Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Beograd traži firme za „adaptaciju škola na klimatske promene“

Sekretarijat za zaštitu životne sredine traži firme za uređenje zelenih površina u dvorištima više škola u Beogradu, u cilju, kako se navodi, "adaptacije na klimatske promene".Posao obuhvata "izvođenje radova na adaptaciji na klimatske promene uređenjem zelenih površina u školskim dvorištima" u devet škola u Beogradu. Javna nabavka je podeljena na više partija (devet), a ukupna vrednost radova procenjena je na 40,3 miliona dinara. Projektom su obuhvaćene osnovne škole "Vuk Karadžić", "Mihailo Petrović- Alas", "Vojvoda Mišić", "Petar Petrović Njegoš",  "Siniša Nikolajević", "Banović Strahinja",  "Lazar Savatić",  "Stefan Dečanski",  "Boško Buha". Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha Radovi obuhvataju, između ostalog, nabavku sadnog materijala, ozelenjavanje, pripremne radove, betonske radove, obeležavanje sportskih terena,  stolarsko-bravarske radove. Za školu Petar Petrović Njegoš potrebna je izrada pešačke staze od malča, za školu  "Siniša Nikolajević"  izrada staza i terena od reciklirane gume, a za školu "Banović Strahinja" potreban i projekat elektroenergetskih instalacija.Rok za podnošenje ponuda je 12. oktobar. Beograd traži pomoć u nadziranju privatnog partnera koji upravlja deponijom u VinčiAkcionim planom adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti predviđeno je uređenje zelenih površina u školskim dvorištima kao jedna od značajnih aktivnosti na unapređenju zelenih površina grada i životne sredine u Beogradu, piše u dokumentaciji. U 2019. godini su izrađeni idejni projekti uređenja školskih dvorišta, što je finansirao Sekretarijat zazaštitu životne sredine. Sada se pristupa izvođenju radova za 9 od ukupno 10 projekata, navodi se. 

Srbija

„U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine“

Nevladina organzacija Građanski preokret pozvala je Skupštinu grada Zrenjanina da ne usvoji Odluku o planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka. Napominje se da je krajnji cilj te odluke da se omogući izgradnja petospratnica za 3.000 radnika kineske fabrike guma Linglong."Izgradnjom pet petospratnica na 30 hiljada kvadratnih metara, prenamenom šumskog zemljišta u građevinsko, i doseljavanjem više hiljada Kineza, selo Ečka, koje trenutno ima oko 3.500 stanovnika, bilo bi potpuno izmenjeno i u ambijentalnom i u demografskom smislu", naglašava se u saopštenju.Odlukom Gradskog veća u Zrenjaninu gradskoj skupštini je predloženo da po hitnom postupku usvoji takvu odluku, uprkos protivljenju stručnjaka da se poveća dozvoljena spratnost objekata koji se grade u zrenjaninskim selima."Iza svega se krije ustupak zahtevu kineske kompanije Linglong koja želi da izgradi kompleks od pet petospratnica i tamo naseli svoje radnike, a verovatno i kineske radnike graditelje budućeg auto-puta Beograd-Zrenjanin", naglašavaju u Građanskom preokretu.Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u ZrenjaninuKrivične prijave protiv kompanije Linglong zbog nelegalne gradnjeGrađanski preokret: Aljkava odluka o dozvoli za Linglong u Zrenjaninu PROTIV ODLUKE I NADLEŽNI URBANISTAOdgovorni urbanista iz Javnog preduzeća za urbanizam Zrenjanina Jelka Đorđević tokom javne rasprave iznela je, kako se dodaje suprotno mišljenje, od odluke koja je predložena.Razlog za to je što se povećanjem spratnosti u ravničarskom selu onemogućava očuvanje slike predela i narušava zaštitu od stvaranja pojačanih uticaja vetra. Zbog toga, kako se navodi, ni u jednom zrenjaninskom selu nije dozvoljena takva gradnja."S obzirom na to da se radi o zgradama na površini od 30 hiljada kvadratnih metara, procena urbanista je da se planira naseljavanje najmanje 2500 ljudi, a s obzirom na dosadašnju praksu stanovanja kineskih radnika u Zrenjaninu, realno je očekivati da ih u tom stambenom kompleksu bude oko 3000", tvrde predstavnici Građanskog preokreta.Naglašavaju i da se planiranom odlukom o Planu generalne regulacije naseljenog mesta Ečka, osim 30 hiljada kvadrata namenjenih za izgradnju Linglongovog stambenog kompleksa opredeljuje i dodatnih 44 hiljada kvadratnih metara za izgradnju stambenih objekata sa pet spratova.Građanski preojkret upozorava i da je tih 44 hiljada kvadrata trenutno šuma prve klase. Kineska kompanija Linglong u Zrenjaninu gradi fabriku automobilskih guma, za šta je dobilabesplatno zemljište i milionske subvencije od države. I pored toga, krajem maja građevinski inspektor utvrdio je da je čak osam objekata te fabrike građeno bez dozvole.Pored toga, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da je Linglongu nezakonito odobrena državna pomoć.

