Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) navodi da je Vlada Srbije uredbom propisala da vrednosti PM10 smeju biti prekoračene najviše 35 dana u jednoj kalendarskoj godini. Ta ekološka ...
Više od polovine novca dodeljenog na gradskom konkursu za sufinansiranje medija za 2021. godinu Beograd je dodelio Studiju B i firmama povezanim sa ovom kućom, prenosi Pištaljka.Ove godine, grad Beograd je za sufinansiranje medijskih projekata rasporedio 80.645.000 dinara, od čega je direktno Studiju B pripalo 17.720.000 dinara.Još 23.580.000 dinara dobilo je šest privatnih produkcija za koje je Pištaljka ranije dokazala da su povezane sa Studiom B. U pitanju su „Brender”, „Zofin”, „Irik”, „Video calibration”, „VI production” i udruženje „Humani tim”.Studio B je, zajedno sa povezanim firmama, u proteklih šest godina na gradskim konkursima dobio ukupno 215.175.000 dinara.Kako je Pištaljka ranije izveštavala, neke od povezanih firmi sa Studiom B osnivane su neposredno pre, a neke čak i po raspisivanju medijskih konkursa na kojima su dobijale novac, a u svojim budžetima, kao što je to bio slučaj 2016. godine, čak su navodile da će dodeljeni novac trošiti na plaćanja ovoj medijskoj kući.Među dobitnicima se nalaze uglavnom mediji koji su i ranijih godina dobijali sredstva, a najveće iznose i ove godine dobili su tabloidi bliski vlasti. Osim lista Alo, Beograđani će sufinansirati i dva projekta Informera koji je preko firme „Insajder tim“ i firme-ćerke „Info IT medija“ na konkursu dobio 5.500.000 dinara. Medijska kuća „Adrija medija grup“, izdavač novina Kurir, ali i brojnih drugih izdanja i njena firma „Adria medija magazin“ dobile su za jedan projekat 1.998.000, a za drugi 2.502.000, ukupno 4.500.000 dinara.Projekat televizije Hepi „Posle ručka u Beogradu” podržan je sa 2.500.000 dinara, a sportska televizija SOS kanal plus dobila je 3.900.000 dinara za projekat „Jesam dete, ali sam šampion”. Vlasnik televizije SOS kanal plus je Radoica Milosavljević, Kruševljanin koji je postao interesantan za javnost kada je u procesu privatizacije kupio više lokalnih medija. U njegovom vlasništvu se nalaze se Radio televizija Kruševac, televizije Pirot, Bačka Palanka, Brus, Pančevo, Požega, Leskovac, televizija Caribrod iz Dimitrovgrada, kanal M iz Paraćina i TV Cink iz Novog Kneževca. Istraživački portal CINS pisao je da je Milosavljević jedan od 27 članova konzorcijuma koji je Srpskoj naprednoj stranci poklonio prostorije na Novom Beogradu u zgradi Starog Merkatora.Među skupim projektima koje će grad novčano pomoći je i „Beograd grad istoka i zapada” Glasa nacije. Za ovaj projekat grad je dodelio 3.000.000 dinara. Pištaljka je ranije objavila da je vlasnik firme „Glas nacije“ Milovan Jokanović nepoznat javnosti, ali da je firma osnovana u aprilu 2018. godine i da je registracionu prijavu za tu firmu podneo je advokat Igor Isailović, koji je ranije bio zastupnik Siniše Malog a sa predsednicom Vlade Anom Brnabić bio suvlasnik firme „Energy & Innovation“, koja je sada u likvidaciji.
Preduzeće FMO Ekonom iz Ušća kod Kraljeva kupilo je Matarušku i Bogutovačku banju za 1,84 miliona evra. Novi vlasnik koji se jedini prijavio za licitaciju bavi se proizvodnjom metalnih ormara i kancelarijskog nameštaja.Tri hotela, tri vile, tri restorana, dva depadansa, kao i objekti starih i novih kupatila, kao i sva pokretna imovina privrednog društva Mataruška i Bogutovačka banja DOO prodati su iz stečaja za 216.556.433,50.Reč je o hotelima Termal i Žiča u Mataruškoj banji i Mineral u Bogutovačkoj banji.Termal je najveći hotel, prostire se na 6.303 kvadrata, Mineral ima 3.045 kvadrata, dok u hotelu Žiča banji pripada treći sprat objekta površine od 400 kvadrata. Tri vile u Mataruškoj banji su površine nešto veće od hiljadu kvadrata.Detalji o pravu korišćenja izvorišta i termalne vode nisu bili navedeni u javnom oglasu za prodaju ovih banja.Međutim, prema odgovoru koji je portal N1 dobio od Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) posle objave oglasa, a pre prodaje, kupac bi trebalo da "nasledi" sva prava korišćenja koje ima privredno društvo koje upravlja banjama."Obaveštavamo vas da stečajni dužnik koristi, u skladu sa zakonom, izvorišta vode kako u Mataruškoj Banji, tako i u Bogutovačkoj Banji. Budući da je predmet prodaje stečajni dužnik kao pravno lice budući kupac će steći i sva dosadašnja imovinska prava i prava korišćenja pravnog lica, u skladu sa zakonom", navodi se u pisanom odgovoru ALSU za N1.
