Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Kako posluju najveće američke kompanije u Srbiji

Američke kompanije su  poslednjih 10 godina zvanično uložile pola milijardi evra, ali procene kažu da su ta ulaganja mnogo veća. Naime, investitor može biti iz SAD ali fond sa njegovim sredstvima može biti registrovan u Holandiji ili nekoj drugoj zemlji sa pravnim sistemom pogodnim za sedište fonda.U ovom tekstu ćemo predstaviti tri značajne SAD direktne investicije u Srbiji, dve su Brownfield i jedna Greenfield. Brownfield ulaganje podrazumeva ulaganje u već postojeće preduzeće, dok se pod Greenfield ulaganjem podrazumeva otvaranje novog preduzeća. Direktne strane investicije su karakteristika savremenih ekonomskih odnosa i procesa globalizacije. Neki će istaći da strane kompanije kada ulože u našoj zemlji samo koriste radnu snagu i izvlače profit, međutim postoje i drugi pozitivni efekti koje ne treba zanemariti, kao što su npr. transfer tehnologije i znanja, doprinos rastu BDP-a zemlje, zapošljavanje velikog broja ljudi, itd.Naravno i velike korporacije imaju svoje motive za ulaganje u Srbiji, neki od tih motiva su:• niži troškovi poslovanja, uglavnom u pogledu troškova rada• blizina sirovina potrebnih za proizvodnju• izbegavanje carinskih i drugih troškova izvoza na ciljna tržišta• smanjenje transportnih troškova dopremanja proizvoda na ciljna tržišta• sticanje iskustva rada na perspektivnim tržištima• preuzimanje kompanija koje su direktna konkurencija na ciljnim tržištima ili tomogu da postanu• sticanje prava nad patentima i tehnologijom u vlasništvu kompanija u inostranstvu• olakšavanje razvoja kompanije u boljem ambijentu za poslovanje• izbegavanje ograničavajućih faktora domaćih propisa u vezi sa istraživanjem irazvojem• subvencije državeMeđu vodećim američkim investicijama je kupovina Duvanske industrije Niš, od korporacije Phillip Morris u avgustu 2003. godine putem procesa privatizacije, koja je dovela do ulaganja 636 miliona evra i zapošljavanja preko 1150 ljudi. Takođe 2003. godine US Steel je kupio srpskog proizvođača čelika Sartid. Ukupan iznos te investicije sada premašuje 300 miliona dolara, a ova kupovina dovela je do zapošljavanja 5000 ljudi. Korporacija Ball iz Kolorada je ostvarila najveću greenfield investiciju u Srbiji vrednu 75 miliona dolara za proizvodnju limenki. Kompanija Coca Cola je u februaru 2005. godine kupila proizvođača flaširane vode Vlasinku za 21,5 miliona evra. U januaru 2008. godine Meril Lynch postao je 25% vlasnik udela u MPC Properties, kompaniji koja se bavi nekretninama i radila je na izgradnji Ušće tržnog centra.U nastavku ćete videti presek rezultata poslovanja kompanija Coca Cola, Philip Morris i Ball Packaging, tri kompanije koje već dugi niz godina posluju u Srbiji i ne planiraju da odu.1. Coca ColaKompanija Coca-Cola je proizvođač napitaka, koji potrošačima nudi više od 500 brendova na preko 200 tržišta širom sveta. Pored proizvoda kompanije Coca-Cola, portfolio kompanije sadrži vredne brendove pića, uključujući gazirana pića, flaširane vode, sokove, čajeve i ledene napitke, energetska i sportska pića.Coca-Cola u Srbiji posluje od 1968. godine, kada je u Zemunu otvorena fabrika za flaširanje Coca-Cola napitaka. Zahvaljujući akviziciji Vlasinke d.o.o. iz Surdulice 2005. godine, ali i kompanije Fresh&Co 2006. iz Subotice, portfolio kompanije postao je bogatiji za čuvenu prirodnu izvorsku vodu Rosu, ali i negazirane sokove neXt, Su-voće i Joy. Coca-Cola sistem 2016. investira 3,8 miliona evra u proizvodni pogon u Srbiji i otvara regionalni centar za sokove u Beogradu. 2019. godine je i jedan od vodećih domaćih proizvođača konditorskih proizvoda, Bambi, postao deo Coca-Cola HBC Grupe.SLIKA UBACITIKompanija Coca-Cola ostvaruje stabilne poslovne prihode kroz posmatrane godine. Možemo primetiti veći pad prihoda u 2019. u odnosu na 2018. godinu cca 130 miliona EUR. Međutim, kompanija beleži i najmanje rashode u posmatranih pet godina. Stabilni koeficijenti likvidnosti tokom godina kao i visoki koeficijenti obrta stalne i obrtne imovine. Bruto marža je na veoma visokom nivou 70,9% u 2015. godini koja beleži blagi trend pada. Sa druge strane neto profitna margina je na nižem nivou sa trendom rasta. Prosečan broj zaposlenih više od 800 zaposlenih godišnje.2. Phillip MorrisPhilip Morris, kompanija koja posluje u duvanskoj industriji je 2003. godine privatizovao najveću srpsku fabriku duvana – DIN „Fabrika duvana“ a.d. Niš i time otpočeo poslovanje na srpskom tržištu. Od 2003. godine PM je uložio više od 800 miliona dolara u srpsku filijalu, čime je pokazao kako je jedan od najvećih investitora u zemlji. Fabrika u Nišu je jedna od najmodernijih u globalnoj mreži fabrika kompanije Philip Morris. Najznačajniji brendovi kompanije su Marlboro, Parliament, L&M i Bond Street.SLIKA UBACIKompanija Philip Morris ima oscilacije u prihodima, najpre se može primetiti veliko povećanje poslovnih prihoda, zatim pad od 2016. godine. Bruto profitna marža visoka sa trendom pada. Sa druge strane neto profitna marža i broj zaposlenih ima konstantan porast.  Likvidnost je stabilna kao i stopa povraćaja investiranog kapitala koja ima nadprosečne vrednosti.3. Ball PackagingKompanja Ball proizvodi limenke za piće od 1880 godine. Iako tada nisu bile od aluminijuma, već od drveta, potom od stakla, kompanija uspešno savladava zahteve tržišta već 140 godina. Od 1956. kompanija Ball se bavi i izradom delova i proizvoda za aero i svemirsku industriju. U Srbiji posluje od 2004. godine kada je otvorena fabrika u Zemunu i do sada je uloženo preko 140 miliona EUR u razvoj proizvodnje. Ball u Srbiji zapošljava preko 250 radnika i godišnje proizvede oko 1,5 milijardi limenki od čega 80% izveze. Ball je takođe društveno odgovorna firma koja vodi računa o životnoj sredini, pored reciklaže koja je u preradi aluminijuma visoko zastupljena. Ball u Sbiji kroz aktivnosti neprofitne organizacije Recan već godinama širi svest o neophodnosti reciklaže. Do sada su organizovali preko 150 događaja i reciklirali preko 60 tona limenki. Aluminijum se može reciklirati beskonačno, na 10 grama limenke gubi se samo 0,4g aluminijuma. Takođe je važno napomenuti da je Ball jedna od najvećih Greenfield investicija u Srbiji.SLIKAKompanija u prethodnih pet godina ostvaruje stabilne prihode sa trendom rasta. Broj zaposlenih varira od godine do godine, prosečno oko 200 zaposlenih. Racia likvidnosti na veoma visokom nivou, prosečan racio likvidnosti 2,95 tokom pet godina. Ostvaruje prosečnu bruto profitnu maržu od 66%. Prosečna neto profitna marža je značajno niža i iznosi 15,26%. Analitičari: Ivan Spamenković i Nikola VučkovićProjekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Pomeren rok za primenu Zakona o elektronskom fakturisanju