Srbija

Na Uneskovu listu kulturnog nasleđa će možda i domaća šljivovica

Prihvaćena je još jedna nominacija iz Srbije za Uneskovu listu nematerijlanog kulturnog nasleđa, u pitanju su običaji u vezi sa pripremom i konzumiranjem rakije šljivovice. Odluka za nominaciju donešena je u junu ove godine, a konačna odluka će se saznati krajem 2022. godine.Na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbija za sada ima četiri prihvaćena "brenda": krsnu slavu, kolo, guslanje i grnčariju iz Zlakuse.Predlog je Unesku uputio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji se nalazi u okviru Etnografskom muzeju.Danijela Filipović, kustoskinja iz Centra, kaže za Dnevnik da je optimista kada je u pitanju konačna odluka Uneska koja će uslediti za godinu i po dana, jer smatra da je predlog kvalitetno pripremljen i da ispunjava sve ono što Unesko zahteva. Optimizam uliva i činjenica da su prethodna četiri predloga iz Srbije prošla bez dopuna i dodatnih intervencija.Srbija će moći da nominuje sledećeg kandidata tek 2023. godine jer je Unesko od 2017. godine je pooštrio proceduru za upis na listu, tako da je sada moguć upis samo jednog elementa iz jedne države u periodu od dve godine.Pre desetak godina formirana je i nacionalna meža kao i Registar za očuvanje nematerijalnog  kulturnog nasleđa u kome se nalazi trenutno 53 elementa među među kojima su osim ona četiri koja je priznao i Unesko. Na listi se nalaze i izrada pirotskog kačkavalja, erski humor, sviranje na gajdama, naivno slikarstvo Slovaka...

Srbija

CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića

Carinska kontrola Aerodroma Nikola Tesla je kod Nikole Kovačevića, gradskog sekretara i odbornika Srpske napredne stranke (SNS), u julu ove godine pronašla sliku "Stražar" slikara Paje Jovanovića plaćenu preko 140 hiljada evra, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Istom prilikom gradskom sekretaru za komunalne i stambene poslove Grada Beograda i odborniku u Skupštini opštine Rakovica oduzeto je i preko 15 hiljada evra.Stefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzej Kovačević nije prijavio ni umetničko delo ni novac u kešu, jer je mislio da one ne podležu naplati carine, kako je objasnio.Ipak, kontrola je sačinila zapisnik o otkrivanju carinskog prekršaja. Kovačević tvrdi da nije pokušao da sakrije sliku, već da je prišao cariniku kako bi ga pitao šta da radi jer ima kulturno dobro.„Kao kada dolazite u Egipat i donosite delove piramide i kažete ’draga moja zemljo, evo doneo sam iz druge zemlje delove piramide’“, izjavio je za CINS.U punomoćju koje mu je dala supruga Milena piše da je on kupio sliku, a da je novac isplaćen sa njenog računa.Pored skupocene slike, kod Kovačevića je na aerodromu pronađeno i 15.550 evra u gotovini.Kako je preko granice bez prijave dozvoljeno preneti 10.000 evra, "Stražar" i 5.550 evra su, dok se slučaj ne reši, oduzeti.Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač "gradio muzeje" Međutim, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić već dan nakon zaplene je najavio konačno odredište ove slike Paje Jovanovića. Vesić je na Fejsbuku objavio da će se ona ipak naći u Muzeju grada Beograda:„Kako bi naš narod rekao nije kome je rečeno nego kome je suđeno“.Naime, mesec dana pre nego što je otkrivena kod Kovačevića, slika Stražar je bila ponuđena na licitaciji u bečkoj aukcijskoj kući Doroteum. Vesić je nakon zaplene otkrio da je i Grad bio zainteresovan da je kupi. Na Fejsbuk profilu je napisao da je plan bio tajna, jer bi porasla cena da se za to saznalo:„Zato sam zamolio jednu zapadnu kompaniju koja posluje u Beogradu da kupi sliku i pokloni je Muzeju grada Beograda“. Ta firma je, dodaje, bila spremna da za Stražara izdvoji do 50.000 evra.Nikola Kovačević za CINS kaže da je Vesić spominjao da je reč o austrijskoj firmi Štrabag, te da on nije kupovao sliku za Grad.Ne zna da li je Vesić upućen da je on kupio Stražara i upućuje nas da to pitamo njega. Na pitanje zbog čega mu nije rekao da je kupac, odgovara:„Da li bi vi svakom vašem kolegi rekli nešto što vam se desilo? Pa ne bi svakom“.Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ocenjuje da je cela situacija „čudna“:„Prilikom ispitivanja ovog slučaja treba videti da li je postojao nekakav prethodni dogovor između tog gradskog sekretara i drugih gradskih čelnika da će on da kupi sliku za svoj novac pa da mu Grad to kasnije nadoknadi“.Tekst preuzet od Centra za istraživačko novinarstva Srbijje (CINS).