Ekonomska saradnja Srbije i SAD u proteklom periodu bila je, pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije za specijalnu ediciju Srbija i SAD 20 godina kasnije. Kada je reč o trgovini, uprkos pandemiji, srpski izvozni učinak na američkom tržištu protekle godine povećan je za gotovo 22 odsto – na 370 miliona dolara, deficit je, usled rasta izvoza i pada uvoza za petinu, smanjen za čak 175 miliona dolara na 73 miliona dolara, a ukupna robna razmena bila je manja samo pet odsto.Privredna komora je takođe aktivno učestvovala u aktivnostima vezanim za Vašingtonski sporazum potpisan prošle godine koji uključuje niz ekonomskih projekata.PKS je bila uključena u zaključivanje Vašingtonskog sporazuma. Kakve bi koristi za privredu Srbije mogla imati primena ovog sporazuma? Vašingtonski sporazum nije važan samo za srpsku privredu, već i za ekonomiju celog regiona. Privrednici su podržali sporazum jer će im doneti povoljnije kredite, podršku planiranim investicijama, bolju infrastrukturu, olakšati poslovanje, omogućiti da zarade novac, zaposle ljude, održe svoj biznis. Zajednički tim Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova doprineće efikasnijoj realizaciji projekata kako bi kompanije što pre osetile konkretne koristi. Ukidanje prištinskih taksa, a potom i potpisani sporazum već su ohrabrili kompanije, naše članice, da više sarađuju i više međusobno trguju. Ukupan promet robe, od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma do 31. decembra povećan je 3,4 puta u odnosu na isti period 2019, kada su takse bile na snazi, i vratio se, čak i za procenat-dva nadmašio, nivo trgovine postignute u poslednja četiri meseca 2018. Projekti predviđeni Vašingtonskim sporazumom olakšaće i realizaciju „mini Šengena“, zone zajedničkog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, kojoj se, po odredbama ovog sporazuma, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pridružila i Priština.Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD: Prednost Srbije mladi i obrazovani radnici Kako vidite potencijale koje donosi otvaranje DFC kancelarije u Srbiji? Otvaranjem beogradske kancelarije iz koje će DFC pokrivati ceo region i nedavnim potpisivanjem međudržavnog sporazuma Srbije i SAD o podsticanju investicija, stvoreni su uslovi da se saradnja dodatno intenzivira i da DFC sa partnerima u punoj meri realizuje predviđenu finansijsku podršku srpskim i drugim zapadnobalkanskim kompanijama - mikro, malim i srednjim preduzećima, velikim investicionim projektima privatnog sektora i razvoju infrastrukture. To će, uz direktnu komunikaciju sa privredom, verujem, ubrzati planiranu podršku i realizaciju konkretnih projekata, ali i omogućiti korišćenje i drugih finansijskih instrumenata za kojima se ukaže potreba na terenu.Na koji način će mala i srednja preduzeća imati koristi od ove saradnje?Prva sredstva iz DFC programa podrške američke razvojne banke upravo su namenjena kreditiranju mikro, malih i srednjih preduzeća. Garancije iz fonda, vrednog više od milijardu dolara, umanjiće rizik komercijalnih banaka da investiraju u ovaj sektor i tako firmama omogućiti bolji pristup finansiranju, odnosno jeftinije bankarske kredite.Krediti, uz garancije iz DFC programa, koji bi, kako je najavljeno, trebalo da privredi budu na raspolaganju sredinom godine, biće povoljniji i od onih koje banke sada odobravaju uz budžetske garancije. Razmatra se, recimo, mogućnost da se dodeljuju na dvostruko duži rok od kredita po domaćoj garantnoj šemi koje su privrednici dobijali na pet godina, odnosno na tri godine otplate uz 24 meseca grejs perioda. Da li ima potencijala da se proširi ekonomska saradnja Srbije i SAD, da se poveća izvoz u SAD, privuče više investitora?Ekonomska saradnja dve zemlje u proteklom periodu bila je, pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji i njihovog doprinosa povećanju proizvodnje, izvoza, otvaranju novih radnih mesta. Vašingtonski sporazum i otvaranje regionalne kancelarije DFC u Beogradu, dobra su poruka američkoj biznis zajednici da su Srbija i region mesto vredno njihovih ulaganja i osnova da bolje iskoristimo potencijal za jačanje bilateralnih investicionih i trgovinskih veza. Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Kada je reč o trgovini, uprkos pandemiji, srpski izvozni učinak na američkom tržištu protekle godine povećan je za gotovo 22 odsto – na 370 miliona dolara, deficit je, usled rasta izvoza i pada uvoza za petinu, smanjen za čak 175 miliona dolara na 73 miliona dolara, a ukupna robna razmena bila je manja samo pet odsto. Kapacitet za povećanje izvoza u SAD i ukupne robne razmene koja je u 2019, uoči pandemije dostigla dosadašnji maksimum od 854 miliona dolara i jačanje saradnje imaju poljoprivredno-prehrambeni sektor, metalska (auto-delovi i metaloprerada), tekstilna i industrija nameštaja i namenska industrija, koja je u prethodnom periodu beležila značajan izvoz lovačke i sportske municije. Očekujemo da Kongres i predsednik SAD produže odluku o preferencijalnom trgovinskom statusu Srbije, koja je istekla krajem decembra. GSP program je u obostranom interesu, a našim privrednicima omogućava da više od 3.500, uglavnom industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, izvoze u Ameriku bez carina ili uz minimalne carine. U ukupnoj razmeni između dve zemlje sve veći značaj dobija razmena usluga, koja je uoči pandemije dostigla 910 miliona dolara, a prošle godine je, uz rast srpskog izvoza, za 11 meseci iznosila 860 miliona dolara. Za razliku od robne razmene, opterećene deficitom, u razmeni usluga Srbija sa izvozom vrednim 697 miliona dolara, beleži suficit od 534 miliona koji premašuje vrednost robe izvezene u Ameriku. Poseban potencijal za dalje uvećanje razmene usluga ima brzorastući srpski IKT sektor, koji svetski i američki mediji nazivaju Silicijumskom dolinom Zapadnog Balkana i čije inovativne proizvode već koriste američke kompanije i institucije. Za nas je to posebno važno kada se zna da Amerika drži trećinu svetskog tržišta IT usluga, među najinovativnijim je zemljama sveta i sedište je najvećih multinacionalnih tehnoloških kompanija, od kojih mnoge već ovde posluju.Da li očekujete da bi se mogao vratiti priliv stranih direktnih investicija nakon završetka pandemije ili već u 2021. godini na pretkrizni nivo?Korona virus ni protekle godine nije zaustavio ni domaće, javne i privatne, ni strane investicije. Srbija je imala značajno manji procentualni pad stranih ulaganja i od regionalnog i od svetskog proseka, uspeli smo da i u godini pandemije privučemo više od 60 odsto svih stranih ulaganja na Zapadnom Balkanu, i nije nerealno očekivati da ove godine dostignemo, čak i premašimo, nivo iz 2019. Prema podacima Razvojne agencije Srbije u 2019. i 2020. zaključeno je više od 70 ugovora o investicijama koje su prošle godine realizovane, planiranom dinamikom, neke već i završene, a država pregovara o oko 50 novih investicionih projekata sa potencijalnim ulagačima – od američkih i kanadskih, preko nemačkih i kompanija iz drugih evropskih zemalja do japanskih i kineskih. I domaće kompanije, uprkos svemu što nas je zadesilo u prethodnoj godini i trenutnoj neizvesnosti, ne odustaju od investicija. U poslednjem redovnom kvartalnom istraživanju koje sprovodi Privredna komora 70 odsto ispitanika izjasnilo se da planira veći ili nepromenjen obim investicija. Srbija sve više postaje jedan od vodećih evropskih habova za visokotehnološke kompanijeKoje privredne oblasti vidite kao najatraktivnije za strane investitore?Kao industrije sa najvećim razvojnim i izvoznim potencijalom u koje ćemo usmeravati buduće investicije, vidimo prehrambenu industriju (food for future), proizvodnju tehnološki naprednih mašina i uređaja, uključujući automobilsku industriju, informacione i komunikacione tehnologije i kreativne industrije, poput filmske.Srbija sve više postaje jedan od vodećih evropskih habova za visokotehnološke kompanije. Za privlačenje visokotehnoloških kompanija koje se sve češće odlučuju da osim fabrika u Srbiji otvaraju i svoje istraživačko-razvojne centre, osim lakoće pokretanja biznisa, uređenog regulatornog okvira i strateškog opredeljenja ka razvoju i primeni veštačke inteligencije, imamo dva ključna aduta – ljude i paket poreskih podsticaja za ulaganje u istraživanje, razvoj i inovacije Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.