Vlada Srbije na današnjoj sednici usvojila je Predlog zakona o elektronskom fakturisanju. Dok država tvrdi da se tim zakonom sistemski uređuje oblast slanja, prijema i čuvanja elektronske fakture, privrednici negoduju jer im nije jasno koja je uloga najavljenih posrednika u elektronskom fakutirasnju.Prema najavama koje su stigle iz Vlade Srbije, najpre će od 1. januara 2022. godine subjekti javnog sektora biti u obavezi da primaju i izdaju e-fakture između sebe i taj rok je pomeren za šest meseci, u odnosu na prethodni.Predstavnici privatnog sektora, koji to žele takođe će moći da razmenjuju elektronske fakture sa javnim sektorom.Kako je precizirao ministar finansija siniša Mali, od polovine naredne godine privredni subjekti će biti osposobljeni da primaju fakture od javnog i privatnog sektora.Prema njegovim rečima, od januara 2023. godine ceo privatni sektor biće u obavezi da bude osposobljen za prijem i slanje e-faktura, a celokupan trošak njihovog uvođenja trebalo bi da košta nekiloko stotina miliona dinara.Siniša Mali je izjavio i da taj Predlog Zakona o elektronskom fakturisanju sledi najbolju praksu prelaska na elektronsko fakturisanje koju primenjuju države Evropske unije."Njime se unapređuje transparentnost, pravna sigurnost i konzistentnost pravnog okvira koji reguliše oblast elektronskog fakturisanja", naveo je Mali.On je istakao i da će korišćenje sistema elektronskih faktura biti besplatno, kao i da se time neće stvoriti dodatni troškovi za njegove korisnike.Mali je naglasio i da će taj zakon omogućiti uštedu u vremenu potrebnom za rad sa fakturama, jer nestaje potreba za izdavanjem, primanjem i čuvanjem faktura u papirnom obliku.ELEKTRONSKO FAKTURISANJE ZNAČI BRŽE PLAĆANJE I BOLJU NAPLATU PDV-A REAKCIJA MALIH PRIVREDNIKANeki privrednici, ali i Udruženje Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije tvrde da su se već pojavile ponude nekih firmi za usluge posrednika u elektronskom fakturisanju, uprkos najavi države da će sve moći da se obavlja besplatno."Smatramo da će (u zakonu) pokušati da provuku posrednike za tako nešto, što je nama neprihvatljivo, ne želimo da naše poslovne tajne idu preko posrednika", kaže za Novu ekonomiju Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije.Prema njenim rečima, za razmenu elektronskih faktura treba da se koristi neki informacioni sistem koji je povezan sa državnim sistemom i nema potrebe da se pojavljuju bilo kakvi posrednici u razmeni elektronskih faktura.Milena Amon kaže i da su nekim privrednicima već stizale ponude posrednika za elektronske fakture i da su predložene cene za 250 faktura mesečno, za nešto manje od osam hiljada dinara.Tim troškovima treba dodati porez na dodatu vrednost (PDV), kao i još 30 dinara za svaku sledeću fakturu, kada njihov broj pređe 250."Nije definisano šta se radi sa tim fakturama, ko je odgovoran za poslovne tajne u tim fakturama, vi njima (posrednicima) stavljate na uvid kompletnu poslovnu dokumentaciju", napominje sagovornica nove ekonomije.Amon kaže i da u tvrdnje države da će se elektronsko fakturisanje obavljati besplatno ne može potpuno da se veruje, jer su usluge eventualni posrednika počele "bombastično" da se nude firmama od strane preduzeća sa velikim kol centrom, registrovanog kao of-šor (off shore) na Kipru.Na problem koji bi se javio ako bi u se u razmenu elektornskih faktura ubacili posrednici, ukazala je i Računovodstvena komora Srbije.Povodom usvajanja Predloga Zakona o elektronskom fakturisanju, reagovali su i predstavnici Računovodstvene komore Srbije.Oni su putem fejsbuk stranice izjavili kako se nadaju da je iz Predloga Zakona o elektronskom fakturisanju izbačena uloga posrednika u razmeni elektronskih faktura.Čedomir Savković

Srbija

„Ostanite verni sebi, integritet nema cenu u poslu, a pogotovu u životu“ – prof. dr Ivanka Popović