Srbija

SHARE fondacija protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora

Ukoliko se u parlamentu usvoje odredbe o masovnom biometrijskom nadzoru, predložene Nacrtom zakona u unutrašnjim poslovima, Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja sprovodi stalni, neselektivni nadzor građana u javnom prostoru, ocenila je SHARE fondacija Tehnologije masovnog biometrijskog nadzora, naprednih tehnologija koje omogućavaju prikupljanje i obradu velikih količina podataka o ličnosti u realnom vremenu, sa softverskim alatima za prepoznavanje lika, izuzetno su štetne po privatnost, sa potencijalno drastičnim posledicama po prava i slobode ljudi i nesagledivim uticajem na demokratsko društvo.Zbog toga su Ujedinjene nacije i Evropska unija već zauzele stav protiv primene masovnog biometrijskog nadzora u radu policije i drugih bezbednosnih službi država."Na upravo okončanu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, SHARE Fondacija je dostavila pravne komentare na odredbe kojima se reguliše masovni biometrijski nadzor u javnom prostoru i od nadležnih zatražila da bez odlaganja proglase moratorijum na upotrebu ovakvih tehnologija i sistema na teritoriji Srbije", navodi se u saopštenju tog udruženja građana.Iako skromno najavljena, sa predviđenim rokom od 20 dana, javna rasprava o spornom Nacrtu okupila je domaće i međunarodne organizacije u zajednički front protiv upotrebe savremenih tehnologija na štetu ljudskog društva.Spornim odredbama predviđeno je uspostavljanje sistema masovnog biometrijskog nadzora širom Srbije, a da nije utvrđena neophodnost predložene mere da se svi građani Srbije stalno tretiraju kao potencijalni kriminalci nesrazmernim zadiranjem u privatnost njihovih života."Posebno zabrinjava izostanak detaljne procene uticaja koju primena totalnog biometrijskog nadzora može imati na ranjive društvene grupe, ali i na novinare, građanske aktiviste i druge aktere demokratskog društva", zaključuje se u saopštenju.Komentari SHARE Fondacije na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima dostupni su OVDE.

Srbija

Ko je glavni u javnim preduzećima, a ko ih nadzire

Business Info Group, izdavač Nove ekonomije, uz podršku National Endowment for Democracy, organizuje panel Ima li direktora u javnim preduzećima  u petak 24. septembra 2021. godine, u 10h. Live stream prenos biće omogućen na YT kanalu Nove ekonomije. Direktore javnih preduzeća, prema Zakonu o javnim preduzećima, imenuje Vlada Srbije nakon javnog konkursa. Period na koji se imenuje vršilac dužnosti direktora ne može biti duži od jedne godine. Ista osoba ne može biti dva puta postavljeno za vršioca dužnosti. U praksi, međutim, jedan isti direktor javnog preduzeća godinama je u VD statusu.   U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran. Takvi direktori ne mogu dugoročno brinuti o preduzeću jer u svakom trenutku mogu biti smenjeni.   Ovo v. d. stanje u kome se nalazi javni sektor potpuno je suprotno profesionalizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća o kojima se skoro deceniju govori kao o prioritetu u ekonomiji.    ·      Kakve su posledice VD stanja u javnim preduzećima? ·      Šta je Vlada Srbije ponovo obećala u Strategiji državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Srbije?   ·      Da li nam je potreban novi zakon koji će urediti korporativno upravljanje u svim javnim preduzećima? ·      Zašto Vlada Srbije ne bira direktore na konkursu? ·      Kakvi su trendovi u lokalnim javnim preduzećima, dokle se stiglo sa unapređenjem sistema nadzora u lokalnim javnim preduzećima?   Govornici:    ·      Bojan Dimitrijević, Fiskalni savet  ·      Duško Vasiljević, Svetska banka  ·      Ana Jolović, Projekat reforme lokalnih finansija II u Srbiji  ·      Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbije    Moderator: Ivana Pavlović, novinar             

Srbija

Komunalci će još čekati na nove uniforme, podnet novi zahtev za zaštitu prava

Nabavka uniformi za komunalne milicijaci ponovo je zaustavljena jer je podnet novi zahtev za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, objavljeno je na Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je prošle nedelje je dodelio ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda. Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. ŠTA SVE GRAD KUPUJE: Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.Tender za letnju i zimsku odeću za komunalne milicijace već se nalazio pod lupom Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Firme Yumco-prizosi, Less Textile i DES2020 su u junu ove godine podnele zahteve za zaštitu prava.Postupak po zahtevu DES2020 iz Šapca je okončan pre naručiocem, što znači da je ova kompanija predala zahtev gradu kao naručiocu i da je gradska uprava prihvatila neke od zamerki koje je "DES 2020" podneo te da zahtev zbog toga nije ni došao pred Komisiju na odlučivanje.Međutim, neke od zahteva druge dve firme, Yumco-prizosi i Luss textile, je Komisija prihvatila i zbog toga obustavila nabavku sve dok gradska uprava Beograda ne otkloni nedostatke.Beograd je zbog ovakve odluke morao i da nadoknadi takse koje su dve firme dale prilikom podnošenja zahteva po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.