Nakon sprovedene ankete utvrđeno je da je 65,78% ispitanika podstaknuto je da promeni oblik poslovanja zbog testa samostalnosti uvedenog prošle godine, saopštila je Digitalna zajednica. Zaključak ankete je da su se poreske obaveze ispitanika i pored olakšica povećale za 2,4 puta u odnosu na vreme kada su poslovali kao preduzetnici. Cilj istraživanja bio je da se vidi kako je test samostalnosti uticao na digitalne radnike koji su poslovali kao preduzetnici.Na anketu je odgovorilo 374 ispitanika koji rade u oblasti programiranja, softverskog inženjerstva, dizajna, projektnog menadžmenta, prodaje, marketinga, ljudskih resursa i administracije, edukacije, kao i u drugim delatnostima.Većina ispitanika, kako se dodaje, posluje sa inostranim klijentima, 71,4% njih, dok ostatak posluje sa domaćim klijentima, a 3,2% kombinuje domaće i strane klijente. Ispitanici su u komentarima davali do znanja da su nesigurni u sam proces kontrole testa samostalnosti. Napominju da su se većinski odlučili da promene oblik poslovanja zbpog potencijalnog rizika da ne prođu test samostalnosti. Dodaju da je to bio razlog zbog kog su preduzetničke agencije stavili u stanje mirovanja, dok ne vide šta će se desiti sa olakšicama i izmenama zakona. Polovina ispitanika je rekla da su zaposleni ili su osnovali DOO društva, kao i da posluju sa inostranim klijentima. Nakon donošenja testa samostalnosti, 30,5% od ukupnog broja ispitanika odlučilo je da nastave da posluju kao preduzetnici.Struktura ispitanika, kako se objašnjava je sledeća:- 29,7% njih posluje kao DOO društvo;- 30,5% posluju kao preduzetnici;- 32,1% čine zaposleni kod poslodavca. Manji procenat ispitanika je kako se dodaje kombinovao zaposlenje sa preduzetništvom, dok su ostali prestali da rade.PAUŠALCI UGLAVNOM OTIŠLI U DOO NAKON TESTA SAMOSTALNOSTI KOLIKA JE ULOGA OLAKŠICA?Digitalna zajednica napominje da je 65,78% ispitanika reklo da je promenilo svoj vid angažovanja, pa je stoga upitno koliko su olakšice za kvalifikovane novozaposlene bile podsticajne za promenu načina angažovanja. Podatak da 54,55% ispitanika ima olakšice, kako se naglašava, govori o tome da su se oni koji su imali prava na olakšice većinski upustili u promenu oblika poslovanja. Od ukupnog broja ispitanika 70,3% njih nisu registrovali DOO, dok samo 28,67% ispitanika koji su registrovali DOO društvo smatra da olakšice nisu bile podsticajne.Čak 56,68% ispitanika reklo je da im je zbog testa samostalnosti smanjen neto prihod. To kako se navodi znači da 86,17% ispitanika koji su promenili način poslovanja trenutno posluje sa većim troškovima.Ostatak ispitanika 43,32% njih je odgovorilo da test samostalnosti nije uticao na iznos prihoda, dok mnogi i nisu promenili način angažovanja, oko 34,22% ispitanika. Ostalih 9,1% povećalo je cenu rada ili su se snalazili tako što su tražili posao u firmama gde je plata veća.Budući da su se poreske obaveze ispitanika povećale 2,4 puta, 52,5% ispitanika od njih 204 koliko je uzelo olakšice smatra da bi njihova konkurentnost na svetskom tržištu bila u problemu ukoliko bi morali da posluju bez olakšica, a svega 7,8%smatra suprotno. Značajan procenat ispitanika 55,4% njih koji već koriste olakšice smatra da one treba da se produže i oni ocenjuju da je DOO prelazno rešenje.(VIDEO) KO PLAĆA POREZ AKO NE PROĐETE TEST SAMOSTALNOSTI PREDLOZI ISPITANIKA ZA BOLJE POSLOVANJEDosta učesnika ankte kako se naglašava reklo je da bi im pomoglo rešenje takozvano "one man doo", da im se prilagodi test samostalnosti, kao i da se produže olakšice.Opravdanje za produženje olakšica za tri ili više godina ispitanici objašnjavaju mogućnosšću da s ena taj način privuku velike IT kompanije u Srbiju. Ipak, napominju i da ih treba dati onima koji do sada nisu bili u prilici da ih koriste.Oko 16,2% od ukupnog broja ispitanika koji koriste olakšice planira da nastavi poslovanje kao DOO društvo i nakon isteka olakšica. Spremnost da preuzmu rizik zbog testa samostalnosti i nakon isteka olakšica ponovo posluju kao preduzetnici pokazalo je 15,2% ispitanika, dok 22,5% kaže da još nije sigurno kako će nastaviti.Odlazak iz Srbije kao rešenje vidi 9,8% ispitanika koji koriste olakšice, ukoliko se situacija ne promeni. Iako je na početku ankete 32,09% ispitanika reklo da su zaposleni, svega 33,6 njih nakon isteka olakšica planira da nastavi tako da posluje.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, navodi se u saopštenju. Izvršni odbor je dodao da su ...
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je doneo rešenje na osnovu kojeg će Opština Zvezdara moći da izradi tehničku dokumentaciju i izvede radove na uređenju Mirijevskog potoka, preneo je Beoinfo. Mirijevski potok de skoro celim svojim tokom postao stecište otpadnih voda.Radovi će se, kako se navodi obaviti od zacevljenog dela potoka u Ulici Matice srpske, uzvodno u dužini od 285 metara, do Ulice Marije Crnobori 9 u naselju Mirijevo.U ovom momentu zacevljavanje dela Mirijevskog potoka predstavlja tehničko rešenje kojim se uklanjaju neprijatni mirisi, koji su posebno izraženi tokom leta, istakao je Radojičić. On je dodao da izradu projektno-tehničke dokumentacije obezbeđuje i finansira Opština Zvezdara, dok će izvođenje radova finansirati Grad Beograd.Realizacija projekta očekuje se, kako je precizirao, do sredine avgusta, njegova vrednost je oko 73 miliona dinara.Radove će izvoditi Javno vodoprivredno preduzeće Beogradvode, naveo je Radojičić.Nova ekonomija je već pisala o zagađenju Mirijevskog potoka blizu njegovog ušta u rukavac reke Dunav.Geolog Branislav Božović tada je oblasnio da je taj potok zapravo pretvoren u odvod otpadnih voda jer na tom području duž Mirijevskog bulevara nije izgrađena kanalizacija.
