Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE Besko

Opština Vlasotince koja je nedavno zabranila izgradnju mini-hidroelektrana na svojoj teritoriji otkazala je javnu raspravu o MHE Besko jer su njeni investitori saopštili da ne mogu da dođu iz "objektivnih razloga", javio je Info desk Vlasotince. Rasprava je trebalo da se održi na temu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu tog objekta."S obzirom na to da Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu  i Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na životnu sredinu nalažu da oni prisustvuju skupu i da na istom odgovaraju na pitanja, primedbe i sugestije,  javna rasprava ne može biti održana", izjavio je savetnik za poljoprivredu i ruralni razvoj u Opštini Vlasotince, Miloš Radosavljević.Javna rasprava o Studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine projekta MHE Besko, bila je zakazana za sredu 18. avgust. Investitor na tom projektu je preduzeće Water Green Energy iz Kumareva, mesta koje se nalazi blizu Leskovca.Investitor i obrađivač Studije uticaja na životnu sredinu firma Ekologika urbo iz Kragujevca zajedno su obavestili opštinu da ne mogu da dođu na javnu raspravu, dodaje se u saopštenju.U Opštini vlasotince navode da će sve do sada pristigle primedbe, sugestije i mišljenja važiti i za naredni termin održavanja javne rasprave. O tom terminu će javnost, kako se naglašava, biti blagovremeno obaveštena.Vlasotince: Čemu zabrana MHE, kada se planira njihova izgradnja?Opština Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE zakazana za sreduTop 10 destinacija u Srbiji (FOTO)Aktivisti uklonili 101 rečnu branu u Evropi ZABRANA IZGRADNJE MHEGlasovima svojih odbornika, Opština Vlasotince donela je odluku o zabrani izgradnje MHE na svojoj teritoriji 18. marta ove godine. Takozvane derivacione MHE u Srbiji su postale ozloglašene jer se njihovom izgradnjom reke i potoci preusmeravaju u cevi i ostaju sa malo vode, što šteti živom svetu u njima.Inicijativu o zabrani MHE u Vlasotincu je pokrenulo udruženje "Bitka za Vlasinu" čiji je predstavnik Mihajlo Gorunović krajem marta podsetio da su investitori mini hidroelektrana već dva puta preusmerili u cev Rupsku reku, na kojoj se planira izgradnja i MHE Besko.Sa izgradnjom te MHE ne slaže se ni organizacija Građanski front Vlasotince, koja je nakon odlaganja javne rasprave na svom fejsbuk profilu saopštila kako se nada da se nova uopšte neće ni održati.Kako je ranije pisao portal Jugmedija, investitor Water Green Energy je dozvolu za lokaciju MHE Besko dobio u decembru 2019. godine u skladu sa zakonom, pre donošenja odluke o izgradnji te vrste objekata na teritoriji vlasotincaJugmedija tada je naglasila da se Rupska reka uliva u Južnu Moravu i iz nje se vodom za piće snabdevaju građani varoši Gredlice i okoline, ali se odluka donosi u Vlasotincu jer je lokacija planirane MHE u njenom ataru.Prošle godine 21. septembra rasprava o izgradnji MHE u Vlasotincu takođe je odložena iz epidemioloških razloga. Građanski front Vlasotince tada je podsetio da su nakon javne rasprave 2019. godine o štetnom uticaju MHE odbornici opštine usvojili Odluku o promeni Prostornog plana sa ciljem izbacivanja svih potencijalnih lokacija MHE.Reka Vlasina koja protiče kroz Vlasotince zadnjih godina ugrožena je izgradnjom takozvanih derivacionih MHE, koja podrazumeva i pregrađivanje vodotokova, ali i njihovu devastaciju zbog postavljanja cevovoda.

Srbija

Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners

Srpska avio-kompanija Er Srbije otplatila je drugi i poslednji zajam fondu Etihad ervejs Partners BV, koji je osnovan od strane Etihad ervejza 2015. godine.  Dug u iznosu od 63 miliona dolara Er Srbija je platila početkom juna. Er Srbija je prošle godine otplatila prvi zajam u iznosu od 52,9 miliona američkih dolara, iako je prvobitno tražila pregovaranje o dugu i odlaganje plaćanja zbog pandemije koronavirusa. Nakon što je zahtev odbijen, srpska avio-kompanija je dug isplatila u celosti.Drugi zajam je došao na naplatu ovog leta, a Er Srbija ga je takođe isplatila u celosti i na vreme, navodi Ex-Yu-Aviation. Jedine dve kompanije koje su fondu, koji je osnovan sa namenom da prikuplja sredstava za EA i njene partnere, uspele da plate dug, pored Er Srbije, su Etihad ervejs i Etihad Airport Services. Dug nisu otplatili Alitalija, Er Sejšeli, i Er Belin. Dva zajma u ukupnom iznosu od 115,9  miliona dolara, koliko se Er Srbija zadužila,  bile su dve najveće finansijske obaveze koje je kompanija preuzela od zajmodavaca. Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija je u julu prošle godine obavestio kreditora Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da ne može da izmiri dug od 56,5 miliona dolara, ali je kreditor odbio da smanji potraživanje. Er Srbija u pismu kreditoru iz jula 2020. tražila da kredit na dan isplate bude smanjen za 89 odsto, od ukupno oko 120 miliona dolara duga, kako bi mogla da nastavi da posluje i generiše potrebna sredstva da bi otplatila kredit nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja usled trenutne pandemije koronavirusa, zatvaranja aerodroma 19. marta i nemogućnosti obavljanja letova.Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije neprihvatljiv.  Tri meseca kasnije ministar finansija Siniša Mali i Er Srbija objavili su da je Er Srbija samostalno obezbedila sredstva i isplatila firmi svog suvlasnika, EA partners 57,6 miliona dolara prve rate kredita od 120 miliona evra.

