Poreski obveznici koji su ostvarili pravo na odlaganje plaćanja dugovanog poreza i doprinosa, u skladu sa uredbom za ublažavanje ekonomskih posledica COVID-19, da rok za uplatu četvrte rate ističe 10. maja...
Slovenačko Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju saopštilo je da još traži rešenje za osnivanje nove nacionalne avio-kompanije, prenosi Exyuaviation. Slovenija je ranije odustala od planova za stvaranje novog avio-prevoznika pomoću sredstava Evropske unijea. Slovenačko ministarstvo kako se dodaje pregovara sa privatnicima zainteresovanim za stvaranje nove komercijalne aviokompanije. Vlada je razgovarala sa stranim prevoznicima, uključujući LOT Polish Airlines i Air Serbia, kako bi poboljšala povezanost zemlje u vazdušnom saobraćaju. Slovenačko tržište aviotransporta bilo je jedno od najpogođenijih u Evropi od početka pandemije koronavirusa. Kompanije Brussels Airlines, Vizz Air, Sviss, easyJet i SunExprees ponovo su odložile obnavljanje letova u Ljubljani.Situaciju dodatno komplikuje bankrot koji je slovenačka nacionalna avio-kompanija Adria Airways proglasila krajem 2019. godine. Ministarstvo za ekonomski razvoj i tehnologiju saopštilo je ranije da je pokušalo da nađe investitore koji bi sačuvali Adria Airways."Ulazak države u njenu vlasničku strukturu nije se pokazao održivim rešenjem, već lošim i za državu i za poreske obveznike, što je jasno saopšteno u jesen 2019. godine", preneo je portal Sierra5 saopštenje ministarstva.SLOVENIJA SUBVENCIONIŠE STRANE AVIOPREVOZNIKE Slovenački avio-prevoznik u teretnom saobraćaju Solinair razgovarao je sa vladom o mogućnosti da se pokrenu redovni letovi ili da se formira novi nacionalni prevoznik. Solinair je predložio dve strategije za poboljšanje povezanosti zemlje nakon bankrota Adria Airwaysa i zatražio finansijsku podršku vlade za projekat. Kompanija je napomenula da bi radila sa flotom od pet aviona Mitsubishi CRJ900, Dash 8 K400 ili ATR72 sa elisno-mlaznim motorom koji bi bio idealan za slovenačko tržište. Solinair je saopštio i da bi želeo da se dogovori sa nemačkom Lufthansom o preuzimanju linija koje povezuju Ljubljanu i gradove Frankfurt, Minhen i Cirih.Kako se dodaje, teretni avio prevoznik bi se sa Brussels Airlinesom dogovorio o preuzimanju linije Ljubljana-Brisel.
Nacionalna služba za zapošljavanje raspisaće Pilot obuku za tržište rada na osnovu vaučera, što predstavlja novi sistem dokvalifikacije za nezaposlene bez završene srednje &scaron...
Projekat StartFON, namenjen svim studentima koji žele da se oprobaju u rešavanju studije slučaja za neke od najuspešnijih kompanija u regionu, biće održan 18. i 20. maja u Beogradu.StartFON je projekat Studentske Asocijacije Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, a sastoji se iz edukativnog i takmicarskog dela.Edukativni deo projekta će se održati 18. maja i obuhvata obuku koju će držati kompanija Poslovi Infostud o metodologiji rešavanja studije slučaja i veštinama prezentovanja i prodaje, kao i predavanje kompanije Kafeterija na temu "Program praksi za mlade".Tokom prvog dana StartFON-a, kompanije Delta DMD, Bambi, Knjaz Miloš i PepsiCo će zadati svoje studije slučaja učesnicima projekta, nakon čega oni imaju jedan dan da osmisle najbolje rešenje.Takmičarski deo projekta će se održati 20. maja i sastoji se iz prezentovanja rešenja takmičarskih timova, nakon čega sledi proglašenje pobedničkih timova.Pobednici takmičenja će imati priliku da osvoje vredne nagrade, praksu u nekoj od domaćih kompanija, ali i da steknu menadžerske veštine, navode organizatori.Prijave za učešće na StartFON-u su otvorene do 10. maja, a za učešće se možete prijaviti OVDE.
Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je Vlada Srbije podnela Narodnoj skupštini predviđa da se specijalizovane usluge za počinioce nasilja finansiraju iz republičkog budžeta, dok je za usluge za žrtve, koje podrazumevaju Sigurne kuće i Krizne centre za žrtve seksualnog nasilja, predviđeno samo finansiranje iz budžeta lokalnih samouprava, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra (AŽC).Ova organizacija ističe da je član koji se odnosi na finansiranje specijalizovanih usluga izmenjen nakon zaključivanje javne rasprave, pa da oni nemaju uvid u to kako je do ovakve izmene došlo.Autonomni ženski centar smatra da je neusvajanjem predloga teksta ovog člana onako kako je bio naveden u nacrtu Zakona učinjena ne samo velika šteta, već i direktna diskriminacija žrtava u odnosu na učinioce nasilja kao korisnika usluga.Nacrt je predviđao podelu odgovornosti i finansiranja između republičkog, pokrajinskog i budžeta lokalnih samouprava, što je jedino moguće za regionalne usluge, i uvažavao činjenicu da siromšane loklane samouprave koje se finansiraju iz namenskih transfera nisu u mogućnosti da finansiraju specijalizovane usluge za žrtve nasilja.Kako se zapatila osvetnička pornografija Ako je Vlada Republike Srbije odlučila da finansira specijalizovanu i veoma skupu uslugu za učinioce nasilja, koja nema garanciju za pozitivan ishod i bezbednost žrtava, onda je to mogla da učini samo pod istim uslovima kao i za specijalizovane usluge za žrtve nasilja, dodaje se u saopštenju AŽC.Ističu da u svetu gde postoje specijalizovane usluge za učionioce nasilja, te usluge uglavnom plaćaju sami učinioci, jer na taj način pokazuju stvarnu nameru da žele da promene svoje ponašanje i da preuzmu odgovornost za učinjenu štetu. U nekim kantonima u Švajcarskoj, učinioci nasilja snose ne samo trošak ovakvog psihoterapeutskog tretmana, već i trošak boravka žene i dece u Sigurnoj kući u situaciji kada je učinilac ostao da živi u zajedničkoj kući ili stanu.