Srbija

Privrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacije

Najavljena e-fiskalizacija predstavljaće dodatno opterećenje za privrednike koji već posluju legalno i ne doprinosi suzbijanju ogromnog crnog tržišta koje država ne suzbija, saopštio je Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije. To udruženje podseća da je trošak za subvencionisanje te reforme od strane države odjednom porastao sa tri na šest milijardi dinara."Stiče se utisak da su zakon o fiskalizaciji i njegova primena doneti nepromišljeno, na brzinu, bez dovoljnog učešća onih na koje se zakon odnosi. Pitanje je da li postoji  nečiji interes da se privrednicima prodaju novi uređaji", navodi se u saopštenju.Udruženje podseća i na podatke o subvenicijama za e-fiskalizaciju koji su izneti na javnom slušanju prilikom donošenja zakona o toj reformi.Ministarstvo finansija je prošle nedelje objavilo detalje o uvođenju novog modela za izdavanje fiskalinih računa, koji donosi QR kodove, ali i nove uređaje, poput tableta ili mobilnih telefona. Tada je takođe naglašeno da će privrednicima subvencionisati nabavku svega što je za to potebno.Prema rečima predstavnika Zaštitnika preduzetnika i privrednika, izgovor da će država subvencionisati e-fiskalizaciju je neprihvatljiv, jer vreme krize nije vreme da se novac privrednika i građana Srbije troši nepromišljeno.Evo šta donosi novi model fiskalizacijeUdruženje upozorava: Novi zakon u fiskalni sistem uvodi i paušalceMinistarstvo sprema novi zakon, čitaće fiskalne kase u realnom vremenuFiskalni savet: Srbija porezima opterećuje siromašne "Privrednici već imaju kase koje su povezane sa poreskom upravom, a proširenje obveznika koji su dužni da imaju uređaj na paušalne delatnosti kao što su obućari, moleri, frizeri i slično je apsurdna jer nema uticaja na visinu poreza koji se plaća", objašnjavaju u Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.  Podsećaju da zbog te i ostalih aktivnosti ministarstva finansijakonstantno čini šteta stotinama hiljada privrednika i preduzetnika, budžetu i ekonomiji Srbije i šalje se poruka da je isplativije raditi na crno.Udruženje je inače u aprilu 2021. pozvalo Skupštinu Srbije da izvrši nadzor nad radom tog ministarstva i da smeni odgovorne. Ipak, kako se dodaje u saopštenju, Narodna skupština do danas nije odgovorio na taj zahtev domaćih privrednika. 

Srbija

Srbija se zadužuje još 70 miliona evra za prugu Subotica-Horgoš

Srbija planira da se zaduži 70 miliona evra kod OTP banke za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin).Kredit se odobrava na rok od 84 meseca (sedam godina), piše u Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja rekonstrukcije i modernizacije ove železničke pruge.Srbija se ugovorom obavezuje da plaća kamatu po obračunatoj nominalnoj kamatnoj stopi formiranoj primenom referentne kamatne stope šestomesečni EURIBOR-a uvećane za fiksnu maržu od 1,85 odsto godišnje. Datum plaćanja rate/kamate je 15. april i 15. oktobar svake godine. Sredstva zajma se mogu povlačiti u roku od 18 meseci nakon stupanju na snagu ugovora o kreditu.Kako napraviti održivu železnicuPojekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica-Horgoš granica sa Mađarskom (Segedin) je proglašen projektom od posebnog značaja za Srbiju. Кomercijalnim ugovorom koji je potpisan 12. juna 2021. godine, predviđena je ugovorena vrednost Projekta do 10,2 milijarde.Projekat se finansira delom iz budžeta Srbije, a delom iz kredita između Zajmodavca i Srbije.Ugovorom o kreditu predviđen je iznos od 70 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, dok će država kao finansijer projekta izvršiti avansno plaćanje u iznosu od 20 odsto od prihvaćenog ugovorenog iznosa. Država daje 200 miliona dinara za otpis duga Srbija VozaU obrazloženju zakona  se navodi i da je projekat rekonstrukcije modernizacije pruge Segedin - Reske - Horgoš - Subotica - Baja je od izuzetnog značaja za Srbiju i Mađarsku. Na teritoriji Srbije nalaze se dve deonice, Subotica - Horgoš - Državna granica (Reske) u dužini od 26,63 km i deonica Subotica - Državna granica (Čikerija) u dužini od 11,90 kilometara. 