„Lični razvoj svakog pojedinca preduslov je za uspešan profesionalni put. Iako većina mladih ljudi koji tek ulaze u poslovno okruženje misli da je najvažnije imati znanje i volju za rad, postoje osobine koje poslodavci podjednako vrednuju. Ako želite da napredujete i da iza sebe imate ljude koji veruju u vaše sposobnosti i u vašu reč, morate da dokažete da ta vaša reč ima težinu ali i postojanost“, jedna je od poruka koje je rektorka Univerziteta u Beogradu prof. dr Ivanka Popović uputila stipendistima Hemofarm fondacije. Predavanje rektorke Popović održano je u okviru Mentorskog programa Hemofarm fondacije „Možeš i ti“ za tekuću generaciju stipendista koju čine najbolji studenti završnih godina i master studija sa farmaceutskih, medicinskih i hemijskih fakulteta u Srbiji. Osim rektorke, studente su pozdravili generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib koji već godinama unazad sarađuje sa Rektoratom Univerziteta u Beogradu na promovisanju međunarodne kulturne i akademske  saradnje  dve zemlje.Rektorka Popović prošlogodišnja je dobitnica Nagrade za izuzetnost Hemofarm fondacija, a ovaj onlajn susret sa budućim kolegama iskoristila je da predstavi svoje iskustvo u građenju poslovnog i akademskog života. Ovom prilikom govorila im je i o preduslovima za razvoj liderskih sposobnosti i unapređenju veština u sve kompetitivnijem poslovnom okruženju uz očuvanje ličnog integriteta.  „Svaka osoba zna svoje granice i gde je linija koju nije spremna da pređe. Mora da postoji spremnost za kompromis, ali kompromis ne znači prelazak te granice. Ono što ste prihvatili kao neprikosnovene vrednosti koje moraju da se neguju, vi ćete ih i čuvati. Ne znači da ćete kompromitovati vaš integritet ako ste spremni da napravite ustupak, ali uvek postoji konačna crvena linija preko koje se ne može preći. Svaki pojedinac i ustanova treba da neguju integritet, jer je to jedino što imamo. Nije lako, ali taj izazov je u celom svetu isti”, napominje rektorka. Prema njenim rečima, kredibilitet je ono što svaki uspešan lider treba da ima i čuva ukoliko želi uspešnu karijeru ali i mirnu savest. „Morate da ostanete verni sebi da biste noću mirno spavali. Ako želite da budete na liderskoj poziciji ili poziciji na kojoj ste odgovorni za rad makar jedne osobe, treba da čuvate svoj obraz i svoju reč jer ako to jednom kompromitujete, vi više niste kredibilni“, istakla je dr Popović. Osim toga, saradnja i otvorena komunikacija sa kolegama i saradnicima je nešto što se podrazumeva. Normalno je naići na prepreke i probleme, ali jedna od glavnih osobina dobrih lidera je pronalaženje efikasnih kanala i načina za njihovo prevazilaženje.  „Kada je u pitanju rešavanje problematičnih situacija sa „nemogućim” ljudima, jako je važno da se tokovi komunikacije ne prekidaju. Takođe, onoliko koliko je moguće, koristite važeća pravila u sistemu u kojem funkcionišete i na taj način rešite problem. To nije lepo i prijatno, ali morate da budete uporni i da takvu osobu sistemski uvedete u red“, smatra rektorka.Ambasador Šib je istakao da je dijalog bitan za naučni i društveni napredak kao i da profesorka Popović uspešno povezuje ove važne oblasti. „Od starta sam impresioniran ličnošću, integritetom i posvećenošću rektorke Popović koja sa velikim uspehom promoviše međunarodnu saradnju. Zahvaljujući njoj, porastao je ugled Beogradskog univerziteta. Biti rektor tako velikog univerziteta znači da morate da budete ne samo dobar akademik i učitelj, već i menadžer, kao i neko ko razume značaj dijaloga”, izjavio je Šib. Za kraj svog predavanja, rektorka Popović imala je posebnu poruku za sve polaznike Mentorskog programa, ali i sve one koji planiraju da svoju karijeru grade u Srbiji. „Tokom karijere i života generalno otvaraju vam se neke mogućnosti i uvek su vremenski oročene. Kad se neki prozor odškrine, važno je da oslušnete, razmislite i pokušate da iskoristite šanse koje vam se nude. To ne mora da bude često, ali kad se desi, šansu treba iskoristiti. U životu su mi se dešavale situacije koje su mi se otvarale i morala sam da vagam na jednu ili drugu stranu. Što sam više vrata otvarala, to se više mogućnosti stvaralo. Ako ne probate, nećete znati šta će se desiti i ima istine u tome da sreća prati hrabre!”, zaključila je rektorka. Hemofarm fondacija od svog osnivanja, već 27 godina, dodeljuje stipendije najboljim studentima medicinskih, farmaceutskih, tehnoloških, hemijskih i fakulteta za fizičku hemiju koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Osim stipendija za najbolje studente, u okviru programa za obrazovanje „Možeš i ti“ od 2018. ponuđen je i mentorski program kao i program stručne prakse koji mladima omogućava da unaprede svoja znanja i veštine za buduće profesionalne izazove. Deljenje iskustva kao recept za pomoć mladima„Ono što je profesorka dr Ivanka Popović uradila za zajednicu predstavlja veliko dostignuće i ponosni smo na činjenicu da je Hemofarm deo toga. Godinama blisko sarađujemo, a imao sam priliku da posetim i brojne fakultete Beogradskog univerziteta i razgovaram sa profesorima o tome šta je najbolje za studente. Vaš poziv je usmeren ka tome da pomognete studentima i utabate im put ka karijeri u biznisu, što je veoma bitno ne samo u Srbiji, već i širom sveta, i zaista ste odlični u tome. Postoje brojne stvari u vašoj biografiji koje naglašavaju šta ste sve uradili tokom života i srećni smo što sa nama delite veliko iskustvo“, rekao je generalni direktor Hemofarma Ronald Zeliger u obraćanju rektorki Popović.