Grad Beograd je raspisao javnu nabavku za kupovinu uniforme za komunalne milicajce, a procenjeno je da će one koštati 157 miliona dinara, odnosno oko 1,3 miliona evra.Uniforme za komunalne milicijace, koji su se tada zvali komunlani policijaci, bile su nabavljane prethodnih godina u nekoliko navrata, ali za višestruko manje svote novca. Tako su uniforme za komunalnu policiju u Beogradu 2015. godine koštale oko 15 miliona dinara, 2016. godine 7,8 miliona, a 2017. 26 miliona dinara.Broj komunlanih milicijaca tokom godina nije znatno varirao, pa ih je 2015. godine bilo 311, kako je tada objavio Istinomer, a danas ih ima 320, dok zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavljuje da će ih sledeće godine biti 600.Na pitanje zbog čega su sada uniforme desetinama puta skuplje, na pitanja Nove ekonomije niko iz gradske uprave nije odgovorio. Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobili Međutim, pre nedelju dana se oglasio upravo Goran Vesić koji je najavio ovu skupocenu nabavku. Tom prilikom je i istakao da “unapred zna da će Grad Beograd biti napadnut zato što nabavlja uniforme”, kao i da “želi da poručim da ćemo uvek ulagati u opremu za obične ljude koji rade za grad”, objavljeno je na stranici grada.“Naša Komunalna milicija će imati dobre automobile i dobre uniforme jer u njima provode čitav dan, ali i dobru opremu kako bi mogli da rade u korist građana.”Da gradski čelnici zaista znaju šta žele, pokazuju i podaci iz konkursne dokumentacije za nabavku uniforme.Naime, za komunalne milicijace se nabavljaju zimske rukavice od jagnjeće kože, ali i patike koje gotovo identično odgovaraju Adidas modelima obuće.Adidas ima karakterističan znak sa tri pruge, a u konkursnoj dokumentaciji se navodi da gornji deo cipele treba da ima “oblikovani poliuretan u obliku 3 pruge koji omogućava i podržava stabilnost stopala pri bočnim pokretima”.Plan je da se nabavi po 150 plitkih i dubokih cipela i 100 plitkih patika.Upoređivanjem ilustracija iz konkursne dokumentacije i fotografija sa sajtova prodavnica sportske opreme vidi se da se osim oblika i boje poklapaju i dizajn, pa čak i gumene oznake.Osim obuće, planirano je da se, između ostalog, nabave i letnje i zimske jake, košulje, polo majice, čarape, kačketi, opasači, aktivni donji veš i slično.Rok za podnošenje ponuda je 4. jun.
Preduzeće "Nanin recept s juga" jedno je od pet nagrađenih preduzeća na konkursu "Ja sam odvažna". Konkurs predstavlja zajednički projekat Fondacije Ana i Vlade Divac i kompanije IKEA Srbija na kojem je učestvovalo više od 140 preduzetnica iz Srbije. Vlasnica "Naninog recepta" Jelena Janković iz Vranja je pre šest godina pobedila rak i nakon toga odlučila da sa ćerkama Tanjom i Bojanom pokrene sopstveni biznis. Ideju je dobila tokom lečenja, kada je, između ostalog, promenila i način ishrane. Tada je kako objašnjava počela da kupuje namirnice proverenog kvaliteta, isključivo od malih proizvođača. Shvatila je da uopšte nije lako pronaći zdrave i kvalitetne prehrambene proizvode, što je bio glavni razlog da sa ćerkama pokrene proizvodnju zimnice, džemova i slatkog.Tako je pre više od četiri godine nastala zanatska radionica za preradu voća i povrća "Nanin recept s juga". Jelena i njene ćerke u proizvodnji koriste najbolje povrće i voće, koje nije tretirano hemijom, a proizvodi su bez konzervansa, veštačkih boja i zaslađivača. "Nanin recept" jedinstven je i po tome što su sve zaposlene radnice žene, a prednost u zapošljavanju imaju one iz ranjivih kategorija društva. Foto: Fondacija Ana i Vlade DivacVLADA SRBIJE: UKUPNO 170 MILIONA ZA INOVACIJE U PREDUZETNIŠTVU Jelena Janković, objašnajva da je pet preduzeća dobilo podsticaje za razvoj poslovanja u iznosu od tri miliona dinara."Ovaj projekat je značajan za nas male preduzetnike. Većina je teško preživela period pandemije ili su ugasili radnje i firme. Mi smo aplicirale za sredstva da bismo kupile mašinu za ceđenje sokova", kaže Jelena Janković. Ostale nagrađene firme su: Spelta Jevtić iz Bačkog Gradišta, Pekara Ključ iz Beograda, Slatka jesen iz Požege i Real Red Raspberry iz Bečeja. Fondacija Ana i Vlade Divac i IKEA Srbija najavili su da će nastaviti da podržavaju žensko preduzetništvo u Srbiji, objasnila je direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košel.