Nakon Beograda, Kragujevca i Čačka, britanska softverska kompanija Endava otvorila je svoj četvrti razvojni centar u Novom Sadu, navodi se u saopštenju.Trenutno je otvoreno više radnih mesta za svaku od 20 različitih pozicija, kako u vojvođanskoj prestonici, tako i na ostalim lokacijama širom zemlje.Rast zapošljavanja nastavljen je i tokom pandemije, pa otuda i potreba za širenjem biznisa na nove lokacije u zemlji, ali i u regionu. "U Srbiji poslujemo već šest godina i za to vreme smo se uverili u kvalitet kadrova i važnost ulaganja u stručnjake u ovoj zemlji. Ovo je četvrta lokacija koju otvaramo i to ne znači da ćemo ovde stati", rekao je Remi Savu, generalni menadžer kompanje Endava u Srbiji i dodao:On je naveo da je za devet meseci od kupovine domaćeg Comtrade Digital Services i hrvatskog Five-a Endava značajno uvećala svoj tim koji u svetu broji blizu 7.500 zaposlenih, kao i da je proširila poslovanje na čak 12 lokacija u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Novi razvojni centar pružiće mnogo mogućnosti lokalnim inženjerima, jer će zapošljavati programere i IT stručnjake svih profila."Radimo sa klijentima iz oblasti finansija, osiguranja, telekomunikacija, medija, tehnologija i maloprodaje. To nam daje priliku da koristimo brojne tehnologije, pa smo samim tim u mogućnosti da ponudimo šansu za razvoj velikom broju stručnjaka iz različitih oblasti. Već imamo ljude koji rade u Novom Sadu i činjenica da sada imamo i predstavništvo u ovom gradu učiniće da im budemo i fizički bliži. S druge strane, nova lokacija pomoći će nam da istražimo lokalne prilike i potencijale i odgovorimo na specifičnosti tržišta", kazao je Vladimir Sivački, Head of Development u Endavi Srbija.Sa strategijom zapošljavanja usmerenom, ne samo na prestonicu, već i na manje gradove koji su veliki univerzitetski centri, Endava je u poslednjih godinu dana na svim lokacijama u Srbiji beležila rast broja IT stručnjaka različitih senioriteta i ta tendencija se nastavlja.Trenutno su otvorena radna mesta za 20 različitih profila iz oblasti softverskog inženjerstva – Java, C++, Frontend, Mobile development, DevOps, Test i Data inženjerstvo, business analiza, project menadžment i drugi.Većina zaposlenih radi od kuće, a sve aktivnosti u vezi sa regrutovanjem, procesom uvođenja novozaposlenih u posao i obukom se odvijaju isključivo online.
Danas je otvoren jubilarni McDonald’s restoran u Beogradu, dvadeseti po redu, a trideset prvi u Srbiji. Drive McDonald’s restoran otvoren je u okviru benzinske stanice Petrol na Adi Ciganliji.&nb...
Digitalni zeleni sertifikat predstavlja objedinjenu potvrdu kojom se dokazuje da li je neko primio vakcinu protiv COVID-19, kao i da li se testirao na zaraznu bolest SARS-CoV-2, navodi se na portalu eUprave.Napominje se da Digitalni zeleni sertifikat predstavlja potvrdu koja je elektronski pečatirana i kao takva ne može da bude falsifikovana niti zloupotrebljena.Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka, poput imena, prezimena, matičnog broja, pola, broj pasoša, sadrži i podatke o tome da li je neko vakcinisan. U njemu se nalaze i podaci o broju primljenih doza, kao i datum kada je primljena prva i druga doza.Prijava za dobijanje Digitalnog zelenog sertifikata moguća je OVDE.Digitalni zeleni sertifikat takođe sadrži i rezultate sledećih testova:- PCR test (SARS-CoV-2 RT real-time PCR);- Antigenski test (SARS-CoV-2 Ag-RTD Antigen Rapid Detection Test);- Serološki test (SARS-CoV-2 RBD S-Protein Immunoglobulin G (IgG) Test).Da bi neko dobio Digitalni zeleni sertifikat, potrebno je da bude registrovan i prijavljen kao korisnik Portala eUprava.Nakon prijave na portal na internet stranici pokazaće se zeleno dugme Pokreni uslugu. Potrebno je da kliknete taster Pokreni uslugu, proverite svoje podatke, potvrdite imejl adresu i za par minuta stiže sertifikat na imejl koji je naveden.Ukoliko nemate registrovan nalog na Portalu eUprava, uputstvo je dostupno OVDE.Uputstvo kako da se prijavite korisničkim imenom i lozinkom dostupno je OVDE.VAKCINACIJA OMOGUĆENA I U DRAKULINOM ZAMKU Očitavanjem QR koda na Digitalnom zelenom sertifikatu dobijaju se sledeći statusi:- za vakcinaciju zelena boja ukoliko su primljene prva i druga doza vakcine, odnosno prva doza kod vakcine AstraZeneka;- za rezultate PCR i antigenskog testa zelena boja ukoliko su ovi testovi urađeni u poslednja 72 sata i ukoliko su negativni;- za rezultat serološkog testa zelena boja ukoliko je urađen u poslednjih 6 meseci (za nevakcinisane osobe), odnosno 2 meseca (za vakcinisane osobe) i ukoliko je IgG parametar pozitivan.Digitalnog zelenog sertifikata je besplatno, a on može da se odštampa ili može da bude sačuvan u formi elektronskog ili mobilnog dokumenta.Svaki registrovan korisnik Portala eUprava isključivo za sebe može da dobije Digitalni zeleni sertifikat.Ukoliko neko od članova porodice nekog korisnika želi da dobije Digitalni zeleni sertifikat, neophodno je da se samostalno registruje na Portalu eUprava i pokrene tu uslugu.Za sva pitnaja i nedoumice, korisnici portala eUprava mogu da se obrate na elektronsku adresu office@ite.gov.rs.
