.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Koja zemlja Evropske unije ima najviše automobila? STARIJI AUTOMOBIL - VIŠE PREVARAKako pokazuje istraživanje, prilikom kupovine polovnih automobila, neophodno je proveriti pređenu kilometražu, posebno za starija vozila, jer su najpopularniji modeli sa smanjenom kilometražom proizvedeni između 2006. i 2016. godine."Automobili ekonomske klase Subaru, Ford i Folksvagen pripadaju istoj starosnoj grupi kao i vozila više klase. Čini se verovatnije da će automobili stari od 5 do 15 godina biti kompromitovani po broju pređenih kilometara", dodaje Buzelis.Ford Mustang je kako se napominje, najnoviji model na toj listi i budući vlasnici njegove šeste generacije trebalo bi da provere odabrano vozilo, kao i vlasnici BMV-a M5 iz 2006, serije 5 iz 2007. godine i X5.Buzelis objašnjava da najnoviji modeli mogu da budu malo teži za promenu kilometraže, kao i da obično imaju manji "radni staž", pa kod njih nema smisla vraćati brojčanik. Većina modela sa vraćenom kilometražom, njih do 90 odsto opremljena je dizel motorima, koji i "pređu" više kilometara od benzinskih.Samo jedna osoba na svetu može da vozi bez dozvoleProizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u Evropi Kupci automobila ekonomske klase izloženi nešto manjem riziku od užasnog vlasničkog iskustva, oni koji kupuju dizel vozila premijum klase stara između pet i 15 godina.Kompanija naglašava da je do svih podataka došla analizirajući više od 700.000 izveštaja o istoriji polovnih automobila u Poljskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Češkoj, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Ukrajini, Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, Hrvatskoj, Rusiji, Sjedinjenim Državama i Italiji.

Srbija

Kancelarija za javnu upravu nabavila novi softver za 1,8 miliona evra

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kupuje novi sistem za razmenu podataka za 213,8 miliona dinara (1,8 miliona evra), piše u odluci o dodeli ugovora.Kancelarija će softversko rešenje nabaviti od firmi Comtrade System Intergration, Informatika a.d. i Okracron iz Beograda. Uprava za igre na sreću kupuje softver za naprednu analitiku podataka Ponuda ove grupe kompanija bila je i jedina u procesu javne nabavke.Predmet tendera bila je nabavka softverskog rešenja i licenci za uspostavljanje platforme za razmenu podataka na nivou državnih organa. Sistem bi trebalo da ima mogućnost podizanja platforme za interoperabilnost (zajednički rad različizih sistema) na nivou jedne organizacije.Novi sistem treblalo da omogući državnim organizacijama da razmenjuju podatke interno i eksterno što u budućnosti otvara veliki potencijal za stvaranje digitalnih usluga koje su otvorene, efikasne i usmerene ka građanima i privredi, piše u specifikaciji tendera.Kako odabrati pravi softver? Sistem mora da implementira skup standardnih funkcija za podršku i olakšavanja razmena podataka. Softversko rešenje treba da pomogne razmenu podataka koji se tiču upravljanja adresama, rutiranja poruka, upravljanja pravima pristupa i autentikacije na nivou organizacije i servera. Takođe, i podaka koji se odnose na šifrovanje na transpornom nivou, vremensko označavanja i digitlani potpis poruka.Dobavljači su obavezi i da pruže tehničku podršku za rad sistema u garantnom roku od godinu dana, koja treba da bude neograničena i besplatna.EPS: Kupili smo softver koji nam je potreban, ali ga nismo koristili dve godine

Srbija

Onlajn sajam: Upoznajte francuske univerzitete

Francuski institut i kancelarija Campus France u Srbiji organizuju drugi Onlajn studentski sajam: Upoznajte francuske univerzitete, u okviru kampanje za promociju studija u Francuskoj i stipendija Vlade Repubilke Francuske. Sajam će se održati u sredu 1. decembra i trajaće od 10 do 19h.Onlajn sajam se odžava u jeku kampanje za dodelu stipendija Vlade Republike Francuske za Master 2 i doktorate u ko-mentorstvu za akademsku 2022/2023. godinu, a možete mu pristipiti putem platforme http://sr.studyinfrancevirtualfairbalkans.com/ uz obaveznu registraciju.Studenti i srednjoškolci kao i njihovi roditelji moći će da prisustvuju webinarima i neposredno stupe u kontakt sa predstavnicima francuskih visokškolskih ustanova među kojima su  umetničke škole za fotografiju, državne biznis škole, institut za hotelijerstvo restoraterstvo i gastronomiju, inženjerske škole za građevinu i javne radove kao i brojne druge škole i rukovodioce Fondacije Tempus Erasmus +, frankofonih studijskih programa u Srbiji i na Balkanu.Ovaj sajam je plod saradnje sa Campus France, francuskom agencijom koja se bavi promocijom francuskog visokog školstva, mobilnošću i prijemom inostranih studenata i održava se u okviru tradicionalne regionalne manifestacije Tournée des Balkans koja je počela u Sofiji.Svake godine oko 650 srpskih studenata odabere Francusku za početak ili nastavak svog školovanja. Vlada Republike Francuske svake godine stipendira oko 40 najboljih srpskih studenata  na svojim brojnim kvalitetnim i prestižnim visokoobrazovnim ustanovama.

Srbija

Igor Denić (DCP Hemigal): Nelojalnu konkurenciju imamo i u regionu

Veliki problem predstavlja nam nelojalna konkurencija, ne samo u Srbiji već i na tržištima u susednim državama na kojima poslujemo, kaže Igor Denić, direktor leskovačke kompanije DCP Hemigal koja se bavi razvojem, proizvodnjom i distribucijom kozmetičkih proizvoda. “Lojalna konkurencija je u redu i podstiče kompanije da unapređuju svoje poslovanje. Ali, nelojane konkurencije ima svuda u regionu i unosi poremećaj na tržištu po pitanju odnosa cena i kvaliteta”, kaže Denić za Novu ekonomiju. U ovoj leskovačkoj kompaniji trenutno se proizvodi 200 kozmetičkih proizvoda (Fitogal, Fitodepil, Pavlogal…), od toga osam odsto pod privatnim robnim markama trgovinskih lanaca sa kojima su poslovni partneri.“Godišnje tržištu isporučimo oko šest miliona proizvoda, pri čemu izvoz čini 30 odsto. Izvozimo na tržišta BiH, Crne Gore, Makedonije, Albanije. Trenutno pregovaramo sa jednom ruskom kompanijom, koja je ozbiljan igrač na tržištu”, kaže on.  Prema njegovoj oceni, ova poslovna godina je u skladu sa očekivanjima koja su imali.„Imamo rast od osam odsto u odnosu na prošlu godinu, ako izuzmemo prodaju gelova za dezinfekciiju i alkohola u 2020. godini. Ove dve grupe proizvoda prethodne godine su se “nenormalno” prodavale prošle godine, što je veliki iskorak u finansijskom smislu za našu kompaniju. Koliko su uspeli sa svojim proizvodnim kapacitetima da odgovore na ogromnu potražnju gelova i alkohola za dezinfekciju? “Bilo je prilično zahtevno organizovati njihovu proizvodnju i prodaju”, kaže Denić. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.