Brisel u velikoj meri drži ključeve spoljne politike Srbije: što je Evropska unija spremnija da sprovodi jasnu politiku proširenja, to će manje podsticati Beograd da svoje interese ostvaruje preko drugih velikih sila, smatra profesor Dragan Pavlićević, sa Međunarodnog Xi'an Jiaotong Univerziteta Liverpul.U svom autorskom tekstu za magazin Cord, Pavlićević navodi da bi Srbija morala da uskladi svoju politiku sa zvaničnim Briselom, jer ona kao država teži članstvu u Evropskoj uniji, ekonomski je orijentisana pretežno ka Evropi, a i Brisel je ključni posrednik u dijalogu između Beograda i Prištine.Iako je Srbija 2018. prihvatila takozvanu "Verodostojnu perspektivu proširenja" koja otvara izglede državama Zapadnog Balkana da pristupe Evropskoj uniji do 2025. godine, Brisel nastavlja da šalje mešovite signale o istinskoj spremnosti da realizuje tu viziju, ocenjuje Pavlićević:"Ta neizvesnost je rezultat zbivanja unutar same Unije, ali i nesigurnih koraka kojima Srbija sinhronizuje svoje propise i prakse sa evropskim. Brisel se pokazao i kao neefikasan posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, jer su pojedine odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine, koje su važne Srbiji, ostale mrtvo slovo na papiru", navodi Pavlićević.On dodaje da je Brisel time otvorio vrata vladi u Beogradu da svoje različite interese brani kroz odnose sa drugim važnim spoljnim igračima, umesto uz pomoć EU.Tvrdi da iz te perspektive treba posmatrati odnose Srbije sa Kinom i Rusijom, jer sve dok EU ne pokaže da je spremna i sposobna da zaštiti srpske interese na Kosovu, Srbija će tratžiti podršku te dve zemlje.Pavlićević smatra da na sličan način treba posmatrati i njen odnos sa SAD, naročito u vezi sa potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.Dodaje da osim jačanja svoje pozicije po pitanju Kosova, održavanjem prijateljskih odnosa sa Moskvom, Pekingom i Vašingtonom, Beograd u domaćoj javnosti želi da se prikaže kao cenjeni partner velikih sila.SUD U KINI NADLEŽAN ZA AUTO-PUT U CRNOJ GORI SARADNJA U OBLASTI EKONOMIJEEkonomska dimenzija odnosa sa Kinom pomaže Vladi Srbije da se pozicionira kao nosilac ekonomskog napretka, a to se pre svega ogleda u preuzimanju velikih državnih preduzeća poput Železare u Smederevu i RTB Bor, ali i infrastrukturnim projektima, navodi Pavlićević."U tom smislu i povratak SAD u region, kroz najavu infrastrukturnih investicija u Srbiji, može biti samo u interesu Beograda ukoliko Bajdenova administracija nastavi Trampovu politiku", dodaje se u tekstu.Prema Pavlićevićevim rečima, na spoljnu politiku Srbije uticaće razvoj odnosa EU i Kine."Ako ti odnosi nastave da se pogoršavaju uprkos nedavno potpisanom sporazumu o ekonomskoj saradnji, treba očekivati da Brisel pojača pritisak na Srbiju kako bi ona promenila svoju politiku prema Kini, a slično se može očekivati i od Vašingtona", ocenjuje profesor Pavlićević.
Iako još od početka zvaničnici najavaljuju novčanu pomoć koju bi trebalo da dobiju svi nezaposleni, iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za Novu ekonomiju kažu da još uvek ne znaju koliko će tačno osoba novac i dobiti, niti koliko će novca na to biti utrošeno.Svi koji su se 15. aprila nalazili na evidenciji NSZ trebalo bi da u junu dobiju po 60 evra, najavio je sredinom aprila direktor ove institucije Zoran Martinović.„Imaćemo oko 600.000 onih koji očekuju tu pomoć, to je ukupno oko 4,3 milijarde dinara“, kazao je Martinović.Međutim, deset dana nakon ove izjave, iz NSZ odgovaraju da se još uvek kompletiraju spiskovi lica koja će imati pravo da ostvare ovu vrstu pomoći i da još uvek nemaju konačni presek. “Ukupnim iznosom novčane pomoći biće obuhvaćena lica koja su bila prijavljena na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje na dan usvajanja Zaključka, odnosno 15.4.2021. godine i to: nezaposlena lica, uključujući korisnike novčane naknade za slučajn nezaposlenosti i lica uključena u mere aktivne politike zapošljavanja, lica koja imaju status privremene sprečenosit za rad, korisnici posbene novčane naknade i korisnici privremene naknade,” piše u pisanom odgovoru koji je Nova ekonomija dobila 29. aprila.Petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina Novac za isplatu jednokratne pomoći za nezaposlene obezbeđen je rebalansom republičkog budžeta i finansijskim planom NSZ.Istog dana kada je donela i Zaključak o isplati jednokratne pomoći, Vlada je predložila i izmene finansijskog plana NSZ kojim je predviđeno da se uz pomoć transfera Ministarstva finansija za ovu namenu izdvoji skoro 4,85 milijardi dinara. To je za oko 550 miliona više nego što je rekao direktor NSZ. Ukoliko se sav novac koji je trenutno opredeljen za jednokratnu pomoć uplatio nezaposlenima, to bi značilo da bi 60 evra dobilo 687 hiljada nezaposlenih.Ova brojka je više nego duplo veća od ukupnog broja nezaposlenih koje je prepoznala Anketa o radnoj snazi na kraju prethodne godine. Upravo zato, stručnjaci ukazuju da podaci sa evidencije NSZ nisu pouzdani kada je u pitanju broj nezaposlenih.