Prema podacima Narodne banke Srbije o godišnjim rezultatima sektora osiguranja u 2020. godini, Wiener Städtische osiguranje je potvrdilo 3. mesto na tržištu osiguranja, ostvarivši ukupan premijski prihod od 13.247.019.000 dinara, odnosno 12,05% tržišnog učešća. I tokom naročito teške krize, prouzrokovane pandemijom virusa COVID-19, koja je u 2020. godini ostavila ozbiljne posledice na poslovanje brojnih sektora u privredi i negativno uticala na finansijske rezultate, kompanija Wiener Städtische osiguranje uspela je, zahvaljujući svojoj stabilnoj infrastrukturi i pravovremenim strateškim odlukama, da se izbori sa svim izazovima u poslovanju i da omogući nesmetanu uslugu svojim klijentima. „Na sreću, tržište osiguranja u Srbiji je pokazalo otpornost, prilagodljivost, ali i dovoljan nivo diversifikacije, što nam je pomoglo da apsorbujemo pad rezultata u nekim segmentima, a da se to drastično ne odrazi na opšti rezultat. I pored svih prepreka i nepoznanica, u 2020. godini ostvarili smo ukupnu premiju od 13.25 milijardi RSD. To čini rast od 5,2% što je dvostruko više od ukupnog rasta premije osiguranja u Srbiji od 2,3%. Dalje, to je stabilan rast jer se u njemu ogledaju i rast premije neživotnih osiguranja (2,6%) koji je značajno viši od rasta neživotnih osiguranja na tržištu (1,7%) ali i rast premije životnog osiguranja (8,9%) dvostruko viši od rasta tog segmenta tržišta (4,4%)“, ističe Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora, Wiener Städtische osiguranja.Ovim je Wiener Städtische osiguranje potvrdilo stabilnu drugu poziciju na tržištu životnog osiguranja i tržišno učešće od 21.72%, što je rast u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je zabeleženo tržišno učešće od 20,82%.U neživotnim osiguranjima, Wiener Städtische osiguranje ostvaruje tržišno učešće od 9,03% sa blagim rastom u odnosu na 2019. godinu.„Želeo bih da istaknem i da je naša dobit u segmentu neživotnih osiguranja, bez obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, poslednje 4 godine ubedljivo najviša i najstabilnija, što ukazuje na ravnomerno razvijen portfolio i kompanijsku ekspertizu da zadovolji različite zahteve tržišta u segmentima korporativnog osiguranja i komercijalne prodaje.U godini kada proslavaljamo svoje punoletstvo na tržištu osiguranja u Srbiji, svesni smo ogromnog razvojnog puta koji je kompanija Wiener Städtische osiguranje prešla od osnivanja do danas. Ponosni smo na naše poslovne uspehe i na vrednost našeg brenda u Srbiji u koji su ugrađena velika zalaganja svih naših zaposlenih. Prethodnih godina, tim Wiener Städtische osiguranja zajedno sa klijentima, prošao je kroz razne izazove. Godina za nama je naročito bila značajna iz ugla dokazivanja naše fleksibilnosti, otpornosti i odgovornosti. Stečeno i opravdano poverenja naših klijenata i poslovnih partnera je najveća motivacija za naš dalji razvoj“, zaključio je Blagojević.
Grad Zrenjanin platio je beogradskom preduzeću Milenijum tim 400 miliona dinara za uklanjnje mina na zemljištu na kojem se gradi kineska fabrika guma Linglong, saopštio je Građanski preokret. Dokument koji to potvrđuje, kako se navodi, potiče iz 2020. godine, kada je to zemljište u katastru već bilo uknjiženo kao vlasništvo Linglonga.Odlukom Vlade Srbije, Gradu Zrenjaninu je, kako se naglašava u saopštenju, 28. aprila 2021. godine prebačeno 448,2 miliona dinara iz državnog budžeta za "izvršavanje obaveza koje mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".Rešenje o tome objavljeno je u Službenom glasniku, a samo 12 dana kasnije, 10. maja održana je hitna vanredna sednica Skupštine grada Zrenjanina.Na njoj je bila samo jedna tačka dnevnog reda: usvajanje izmena i dopuna poslovanja Javno komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija. Grđanski preokret napominje da je iz dostavljenog materijala vidljivo da se upravo taj iznos od 448,2 miliona dinara usmerava u izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u industrijskoj zoni Jugoistok.Kako se dodaje, zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac je na sednici skupštine potvrdio da je u pitanju izgradnja nedostajuće infrastrukture za kompaniju Linglong."Ovakvi postupci nedvosmisleno pokazuju da je državnim vlastima Srbije i lokalnim vlastima Zrenjanina važnije vodosnabdevanje fabrike guma Linglong od snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom, koje u Zrenjaninu nema već 17 godina", navodi se u saopštnju Građanskog preokreta.Građani Zrenjanina inače imaju decenijski problem sa ispravnom vodom za piće, a problem nije rešen ni nakon izgradnje fabrike za prečišćavanje vode.U novoj fabrici vode se prošle godine dogodila i eksplozija. Sa druge strane izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu, prate brojne kontroverze.RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆ Kineskoj fabrici guma prema tvrdnjama Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nelegalno je odobrena i državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako je naveo RERI, sastoji se iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).Predstavnici RERI-ja tada su saopštili da je ostalo nejasno zašto se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći to pitanje našlo godinu dana nakon potpisivanja ugovora od dodele pomoći Linglongu.
-270x152.jpg.webp)
Gradska uprava Jagodine raspisala je javnu nabavku za uslugu autobuskog prevoza i osiguranja zdravstvenih radnika i članova privredno-političke delegacije grada Jagodine u Republiku Grčku.Jagodina će platiti prevoz ukupno 550 putnika na relaciji Jagodina - Paralija, a na put će se kretati 1. i 2. juna ove godine, dok je povratak 7. Juna.Osim autobuskog prevoza, građani će platiti i kolektivno putničko osiguranje za celu delegaciju i zdravstvene radnike koje ima i pokriće za kovid-19.Ni za jednu od navedenih stavki nije navedena procenjena vrednost, a ponude se dostavljaju do 21. maja.Palma: Prevoz u Jagodini odsad besplatan za sve, ne treba ni lična karta, ni dva svedoka Večernje novosti su prošle nedelje prenele da je predsednik Skupštine grada Jagodina Dragan Marković Palma najavio da će “550 lekara i medicinskih sestara iz cele Srbije uskoro putovati u Paraliju i da su već obezbeđeni donatori za to putovanje”.Zdrastveni radnici i “privredno politička delagacija” Jagodine su i u aprilu putovali u egipatsko letovalište Hurgada, a avionski prevoz građani su tada platili 4,4 miliona dinara turističkog agenciji Travelland iz Beograda.Deo delegacije tom prilikom bio je i estradni umetnik Radiša Trajković Đani, koji je u toku avionskog leta nastupao i pevao, o čemu svedoče snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama.