Srbija

Bezosova firma tužla američku vladu zbog „favorizacije“ Maskovog SpaceX-a

Kompanija Blu oridžin tužila je američku vladu u nameri da ospori ugovor vredan 2,9 milijardi dolara koji je NASA dodelila rivalskoj kompaniji SpaceX za razvijanje letelice koja će ići na Mesec. Kompanija Džefa Bezosa tvrdi da je tužba podneta sa ciljem  da se isprave mane pronađene u načinu na koji je NASA sprovela tender. Blu oridžin je poručila da ostaje pri tome da bi ugovor trebalo da dobiju dve kompanije. Iz ove kompanije veruju da problemi koji su indetifikovani u ovoj nabavci moraju biti rešeni kako bi se povratila pravičnost, stvorila konkurencija i obezbedio siguran povratak Amerike na Mesec.Bezos danas leti u svemir u svojoj privatnoj raketi NASA mora da odgovori na tužbu do 12. oktobra.Predstavnici NASA trenutno se bave detaljima ovog slučaja, navodi se u saopštenju agencije."Zajedno sa partnerima ići ćemo na mesec, omogućiti naučna istraživanja, razvoj nove tehnologije, i kreirati visoko plaćene poslove", navela je NASA.NASA je u okviru svog programa Artemis tražila kompaniju koja će razviti svemirsku letelicku kojom će astronauti, prvi put od 1972. godine, otići na površinu Meseca.  U aprilu je ugovor dodeljen kompaniji Space X koja se obavezala da će letelicu napraviti do 2024. godine. Da li smo sami u svemiru  

Srbija

I opremanje lokacije za fabriku vakcina bez javnog tendera

Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelia je posao na opremanju lokacije za izgradnju fabrike vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC "Energocoop", Resa gradnja, Bidekor, Nenad Zafirović PR Agencija za pružanje geodetskih usluga "GEO SPES".Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, a kao razlog se navodi da su u pitanju radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa. U pitanju su hitni radovi na izradnji komunalne infastrukture koju je neophodno realizovati u hitnom postupku, piše u odluci. Kako se navodi u odluci, ponuda ovih firmi ocenjena je kao ekonomski najpovoljnija.  Ukupna cena za izvođenje radova je 1,39 milijadi dinara bez PDV-a, odnosno 1,66 milijardi sa PDV-om.Fabrika vakcina u Zemun polju, grade se i pristupne saobraćajnice U odluci se navodi i da je poziv za pregovaranje sa konkursnom dokumentacijom upućen na adrese firmi "Unogradnja", "Strabag", JKP Beograd put i "Ras inženjering" za koje se smatralo da imaju kapacitete za realizaciju ovog posla.Izrada tehničke dokumentacije za opremanje lokacije ugovorena je sa Institutom za puteve Beograd, a kontorla tehničke dokumentacije sa JKP "Beograd put" i preduzećem "Šidprojekt".Rok za izvođenje radova na opremanju lokacije je 120 dana. Fabrika u kojoj će se prvo pakovati "sinofarm" vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova.Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine mesečno. Za fabriku koja će se graditi po sistemu "ključ u ruke" srpska strana će obezbediti zemljište i infrastrukturu, navedeno je ranije iz Grada Beograda.Naglašeno je i da se radi o kompletno "grinfild" investiciji. Vlada Srbija je u maju izdvojila oko 16 miliona evra za izgradnju ove fabrike, а izdvojena sredstva prosleđena su Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kako bi se izradila potrebna tehnička dokumentacija, izgradila saobraćajna i komunalna infrastruktura i rešili imovinsko-pravni odnosi.

Srbija

Čak polovina mladih bi da ode iz Srbije

Čak 50% mladih između 18 i 30 godina želi da napusti Srbiju ili razmišlja o tome. Tu mogućnost ne otpisuje 39%, pokazuju najnovija istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).U Alternativnom izveštaju o položaju mladih u Srbiji, objevljenom 12. avgusta 2021. na Međunarodni dan mladih, kao razlog za odlazak, mladi navode dostojanstven život, njih čak 39%. Pored potrage za dostojanstvenijim životom, kao razlog za odlazak mladi navode i viši životni standard (24%) i bolje javne usluge i veće šanse za zaposlenje (10%). U istom izveštaju stoji i podatak da čak 65% mladih živi u porodičnom, preko 20% u iznajmljenom, a svega 10,3% u svom stanu."Ova činjenica svakako utiče na stvaranje okruženja u kojem će se mladi kasnije osamostaljivati i odrastati, stvarati porodice, kao i da je pitanje stanovanja mladih jedan od prioriteta omladinske politike, ali i još jedno važno državno pitanje", navodi se u izveštaju KOMS-a. Pola mladih u Srbiji podržava legalizaciju marihuane i obavezan vojni rok