“To nije neki indikator šta se dešava sa brojem nezaposlenih. Kada država najavi neku pomoć, odjednom nagrne veliki broj ljudi koji će samo da se prijave da su nezaposleni”, objašnjava Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Često se dešava da su u pitanju neaktivni građani, odnosno oni koji ni nemaju planove da traže posao, a u našoj državi je veliki udeo neaktivne populacije, ističe Žarković. Mladi ne znaju kako da se obrate službi za zapošljavanje “Kada bi država rekla da ukida neku privilegiju, recimo da možete da dobijete zdravstveno osiguranje kada ste registrovani u NSZ, odjednom bi pao broj registrovanih”, dodaje ona.Registrovanih nezaposlenih je na birou krajem marta bilo za 43.000 više nego što je to slučaj sa krajem decembra prošle godine. Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko smatra da je deo novoprijavljenih verovatno posledica krize, ali da sigurno ima i onih koji su se prijavili zbog naknade.Međutim, on ističe da je veoma teško precizno targetirati pomoć jer će uvek postojati “slepi putnici”.“Opet, to što su se oni javili zbog pomoći, možda je neki indikator da im pomoć više i treba neko i nekim drugim ljudima.”Dodaje da su se mnoge države, među kojima je i Japan, odlučile na univerzalne pomoć upravo zato što je bilo teško ispravno selektovati građane kojima je pomoć najpotrebnija. Ipak, Arandarenko da je trenutno sistem po kome Srbija dodeljuje pomoć zadovoljavajuć.“Ovaj sistem koji se sada uspostavio - da imate taj najširi krug gde svi dobijaju neki iznos od 60 evra, pa onda drugi krug u kome se još dodaje onima koji imaju veće faktote rizika, to nije tako loša politika.”Osim dodatne pomoći za nezaposlene, predsednik države i Vlada su najavili dodatnih 3.000 dinara za sve građane koji će do 31. maja primiti makar jednu dozu vakcine.Za vakcinisane građane još 3.000 dinara pomoći
Više od 30 najvećih evropskih banaka i kompanija za platni promet planira da osnuje sopstveni servis, koji bi mogao da konkuriše američkih finansijskih giganata, poput Vise, Mastercard, PayPal i Apple, prenosi Poslovni.hr.Financial Times (FT) navodi da su organizacije na kontinentu okupljene u Evropsku platnu inicijativu (EPI), sa sedištem u Briselu, koje su započele s radom pre devet meseci.Grupacija planira da do septembra napravi nacrt za sistem koji će se moći da se koristiti za plaćanje u fizičkim i internetskim transakcijama, plaćanje računa, kao i podizanje gotovine na bankomatima.Među bankama koje su deo te inicijative nalaze se Deutsche Banka, francuska BNP Paribas, italijanski UniCredita, španskog Santandera.Klijenti tih finansijskih institucija čine više od polovine svih transakcija platnim karticama u Evropi.Prema navodima FT-a, projekt ima podršku Evropske komisije i evropskih financijskih regulatora.Prva EPI-jeva aplikacija koja će omogućavati elektronsko plaćanje u realnom vremenu između potrošača mogla bi biti lansirana već početkom 2022. godine.Naredne aplikacije za plaćanje mogli bi uslediti u drugom polugodištu iste godine.
Značajna nalazišta zlata i povišeni sadržaji srebra pronađeni su 2018. godine tokom pripremnih radova na izgradnji Koridora 11, piše u Pravilniku o utvrđivanju Godišnjeg programa osnovnih geoloških istraživanja za 2021. godinu, prenosi Ekapija. Istraživanja ležišta dragocenih metala u Srbiji traju do 2024. godine, a pored Koridora 11 obavljaju se i na planinama Golija i Ozren.Na lokalitetu Munjino brdo, koji se nalazi na trasi koridora 11 između Preljine i Požege, dobijeni su sadržaji zlata od 5,74 ppm i srebra od 0,7 ppm, piše između ostalog u Pravilniku o utvrđivanju Godišnjeg programa osnovnih geoloških istraživanja za 2021. godinu koji je doneo ministar rudarstva i energetike krajem marta.Oznaka ppm (parts per million na engleskom jeziku), odnosi se na milioniti deo celine, a ruda zlata može da se ekonomično da se iskopa već sa 0,5 ppm, dok se rudama zlata niske klase smatraju one sa manje od 5 ppm zlata.Tokom 2019. godine, istraživanja su obavljena na delu Koridora 11, takođe između Preljine i Požege kod lokaliteta Prilipac, a nastavljena su istraživanja na lokalitetu Ivanovci kod Ljiga gde su potvrđeni povišeni sadržaji retkih metala: berilijuma, niobijuma, volframa, srebra i torijuma.Tokom 2020. godine, kako se navodi, najveći obim istraživanja bio je usmeren na terene između Preljine i Požege, takođe na Koridoru 11, na kojima se grade tuneli Laz i Munjino brdo. Na ulazu u tunel Munjino brdo u grafitičnim škriljcima i filitima registrovani povišeni sadržaji hroma i srebra, a na izlazu iz tunela registrovani su povišeni sadržaji hroma, mangana, srebra i kobalta.Istraživanja duž novih koridora u Srbiji vršena su i ranije, a u 2016. godini