Srbija

Evo koliko studente u Beogradu košta najam stanova

Prema istraživanju koje je sproveo portal Indomio.rs okvirne cene stanova za izdavanje u atraktivnim beogradskim opštinama za studente kreću se od 270 evra za garsonjere i jednosobne stanove, dok veći i prostraniji stanovi kreću se od 450 do 500 evra. Poređenja radi, tokom ove godine bogradskim studentima je za iznajmljivanje stana potrebno od prosečnih 6,47 evra po kvadratu na Opštini Voždovac do  8,33 evra po kvadratu na Opštini Stari Grad.Cene iznajmljivanja stanova u Beogradu nisu pretrpele veće promene u odnosu na 2020. godinu, pa je tako zabeležen rast cena na Novom Beogradu i Vračaru, dok su na drugim opštinama prosečne cene ostale vrlo slične onima u prvoj pandemijskoj godini.U drugim univerzitetskim gradovima, poput Novog Sada i Kragujevca, situacija je dosta drugačija jer lokacija nije primarni kriterijum pri izboru. Zbog toga su i cene najma po kvadratu u oba ta grada značajno manje. Za iznajmljivanje stana u Novom Sadu potrebno je izdvojiti 6,25 evra po kvadratu gledano na nivou celog grada, dok je u Kragujevcu ta cena još niža, prosek je 4,21 evro po kvadratu.I pranje novca povećava cene nekretnina u SrbijiNema odmora na tržištu nekretnina: Pola milijarde evra se okrenulo samo u juluCene nekretnina ne rastu samo u Srbiji Približavanjem prvog oktobra i početkom nove univerzitetske godine jedno od glavnih pitanja koje okupira dobar deo stanovništva u Srbiji upravo je rentiranje stanova za studente. Primarni kriterijumi prilikom odabira budućeg doma su finansije i lokacija.Iako se situacija sa koronavirusom menja na dnevnom nivou, a informacije o tome na koji način će ubuduće raditi obrazovne ustanove prate ove promene, to nije mnogo uticalo na dinamično tržište nekretnina za rentu u glavnom gradu, dodaje se između ostalog u saopštenju. Prema poslednjoj odluci, studenti Beogradskog Univerziteta pohađaće nastavu prema kombinovanom modelu primenjenom individualno na svaki fakultet prema specifičnim potrebama, pa će u skladu sa tim, beogradski studenti neminovno morati da žive barem delimično na teritoriji prestonice. Tradicionalno najpopularnije opštine za koje su studenti zainteresovani su u centru grada: opština Stari Grad, Vračar, Voždovac, Novi Beograd i delovi opštine Savski Venac.Nesigurna situacija u vezi sa modelom školovanja, kako se ocenjuje, nije previše uticala na samo tržište: dinamika funkcioniše po sličnom principu kao i prethodnih godina, rentiranje stanova pojačano je već od sredine avgusta.

Srbija

Novi Zakon o zaštiti od buke: Javni skupovi moraju da se najave 20 dana unapred

Predlogom Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini predviđeno je da se javni skupovi i druge aktivnosti na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, koje mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti buke, moraju najaviti 20 dana unapred.Lokalna samouprava će odlukom određivati ulice, delove ulica i naselja i druge lokacije namenjene za te svrhe, kao i mere zvučne zaštite u vreme održavanja. "O održavanju javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i u zatvorenom prostoru, koje mogu dovesti do prekoračenja propisanih graničnih vrednosti buke odlučivaće jedinice lokalne samouprave", navodi se u obrazloženju zakona.Novi Zakon pokušaće da reši i problem sa ugostiteljskim objekatima, pa je predloženo da merenje buke poreklom iz ugostiteljskih objekata može da vrši komunalni milicionar jedinice lokalne samouprave. Kako piše u predlogu, preventivne mere zaštite od buke odnose se, pre svega, na oblast planiranja i izgradnje, pa je tako potrebno da se u prostornim i urbanističkim planovima obezbede i mere i uslovi zaštite od buke.To se naročito odnosi na međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja. Beograd izgubio spor zbog buke u Cetinjskoj, odštetu plaćaju građaniNovim zakonom će se uvesti obaveza izrade strateških karata za sve aglomeracije (deo teritorije sa preko 100.000 stanovnika) kao i za glavne puteve, glavne pruge, glavne aerodrome u Srbije.Strateške karte za aglomeracije (Niš, Subotica, Novi Sad, Beograd, Kragujevac) izrađivaće jedinice lokalne samouprave. Do sada ja strateška karta urađena samo za Niš, pa novi propis predviđa da za ostale četiri starteška karta bude izrađena do 30. juna 2024. godine. Za glavne puteve, glavne pruge i glavne aerodrome u Srbiji strateške karte će raditi pravna lica koja su vlasnici i koncesionari glavnih puteva, glavnih pruga i glavnih aerodroma, za šta će, takođe, imati rok do 30. juna 2024. Propisano je i donošenje akcionih planova za zaštitu od buke, na osnovu podataka iz karata.Kako rešiti buku iz kafićaMerenje buke u životnoj sredini vršiće ovlašćeno pravno lice, odnosno stručne organizacije, koje za to moraju da poseduju akreditaciju i ovlašćenje od strane Ministartstva. Novina je to se predlaže i mogućnost da se ovim stručnim organizacijama oduzmu ovlašćenja. Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke.U kaznenim odredbama predviđene su sankcije za prekršaje za pravna lica, kao i za odgovorna lica u organu uprave, lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vrši javna ovlašćenja. Pored izrečene novčane kazne za prekršaj pravnom licu se može izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji je izvor buke, ali i mera zabrane vršenja delatnosti na tri godine za pravno lice i godinu dana za fizičko lice.