Srbija

Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u Vinči

Na uplatnicama Infostana od septembra će se naći i ime gradskog partnera za odlaganje i tretman smeća, preduzeća Beo Čista Energija, javile su Večernje novosti. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) ovo preduzeće je registrovalo svoju delatnost u oblasti snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja uklanjanja otpada i sličnim aktivnostima.Na računima koje Beograđanima šalje "Infostan", od septembra će se naći nova stavka - naknada za odlaganje i tretman otpada koju sprovodi privatni partner Beo Čista Energija.Naglašava se da se korisnicima ukupan iznos komunalija za smeće neće izmeniti, barem za sada, već će se preraspodela sredstva realizovati samo između JKP Gradske čistoće i Beo Čiste Energije.Dosadašnja cena od 6,60 dinara po kvadratu domaćinstva, koju sada plaćaju sugrađani, na računima će se razdeliti na način da 5,61 dinara po kvadratu stoji na odeljku za Gradsku čistoću i ostatak od 0,99 do 6,60 dinara po kvadratu će stajati za Beo Čista Energija.Novi cenovnik, kako je naglašeno, usvojen je nedavno na nadzornom odboru Gradske čistoće."Do sada smo mi obavljali celokupnu uslugu Otkako je 2. avgusta Beo Čista Energija preuzela novu deponiju, mi ćemo biti operater za sakupljanje i odnošenje smeća, dok će oni raditi tretman i odlaganje. Za građane cena ostaje ista, ali će se sredstva koja smo dosad uzimati, deo njih, prosleđivati privatnom partneru" - navode u Gradskoj čistoći.Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), vlasničku strukturu Beo Čiste Energije čine tri kompanije:- I-Environment Investments Limited sa 40% udela,- Suez Groupe S.A.S. sa 40% udela,- Marguerite Waste Serbia S.À R.L. sa 20% udela.Marguerite je inače panevropski fond koji ulaže u obnovljive izvore energije.Krajem septembra 2017. godine Grad Begrad potpisao je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa predstavnicima konzorcijuma koji čine francuska kompanija Suez Groupe SAS i japanskom kompanijom Itochu I-Environment, o sanaciji gradske deponije u Vinči, koja je ovih dana gorela i izazvala veliko aerozagađenje.Ugovorom na 25 godina tada je predviđeno da se u Beogradu razvije sistem za upravljanje komunalnim otpadom koji podrazumeva zatvaranje i sanaciju deponije Vinča i izgradnju kogenerativnog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije od otpada koji ne može da se reciklira.Preduzeće Beo Čista Energija osnovano je za projektovanje, izgradnju, finansiranje, upravljanje i transfer projekta upravljanja čvrstim otpadom.Na Drinskoj regati sakupljeno preko 800kg ambalažnog otpadaKako radi Regionalni centar za upravljanje otpadom u Zapadnoj SrbijiNova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj Oktobra 2019. godine Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je kredit od 72,25 miliona evra za izgradnju postrojenja za proizvodnju energije iz otpada na novoj lokaciji u Vinči. Prema podacima PKS, jedan od predstavnika Beo Čiste Energije, Vladimir Milovanović nalazi se i u upravnom odboru Ujedinjene srpske fondacije. Pored njega, funkciju u upravnom odboru te organizacije, vrše i Marko Mišković i Nenad Kovač.Milovanović je pre nekoliko dana izjavio genciji Beta da ta firma još uvek čeka dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine o preuzimanju stare deponije u Vinči. Dodao je da će do tada deponija biti u nadležnosti Gradske čistoće.

Srbija

BIP prodat kompaniji Auto Čačak

Kompanija Auto Čačak kupila je danas Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara, kao jedini ponuđač na javnom prikupljanju ponuda za prodaju iz stečaja, piše FoNet.Kako se radi o ponudi višoj od polovine procenjene vrednosti imovine BIP, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja je organizovala prodaju BIP, prihvatila je ponudu Auto Čačka, prenosi N1. Kupac je dužan da novac isplati u roku od 30 dana.Prodaje se BIP za 4,17 milijardi dinara Agencija za licenciranje stečajnih upravnika procenila je imovinu stečajnog dužnika "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića" Beograd na 4,18 milijardi dinara, a svi učesnici nadmetanja bili su u obavezi da polože depozit od 835,2 miliona dinara.Najvrednija imovina BIP je građevinski objekat u Beogradu u Bulevaru vojvode Putnika 5, u blizini petlje Mostar.Nekada čuveni proizvođač piva poseduje i objekat na Zrenjaninskom putu u Beogradu, zatim zemljište ili objekte u Velikom Polju u Obrenovcu, Čačku, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici, Alibunaru i Budvi.Na prodaju su ponuđeni i žigovi i robne marke, međunarodni žigovi, zalihe kao i nepokretnosti i prava koja su pod sporovima.