najveći obim osnovnih geoloških istraživanja obavljen je na koridorima 11 i 10. Na području Takovo–Preljina tada su otkrivene su "interesantne mineralizacije antimona, hroma, nikla i žive", dodaje se u Pravilniku.Geološka istraživanja su na području Takovo Preljina nastavljena su i 2017. godine, kao i na području izgradnje trase koridora 10, od Niša do Pirota. Tada su presečene dve metalogenetske zone: Ridanjsko-krepoljinska i Borska metalogenetska zona, u kojima su konstantovane kako se naglašava "vrlo interesantne mineralizacije bakra i zlata".Za 2021. godinu, zaključuje se u delu dokumenta koji beavi geološkim istraživanjima metala duž koridora, planiran je nastavak geoloških istraživanja na Koridoru 11, odnosno na deonici Preljina – Požega, ali i na putnom pravcu Ruma – Šabac – Loznica, kao i na svim drugim putnim pravcima čije trase prolaze kroz geološki interesantna područja.OTKRIVENO NAJVEĆE LEŽIŠTE ZLATA NA SVETU GOLIJA I OZREN LEŽE NA ZLATU?Srbija od 2018. godine plemenite metale traži i na planini Goliji u blizini Ivanjice, kao i na Ozrenu blizu Sokobanje. Rezultati tih istraživanja pokazali su, kako piše u istom Pravilniku, da se radi o vrlo perspektivnim terenima u smislu nalaženja najvrednijeg plemenitog metala.Na Goliji je te godine registrovano značajno povećanje zlata, a pretprošle godine, na širem prostoru Ozrena i Golije od oko 200 kvadratnih kilometara, ponovo su registrovani visoki sadržaji zlata koji nisu zabeleženi i u prethodnim istraživanjima.Istraživanja na tim planinama nastavljena su i tokom 2020. godine, a na tom području planirana su i tokom 2021. godine kao i na prodručju prema Zlataru i Priboju.Završetak istraživanja plemenitih metala u Srbiji, kako se dodaje, planira se 2024. godine.
-270x152.png.webp)
U godini u kojoj je BAT obeležio 18 godina uspešnog poslovanja u Srbiji sa ponosom možemo reći da smo, i tokom kriznog perioda, uspeli da sačuvamo sva radna mesta, bez korišćenja državne ...
Nacionalna banke Švajcarske 28. aprila 2021. godine objavila da će poslednjeg datuma tog meseca povući iz opticaja novčanice osme serije švajcarskog franka. Uzimajući u obzir kratak vremenski rok između objave i stupanja na snagu tog pravila, Narodna banka Srbije (NBS) je građanima omogućila da kod poslovnih banaka izvrše zamenu "švajcaraca" bez naknade.NBS će od banaka primati ove novčanice bez uobičajene naknade zaključno sa 31. majem 2021. godine.Na taj način, bankama i ovlašćenim menjačima će biti omogućeno da takođe bez naknade od građana primaju novčanice osme serije švajcarskog franka na devizne račune, otkupljuju ih ili vrše zamenu za novčanice devete serije švajcarskog franka."Napominjemo da nakon povlačenja iz opticaja novčanica osme serije švajcarskih franaka 30. aprila 2021. godine, banke u Srbiji mogu, ali nisu u obavezi da vrše zamenu/otkup istih", navodi se u saopštenju NBS.Građanima se preporučuje da polaganje na devizni račun, prodaju za dinare ili zamenu za devetu seriju novčanica švajcarskog franka obave što pre, ne čekajući krajnji rok a imajući u vidu da će bankama biti potrebno izvesno vreme za predaju novčanica osme serije NBS, što znači da će i banke i ovlašćeni menjači prestati da primaju ove novčanice i pre 31. maja 2021. godine.Nakon povlačenja iz opticaja, novčanice osme serije švajcarskog franka, kao i ranije povučene novčanice šeste serije, biće moguće zameniti bez vremenskog ograničenja na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu, kao i u agencijama koje se nalaze u većim gradovima Švajcarske.Novčanice povučene iz opticaja mogu se poslati i poštom na adresu centralne banke Švajcarske, a iznos koji predstavlja ukupnu nominalnu vrednost novčanica podnetih za zamenu uplaćivaće se na račun podnosioca.
Za one koji ne žele da prime vakcinu protiv korona virusa neće biti donošene "diskriminacione mere", ali da će se raditi na tome da se "nagrade ljude koji su pokazali odgovornost" i da je doneta odluka da se "dodatno finansira pomoć za ljude koji su se vakcinisali", najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prenosi Beta.Vučić je gostujući na televiziji Pink izjavio da će osim pomoći od 30 evra, odnosno 50 evra za penzionere, oni koji su vakcinisani dobiti još po 3.000 dinara."Svi drugi sa više od 16 godina koji su se vakcinisali ili će se vakcinisati do 31. maja dobiće dodatnih 3.000 dinara od države. Očekujem da će se do kraja maja dostići brojka od tri miliona (vakcinisanih)", kazao je Vučić.On je rekao da "plaćeno bolovanje zbog korone neće imati oni koji se ne vakcinišu".Vučić je naveo da će državnu pomoć sutra dobiti penzioneri, prekosutra korisnici socijalne pomoći a da od 13. maja ide isplata za sve ostale koji su se prijavili.On je rekao da se do sada za pomoć države prijavilo 3.150.000 gradjana, što je uz penzionere i primaoce socijalne pomoći kojih ima 1,9 miliona više od pet miliona ljudi.
Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj (NALED), Kragujevac je među najuspešnijim gradovima u Srbiji po izdavanju garđevinskih dozvola u 2020. godini, prenela je Radio-televizija Kragjevac (RTK). Prošle godine u Srbiji je podneto više od 116 hiljada zahteva za izdavanje građevinske dozvole, osam odsto više nego u 2019. godini.Do februara ove godine, kako se ističe u Srbiji je rešeno 98% zahteva za izdavanje građevinske dozvole, od čega 86% sa pozitivnim ishodom.Prema podacima NALED-a, na listi najuspešnijih gradova u izdavanju građevinskih dozvola za 2020. godinu su, pored Kragujevca, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Sombor i Šabac.U Kragujevcu je lane ukupno podnet 4171 zahtev za izdavanje građevinsih dozvola, po čemu je na četvrtom mestu u državi.U kragujevačkoj gradskoj upravi kažu da nastoje da tokom postupka "ispoštuju sve zakonske rokove" i da građevinska dozvola investitoru bude izdata u roku od pet dana od prispeća kompletne dokumentacije. Naglašavaju kako taj podatak smatraju kao potvrdu dobrog poslovnog ambijenta koji taj grad nastoji da izgradi i ponudi preduzetnicima i kompanijama.NIKAD VIŠE U DRŽAVNU SLUŽBU NALED-a navodi da pandemija nije zaustavila gradnju u Srbiji, kao i da o tome svedoči podatak da je 2020. godine podneto osam odsto više zahteva nego u 2019.U vezi sa brzinom izdavanje građevinskih dozvola NALED navodi da prosečni rokovi neznatno prevazilaze rokove koji su propisani zakonom. Dodaje se da isto tako ohrabruje činjenica da se prosečan rok rešavanja zahteva, u 2020, smanjio kod svih tipova dozvola u odnosu na 2019. godinu.Za izdavanje građevinske dozvole 2019. godine, kako se naglašava, bilo je neophodno devet dana, dok je u 2020. ista procedura skraćena na sedam radnih dana.
Rakija sa područja Srbije ima veliki potencijal ……………..., ali su joj neophodni …………..…., kaže za Novu ekonomiju prehrambeni tehnolog, dr Ivan Urošević iz Saveza proizvođača rakije Srbije.Prva i osnovna stvar koju treba rešiti je uređivanje tržišta odnosno primena zakona koji definišu promet alkoholnih pića, smatra Urošević."Još uvek je velika količina robe koja se mimo legalnih kanala prodaje uglavnom preko interneta, oglasa na crno. To je suštinski veliki problem, jer su ilegalni prodavci alkoholnih pića nelojalna konkurencija koju proizvođači ne mogu nikako da prevaziđu", ističe sagovornik Nove ekonomije.Ministarstvo poljoprivrede je krajem prošle godine raspisalo konkurs za dodoelu subvencija proizvođačima jakih alkoholnih pića. Proizvođači su mogli da konkurišu za sredstva kojima će pokriti prihvatljive investicije, troškove u izgradnji objekata, kupovini nove opreme, uređaja i mašina za proizvodnju, kao i opšte troškove za pripremu projekta i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta. Najviši ukupni iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini iznosi 15.500.000 dinara. Uslovima konkursa je propisano da se sredstva dodeljuju ta investicije i troškove, koji su realizovani u prethodnoj godini u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev.Ivan Urošević kaže da se za prošlogodišnje subvencije prijavilo 3 i po puta više zainteresovanih nego što je bilo sredstava. Zato smatra da takve akcije moraju da se nastave i da budu mnogo češće.„Subvencije, u smislu provraćaja novca za robu koju ste kupili, prilično kasne odnosno dosta se čekaju. Bilo bi značajno kada bi moglo da se, kao u nekim drugim granama, subvencije kreiraju tako da se dobije predračun. Što bi praktično značilo da bi ljudi mogli sa istim novcem mnogo više da investiraju nego ovako kada moraju da čekaju povraćaj, koji tek onda mogu da ulažu dalje“ kaže Urošević.Rakija je brend koji je autentičan i specifičan za Srbiju, a od rakija iz regiona se razlikuje pre svega po kvalitetu, objašnjava Urošević.„Voće koje se koristi kao sirovinska baza je mnogo kvalitetnije nego u zapadnim zemljama. Kod nas se isključivo prva ili druga klasa voća koristi za preradu. Drugo, dvokratna destilacija takođe ima veliki uticaj na sam kvalitet. Iz tog razloga, potrošači na Zapadu izuzetno cene srpske voćne rakije“ ističe jedan od naših vodećih konsultanata u proizvodnji tog pića.Da bi kvalitet došao do izražaja na većem tržištu, potrebna je mnogo bolja i agresivnija promocija rakije kao nacionalnog brenda, iza čega mora da stane pre svega država i državne institucije, smatra Ivan Urošević.„Rakija je u svetu vrlo malo poznata, a izvoz tog proizvoda u inostranstvo još nije značajan. Međutim, u zadnjih godinu-dve dana se intenzivirao izvoz srpskih rakija na američko tržište što je jako dobro jer je to ozbiljno i veliko tržište. Međutim, to tržište još ne prepoznaje rakiju kao kategoriju pića odnosno proizvod. Promocija bi otvorila vrata za izvoz i umanjila efekat nelojalnog tržišta o kome smo govorili. Omogućila bi proizvođačima da imaju dodatni finansijski zalet, a naravno i država bi imala priliv deviza, pa je to win-win kombinacija“ dodaje Urošević.Na pitanje koliko kandidatura srpske šljivovice za listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska može da doprinese njenom plasmanu na inostrana tržišta, naš sagovornik odgovara da to ne može ništa posebno da znači za šljivovicu, jer mi faktički štitimo našu tradiciju.„Međutim u celoj priči promocije šljivovice, u kasnijim fazama, kada budemo došli do zaštite geografske oznake srpskih rakija, to može da bude nešto što će pomoći, jer svaka zaštita na takvom nivou samo potvrđujem autentičnost rakije kao srpskog proizvoda. U tom smislu mislim da će se tek kasnije videti benefiti svega ovoga i mislim da je to dobra inicijativa svakako šta god da se uradi za rakiju ne može da bude loše po sam proizvod.