Srbija

Banke neće naplaćivati sudske troškove za već pokrenute postupke

Banke neće naplaćivati troškove sudskih procesa koji su protiv njih pokrenuti u vezi sa naplatom troškova kredita, saopštilo je Udruženje banaka Srbije."Što se tekućih sporova tiče, banke su iskazale načelnu spremnost da u slučaju svakog povoljnog ishoda spora ne naplaćuju od druge strane (tužilaca) troškove koje su same imale u vezi vođenja svakog pojedinog spora, kao od strane koja je izgubila spor, već da ti troškovi ostanu na teret banke", piše u saopštenju.KREDITNO ZADUŽIVANJE – KLJUČNA PITANJA I ODGOVORI Predmeti u kojima je doneta i izvršena presuda protiv banaka, takođe neće biti predmet bilo kakve pravne akcije banaka protiv klijenata, dodaje se.Ističu da očekuju da se nakon stava Vrhovnog kasacionog suda stavi račka na jedan period koji je, kako kažu, bio iscrpljujući i za banke i za klijente.Stavovima koje je doneo VKS naš pravosudni sistem približio se pravosudnim sistemima Evropske Unije i zemalja regiona, u kojima je identičan stav još ranije zauzet i na šta smo već duže vrem ukazivali", piše u saopštenju.Podsetimo, Vrhovni kasacioni sud je prošle nedelje doneo pravni stav kojim je zaključio da je bankama dozovljeno da ugovaraju i naplaćaju troškove kredita.

Policijski automobil

Srbija

Umesto privrednicima, 450 miliona dato MUP-u za uniforme i „penale“

Ukupno 450 miliona dinara (oko 3,8 miliona evra) iz budžetske rezerve dodeljeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) za nabavku uniformi i za izvršenje naloga prinudne naplate po osnovu izvršenih sudskih presuda, piše u rešenju Vlade Srbije.Novac je najpre bio namenjen za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica pandemije, ali je iz budžeta Ministarstva privrede preusmeren u sredstva tekuće budžetske rezerve odakle je raspoređen MUP-u.Za fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve Kako piše u rešenju, 250 miliona dinara namenjeno je za stavku "materijal", što se najverovatnije odnosi na uniforme, dok je 200 miliona dinara predviđeno za novčane kazne i penale po rešenju sudova.Za "materijal" je u budžetu MUP-a već opredeljeno blizu 2,5 milijardi dinara, a za kazne i penale oko 1,05 milijardi dinara.Državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije, zaključak je Fiskalnog saveta iz juna ove godine."U periodu od 2009. do danas Republika Srbija je na ime kazni i penala isplatila već preko 120 milijardi dinara, tj. preko 1 milijardu evra", piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Za propuste države 200 miliona evra iz budžeta Isplate po ovom osnovu su na kraju 2010. iznosile svega 4 milijarde dinara, a taj iznos je vremenom narastao na premko 20 milijardi dinara u 2020. i postoji opasnost da bi ovakav trend mogao da se nastavi u  budućnosti, dodaje se.

Srbija

Za fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve

Iz budžeta Ministarstva privrede u budžetsku rezervu preneto je 1,08 milijardi dinara (oko 9,2 miliona evra) koje su zatim dodeljene Ministarstvu odbrane radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za izgradnju objekta posebne namene "Fabrika vakcina" sa pratećom infrastrukturom, pristupnim putevima i priključnim saobraćajnicama, navodi se u Rešenju Vlade Srbije.Novac koji će se koristiti za izgradnju fabrike vakcina je u budžetu prvobitno bio namenjen za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije.Iz istog dela budžeta novac se preusmeravao i za izgradnju i opremanje kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu, o čemu je Nova ekonomija pisala.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Kamen temeljac izgradnju fabrike vakcina kompanije "Sinofarm" položen je početkom septembra u zemunskom naselju Soko Salaš.Kako je tada preneto, fabrika u kojoj će se proizvoditi vakcina kineske kompanije zajedničko je ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.Institut za puteve iz Beograda je u junu ove godine dobio posao koji obuhvata izradu tehničke dokumentacije za opremanje lokacije, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i izgradnju pristupnih saobraćajnica na parcelama u Surčinu, Zemun polju i Bežaniji, kako je Nova ekonomija već pisala.Za ove poslove Institut bi trebalo da dobije 67 miliona dinara.Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabraniU avgustu je beogradska Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelia posao opremanja lokacije za fabriku vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC "Energocoop", Resa gradnja, Biodekor i preduzetnička agencija "GEO SPES".Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, jednoj od najnetransparentnijih tenderskih procedura, a kao razlog za to navodi se da su u pitanju "radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa".  Ukupna cena za izvođenje ovih radova je 1,66 milijardi dinara sa PDV-om (1,39 milijardi bez PDV-a).