Srbija

Tunjevina sa metalnim opiljcima ipak nije na domaćem tržištu

Poznata italijanska tunjevina Rio Mare u kojoj su pronađeni metalni opiljci nije ušla u Srbiju, potvrdio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je za TV Prva rekao da kontrolom te tunjevine utvrđeno da su njene pošiljke koje su stigle u Srbiju čiste.Nedimović je dodao da se od petka kontroliše sva konzervirana riba: tunjevina, sardine, skuša, pored ostalog i na prisustvo teških metala, na radioaktivnost."Danas postoji metoda analize rizika, ne kontroliše se svaka pošiljka kao pre 30 ili 40 godina. Određenim proizvođačima, koji su nakon nekoliko uzastopnih kontrola utvrde da su ispravi, onda ih kontrolišemo na svakom desetom uzorku, ali čim se utvrdi nepravilnost, kontrola se povećava na svaku pošiljku dok ne dokažu da su ispravni", objasnio je Nedimović.Istakao je da srpska veterinarska služba i fitosanitarna zaštita poslednjih nekoliko godina imaju kapacitet koji im omogućava da otkriju svaku nepravilnost u vezi sa hranom koja se plasira na naše tržište.Poskupele šnicle, ali stočari od toga nemaju koristiDržava povećava subvencije za organsku poljoprivreduOgroman pad u broju zaposlenih u poljoprivrediPrvo ugovor, pa otkup voća i povrća "Za sada je naše tržište potpuno bezbedno, a ukoliko se bude utvrdila neka neispravnost, obavestićemo građane", rekao je Nedimović.Prema njegovim rečima, s aspekta bezbednosti hrane Srbija je u boljem položaju nego pre pet ili šest godina, jer su izgrađeni kapaciteti poput laboratorije za bezbednost hrane u Batajnici, koja je potpuno opremljena.Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske prošle sedmice povuklo je iz prodaje tunjevinu Rio Mare u maslinovom ulju, zbog sumnje da se u njoj nalaze komadići metala. Reč je o pakovanju 2×80 grama, broj L21127, na kome piše da ga je najbolje upotrebiti do 31. 12. 2025.

Srbija

Zaštitnik preduzetnika: Bez ključnih reformi besmisleno je povećavati minimalac

U pregovorima o visini minimalca, koji se vode u okviru Socijalno-ekonomksog saveta, obesmišljena je uloga poslodavaca i sindikata, smatra Udruženje Zaštitnik preduzenika i privrednika Srbije. Kako dodaju, tome je doprinela država koja je unapred najavila koliki će biti iznos minimalne zarade, bez namere da poreski sistem i sistem doprinosa uredi na pravedan i sveobuhvatan način."Visoka opterećenja na male zarade, koja iznose oko 60% na neto zarađen dinar su direktan uzrok ogromnog crnog tržišta rada koje urušava registrovane poslodavce i doprinosi previsokim nametima na male zarade i na male biznise", ocenjuje se u saopštenju Zaštitnika prerduzetnika i privrednika Srbije.Udruženje podseća da su preduzetnici i vlasnici mikro preduzeća i sami zaposleni u svojim firmama, pa zbog toga osećaju teret ogromnih nameta:"Umesto poruke da je isplativije raditi na crno, državni aparat treba da se pozabavi suštinskom promenom poreskog sistema na pravedan, progresivan i sveobuhvatan način kako bi se poboljšao standard zaposlenih".Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalacPoslodavci pristaju na veći minimalac, ali uz manje poreze i doprinoseI poslodavci i sindikati nezadovoljni najavljenim povećanjem minimalca KAKO DO VIŠE NOVCA U BUDŽETU?Udruženje ocenjuje da će se više novca u budžetu stvoriti sprečavanjem šverca na carini, krađe struje, goriva i ostale akcizne robe. Takođe, treba sprečiti ispumpavanje novca u inostranstvo putem fiktivnih faktura i transfernih cena bez plaćanja poreza na dobit.Zaštitnik preduzetnika i privrednika podseća i da treba sprečiti nameštene tendere, divlju gradnju, trgovinu na crno preko intereneta, kao i subvencionisanje stranih investitora. Prema njihovom mišljenju, na taj način će se smanjiti opterećenja na male zarade i male biznise, bez zadiranja u osnovna prava na zdravstvenu negu i penziju."Povećanje (minimalca) od par hiljada dinara nema nikakvog efekta kad nam se na računima za struju i gorivo naplaćuje porez na porez (porez na dodatu vrednost PDV na akcizu), kad su cene osnovnih životnih namirnica skočile za više desetina procenata, kad se naplaćuje porez na imovinu za objekte koji služe za osnovno stanovanje što predstavlja porez na trošak i mnoge druge nelogičnosti kojima se teško zarađen dinar otima na svakom koraku", napominje se u saopštenju.Pregovori o minimalcu počinju 23. avgusta, a predsednik Srbije početkom jula najavio je da će minimalna zarada za 2022. godinu iznositi, ne manje od 300 evra, odnosno oko 35.000 dinara. On je tada ocenio da je minimalnu zaradu u Srbiji prošle godine primalo oko milion ljudi. Poslodavci su nedavno objavili da pristaju na povećanje minimalca, al uz manje poreze.