Srbija

Žene treba da ostave gladnu stoku da bi otišle na obuku

Da muka i pandemija mogu da budu ujedinjujući faktor pokazuje i primer Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) koji je, iako nije bio deo ovih organizovanih obuka, u svom kraju organizovao onlajn pijacu. I to baš za vreme vanrednog stanja.„Suočene sa zatvaranjem pijaca, zabranom kretanja, smanjivanjem otkupne cene mleka i stoke, odlučile smo da sredstva namenjena nekim aktivnostima preusmerimo u pokretanje onlajn prodavnice proizvoda poljoprivrednica“, objašnjava predsednica ovog udruženja Jelena Ružić.Ona za „Novu ekonomiju“ dodaje da su na početku rada onlajn prodavnice mnoge žene bile skeptične da bi takav vid prodaje mogao da uspe, pa su u prvih sedam dana imale tek tri poljoprivrednice koje su dostavile fotografije i cene svojih proizvoda. Međutim, već nakon prve dostave su i ostale počele da se priključuju, tako da trenutno na Ženskoj pijaci proizvode prodaje oko 30 poljoprivrednica koje i gotovo ceo logistički deo obavljaju same.„Da smo nekome pre nekoliko meseci rekle da će poljoprivrednice u 50-im i 60-im godinama, koje pre toga nisu imale nikakvo znanje iz oblasti logistike i organizovanja, same voditi onlajn prodaju i dostavu svojih proizvoda na tržište koje je često udaljeno i preko 100 kilometara, kao na primer Osečina, retko ko bi poverovao, a one su sad prava mala dobro organizovana firma“, zaključuje Jelena Ružić.Ne veruju ni poslodavci starijim ženama, pa im uglavnom ni ne daju priliku da se oprobaju u poslu jer postoje predrasude da se one teže adaptiraju na promene, da teže usvajaju nova znanja i da neće moći da ispunjavaju poslovne obaveze, objašnjava Ružić. Ona takođe skreće pažnju na neophodno kompjutersko znanje i poznavanje stranih jezika, sa kojima žene preko 45 godina ređe raspolažu. „Nacionalna služba za zapošljavanje često ima različite programe prekvalifikacije ili sticanja novih znanja koji su jako korisni, ali dinamika rada nije prilagođena ženama sa sela.“Jedan od glavnih problema je fizička udaljenost mesta organizovanja ovih obuka, jer u mnogim seoskim sredinama ne postoje redovne autobuske linije kojima bi žene mogle da dolaze na ovakve obuke.„I vreme održavanja obuka je neprilagođeno njima jer žene na selu imaju svakodnevne obaveze oko životinja i ne može se očekivati od njih da sedam ili 10 dana uzastopno ostave nenahranjenu stoku i pojave se u gradu u 7 sati ujutru. U odnosu na znanje koje će steći, one će uvek dati prednost svojim svakodnevnim obavezama u njivi ili oko životinja, jer to je nešto što je za njih od egzistencijalne važnosti“, objašnjava Jelena Ružić.Ovi problemi bi bilo jednostavno rešeni, zaključuje ona, ukoliko bi se imalo više razumevanja i ukoliko bi obuke bile organizovane u selima, ukoliko bi se satnice prilagodile ili ukoliko bi bio organizovan prevoz.Svakako da je najvažniji sluh – sluh za one koji nemaju kako da dođe do mesta dešavanja, sluh za one čije znanje je vreme pregazilo, ali koje same ne daju da budu pregažene. Važno je ipak razumeti i one koje su posle mnogo pokušaja odustale. I ne odustati od njih.

Srbija

NBS: Zamenite skuplji kredit jeftinijim bez administrativnih procedura

Narodna banka Srbije (NBS) donela je Instrukciju o refinansiranju kredita kod druge banke, koja e) će omogućiti korisnicima da sve svoje kreditne obaveze u banci (kredite, kreditne kartice, dozvoljeno prekoračenje) refinansiraju brzo i jednostavno, bez potrebe odlaska u banku kod koje žele da zatvore svoje kreditne obaveze i bez rizika da te obaveze ne budu otplaćene. Instrukcija koju su banke dužne da primenjuju od 1. jula 2021. godine korisnicima omogućavaju da samo jednom odu u banku kod koje je pronašao odgovarajući kredit za refinansiranje i da na taj način zatvori obaveze kod prethodne banke.Svu komunikaciju s bankom čiji kredit korisnik želi da refinansira na sebe preuzima ona banka kod koje korisnik uzima kredit za refinansiranje.Banke pritom, ne mogu korisniku da naplate bilo kakve naknade ili troškove u vezi sa ovim obavezama."Na ovaj način je svim korisnicima koji žele da svoje postojeće kreditne obaveze smanje, odnosno da umanje cenu svojih kredita – omogućen odgovarajući komoditet, jer sve aktivnosti s tim u vezi banke preuzimaju na sebe", navodi se u saopštenju.Pored toga, instrukcija obezbeđuje potpunu transparentnost i strukturu obračuna iznosa koji je potreban da bi se izvršila potpuna prevremena otplata kredita.Banke su dužne da korisnike koji nameravaju da podnesu zahtev za refinansiranje kredita informišu o prednostima refinansiranja kredita primenom ove instrukcije Narodne banke Srbije, kao i da informacije o tome objave i na svojim internet prezentacijama.Pored toga, sami korisnici koji nameravaju da svoje kreditne obaveze kod jedne banke refinansiraju kreditom druge banke, mogu od banke kod koje nameravaju da uzmu kredit zatraže da ih bliže informišu o primeni ove instrukcije.

Srbija

Predstavništvo PKS u Jerusalimu počinje da radi tokom aprila

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da se formiranje njenog predstavništva u Izraelu, koje je dogovoreno sporazumom između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država, nalazi u završnoj fazi. Prema poslednjim najavama ono bi trebalo da počne sa radom tokom aprila. "Planiramo otvaranje predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu tokom aprila, kao i posetu srpskih privrednika Izraelu kako bi se upoznali sa inovativnim izraelskim preduzećima iz sektora obnovljivih izvora energije, prerade voda, i građevinarstva", izjavo je predsednik PKS Marko Čadež.Čadež se inače sastao sa ambasadorom Izraela u Srbiji, Jahelom Vilanom, a tema razgovora bila je unapređenje trgovinske saradnje kroz postizanje trgovinskog sporazuma između Srbije i Izraela. Ambasador Vilan je rekao da su napravljeni prvi koraci u tom smeru i pozdravio inicijativu predsednika PKS da Izrael poseti delegacija privrednika iz Srbije.Prema podacima PKS, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Izraela tokom prošle godine iznosila je 72,2 miliona evra. Srbija, kako je naglašeno, beleži povećanje izvoza za 10% u Izrael (38,3 miliona evra). PKS FORMIRALA KRIZNU GRUPU ZA VANLINIJSKI PREVOZ RADNIKA Uvoz Srbije iz Izraela u 2020. godini iznosio je 33,9 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 15%, u odnosu na 2019. godinu.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić premijer Kosova Abdulah Hoti potpisali su u Vašingtonu sporazume sa SAD o normalizaciji svojih ekonomskih odnosa 4. septembra 2021. godine.U isto vreme Srbija i SAD su potpisale sporazum kojim je dogovoreno premeštanje ambasade Republike Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim do 1. jula 2021. godine, kao i osnovanje predstavništva PKS u Izraelu.Kosovo i SAD su tada takođe potpisali sporazum kojim je dogovoreno međusobno priznanje Kosova i Izraela.Izrael je uspostavio diplomatske odnose sa Kosovom 1. februara 2021. godine, a ambasador Izraela u Beogradu Jahel Vilan izjavio je nakon potpisivanja sporazma u Vašingtonu da je njegova zemlja priznala Kosovo 4. septembra 2020.Odluci Srbije da premesti ambasadu u Jerusalim usprotivila se Evropska Unija, jer nijedna njena članica nema ambasadu u tom gradu.Portparol predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Peter Stano naglasio je svojevremeno da je stav EU o Jerusalimu u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 478 iz 1980. godine.