Srbija

Pravda za rad na dan

Ministarka Darija Kisić danas predstavlja plan kako namerava da legalizuje bejbisiterke, čišćenje kuće ili kelnere iznajmljene samo za svadbe.Sindikati se protive ovakvoj inicijativi.

Srbija

Pokret Tvrđava: Preduzeće zagađuje Smederevo i bez vodne dozvole

Nadležne inspekcijske službe su ustanovile da preduzeće SWAN LAKE iz Kovina ispušta otpadne vode sa prekoračenim graničnim vrednostima više zagađujućih materija, kao i da uopšte nema vodnu dozvolu, čime je počinilo ozbiljan privredni prestup i prekršilo Zakon o vodama, saopštio je Pokret Tvrđava. Inspekcija je reagovala po prijavi Pokreta Tvrđava "usled smrada koji se u Smederevu oseća mesecima unazad"."Uvidom u izveštaje o ispitivanju otpadne vode, sačinjene od strane ovlašćenih laboratorija, utvrđeno je da ispitivani parametri otpadne vode koja predstavlja tehnološku otpadnu vodu – džibru, suspendovane materije, pH vrednost, hemijska potošnja kiseonika, biološka potrošnja kiseonika, ukupni fosfor i ukupni neorganski azot, prekoračuju granične vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje",  navele su inpekcijske službe u odgovoru koji su dostavili Pokretu Tvrđava. Utvrđeno je i da nadzirani subjekat nije pribavio vodna akta odnosno Vodnu dozvolu u skladu sa odredbama Zakona o vodama kojim se utvđuju način, uslovi i obim, tako da je postupjući inspektor prosledio zapisnik o inspekcijskom nadzoru Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, navodi se u saopštenju. Predstavnici Pokreta Tvrđava su, početkom avgusta, nakon što se mesecima u Smederevu i okolini širio nesnosan smrad, izašli ne teren i obišli nekoliko lokacija pretpostavljajući da je izvor takvog zagađenja najverovatnije neka od deponija. Ispostavilo se da je u pitanju ispust za otpadne vode iz proizvodnje fabrike SWAN LAKE DOO, koja teritorijalno pripada opštini Kovin, ali se nalazi na samo nekoliko kilometara od centra Smedereva. Kako navode iz Pokreta Tvrđava reč je o fabrici koja se bavi proizvodnjom rafinisanog etil alkohola i tehničkog alkohola i koja kao sirovinu koristi melasu – kukuruz i da tokom 24 sata generiše 270 000 litara procesne otpadne vode, osnosno džibre, koja se sprovodi do taložnog polja.   

Srbija

Vrhovni kasacioni sud: Bankama dozvoljeno da ugovaraju troškove kredita

Vrhovni Kasacioni sud (VKS) je na sednici Građanskog odeljenja doneo pravni stav o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita, objavljeno je danas na sajtu suda, piše Beta. Advokat Bojan Mićanović rekao je Beti da je VKS na direktan način uneo pravnu nesigurnost kod građana i poništio sopstveni pravni stav od 22. maja 2018. godine.Objasnio je da je pravni stav vrsta odluke koju na sednici odeljenja donosi Vrhovni kasacioni sud i koji predstavlja obavezujuće uputstvo za postupanje u nižestepenim sudovima."Dakle, pravni stav koji je tri i po godine primenjivan je pao u vodu, pod pritiskom krupnog kapitala i bankarskog lobija. Pre nepuna dva meseca Skupština Srbije je pokušala da donese autentično tumačenje Zakona o obligacionim odnosima koji se primenjuje preko 40 godina i na mala vrata pogura banke da mogu nesmetano da ugovaraju troškove kredita po svom nahođenju", kazao je Mićanović.Građani tuže banke zbog troškova obrade kredita, sudovima preti blokadaKREDITNO ZADUŽIVANJE – KLJUČNA PITANJA I ODGOVORIAdvokati obustavljaju rad zbog skupštinskog tumačenja troškova kredita Po njegovim rečima, ovakvim postpanjem VKS je direktno ugrozio prava građana koji su tužili banke za troškove obrade kredita, puštanja kredita u tečaj, kao i druge troškove koje banka obračunava korisniku."Pored toga građani će morati da snose i troškove spora. Zakon o obligacionim odnosima je nedvosmisleno jasan po tom pitanju i propisuje da je kamata jedini trošak kredita. Do sada je sudska praksa bila jedinstvena po ovom pitanju i odluke su donosile u korist tužilaca – korisnika kredita, međutim ovakvom odlukom VKS sudovi će biti prinuđeni da donose odluke suprotne dosadašnjim, a građani koji su tužili banke biće nasamareni", naglasio je advokat Bojan Mićanović.Kako Beta saznaje, na istoj sednici VKS donet je i pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), gde se kaže da je takva odredba kod ugovora o stambenim kreditima pravno valjana.VKS je do sada po reviziji, kao vanrednom pravnom sredstvu, preinačavao odluke u kojima su donete odbijajuće presude, po tužbama za neosnovanost naplate premije osiguranja kod NKOSK, odnosno VKS je presuđivao u korist građana – korisnika kredita."VKS narušava suštinu pravnog sistema, a suština uređenog pravnog sistema se ogleda u pravnoj sigurnosti kojoj bi VKS kao najviša sudska instanca trebalo da teži. Ovakvim narušavanjem pravne sigurnosti u narodu se stvara utisak da se stavovi VKS mogu naručivati od strane različitih centara moći", zaključio je advokat Bojan Mićanović.