Srbija

Tviter označio RTS, Tanjug, Kurir, Politiku kao medije koji sarađuju sa državom

Više srpskih medija koji imaju nalog na Tviteru, na toj društvenoj mreži označeni su  kao "mediji koji sarađuju sa Vladom Srbije". Među njima su RTS, Kurir, Tanjug, Informer, Politika, Hepi.U slučaju da mediji ima oznaku da je povezan sa državom, Tviter neće preporučivati njihove naloge ljudima ni pojačavati njihove tvitove, objasnila je kompanija Tviter. Mediji povezani sa državom definisani su kao mediji gde država kontroliše uređivačku politiku bilo finanisranjem ili direktnim ili indirektnim političkim pritiscima, kao i kroz kontrolu proizvodnje i distribucije sadržaja.  Oznaku da sarađuju sa državom mogu imati mediji, njihovi glavni urednici, ili rukovodstvo. Tviter u odeljku "Rules and policies" navodi da je cilj da oznakama da su neki nalozi povezani sa državom omogući širi kontekst o nalozima  koji su kontrolisani od strane zvaničnika vlada, medijiskim subjektima povezanim sa državom, i pojedincima blisko povezani sa ovim subjektima.Oznaka o povezanosti sa državom se pojavljuje na profilnoj strani konkretnog naloga na Tviteru kao i u okviru tvitova koji se objavljuju sa tog naloga.Oznaka sadrži informacije o državi sa kojom je nalog povezan i o tome da li sadržajem upravlja neki predstavnik vlade ili medij povezan sa državom. ???? pic.twitter.com/UI2H18RnOT— Radomir Martin™ (@radomir_martin) August 16, 2021

Srbija

Pokrenuta akcija „Spasite prepelice – prijavite vabilice“

Prepelica je ptica selica koja se tokom avgusta i septembra seli u Afriku, podseća Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Tokom njihove selidbe trajaće akcija "Spasite prepelice - prijavite vabilice" tokom koje građani mogu da prijave nedozvoljen lov prepelica elektronskim vabilicama koje emituju glas mužjaka te vrste divlje koke."Elektronske vabilice su glasne i mogu se čuti sa velike udaljenosti, sa više od 2 kilometra. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/302-33-612", napominje se u saopštenju.Tokom avgusta i septembra traje lovna sezona na ovu najmanju vrstu divlje koke koja nastanjuje Srbiju. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije upozorava da se prepelice masovno krivolove uz korišćenje zakonom zabranjenih elektronskih vabilica i poziva građane i građanke da takve slučajeve prijave.Najbolji način da pomognete pticama: Ne uznemiravajte ihZašto nam izumiru pticeBuka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj gori KAKO RADE VABILICE?"Elektronska vabilica emituje prodorno oglašavanje mužijaka prepelice tokom noći kako bi na određenu lokaciju privukla i zadržala veliki broj prepelica koje krivolovci u zoru pobiju. Vabilice zavaravaju prepelice da na toj lokaciji ima hrane, da tu mogu da se odmore i da je okruženje bezbedno", navodi se u saopštenju.Društvo podseća da je korišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, te nizom međunarodnih ugovora. Prema domaćem Кrivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 6 meseci do 3 godine.Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/ Elektronske vabiliceDruštvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je 8. avgusta 2021. u okolini Titela otkrilo slučaj nezakonitog lova uz korišćenje elektronskih vabilica. Slučaj je odmah prijavljen policiji koja je u nezakonitom lovu zatekla četiri osobe. Na licu mesta su pronađene dve elektronske vabilice i nezakonito ulovljena divljač, nakon čega su u policijskoj stanici uzete izjave i o slučaju obavešteno tužilaštvo.Slučaj iz okoline Titela nije usamljen. Procene su da se na području Srbije, uglavnom vikendima, koristi oko 800 elektronskih vabilica. Usled ovakvog vida nelegalnog lova u Srbiji svake godine strada više od 50.000 prepelica.

Srbija

Svim vaterpolistima za zlato – po 70.000 evra od države

Vada Srbije donela je odluku da se svim sportistima vaterpolo reprezentacije koja je predstavljala Srbiju na Olimpijskim igrama u Tokiju isplati novčana nagrada u visini od po 70.000 evra za osvojenu zlatnu medalju.Novčana nagrada u istom iznosu pripala je i njihovom treneru Dejanu Saviću, saopštila je Vlada. Nagrada u iznosu od 70.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti, isplatiće se i sportistkinji Jovani Preković za osvojenu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u sportskoj disciplini karate, borbe - kumite.Isti iznos pripao je i njenom treneru Roksandi Atanasov.Svim  sportistkinjama ženske odbojkaške reprezentacije, kao i njihovom treneru Zoranu Terziću, biće dodeljena novčana nagrada u iznosu od po 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za osvojenu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama. Na sednici Vlade je doneta odluka da se istim iznosom, po 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, nagradi i sportista Zurabi Datunašvili i njegov trener Vojislav Trajković, za osvojenu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju u olimpijskoj sportskoj disciplini - rvanje.