Srbija

Otvoren 10. konkurs za Sakura stipendije

Desetu godinu zaredom kompanija Japan Tobacco International (JTI) u saradnji sa Ambasadom Japana, objavljuje konkurs za Sakura stipendije namenjene radoznalim i ambicioznim studentima i istraživačima &scaron...

Srbija

Unija poslodavaca predlaže formiranje kriznog štaba za privredu

Predstavnici Unije poslodavaca Srbije poručili su Vladi Srbije da bi Krizni štab za zaštitu od pandemije trebalo da se bavi medicinskm problemima, dok bi probleme privrede trebalo da rešava poseban krizni štab koji bi za to bio zadužen. Razlog za to, kako tvrde, vide u činjenici da su mere koje je donosio aktuelni Krizni štab poslodavcima često bile nejasne i stvarale su im brojne probleme.Svetlana Budimčević, direktorke Sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije, poručila je da bi strategija kratkoročnih mera za zaštitu od pandemije, trebalo da preraste u dugoročnu strategiju održivog razvoja.Kaže da privredi treba da se pomogne finansijski, operativno, kao i sa ciljem da se podstakne njen dalji razvoj."Privreda želi da radi, niko nije osnovao preduzeće da bi živeo od državne pomoći", napominje Budimčević.Prema njenim rečima, neophodno je da ne stoji proizvodnja, kao i da funkcioniše sekor usluga. Ona poručuje i da su među najugroženijim privrednim granama ugostiteljstvo i turizam."Na sve moguće načine ugostiteljskim objektima i tržnim centrima treba omogućiti da rade, uz zaštitne mere", napominje Budimčević.Predstavnica Unije poslodavaca podseća da je ta organizacija Vladi Srbije, već uputila neke predloge, čiji je cilj da se privrednicima olakša poslovanje:- da se smanjenji PDV-a ugostiteljima za hranu i piće na 10%,- da se smanjenji porez na dobit,- da se odloži plaćanje poreza za poslodavce kojima je bilo zabranjeno da rade zbog pandemije,- da se obustavi uvođenje novih taksi i parafiskalnih nameta, jer ih trenutno ima oko 1200 ri predstavljaju veliko opterećenje, a uvođenje novih privredni sistem ne bi mogao da izdrži,- da se poslodavci koji nisu mogli da rade oslobode od plaćanja nameta lokalnim samoupravama (takse za reklame, naknade za isticanje natpisa firme, za postavljanje panoa, za letnje bašte, za ekološku taksu, kao i mnogih drugih).Budimčević je navela i primer da ugostitelji koji imaju po 10 zaposlenih i posluju u objektu površine 300 kvadrata, dnevno moraju da obezbede oko 400 evra za troškove.Podseća da su veliki i troškovi za firmarine, pa ih preduzeća sa 20 zaposlenih plaćaju i po pet hiljada evra."Smatramo da bi blagovremeno definisanje zaštitnih mera mnogo značilo privredi, potrebna je njihova prava kontrola, kao i da se ona ne sprovodi selektivno", objašnjava Budimčević.Direktorka Sektora za članstvo Unije poslodavaca Srbije, Ljiljana Pavlović kaže da je 101.230 članova tog udruženja prošle godine sa optimizmom gledalo na 2021. godinu, pa su smatrali da će im za oporavak od pandemije biti potrebno od šest do 12 meseci.Međutim, novi talasi pandemije izneverili su ta očekivanja, uvedena su nova ograničenja, ali bez formiranja kriznog štaba koji bi brinuo o ekonomskim problemima i donosio mere koje bi olakšale rad najugroženijim poslodavcima."Mikro preduzeća su najugroženija, ona su imala pad prihoda od 80%, dok je ugostiteljstvo imalo pad prihoda od 60%", kaže Pavlović.Sve te činjenice, prema njenim rečima, ukazuju da su umesto kratkoročnih zatvaranja, privredi neophodne dugoročne mere.Često se dešavalo, kako naglašava da Krizni štab donosi nejasne i neprecizne odluke, pa su privrednici zvali Uniju poslodavaca da pitaju da li oni mogu da rade.Dešavalo se i da privrednici obave neophodne nabavke za rad, a da pri tome ne znaju da li će im biti omogućeno da rade, pa su ostale  brojne nedorečenosti u vezi sa tim zašto se, kako i kome zabranjuje rad."Ne zna se na koga se mere odnose, posebno su loše odluke koje se donose petkom popodne, ili tokom vikenda", smatra Ljiljana Pavlović.Čedomir Savković

Srbija

Agencija za lekove odobrila AstraZeneca vakcinu proizvedenu u Južnoj Koreji

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je odobrila korišćenje AstraZeneca vakcine koja je proizvedena u Južnoj Koreji. Nosilac dozvole je Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak.Vakcinu koju proizvodi južnokorejska kompanija SK Bioscience odbrena je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) po hitnom postupku 15. februara ove godine. Tom prilikom zeleno svetlo dato je i AstraZeneca vakcini koja se proizvodi u Indiji.Kako je tom prilikom navedeno na sajtu SZO, vakcina je 8. februara testirana od strane Strateške savetodavne grupe za imunizaciju koja je preporučila njeno korišćenje kod svih starosnih grupa iznad 18 godina.U Srbiji je do sada odobrenje za korišćenje imala jedino vakcina AstraZeneca koju proizvodi Medimmune Pharma iz Holandije. Nosilac dozvole ove vakcine je predstavništvo AstraZenece u Beogradu.