Kada se spoji znanje iz farmacije i ljubav prema dizajniranju nameštaja, nastaje brend "Hookl und Stool". Direktor i vlasnik ove domaće kompanije Aleksandar Ugrešić kaže da očekuje da će ponovno "oživljavanje" ugostiteljskog sektora biti prilika za renoviranje, a samim tim i za stolarsku industriju. Ipak, ono što ga brine jeste sve manji broj kvalitetnih mladih stolara.Prodajete i barske stolice i stolove, ali i ono što je više „kućni“ nameštaj – krevete, garniture i slično. Šta se više prodaje u poslednjih godinu dana?U prvom trenutku kada se pandemija pojavila, generalno je čak i porasla potražnja za nameštajem, zato što su ljudi bili zatvoreni u kućama. Bilo im je dosadno, pa je krenula priča „ajmo nešto u kući da renoviramo“, sređujemo. HoReCa program, za razliku od kućnog nameštaj za kojim je tražnja porasla, u pandemiji je malo pao zato što se većina radnji zatvorila, a većina ugostiteljskih objekata i restorana je i dan-danas zatvorena i taoci su cele ove situacije.Verujete da će se to promeniti?Očekujem da će u principu, nakon ove pandemije ili kada joj se nazre kraj, u stvari prioritet dobiti taj HoReCa segment hotela i restorana, zato što je ovo neki novi restart. Restorani, odnosno bilo koji tipovi ugostiteljskih objekata, ponovo će imati otvaranje i mislim da će za ta otvaranja biti sprovedena osvežavanja tih prostora i tu vidim šansu za ovaj tip nameštaja.Da li vam se čini da ćemo se vratiti na staro? Ići u restorane, hotele?Niko to ne možete da predvidi, ali generalno mislim da civilizacijski tok života ne može da stane. Sigurno će se vratiti u normalu u nekom trenutku. Ljudi su sada malo apatični, melanholični i generalno su se umorili od cele ove situacije. Kada je krenula korona, dosta ljudi je iz čiste dosade, jer nisu mogli da putuju, rešilo da sredi životne prostore. Da li su to kuće, stanovi u kojima žive ili vikendice u koje su bežali, ljudi su sređivali.Počeli su da više cene taj prostor u kome provode vreme.Jeste. Ja generalno nisam osetio u industriji nameštaja da smo imali neki ozbiljan pad. Bio je strah na početku i ja sam se jako uplašio, generalno šta će biti pre svega sa ljudima, sa kadrom koji radi, da li ćemo imati koronu u firmi jer mi imamo neke ugovorene poslove, imamo rokove, imamo strogi tajming oko toga od trenutka naručivanja do trenutka isporučivanja.Šta je bio najveći problem?Drvo nabavljamo iz Srbije, domaće, i u principu radimo sa orahom, hrastom, jasenom i tu nisam video problem, ali sam video potencijalni problem sa materijalima za tapaciranje koje nabavljamo iz Italije, Engleske… U jednom trenutku je potpuno stao kamionski transport na mesec dana, ali generalno ako ozbiljno planiraš da se baviš nekom proizvodnjom, moraš uvek da imaš neku vrstu rezerve bar za par meseci. Ja se inače dugo bavim proizvodnom delatnošću, pošto sam 25 godina bio u farmaciji i to je moj osnovni biznis, a ovo je nešto što je potpuno moja ljubav i moje delo.Da li ste imali problem da ispoštujete neki posao za tih mesec dana kada je stao transport?U tom vremenu krize to se zove viša sila i svi ljudi imaju razumevanju. Svi znamo da smo mi živi ljudi. U trenucima ovakvih situacija, koje stvarno nisu redovne, uopšte nije bilo problematično da se objasni bilo kom partneru da imamo probleme, kao što su i oni imali u svojim zemljama. Mi nismo toliko čini mi se pretrpeli, bar za sada. Ne znam kako će biti u perspektivi i koliko će ovo dugo trajati. Umnogome zavisi od vakcinacije i koliko će se ljudi brzo vakcinisati, jer smatram da je vakcinacija jedini izlaz iz ove situacije.Ceo intervju pročitajte u aprilskom broju Nove ekonomije.