Danas počinje isplata prvih 30 evra građanima kojima su se prijavili za pomoć države u okviru mera za ublažavanje posledica pandemije COVID-19. Prvog dana isplate novac bi trebalo da bude uplaćen za najmanje 630 hiljade građana, najavio je ministar finansija Siniša Mali.Očekuje se da novac svima bude na računima do 20. maja, dok drugih 30 evra građani mogu očekivati u novembru, istakao je Mali.Prvi deo pomoći već je uplaćen penzionerima, korisnicima novčane socijalne pomoći i licima lišenim slobode.Drugih 30 evra svim građanima trebalo bi da bude uplaćeno u novembru, dok će u septembru penzioneri dobiti dodatnih 50 evra.Prijave za pomoć od ukupno 60 evra, odnosno dva puta 30 evra, traju do 15. maja na sajtu Uprave za trezor.U drugoj polovini maja pomoć od 100 evra dobiće Srbi na Kosovu i Metohiji, uključujući i decu, a nezaposelnima u južnoj pokrajini će biti uplaćeno po 200 evra.Nezaposleni u ostalom delu Srbije u junu će dobiti pomoć od 60 evra.
Između Prokopa i Hajd parka u Beogradu planira se izgradnja velikog stambenog kompleksa i saobraćajnice, prenosi Ekapija. Površina parcele za gradnju stambenih objekata je 6.659 kvadrata, a velika saobraćajnica trebalo bi da poveže železničku stanicu sa centrom grada, navodi se u planskoj dokumentaciji.Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda stavio je na rani javni uvid Plan detaljne regulacije područja između ulica Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i Glavne železničke stanice Beograd centar.Naručilac je kompanija Railway city Beograd, a plan je izradila firma Urbanistički centar.Kako se navodi u elaboratu, odluka o izradi plana je doneta kako bi se proverila mogućnost za izgradnju stambeno-poslovnih objekata u predmetnom području i njihovo uklapanje u kompleks glavne železničke stanice Beograd centar u Prokopu.Približna površina tog područja je oko 1,06 hektara.Površina parcele za gradnju stambenih objekata je 6.659 m², a planirana je izgradnja 37.000 m2 stambenog i poslovnog prostora. Predeviđena su i nova saobraćajna rešenja.Prema planskoj dokumentaciji, Ulica Stjepana Filipovića ostaje deo sekundarne ulične mreže, dok će se sa istočne strane graditi saobraćajnica "Transverzala", u rangu ulice prvog reda.JAVNOST JOŠ ČEKA OBJAVLJIVANJE UGOVORA O IZGRADNJI PROKOPA Ona će, kako se navodi, prelaziti preko auto-puta i povezivati Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića sa Bulevarom Oslobođenja, omogućavajući kvalitetnije povezivanje železničke stanice Beograd "Centar" sa centrom grada.Kolski pristup planiranim sadržajima biće moguć isključivo iz Ulice Stjepana Filipovića, dok će parking mesta biti obezbeđena u skladu sa važećim normativima.Planom je predviđena i rekonstrukcija postojeće odnosno izgradnja nove vodovodne i kanalizacione mreže, izgradnja trafo-stanica i pristupne telekomunikacione mreže.Kada je reč o grejanju, gradiće se priključni toplovod kapaciteta oko 3.000 kW i određen broj toplotnih podstanica u prizemljima stambenih etaža.Rani javni uvid plana traje do 24. maja.
Beogradsko Javno preduzeće "Gradsko stambeno" platilo je 24 miliona dinara nabavku i lepljenje 2.650 dečijih plastičnih slagalica u liftovima stambenih zgrada koje održava, piše portal Pištaljka. Uslov je bio je da ponuđač ima najmanje tri zaposlena mašinska inženjera i jednog inženjera elektrotehnike, a tražilo se i da slagalice budu otporne na UV zrake.Kao jedini ponuđači posao pravljenja i lepljenja plastičnih slagalica od kojih svaka košta nešto više od devet hiljada dinara dobile su dve firme građevinska DN&T investing grup i David Pajić Daka, koja se bavi proizvodnjom, montažom i servisiranjem liftova.Gradsko stambeno kako se navodi sprovelo je nabavku u oktobru 2019. godine i tom prilikom kupljeno je 2.650 slagalica od klirita, kvadratnog oblika i dimenzija 30 x 30 centimetara. Površina slagalice podeljena je na osam pokretnih delova, a njihovim pomeranjem formira se slika na kojoj se nalaze nacrtani likovi ilogo Gradskog stambenog sa tekstom "Lift nije igračka". Slagalice su lepljene dvostrano lepljivom trakom u liftovima zgrada koje su u sistemu održavanja Gradskog stambenog.Mnoge od tih slagalica, kako se dodaje su već oštećene i sem zabavne nemaju nikakvu drugu funkciju. Pištaljka napominje da je došla do saznanja da je prosečna cena jedne takve slagalice 1.600 dinara po komadu, oko šest puta manje od cene koju je platilo Gradsko stambeno.Agencija koja je angažovana u vezi sa tom javnom nabavkom tvrdi da u cenu od 24 miliona dinara spada dizajn, raznošenje i montaža proizvoda.Razlog da firma koja će napraviti i zalepiti slagalice ima najmanje tri mašinska i jednog elektrotehničkog inženjera navodi se kao neophodan "jer Gradsko stambeno u liftove ne može da pusti bilo koga da uđe". Ipak Agencija nije odgovoreno na pitanja o ostalim uslovima: zašto su za posao bili potrebni inženjeri kada sami građani svakodnevno koriste liftove, zašto je traženo da ponuđač ima najmanje jedan CNC laser za sečenje pločastih materijala, kao i zašto je traženo da slagalica bude otporna na UV zrake.Pored tih uslova, kako se dodaje, zahtevano je i najmanje 20 vodećih servisera sa minimalno pet godina radnog iskustva i najmanje 20 pomoćnih servisera, kao i na zahtev da je u periodu od 2016. do 2018. ponuđač imao prihod ne manji od 40 miliona dinara.Pištaljka navodi i da im je iz firme DN&T investing grup prvo odgovoreno da oni nisu učestvovali u javnoj nabavci slagalica, ali su kasnije iz te firme ponovo zvali i odgovorili da ipak jesu. Dodaje se da je prema podacima sa portala javnih nabavki ta firma do sada dobila 30 javnih nabavki velike vrednosti od JP Gradsko stambeno.MAFIJA U BUGARSKOJ OTIMA PREDUZEĆA I EKOLOŠKE POSLOVE RAZGRANATI POSLOVIDN&T investing grup javnosti je od ranije poznata kao izvođač radova na rekonstrukciji srušene zgrade u Kalemegdanskom parku na čijem mestu je trebalo da nikne kafeterija. Ipak, gradnja je obustavljena intervencijom inspekcije.Prema podacima Agencije za privredne registere, ta firma beleži značajan finansijski rast 2019. godine, kada su imali neto dobit skoro 34 miliona dinara, a godinu dana ranije ona je iznosila oko 18 miliona dinara.Pištaljka