Srbija

Preduzetnici traže ostavku ministarke Kisić Tepavčević

Reagujući na novo odluku Krizonog štaba po kojoj nema ublažavanja mera, udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije traži da se svim poslodavcima kojima je zabranjen rad otpišu porezi i doprinosi, nadoknade svi fiksni troškovi od početka pandemije do danas, kao i nadoknade troškova za 80 posto bruto zarada za poslednjih 12 meseci.Udruženje takođe traži i ukidanje parafiskalnih nameta i nepotrebnih dažbina kao što su eko-taksa, naknade za SOKOJ ili natpise na objektima i umanjenje svih lokalnih taksi i dažbina. Na listi zahteva nalazi se i smanjenje PDV-a na 5 posto u naredne dve godine.Ovo bi, kažu iz udruženja, bilo u skladu sa već donetom uredbom o određivanju uslova i kriterijuma za dodeljivanje državne pomoći zbog uticaja krize izazvane pandemijom.U saopštenju se zahteva i ostavka ministarke Darije Kisić Tepavčević na sve funkcije, jer kako kažu, svojim delovanjem u Kriznom štabu uništava radna mesta što je suprotno funkciji ministra za rad. Ostavka se traži i zbog afere kada je Kisić Tepavčević bila gošća ugostiteljskog objekta, dok su ostali bili zatvoreni.Udruženje poziva i na dostavljanje izveštaja o kontroli mera u hipermarketima i javnom prevozu.

Srbija

Sutra ističe rok za prijavu za državnu pomoć

Poslodavci koji nameravaju da koriste pomoć države od aprila, u iznosu polovine neto minimalca za svakog zaposlenog, moraju da se elektronski prijave u Poreskoj upravi, najkasnije 25. marta i izaberu poslovnu banku preko koje će joj biti uplaćen novac. Bez toga, kako je ranije najavljeno iz Ministarstva finansija, njihovi zaposleni neće imati pravo na pomoć.Navedena izjava mora da se daje svakog meseca, pred početak očekivane isplate, a od te obaveze izuzeti su samo preduzetnici poljoprivrednici koji su se opredelili za isplatu lične zarade.Do četvrtka 25. marta, poslodavci koji imaju više otvorenih računa kod poslovnih banka, imaju rok da se, putem elektronskog servisa Poreske uprave, izjasne u kojoj banci žele da otvore poseban COVID račun. Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije (NBS) podatke o poslodavcu u elektronskom obliku, na osnovu kojih odabrana banka otvara Covid račun. KAKO SE POPUNJAVA ONLAJN OBRAZAC ZA POLOVINU MINIMALCA? "Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi NBS, a najkasnije do 31. marta ove godine. Otvaranjem COVID računa ne stiče se automatski pravo na direktna davanja", kažu u Poreskoj upravi Srbije.Važno je da poslodavac odobrenu novčanu pomoć preusmeri isključivo na tekuće račune svojih zaposlenih. U Ministarstvu finansija ističu da poslodavac ima obavezu da obračuna i plati poreze i doprinose."Dobijena sredstva ne mogu da se koriste za druge svrhe. Inače, činjenica da država uplaćuje određena sredstva za zarade zaposlenih, ne znači i da se na bilo koji način meša u to kolika će biti visina zarade i naknade zarade", objašnjavaju u Ministarstvu finansija.O tome kako izgleda prijava za polovinu minimalca, možete videti na sledećem LINKU.

Srbija

Isplata obeštećenja za oduzetu imovinu od sledeće godine

Agencija za restituciju intenzivno donosi rešenja o obeštećenju vlasnika oduzete imovine, nedeljno oko 100. Ako se nastavi tim tempom pravosnažna rešenja doneta do juna biće isplaćena sledeće godine, najavio je danas direktor Agencije Strahinja Sekulić. On je precizirao da je dosad potpisano 200 rešenje, a da bi do kraja juna moglo biti potpisano i 1.500 rešenja o obeštećenju.  Odlukom Vlade Srbije, koeficijent za utvrđivanje iznosa obeštećanja iznosi 0,15 što znači da će vlasnici imovine koja im nije mogla biti vraćena u naturi dobiti 0,15 odsto tržišne vrednosti imovine, na osnovu procena Poreske uprave Srbije, rekao je on gostujući na RTS. Procene su da će obeštećenje trajati tri, četiri godine posle donošenja pravosnažnih rešenja. "Pretpostavljamo da će biti veliki broj žalbi i tužbi i treba sačekati reagovanja nadležnih organa, moramo da sačekamo i eventualno predloge za ponavljanje postupka, rekao je on.Na pitanje kakva će biti dinamika isplate ljudima koji traže da im se vrati ogromna imovina koja je procenjana na nekoliko miliona evra, on kaže da će najveći broj njih dobiti obeštećenje na na 12 godina uplus kamata od dva odsto. Maksimalno obeštećenje po podnosiociu zahteva ne može preći 500.000 evra, dok ukupno isplaćeno obeštećenje ne može biti veće od dve milijarde evre, istakao je on. Kako je rekao, obeštećenje je trenutno centralni deo posla Agencije, budući da je najveći deo imovine u naturalnom obliku vraćen, dok je kod poljoprivrednog zemljišta vraćeno 80 odsto.Prema rečima Sekulića, u Beogradu je u naturalnom obliku vraćena gotovo sva imovina, i kako je rekao  "ima još 10 predmeta, pri kraju su". U naturi je ostalo da se vrati poljoprovrdno zemljište u Vojvodini, ali ovim tempom vraćanja taj proces će biti gotov za dve godine. On je kazao da se bivši vlasnici nisu žalili na keoficijent, ali ima ljudi koji su nezadovoljni visinom maksimalnog iznosa.Nigde nije došlo do potpune kompenzacije oduzete imovine. Srbija kao država se fer ponašala u ovom postupku, ocenio je on. Sekulić je najavio izradu uporedne analize o restituciji u Srbiji i u Evropi što će, kako je rekao "pokazati koliko je država Sebija bila fer prema građanima kojima je oduzeta imovina". 