Srbija

Majkrosoft organizuje besplatne obuke za četiri zanimanja

Više od 3.000 ljudi izrazilo želju za program besplatnih digitalnih obuka koji je počeo u julu ove godine u okrviru Majkrosoft globalne inicijative.Svi zaintersovani za prijavu na obuke za sticanje znanja za profesije softver developera, analitičara podataka, IT administratora i praktikanta u oblasti veštačke inteligencije mogu se prijaviti do 1. septembra na web stranici programa, saopštila je kompanija Majkrosoft."Veštačka inteligencija je mlada oblast u informacionim tehnologijama, a predviđa se da će upravo ova oblast biti  dominantna u  digitalizaciju industrije. Veoma je važno da u Srbiji gradimo i imamo kadar sposoban da odgovori na ove izazove IT tržišta koje se rapidno razvija, posebno u okviru raznih industrija, ali i savremenog drustva", rekao je Milan Gospić, direktor kompanije Majkorsoft za Srbiju.On je istakao da je svrha tog programa da se ljudima pruži šansa za sticanje novih, digitalnih veština kako bi unapredili svoje znanje, čime bi se takođe smanjila i nezaposlenost, ali i podigla konkurentnost preduzeća u kojima rade kroz digitalizovanje poslovnih procesa.Zainteresovani se mogu prijaviti za mentorske radionice za ova četiri zanimanja putem Semos web stranice, a pored toga dostupne su i besplatne zvanične obuke za pripremu Microsoft Certification ispita. Polaznici će moći da pristupe resursima i sadržajima obuke, u vreme koje im odgovara, u skladu sa svojim obavezama.Program će trajati do kraja godine sa mentorskim radionicama u septembru i oktobru, dok će obuke za Microsoft Certification ispite biti održane u novembru i decembru. Za ove obuke nije potrebno nikakvo predznanje, već samo želja za učenjem i dobra internet konekcija.Program obuka organizuje kompanija Semos education u okviru Microsoft Globalne inicijative za sticanje znanja uz podršku Vlade Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovu globalnu inicijativu pokrenule su kompanije Microsoft, LinkedIn i GitHub u junu 2020. godine.Inicijativi u Srbiji su se u međuvremenu priključili i podržali Centar za razvoj karijere Beogradskog Univerziteta, Infostud poslovi, Helloworld, Joberty, BEST, ESTIEM, ICT klaster Vojvodina, Help organizacija i Nacionalna asocijacija Kancelarija za mlade. "Drago nam je što je Vlada Republike Srbije prepoznala značaj razvoja IT struke u Srbiji ali i što su mnogi već iskoristili šansu da osiguraju svoje mesto u programu. Za sada vlada najveće interesovanje za obuku za softver developera, što je očekivano jer je potražnja za ovim zanimanjem u porastu, kako u Srbiji tako i u svetu", izjavio je direktor kompanije Semos education za Srbiju Aleksandar Borisavljević.Programe za sticanje znanja do sada je iskoristilo 30 miliona ljudi širom sveta, a više od 40.000 polaznika je iz Srbije, što je našu državu pozicioniralo u sam vrh zemalja Srednje i Istočne Evrope.

Srbija

Prodaja Valjaonice bakra Sevojno na javnom nadmetanju 20. avgusta

Početna cena za prodaju preduzeća Valjaonica bakra Sevojno AD je 12,7 miliona evra, javio se Glas Zapadne Srbije. Založni poverilac stoprocentne prodaje akcija tog preduzeća je Kappa Star Limited iz Nikozije na Кipru.Prodaja će biti sprovedena javnim nadmetanjem, 20. avgusta ove godine u 11 sati u Beogradu, od strane komisije za javno nadmetanje koju će činiti beogradski advokat Ilija Dražić i još dva člana iz njegove advokatske kancelarije koje on odredi.Potraživanje je obezbeđeno zalogom prvog reda na svih 643.356 akcija Valjaonice bakra Sevojno koje su u vlasništvu kompanije East Point Metals, preduzeća koje takođe dolazi sa Кipra. Dodaje se da je predmetna zaloga upisana u Centralnom registru hartija od vrednosti u Beogradu.Licitacioni korak na javnom nadmetanju je 100.000 evra, a prihvatanje cene vrši se podizanjem kartice. Nadmetanje se smatra završenim kada nijedan učesnik ne prihvati naredni licitacioni korak.Za najpovoljnijeg ponuđača se proglašava učesnik koji je prvi prihvatio kupoprodajnu cenu iz prethodnog licitacionog koraka. Učesnici u nadmetanju dužni su da prethodno uplate depozit od dva miliona evra.Nakon prinudnog otkupa akcija u junu prošle godine Beogradska berza je isključila akcije Valjaonice isključene sa Open Market tržišta.Akcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berzeOvo su TOP izvoznici u Srbiji Iza firme Kappa Star Limited stoji domaći privrednik Nebojša Šaranović, a Privredni sud nedavno je odbacio dve tužbe koje su protiv njegove firme podneli East Point Metals i Foverone Holding Miroslava Aleksića kako bi se sprečila prodaja akcija fabrike iz Sevojna, preneo je list Danas.Obe tužbe, kako se dodaje, trebalo je da spreče prodaju duga East Point Metals-a od tri miliona evra jer su u njima glavni ulog založno pravo nad akcijama Valjaonice bakra Sevojno.U firmi East Point Metals većinski vlasnik sa 52% udela je Miloš Nikitović, koga u poslovima, na mestu direktora u kiparskoj firmi kao i na poziciji predsednika Nadzornog odbora u zavisnom društvu Valjaonica bakra, predstavlja sin Desko Nikitović.Manjinske udele do skoro su imale firme Haramalk i Seba star koje se povezuju sa bivšim ministrom privrede Nebojšom Ćirićem. Taj paket od 48 odsto nedavno je preko Kappa Star preuzeo Šaranović koji je otkupio i kreditno potraživanje uz koje ide i zaloga na akcije Valjaonice.S druge strane, Nikitović je pokušao da preko kiparske firme Foverone holding limited, Miroslava Aleksića, uplati otkupljeni dug. Novac je, međutim, vraćen jer Aleksićeva i Šaranovićeva firma nemaju ugovorni odnos iz koga bi proistekla naplata ovog potraživanja. Nikitović ipak tvrdi da je prilikom uplate "u svemu postupljeno prema instrukcijama poverioca", piše Danas.East Point Metals želi da postane jedini vlasnik Valjaonice bakra SevojnoRadnici i uprava Valjaonice Sevojno različito o ponudi East Point