Izgradnja dve linije beogradskog metroa zahteva ulaganja od šest miljardi evra, navodi se u predlogu zakona o metrou i železnici koji je usvojila Vlada Srbije."Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u svom planu rada planiralo otpočinjanje realizacije projekata do kraja 2021. godine, a čija vrednost je procenjena na oko 6 milijardi evra ulaganja u celokupan projekat", navodi se u obrazloženju zakona.Pre samo pola godine, u oktobru 2020., gradski menadžer Goran Vesić je rakao da će izgradnja metroa koštati 4,4 milijarde evra.Metro će graditi francuska kompanija Alstom i kineska kompanija Piwer China. Alstom će raditi elektromehaniku, vozove, vagone, šine, kompletno električno napajanje, odnosno opremu samog metroa, dok će građevinske radove obaviti kineska kompnija. Obe zemlje su, prema rečima Gorana Vesića, Srbiji dale kredite za ove radove. U obrazloženju zakona se ističe da se izgradnjom metroa doprinosi ubrzanom razvoju delova grada sa potencijalom za izgradnju velikog broja stambenih i poslovnih jedinica. Projektom je predviđena izgradnja dve metro linije i to: prva metro linija koja će povezivati Železnik i Mirijevo i druga metro linija koja će povezivati Mirijevo i Zemun.Predviđeno je da prva linija metroa bude završena do 2028. godine, dok je planirani rok završetka celog projekta predviđen do 2033. godine.Kako se navodi, zakon je potrebno doneti radi brže realizacije projekta, a to bi omogućilo i manje naknade bankama na neiskorišćena sredstva iz kredita. Metro od nigde u u nigdePodsećamo da je upravo činjenica da metro ide kroz nenaseljene delove grada izazvala najviše kritika stručne javnosti.Portal Beobild je ocenio da je plan za izgradnju beogradskog metroa jedan od najkontroverznijih u razvoju Beograda a planirane linije dovode u pitanje osnovne pretpostavke svakog metro sistema, piše stručni portal Beobuild.Naime, najveći problem je u prioritetnoj prvoj liniji, međutim ozbiljne nelogičnosti postoje na čitavom sistemu. Prva linija koja bi se gradila od Makiša do Ade Huje i kasnije Mirjeva na gotovo 50 odsto trase prolazi kroz neurbanizovana područja ili samo po obodima naselja male gustine. Ovaj portal kritikuje i plan trase Linije 1 kroz centar grada, jer su čak četiri metro stanice planirane za projekat „Beograd na vodi”, a samo dve u centru grada - stanica „Trg republike” i „Francuska”.Vlada je krajem 2019. donela lex specijalis kako bi ubrzala izgradnju važnih infrastrukturnih projekata kao što su metro i auto-putevi. Zakon predviđa da u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta Vlada može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor strateškog partnera.
Više od 20,8 miliona dinara, odnosno oko 177 hiljada evra, odobreno je Generalnom sekretarijatu Vlade, kako bi ih dao lokalnim samoupravama “radi trajnog rešavanja stambenog pitanja romskih porodica koje su živele na deponiji Vinča”.Opredeljen novac iz tekuće budžetske rezerve će se koristiti za neplanitane svrhe za koje nije utvrđena apropriacija, navodi se Rešenju koje je objavljeno u Službenom glasniku.Međutim, sudeći po ranijim izjavama zvaničnika ovi troškovi su planirani godinama unazad.Podsetimo, grad Beograd je još u septembru 2017. godine potpisao ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa japansko francuskim konzorcijumom "SUEZ Groupe - I-Environment Investments limited".Ove dve kompanije su osnovale firmu “Beo čišta energija” sa sedištem u Beogradu koja je od tada zadužena za saniranje postojeće deponije i izgradnju novih postrojenja.Pre tri godine, Tanjug je preneo izjavu tadašnjeg gradskog menadžera Gorana Vesića da će “Beo čista energija” zbrinuti sve romske porodice koje žive i rade na deponiji i to “po svim standardima EU”.Direktor ove kompanije Vladimir Milovanović je tada rekao da i da je Grad Beograd angažovao IFC, stručnog konsultanta Svetske banke, te da je napravljena posebna studija za iseljavanje 14 romskih porodica, koliko je Grad, ističe, utvrdio da je naseljeno na deponiji "Vinča".Ova firma je 2018. godine objavila i dokument o proceni uticaja na životnu sredninu i socijalna pitanja koji se tiče deponije “Vinča”, a u kome je navedeno da bi grad Beograd trebalo da sprovede Akcioni plan za raseljavanje koji se odnosi na raseljavanje porodica koje žive u neformalnim naseljima na deponiji.Rešenjima o upotrebi budžetskih rezervi namenjeno je takođe izdvajanje u iznosu od 83,3 miliona dinara radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za isplatu bespovratne pomoći kulturnim radnicima, kao i 26 miliona dinara na ime dotacije Pravoslavnoj eparhiji Vranjskoj, za sanaciju vodovoda i obeležavanje 950 godina Manastria Prepodobnog Prohora Pčinjskog.
Vlada Srbije preuzela je osnivačka prava nad Muzejom na otvorenom „Staro seloˮ Sirogojno od opštine Čajetina.Ova odluka je u skladu sa odlukom Opština Čajetina od 1.aprila 2021. a tiče se odricanja osnivačkih prava nad Muzejom u korist Republike Srbije.Naziv i sedište Muzeja ostaju nepromenjeni.Zlatibor između urbanističkog haosa i održivog razvoja Muzej nastavlja da obavlja delatnost u oblasti kulture za koju je osnovan, kao i druge delatnosti utvrđene Statutom Muzeja, s tim što se značaj poslova koje Muzej obavlja, a kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana i zadovoljenje njihovih potreba, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti kulture, proširuje na Republiku Srbiju.Kauboji i indijanci stigli na Zlatibor (VIDEO) Sredstva za finansiranje Muzeja, za namene utvrđene zakonom, obezbeđuju se iz budžeta Srbije, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom.ZZZlatibor dobija postrojenje za preradu otpadnih voda
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