Srbija

Poništena građevinska dozvola za gondolu na Kalemegdanu

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da je Upravni sud doneo odluku da uvaži tužbu te organizacije i poništi građevinsku dozvolu za izgradnju gondole na Kalemegdanu koju je izdalo ministarstvo građevine. Pored RERI-ja, nameri gradske vlasti prethodnih godina suprotstavio se veliki broj građana, kao i stručna javnost.Poništenu dozvolu ministarstvo građevine izdalo je za izvođenje pripremnih radova za izgradnju gondole na Kalemegdanu.U obrazloženju presude navodi se da je ministarstvo u obavezi da RERI-ju plati troškove upravnog spora, koji iznose 34.500 dinara, dok je zahtev grada Beograda za naknadu troškova spora odbijen, prenela je Nova.rs. Predmet će biti vraćen nadležnom organu, Ministarstvu građevinarstva, na ponovno odlučivanje.U obrazloženju presude, između ostalog se navodi da je RERI tužbom osnovano ukazao da je rešenjem o građevinskoj dozvoli povređen zakon.Razlog za to leži u činjenici da je ta odluka doneta isključivo u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, međutim, to u ovom slučaju nije bilo dovoljno.Upravni sud napominje da je Beogradska tvrđava spomenik kulture, od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, kao i da ona obuhvata arheološko nalazište Antički Singidunum.Imajući sve to u vidu, sud je zaključio da su morali da se primene i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i Zakon o kulturnim dobrima.RERI je podneo Upravnim sudom tužbu za poništavanje rešenja o građevinskoj dozvoli za izvođenje radova na izgradnji stanice gondole na Kalemegdanu.UNESCO MOŽE DA ODBIJE KALEMEGDAN ZBOG GONDOLE POBEDA SVIH GRAĐANA"Dogodila se vladavina prava, verovali ili ne, u zemlji Srbiji", navodi se u saopštenju RERI-ja.Predstavnici te organizacije najiskrenije su se zahvalili organizaciji Evropa Nostra, koja im je pružila stručnu podršku, kao i svim stručnjacima, nevladinim organizacijama, aktivistima i medijima koji su nepokolebljivo branili Kalemegdan i Beogradsku tvrđavu."Ovu pobedu ostvarili smo zajedno. Ovo je pobeda Beograda, slobodnih i hrabrih ljudi koji u njemu žive", dodaje se u saopštenju.Ministarstvo građevinarstva je 1. aprila 2019. izdalo rešenje o građevinskoj dozvoli kojom se odobravaju pripremni radovi na Kalemegdanu, a prethodno je posečeno drvo koje je predstavljalo simbol Kalemegdana.Upravni sud je 23. aprila 2019. prvo doneo privremenu odluku kojom su obustavljeni pripremni radovi na Kalemegdanu, navodeći da je zahtev RERI-ja osnovan.Gradnji gondole u Beogradu usprotivila se gotovo celokupna stručna javnost, a peticiju protiv njene gradnje potpisalo je oko 14.000 građana.

Srbija

Tamara Jokanović među 40 najboljih mladih lidera Jugoistočne Evrope

 Business Elite nagrade “40 ispod 40” je prestižni program koji identifikuje izvanredne mlade direktore i preduzetnike u svetu biznisa, a često je i prvi program koji otkriva mnoge uspešne poslovne lidere u regionu. „Poslednjih godinu dana nije bilo nimalo lako ni za jednog lidera. Poslovni izazovi koji su nas zatekli, pogotovu u sektoru usluga i malih i srednjih preduzeća, usponi i padovi, i danas, nakon svega, jedno ovakvo priznanje je samo potvrda da smo na pravom putu i da su odluke koje smo donosili u proteklom periodu bile ispravne. Vi kao lider morate da verujete u postavljene ciljeve, ma kako oni bili visoko postavljeni. Za vredne „stvari“ se vredi protegnuti malo više, dati malo više od prosečnih domašaja. Nagrada koja mi je dodeljena u domenu mladih lidera za Jugoistočno Evropu nije samo moja. To je i nagrada mog tima, jer zajedničkim snagama svakodnevno iznova dokazujemo da za nas ne postoji nepremostiva prepreka, da stremimo ka istim ciljevima, da negujemo iste vrednosti i da smo tim za primer!“ Nagrade Business Elite, koje su deo renomirane kanadsko-američke kompanije Global Top Brands Awards, su fokusirane na izgradnju široke poslovne mreže koju čini elita nad elitom. Zato što veliki umovi slično razmišljaju, a udruženi imamo još veće šanse za uspeh, članovi “Kluba izvršnih direktora”, odnosno prestižna alumni mreža, su izuzetno uspešni poslovni lideri koji imaju pristup ovoj platformi radi međunarodnih povezivanja i saradnji.  Uspesi 40 eminentnih i ambicioznih poslovnih lidera iz jugoistočne Evrope će biti proslavljena tokom gala večere koja će se održati u muzeju Balgati Valseki u Milanu 14. septembra 2021. godine. 

Srbija

Microsoft kupuje Discord za preko deset milijardi dolara?

Microsoft bi mogao da postane novi vlasnik platforme za razmenu poruka Discord, veoma popularne među gejmerima. Razgovori o akviziciji vrednoj više od 10 milijardi dolara trenuntno su u toku, tvrde Blumbergovi izvori, a prenosi portal The Verge.Za kupovinu Diskorda do sada je bilo zainteresovano više kompanija među kojima su i Epic Games i Amazon.Ova platforma mesečno ima oko 140 miliona korisnika, a samo prethodne godine zaradili su oko 130 miliona dolara, iako kompanija još uvek nije profitabilna, pisao je nedavno The Wall Street Journal.Dopisivanje preko Diskorda je besplatno, ali kompanija zarađuje tako što naplaćuje 9,99 dolara za mesečno pretplate koje nude višu rezoluciju, dodatne stikere i mogućnost podizanja veće količine podataka. 

Srbija

Air Serbia ponovo leti do Rima

Air Serbia (Er Srbija) će od 30. aprila obnoviti direktan avio-saobraćaj na relaciji između Beograda i Rima, saopštila je nacionalna aviokompanija. Letovi između dva grada obavljaće se dva puta nedel...