Srbija

BIA kupuje uređaje za uništavanje dokumentacije

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) planira da kupi deset uređaja za uništavanje dokumentacije sečenjem.U javnoj nabavci koju je procenila na 1,6 miliona dinara BIA traži prodavca uređaja za uništenje papirnih dokumenata i optičkih medija sečenjem. Zainteresovani privredni subjekti ponude mogu da podnesu do 26. avgusta, a kriterijum za dodelu ugovora biće cena. BIA je u konkursnoj dokumentaciji navela i opis uređaja, pa je tako potrebno da uređaj može da jednovremeno seče minimalno pet listica, da seče unakrsno, da je širina prihvata papira na uređaju minimalno 260 milimetara. Maksimalana kapacitet kontejnera za prihvat papira treba da bude 100 litara.BIA je kao proizvođača traženih uređaja navela "DAHLE 710" ili odgovarajuće.   

Srbija

Sin Bogoljuba Karića na crnoj listi američkih vlasti zbog povezanosti sa Lukašenkom

Sin srpskog privrednika Bogoljuba Karića, Nebojša Karić, kao i porodične kompanije, dospeli su na  crnu listu američkih vlasti zbog povezanosti sa režimom Aleksandra Lukašenka u Belorusiji, piše Krik.Pod sankcije su stavljena lica i firme koje su bile „novčanici“ režima i obezbeđivali sredstva predsedniku Lukašenku za lično bogaćenje, ali i za finansiranje njegove koruptivne i brutalne vlasti.Mrežu koja je održavala Lukašenkov nasilni režim činili su, kako piše u saopštenju američkog trezora, i članovi porodice Karić. Njihove građevinske firme dobijale su brojne povlastice od Lukašenka – između ostalog, državno zemljište u okolini Minska vredno 800 miliona dolara, poreske olakšice ili potpuno ukidanje poreza, a za infrastrukturne radove koristile su državne resurse.„Porodica Karić smatra se bliskom Lukašenku. ’Dana Holdings’ osnovana na Kipru navodno je ponudila zaposlenima slobodan dan za učešće na skupu podrške Lukašenku posle nameštenih izbora u avgustu prošle godine, a u poslovnom prostoru firme nalazi se umetnička galerija koju vodi Lukašenkova snaja“, navodi američki trezor. Na crnu listu osim „Dana holdings-a“ stavljene su i njene beloruske ispostave „Dana Astra“, „Emirates blue sky“ i „Dubai Water Front“, kao i direktor Nebojša Karić, sin Bogoljuba Karića.Krik podseća da su se Karići  obreli u Belorusiji nakon što je u Srbiji 2006. godine pokrenuta istraga njihovog poslovanja. Više članova porodice, među kojima i Bogoljub Karić, bilo je osumnjičeno da su se nezakonito obogatili koristeći privilegovani položaj u režimu Slobodana Miloševića. Tužilaštva su tvrdila da su Karići, između ostalog, oštetili budžet Srbije tako što su iz „Mobtela“, telekomunikacione kompanije u kojoj su bili partneri državi, lažnim ugovorima i nepostojećim poslovima „ispumpavali“ novac. Bogoljub i njegov brat Sreten bili su i na poternicama, ali su nakon deset godina svi postupci obustavljeni i oni su se vratili u Srbiju.