Srbija

Civilni sektor zabrinut zbog izmena Zakona o unutrašnjim poslovima

Nacrt zakona o unutrašnim poslovima predviđa proširenje policijskih ovlašćenja i na prepoznavanje lica na osnovu biometrijskih karakteristika lika što predstavlja opasnost po privatnost građana, saopštila je organizacija Partneri Srbija. Konkretno, radi se o ovlašćenju za korišćenje tzv. sistema za automatsko prepoznavanje lica.Uvođenje ovog sistema MUP predlaže bez prethodno sprovedene analize potencijalnih rizika po prava građana i  bez šire društvene rasprave o potrebi, prednostima i manama jednog ovakvog sistema, navode.Organizacija Partneri Srbija ukazala je na činjenicu da Nacrt sadrži više spornih odredbi koje mogu imati štetan uticaj na prava i slobode građana Srbije, pre svega na pravo na privatnost.Kako ocenjuju, posebno zabrinjava odredba Nacrta da se sistemi za obradu podataka, uključujući i onaj za automatsko prepoznavanje lica, mogu povezati sa odgovarajućim sistemima drugih državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, ali i bilo kog drugog pravnog lica.Time bi se biometrijski podaci građana stavili na raspolaganje širokom krugu korisnika gde bi kontrola njihovog korišćena i zaštite postala gotovo nemoguća."Ovo posebno zabrinjava imajući u vidu činjenicu da je najveći broj povreda privatnosti građana, uključujući i one masovne, u našoj zemlji dolazilo upravo iz javnog sektora".MUP planira nadzor sa 8100 kamera, nepoznato da li već koristi softver za prepoznavanje lica Policajcima zabranjeno objavljivanje fotografija koje "narušavaju ugled" MUP-aNIN: Ugovori MUP-a ukazuju na trgovinu uticajemSporna je i odbredba Nacrta zakona koja zabranjuje objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja čime se pruža dodatna zaštita privatnosti ovlašćenih službenih lica, dok se u privatnost građana invanzivno zadire upotrebom novih sistema obrade podataka, navodi se u saopštenju. Partneri Srbija navode i da je, zbog prepoznatih rizika po prava i slobode građana, globalni trend zabrana ili ograničavanje ovakvih sistema, kao i da  međunarodne organizacije, poput Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, pozivaju na ograničenje i oprez prilikom korišćenja sistema za automatsko prepoznavanje lica.Pored ovih odredbi, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) ukazao je Nacrt predviđa i to da pravo na upotrebu pojma "Policija" osim MUP-a, sindikata koji deluju u okviru njega, i Ministarstva odbrane, ministar može odobriti i drugim subjektima. "U praksi ovo bi moglo da znači da ako ministar želi da organizovanu grupu za nasilno suzbijanje protesta proglasi policijom, to može da uradi, bez ikakvog ograničenja", navodi se u saopštenju BCBP-a.Zbog toga BCBP traži od Ministarstva unutrašnjih poslova da razmotri komentare pristigle od organizacija u javnoj raspravi i spreči potencijalnu štetu koja bi nastala usvajanjem Nacrta.O Nacrtu novog zakona oglasilo se i Nezavisno udruženje novinara Srbije koje je navelo da će ukoliko bude usvojen u trenutnoj formi urušiti dostignuti ljudskih prava između ostalog pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.Navode da odrede predstavljene u Nacrtu zakona mogu pogubno uticati i na ugrožavanje tajnosti novinarskih izvora što razvija efekat autocenzure i onemogućava rad novinara, pre svega onih koji istražuju i izveštavaju o korupciji i organizovanom kriminalu.Odredbe u suprotnosti sa ciljevima u Medijskoj strategiji koja je predvidela pojačavanje zaštite novinarskih izvora, što ovakvim predlozima može odvesti samo u suprotnom smeru, navodi NUNS.NUNS ocenjuje da je rad na ovom Nacrtu Zakona protekao prilično netransparentno i da zainteresovane strane uprkos programu javnih rasprava koji je objavljen na sajtu MUP -a, nisu bile obaveštene o istom.   

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.