tvrdi i da je izostalo objašnjenje koja je bila uloga firme David Pajić Daka kao izvršioca ove javne nabavke, jer su te informacije, prema rečima njenih predstavnika, u domenu poslovne tajne.MAFIJA POVAZANA SA ŠPIJUNIMA GLAVNI RAZLOG PROTESTA U BUGARSKOJ BLISKI ODNOSI SA MINISTROM FINANSIJAMajka firme David Pajić Daka kako se navodi je firma Deka inženjering, čiji je jedan od vlasnika Andrej Jovanović. Deka inženjering investitor je stambeno-poslovnih kompleksa Novi Dorćol i A blok na Novom Beogradu.Jovanović je kako se navodi od ranije poznat po dobrim odnosima sa sadašnjim ministrom finansija Sinišom Malim, čija je bivša žena bila zaposlena u jednoj od njegovih firmi.Zajedno sa Bojanom Milovanovićem, bio je prvi vlasnik kompanije Marbo produkt, koju su 2008. godine prodali američkom gigantu Pepsi za 200 miliona evra. U saradnji sa investicionim fondom Mid Europa Partners kupuju kompanije Imlek, Knjaz Miloš i Bambi. Andrej Jovanović postaje prvi čovek holding kompanije Moji brendovi, a Bambi 2019. godine kupuje Koka-Kola za 260 miliona evra.Jovanović je kako se dodaje učestvovao u osnivanju privatne opšte bolice MediGroup, a jedan je od vlasnika Direktne banke.
Predsednik Asocijacije "Malinari Srbije" Dobrivoje Radović podseća za Novu ekonomiju da je zadatak prve radne grupe koja je formirana za malinare i odgajivače kupina formirane pre tri godine bio rešavanje problema proizvođačke cene na nivou cele Srbije. Prema njegovim rečima cena maline te godine plaćena je 185 dinara, dok je pre formiranja radne grupe cena bila 149 dinara za kilogram maline.Tada je kako podseća utvrđeno da na nivou cele Srbije mora da se uradi izmena sadnog materijala i na nekih 20% odsto zasada u Srbiji tada je izmenjen sadni materijal.On kaže da su prinosi na tim parcelama sa novim sadnicama od 250 do 320 kilograma po jednm aru, dok su na parcelama sa starim zasadima prinosi na nivou cele Srbije oko 35 kilograma po jednom aru.Podseća da je tada Institut za voćarstvo iz Čačka podigao matičnjak sadnica na planini Mučanj (1400 metara nadmorske visine), a u finansiranju je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede. Taj sadni materijal moći će da se koristi već ove godine na jesen."Uticaj treće formirane radne grupe ima boljitak na poljoprivredne proizvođače", smatra Radović.On dodaje da je u Srbiji i u okruženju poslednjih godina došlo do drastičnog pada proizvodnje maline, koja može da zavisi od kvaliteta sadnih materijala, ali i od klimatskih promena.Podseća i da je zadatak radne grupe koja je formirana 2020. godine bio da se tačno utvrdi koliko u Srbiji ima zasada pod malinama. Dodaje da je realna površina pod zasadnima maline u Srbiji od 13 do 15 hiljada hektara.Ispunjavanje ugovora za isporuku, odnsosno izvoz maline iz 2019. ispunjeni su tek krajem 2020. godine, a ugovori iz te godine tek su počeli da se ispunjavaju i za to će nedostajati velike količine malinam kaže predsedni Asocijacije "Malinari Srbije".U Čileu je rod podbacio negde oko 65% u 2020. i 2021. godini.Cena koja je isplaćena proizvođačima bila je oko 3,30 evra po kilogramu, napominje Radović.Cilj je kako smatra da Srbija zadrži lidersko mesto u svetu i u Evropi po kvalitetu u proizvodnji malina, kao i da poveća količinu malina koju proizvodi.Pre četiri godine proizvodnja maline u Srbiji bila je negde oko 87 do 90 hiljada tona, dok se poslednjih godina proizvodnja kretala od 35 do 42 hiljade tona, što je drastičan pad u količini proizvodnje.Objašnjava da će zbog mrazeva tokom aprila i maja, kao i zbog loše kondicije malinogorja na nivou cele Srbije, rod maline će biti manji za oko 25 do 30 odsto manji nego prethodnih godina.Sa njim se slaže i Aleksadnar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku koji je za Blic izjavio da je zdravstvena kondicija malinjaka u Srbiji prilično šarenolika, kao i da se u poslednje vreme srećemo sa padom proizvodnje.https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tudja-nesreca-postala-je-nasa-sreca-malinarima-ce-ovo-biti-jedna-od-najboljih-godina/gcyyn0b?utm_source=sport_naslovna_sidebar&utm_medium=sidebar_najnovije_infoRadović kaže za naš portal i da je situacija u malinjacima na jugu Srbije daleko lošija nego u Zapadnoj Srbiji.Rad nove radne grupe kako dodaje treba da se bazira na samoj struci, je u njoj inače ima dosta stručnjaka."Moramo poštovati struku i nauku pa onda neke druge institucije koje se bave delatnošću koja je vezana a tu granu poljoprivrede", kaže Radović za Novu ekonomiju.On smatra i da je oko 80% ljudi koji su imenovani u novu radnu grupu za malinare merodavno da učestvuje u njenom radu. Dodaje da je ljude koji dolaze iz pojedinih ministarstva trebalo zameniti i ubaciti nove ljude kako bi se efikasnije i bolje radilo.Stari malinjaci kako napominje daju oko 70% manje prinosa nego novi malinjak na kome su primenjene iste agrotehničke mere i to je njihovo udruženje pokazalo na konkretnom primeru ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću prilikom njegove nedavne posete.DA LI JE CENA OD 300 DINARA REALNA?Ove godine kako dodaje ponovo je aktuelan problem nedostatka radne snage i kako doći do berača. Sorta maline vilamet kako podseća Radović prošle godine je iznosila od 210 do 220 dinara, dok se za sortu miker plaća nešto više. Doplate za tu cenu bile su od pet do 10 dinara.Međutim, ove godine porasli su troškovi za prosečnu potrošačku korpu, troškovi goriva, kao i repromaterijala.Radović ocenjuje da je ove godine realno da cena kilograma maline u Srbiji dostigne 300 dinara, jer za to postoji dosta razloga, a jedan od najbitnijih je rast tražnje za malinom. "Cena koja je 2020. godine bila 220 dinara je cena od 300 dinara (po kilogramu maline) u 2021. godini", smatra Radović.On dodaje da se cena skladištene maline u Srbiji, ne računajući izvoz kreće od 400 do 450 dinara.Dobrivoje Radović inače gaji maline i kupine na površini od tri hektara u mestu Prilike kod Ivanjice.Da malinari mogu da očekuju veću cenu ove godine, kaže i Aleksandar Leposavić. On smatra da bi Srbija trebalo da se povede primerom Republike Srpske koja je uradila konkretan popis površina i količina koje poseduje pod malinjacima.