Srbija

Voditeljka TV Pink ostala bez angažmana za motivacione govore nakon pisanja Nove ekonomije

Agencija za bezbednost saobraćaja,  nakon pisanja Nove ekonomije, obustavila je postupak javne nabavke u kojem je želela da angažuje isključivo voditeljku TV Pink, Deu Djurđević da drži motivacione govore o bezbednosti u saobraćaju. Vrednost ovog posla je bila procenjena  na 500.000 dinara. Agencija je samo dan nakon našeg teksta da Agencija treba da sklopi posao sa voditeljkom,  pre dva dana (11. avgusta) objavila da je obustavila pregovarački postupak za angažovanje lica za motivacione goovore. Udruženje Budimo bezbedni voditeljke TV Pink Dee Đurđević je jedino dalo ponudu, ali kako se navodi, odbijena je jer ponuđač nije dostavio menicu potpisanu i registrovanu kod NBS. Komisija za javnu nabavku je je predložila vd direktoru Agencije da obustavi postupak, što je on i prihvatio. Podsećamo, Agencija za bezbednost saobraćaja je raspisala javnu nabavku "angažovanja lica za motivacione govore. Nabavka se sprovodi kao pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, što znači da Agencija sama bira koja firma bi trebalo ove usluge da im pruži.U obaveštenju o sprovođenju pregovaračkog postupka se navodi da je ovaj postupak izabran zbog toga što je "cilj nabavke stvaranje ili kupovina jedinstvenog umetničkog dela ili umetničkog izvođenja".U objašnjenju se navodi da je novinarka i televizijska voditeljka Dea Đurđević pre dve godine doživela tešku saobraćajnu nezgodu koju je jedva preživela i iz koje za posledicu ima trajni invaliditet i traumu."Dea Đurđević je u prethodnom periodu u javnosti često govorila o svom iskustvu i držala motivacione govore i tribine. S obzirom na emotivnu atmosferu na tribinama kao i ključne snažne poruke o značaju bezbednog ponašanja u saobraćaju, očekuje se da će učesnici tribina učvrstiti pozitivne ispravne stavove, bezbendno se ponašati i biti promoteri bezbednog ponašanja u saobraćaju nakon odslušane tribine," piše u objašnjenju.Dodaje se da smatraju da će Dea Đurđević, preko udruženja koje je osnovala za realizaciju tribina i sličnih aktivnosti pod nazivom "Budimo bezbedni" ostvariti postavljene ciljeve Agencije za bezbednost saobraćaja.Udruženje "Budimo bezbedni" je, prema podacima sa sajta Agencije za privedne registre (APR), osnovano u novembru 2019. godine, ali je, sudeći prema objavama na internet stranici udruženja, bilo aktivno i ranije. Naime, vest od 30. avgusta 2019. godine govori tome kakao je Dea Đurđević, u ulozi predsednice Udruženja "Budimo bezbedni" govorila na seminaru "Unapređenje sistema bezbednosti saobraćaja" na Kopaonicu u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja. Od tada Đurđević redovno održava tribine u prostorijama javnih institucija kao što su prostorije opštine Palilula, Savski Venac, Surdulica, Novi Pazar, Smederevska Palanka, Vršac, Rakovica, Šid, Kruševac i Brus.Udruženje je povodom Međunarodnog dana invalidskih kolica u martu ove godine zajedno sa Ministarstvom za rad, zapoščljavanje, boračka i socijalna pitanja poklonilo 7 laptop računara u vidu nagrada za radove pobednicima foto konkursa.Đurđević je predavanja o bezbednosti saobraćaja držala i privatnim kompanijama kao što su Millenium Team (kompanija koja se dovodila u vezu s nezakonitim rušenjem objekata u Savamali i sa Predragom Malim, bratom ministra finansija Siniše Malog), ali i javnim preduzećima JKP Gradska čistoća, GSP Beograd, JKP Beograd put, JVP Srbijavode, ali i FK Crvena zvezda.Na pitanja Nove ekonomije da li je od državnih instituacija dobijala novčana sredstva i da li sa njima ili javnim preduzećima ima sklopljene poslovne ugovore novinaka Dea Đurđević nije odgovorila na mejl, dok nije javila ni na telefonski poziv niti odgovorila na SMS poruku.Ni iz Agencije za bezbednost saobraćaja nisu nam odgovorili da li sa Deom Đurđević imaju sklopljene ugovore ili poslovne sporazume i na šta se oni odnose, kao ni da li su poslovnu saradnji imali ranije.Đurđević je bez obzira na to česta gošća događaja u organizaciji Agencije za bezbednost saobraćaja, dok je u martu ove godine Agencija na svom sajtu objavila vest da je sa udruženjem "Budimo bezbedni" sklopila ugovor o poslovnoj saradnji. Udruženje je u toku 2020. godine imalo ukupne poslovne prihode od 4,8 miliona dinara i celokupni iznos se odnosio na prihode od donacija, dotacija i subvencija.Udruženje je u avgustu 2020. godine na javnom konkursu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji se tiče unapređivanja položaja osoba sa invalididetom dobilo 980 hiljada dinara za program koji se zove isto kao udruženje - Budimo bezbedni.Udruženje Dee Đurđević je u martu iste godine dobilo 500 hiljada dinara od opštine Voždovac za organizaciju javne tribine o bezbednosti o saobraćaju.Dea Đurđević je jedina zastupnica udruženja, ali se u dokumentaciji na APR-u u julu ove godine pojavljuje i ime Damira Okanovića koji podneo zahtev za promenu adrese. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.