Srbija

Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremena

Prosvetni radnici su saglasni da su zbog povećanog obima posla u pandemijskim uslovima zaslužili veće plate. Država, međutim, njihovo angažovanje prepoznaje tek kroz sektorsku povišicu, koja za tekuću budžetsku godinu kumulativno iznosi skromnih pet odsto. Da bi nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi veruje 81,5 odsto onih koji su učestvovali u anketi portala Nova ekonomija, dok 18,5 misli suprotno. Prosvetni radnici listom svedoče da su tokom drugog polugodišta prošle školske godine, tačnije od marta do juna kada su škole bile zatvorene, radili neuporedivo više nego u redovnim okolnostima. Ipak, sindikati su pred usvajanje budžeta za 2021. svoj zahtev za povećanje zarada u obrazovanju zasnivali na obećanju koje im je vlast dala tri godine ranije, a ni govora nije bilo da bi „pojačano“ radno vreme nastavnika u uslovima rada na daljinu trebalo da se odslikava u plati.Tek nedavno je Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Vojvodine najavio mogućnost pokretanja sudskih postupaka zbog rada učitelja i nastavnika preko norme tokom epidemije, ali se to odnosi na period ove školske godine.Šta su sindikati tražili, a šta su prosvetari dobili? Uoči usvajanja budžeta za 2021, zahtev je bio da se zaposlenima u obrazovanju plate povećaju za 15 odsto. I sami svesni da su šanse za to male, sindikalci su se nadali da će u pregovorima sa Vladom uspeti da „izboksuju“ bar sedam, osam odsto. Pregovora, međitim, nije bilo, a prosvetni radnici su u „paketu“ sa većim delom javnog sektora dobili ukupno pet odsto.Prvi deo te povišice od 3,5 odsto isplaćen im je početkom godine, a dodatnih 1,5 odsto dobiće u aprilu. Preračunato u parama, to znači da je početna plata nastavnika početkom godine skočila za oko 2.000 dinara, a sa predstojećim povećanjem dobiće još oko 900 dinara.Trenutna neto osnovica za obračun zarada u obrazovanju iznosi  3.531,40  dinara,  od aprila će iznositi  3.582,58 dinara. Potpuno je jasno da to uvećanje neće biti značajno jer osnovna plata zaposlenog sa VII stepenom stručne spreme iznosi  61.163 dinara, a nakon uvećanja ista zarada iznosiće 62.050 dinara, odnosno biće uvećana za 880 dinara. Ovo „uvećanje“ dobiće samo oni koji su iznad minimalne zarade, a povišicu neće osetiti ni zaposleni sa koeficijentom 9,16 u decembru 2021. jer će u tom mesecu sa 23 radna dana minimalna zarada u Republici Srbiji biti gotovo 1.000 dinara veća od zarade ove kategorije zaposlenih – pojašnjava za Novu ekonomiju Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine.On kaže da se, suštinski, neće desiti ništa novo, pošto će i dalje veliki broj zaposlenih sa različitim koeficijentima i na različitim radnim mestima imati zaradu u visini minimalca. - Naravno, država kaže da se u tom minimalcu nalaze i regres i topli obrok, što ne može da bude ni teoretski, zbog čega je sada nekoliko stotina sporova na sudovima širom Srbije. Zaposleni u obrazovanju prvo treba da dobiju ono što im po zakonu pripada, a tek kada se to desi, možemo da vidimo da li je dovoljno ili ne. O poštovanju zakona ne možemo pregovarati – kaže Kokot.Prosvetni radnici sa kojima smo razgovarali ukazuju da učitelji i nastavnici imaju godinama male plate u odnosu na nivo obrazovanja i značaj posla kojim se bave. - Zbog toga ovo pitanje ne bih vezivala za pandemiju. Nama je neophodno dugoročno rešenje, a ne neka kratkoročna pomoć – odgovara Radmila Bošnjaković, profesorka matematike iz Užica, na pitanje Nove ekonomije da li su nastavnici zaslužili novčanu nagradu zbog rada u uslovima pandemije.Nije nagrada neko prekovremenoVesna Jerotijević, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da to ne bi nazvala „nagradom“, jer je „realno i očekivano da se svaki prekonormni rad bude zakonski plaćen u potpunosti“. Ona smatra da nastavnicima treba nadoknaditi sva uložena finansijska sredstva za izvođenje onlajn nastave, a potom ih isplatiti za rad izvan radnog vremena.Na pitanje da li bilo fer svima dati podjednaku povišicu, ako su i prosvetni radnici sami svesni da u njihovim redovima ima i onih koji se nisu pretrgli od rada tokom nastave na daljinu, Jerotijević odgovara da se „ne može se očekivati da 110.000 ljudi, koliko radi u osnovnom i srednjem obrazovanju, ima isti kvalitet rada“. - Odgovorni nikada ništa nisu uradili da bi to poboljšali. Kada će se uvesti platne grupe i razredi? Ali ne formalno, nego pravedno i suštinski. Tada će ovo pitanje biti svakako bolje uređeno, a možda i rešeno – navodi Jerotijević.Za Radmilu Bošnjaković  ovo je „diskutabilno i kompleksno pitanje“. - U svakoj profesiji može da se ustanovi neki standard kao merilo kvaliteta rada. Nažalost, ne postoji merilo za količinu poltronstva i savijanje leđa pred raznim problemima, koji se često mogu videti i među prosvetnim radnicima, kao i među lekarima, sudijama i ostalim intelektualcima – smatra ona.Sindikati su uglavnom saglasni da su od početka ove školske godine najveći teret podneli vaspitači i učitelji. Jer vrtići nisu bili zatvoreni ni dana, a učitelji su jedini koji od 1. septembra izvode neposrednu nastavu u učionici. Tri sindikata predškolstva su već uputila zahtev Vladi Srbije da se zaposlenima u predškolskim ustanovama dodeli novčana pomoć iz republičkog budžeta. Odgovora još uvek nema. Ako se to može nazvati nagradom, nju su, prema našim nezvaničnim saznanjima, dobili nastavnici koji su tokom prošle školske godine učestvovali u snimanju TV časova. Nastavnik koji je učestvovao u ovom poduhvatu prošle i ove školske godine kaže da mu je isplaćena samo suma za prošlogodišnje TV časove i da je za svaki snimljeni čas dobio po 1.000 dinara.Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanje Nove ekonomije koliko je nastavnika do sada učestvovalo u snimanju televizijskih časova i da li im je i koliko plaćeno. V. S. 

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.