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju aprila, iznosile 14,0 milijardi evra, 278,1 milion evra manje u odnosu na kraj prethodnog meseca, saopštila je centralna banka. Smanj...
-615x345.jpg.webp)
Hemofarm koji posluje u okviru Štada grupe, proširuje svoj portfolio zdravstvenih proizvoda široke potrošnje u Srbiji i u njegovoj ponudi od sada je i Coldrex, jedan od poznatih p...
Usklađivanje posla i obaveza oko dece koje je nametnuo drugačiji rad škola u uslovima pandemije virusa korona bio je ogroman problem za većinu porodica u Srbiji. Dve trećine roditelja imalo je teškoća da balansira između „šefa i Gugl učionice“, pokazuje istraživanje portala Nova ekonomija, u kome je više od 70 odsto anketiranih roditelja reklo da poslodavci nisu pokazali razumevanje za to što su morali više da budu uključeni u školske obaveze svoje dece. Svaki peti ispitanik kaže da je zbog povećanih obaveza školovanja na daljinu imao problema sa nadređenima - od toga da se suočio s pretnjom otkazom, da nije bilo tolerisanja kašnjenja, a pojedini su dobijali dodatne zadatke po završetku regularnog radnog vremena:„Daje mi dodatni posao ponekad koji se radi onlajn, pa se sa detetom svađamo muž i ja ko će pre do kompjutera jer je hitno i mora da se završi“. "Ne stignem da obavim dnevne zadatke u radno vreme. Često se uključujem uveče kad svi spavaju da dovršim ono što je ostalo od poslovnih obaveza. Poslodavac nema razumevanja za kašnjenja, hoće da sam dostupna u radno vreme, ne uveče. Još ako je dete bolesno i ne ide u školu, onda je to raspad sistema", kaže majka koja je učestvovala u našem istraživanju.Ukoliko su poslodavci pokazali razumevanje za radnike čija su deca školskog uzrasta, u najvećem broju slučajeva su im omogućili fleksibilno radno vreme.Poslodavci i sindikati su saglasni da su roditelji zaposleni u javnom sektoru neuporedivo bolje prošli od onih koji rade kod privatnika. Nebojša Atanacković iz Unije poslodava Srbije, iznosi neke od činjenica koji to potvrđuju: otkazi su najviše pogodili privatni sektor dok ih u javnom nije bilo; s obzirom na relativno ograničeniji broj zaposlenih u privatnom sektoru u javnom je bilo više „lufta“ ako neko izostane s posla, jer ima ko da ga zameni, a onima koji rade na „državnim jaslama“ plata nije smanjivana. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, tom spisku dodaje podatak da su radnici u javnom sektoru imali 100 odsto naknadu tokom bolovanja, a zaposleni kod privatnika 65 odsto, odnosno 60 odsto u slučaju samoizolacije.„Ovakav nejednak tretman je posebno izazvao nezadovoljstvo zaposlenih u privatnom sektoru, koji su nam se često žalili da su radnici drugog reda“, kaže Savić.Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo, jedan od autora istraživanja „Uticaj epidemije Kovid 19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“ kaže da se, iako se ova studija ne bavi aspektom pomirenja profesionalnog i porodičnog života, mogu izvući zaključci koji korespondiraju sa rezultatima drugih istraživanja.On podseća na period „zaključavanja“ i tadašnju Vladinu uredbu da se kome god je to moguće obezbedi rad od kuće.Iako je ova odredba bila instruktivnog karaktera, javni sektor ju je prihvatio kao obavezujuću normu, pa je većina zaposlenih roditelja u to vreme radila od kuće.S druge strane, u privatnom sektoru je bilo različitih primera: poslodavci koji su mogli da omoguće rad od kuće su to zaista i činili pod različitim uslovima, a tamo gde to nije bilo moguće (recimo sektor proizvodnje) poslodavci su bili dosta izričiti i nefleksibilni, osim ako sam obim proizvodnje nije bio smanjen, pa su ljudi slati na različite vrste odsustva i tada su prinudno boravili kod kuće. U ostatku godine se stvari menjaju.Ukidanjem vanrednog stanja u radno- pravnom smislu su prestale da važe odredbe Vladine uredbe, što je dovelo do toga da opadne broj ljudi koji radi iz svojih domova. "Iz našeg, ali i drugih istraživanja se vidi da je postojao jedan broj poslodavaca koji su bili voljni da izađu u susret rodieljima koji moraju da čuvaju decu, ali je nemoguće izvući jedinstven zaključak. U javnom sektoru se to češće dešavalo nego u privatnom. Takođe se pokazalo da samohrani roditelji, među kojima je naviše samohranih majki, nisu imali apsolutno nikakve vrste olakšica. Nisu mogli da se pozovu ni na jednu zakonsku odredbu koja bi poslodavca obavezivala da im obezbedi plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Dakle, sve je bilo u domenu diskrecionog ovlašćenja posladavaca", ističe Reljanović. On dodaje da dve trećine poslova u Srbiji u redovnim okolnostima ne može da se obavlja od kuće, počev od trgovine i proizvodnje, u kojima je među zaposlenima najviše žena. One čine većinu i u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, a upravo u tim sektorima je najviše „frontlajnera“ u pandemiji. "Žene su iznele dvostruki teret: ako ne rade od kuće imaju problem ko će da brine o deci, a još su i na „prvoj liniji“ na poslovima koji su bili visokorizični, poput zdravstva, rada u apotekama, trgovini i ustanovama socijalne zaštitite. Ako pak rade od kuće, one su te koje brinu i o kućnim poslovima, deci i njihovim školskim obavezama", kaže Reljanović.V. S.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
