Srbija

Britanski ministar izvoza sledeće nedelje u poseti Beogradu

Naredne nedelje u Beogradu će boraviti ministar za izvoz u Britanskoj vladi, Grem Stjuart, saopštila je ambasada te zemlje u Beogradu. U fokusu njegovih razgovora sa predstavnicima Vlade Srbije, kako je naglašeno, biće budući trgovinski odnose Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Pored sastanka sa kolegama iz Vlade Srbije, Stjuart će se sastati i sa predstavnicima britanske poslovne zajednice i kompanija koje posluju na srpskom tržištu.Stjuart će svoje domaćine, kako stoji u saopštenju, detaljnije upoznati i sa ambicioznim planovima koje Ujedinjeno Kraljevstvo ima u vezi sa održavanjem konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26).Ta konferencija, održaće se tokom novembra u Glazgovu.Grem Sjuart je u Odeljenju za međunarodnu trgovinu Britanske vlade od januara 2018. godine bio zadužen za investicije.Od februara prošle godine je najviše rangirani predstavnik Britanske vlade koji se bavi izvozom, a kako je naglašeno, ovo će biti prva poseta jednog visokog zvaničnika britanskog ministarstva trgovine Srbiji u ovom veku.BRITANIJA ŽELI DA SE PRIDRUŽI TRANSPACIFIČKOM TRGOVINSKOM PARTENRSTVU Nova era za Veliki Britaniju, kako je ranije pisao BBC, počela je nakon što je poslednjeg dana 2020. godine i zvanično završila proces izlaska iz Evropske unije.Bregzitom, odnosno izlaskom iz Evropske unije, Velika Britanija je napustila jedinstveno tržište EU i njenu carinsku uniju, koji omogućavaju slobodnije kretanje ljudi, roba i usluga među članicama.Sadašnji britanski premijer i zagovornik Bregzita Boris Džonson ocenio je da je izlazak te zemlje iz unije "fantastičan trenutak".Protivnici Bregzita smatraju da će izlaskom Britanije iz EU, toj zemlji biti lošije.

U Srbiji veliko interesovanje za školovanje u SAD

U Srbiji oduvek vlada izuzetno interesovanje za školovanje i akademsko usavršavanje u SAD, o čemu svedoči i broj prijavljenih kandidata na konkurse za dodelu stipendija koje redovno objavljuje ambasada SAD u Beogradu, kaže Isidora Nikolić Savin, advokat i predsednica udruženja „Fulbrajt i prijatelji“.Udruženje okuplja stipendiste programa akademske razmene Vlade SAD koji se ostvaruju u Republici Srbiji putem ambasade SAD u Beogradu. Reč je o programima Fulbright, Hubert H. Humphrey, Ron Brown, Junior Faculty Development Program (JFDP) i International Visitors Leadership Program (IVLP). Misija udruženja je da promoviše profesionalnu i akademsku izvrsnost, kao i pozitivne društvene promene i ima za cilj da doprinese jačanju kapaciteta međunarodne kulturne, institucionalne, naučne i profesionalne razmene i saradnje. Prema podacima programa, od 1961. godine do danas skoro 880 stručnjaka iz Srbije i iz SAD koji su boravili na studijskom programu u Srbiji, dobilo je stipendiju Fulbrajtovog gostujućeg programa.Zašto su SAD zanimljive našim stručnjacima za obrazovanje i naučnoistraživački rad?Razlog tome je prvenstveno kvalitet kurikuluma i metodologije rada sa studentima, kao i dugogodišnji primat američkih univerziteta nad evropskim na svim relevantnim međunarodnim rang-listama akademskih institucija. Samim tim, znanje i zvanje stečeni na nekom od univerziteta iz SAD predstavljaju ne samo odličnu osnovu za ostvarivanje uspešne karijere, nego su i stvar prestiža.Među fulbrajtovcima ima članova SANU, rektora univerziteta, guvernera NBS, dekana i profesora fakulteta, ministara i narodnih poslanika iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznatih umetnikaZa koje naučne oblasti i fakultete se ljudi iz Srbije prijavljuju? Baza stipendista programa akademske razmene sa SAD kojom raspolaže naše udruženje ukazuje na veoma širok dijapazon društvenih i prirodnih nauka za koje su zainteresovanim kandidatima bili na raspolaganju programi razmene. Međutim, naučne oblasti za koje se u Srbiji nude programi razmene uglavnom zavise od vrste i cilja akademskog programa za koje ambasada SAD obezbeđuje finansiranje. Fokus tih programa varira od unapređenja društveno-ekonomskog stanja u Srbiji, do razvoja poljoprivrede i biomedicinskih nauka.SAD donirale milijardu dolara od 2000. godine do danas Kad bismo pitali alumniste vaše organizacije, šta bi odgovorili na pitanje o značaju američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva?Odgovor na ovo pitanje je od takvog značaja za naše udruženje da smo prošle godine u saradnji sa Centrom za američke studije organizovali veliku dvodnevnu konferenciju pod nazivom „Značaj američkih stipendija za razvoj srpske nauke i društva“, koja je trebalo da se održi u Rektoratu Beogradskog univerziteta. Konferencija je bila zakazana za mart i na njoj je trebalo da govore mnogi priznati stručnjaci koji su svojevremeno pohađali neki od programa razmene, ali su nas epidemija COVID-19 i uvedeno vanredno stanje omeli u planovima. Nadam se da ćemo uskoro moći da održimo konferenciju, nakon koje ću imati i konkretan odgovor na ovo pitanje.Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara godišnje Vlada Srbije je 2013. odlučila da podrži program Fulbrajt i izdvojila je određenu sumu za to. Veliki broj domaćih institucija (bolnice, kompanije, fakulteti, instituti), takođe je dodeljivao stipendije stručnjacima iz SAD koji su dolazili u Srbiju. Da li ova praksa i dalje postoji i zašto je važan dvosmeran karakter programa?Da, Vlada Srbije od 2014. godine doprinosi Fulbrajt programu sa 50.000 dolara godišnje. Ta sredstva namenjena su stipendiranju srpskih profesora, naučnika i studenata koji se u okviru Fulbrajt programa usavršavaju na univerzitetima u SAD. Vlada SAD dodatno stipendira takođe srpske profesore, naučnike i studente za istu vrstu stipendija. Pored toga, Vlada SAD stipendira i američke profesore, naučnike i studente koji po Fulbrajt programu dolaze na univerzitete u Srbiji. Naravno, univerziteti u Srbiji, iako ne obezbeđuju direktne stipendije Amerikancima, pružaju punu logističku i naučnu pomoć Fulbrajt stipendistima tokom njihovog boravka u Srbiji. Fulbrajtovi administratori želeli bi da američki predavači i istraživači budu zainteresovani za rad van Beograda, posebno u gradovima na jugu Srbije kao što su Niš, Kragujevac i Novi Pazar. Imate li informacije kako se ostvaruje ovaj cilj programa? Da li ste u kontaktu sa američkim istraživačima koji borave u Srbiji?Tačno, to je jedan od ciljeva kojima administratori programa pridaju najveći značaj i iz godine u godinu raste broj američkih stručnjaka i studenata zainteresovanih za saradnju sa srpskim kolegama na univerzitetima van Beograda. Tokom akademske 2019/20. godine, pet studenata boravilo je u okviru Fulbright English Teaching Assistant programa širom Srbije - od Subotice i Novog Sada, do Niša, Vranja i Novog Pazara. Nažalost, zbog rizične situacije nastale zbog COVID-19 pandemije, ove akademske godine nemamo nijednog Amerikanca na Fulbrajt stipendiji u Srbiji. Radi se na tome da već početkom septembra 2021. ugostimo novu generaciju američkih fulbrajtovaca u Srbiji. Naravno, sve će zavisiti od toga kako se dalje bude razvijala situacija u vezi za pandemijom. Kako unaprediti saradnju i razmenu dve zemlje?Svaki sprovedeni vid akademske razmene između SAD i Srbije neumitno je već doveo do trajnog povezivanja dve zemlje jer studijski boravak u drugoj zemlji, naročito onaj koji je duži od jedne akademske godine, dovodi do saživljavanja polaznika programa sa drugom kulturom, eventualnog usvajanja drugačijih kulturnih obrazaca, a svakako do proširenja vidika. Prema bazi članova našeg udruženja, najveći broj naših ljudi koji su boravili u SAD na nekom od programa razmene su vrhunski stručnjaci u svojim oblastima koji svojim radom i implementacijom znanja stečenog za vreme usavršavanja u SAD daju svakodnevan doprinos svojoj zajednici. Ko su u Srbiji poznati fulbrajtovci i polaznici drugih programa?Među polaznicima američkih programa u Srbiji je veliki broj istaknutih ljudi u Srbiji, među kojima su članovi SANU, rektori univerziteta, guverneri NBS, dekani i profesori fakulteta, ministri i narodni poslanici iz svih garnitura vlasti u SFRJ i Srbiji, ali i priznati umetnici. Lista zvučnih imena zauzela bi mnogo više mesta nego što ovaj intervju dozvoljava, ali ako se fokusiramo samo na domen kulture, već imena nekolicine istaknutih umetnika koji su doprineli uspostavljanju kulturnih veza između Srbije i SAD dosta je rečita. Recimo, znameniti alumniji Fulbrajt programa su Olja Ivanjicki, Milovan Danojlić, Srđan Karanović, Vida Ognjenović, Svetlana Bojković, Slobodan Šijan, Biljana Srbljanović, Grozdana Olujić. Vaše udruženje je 2015. godine ustanovilo godišnju nagradu za profesionalnu izvrsnost „Predvodnik/Predvodnica“ (Trailblazer), kojom odaje priznanje izuzetnom profesionalnom doprinosu pojedinaca u Srbiji u okviru oblasti razvoja nauke i istraživanja, unapređenja struke ili profesije ili pozitivnih društvenih promena. Ko su dosadašnji dobitnici i zašto je važno imati ovakvu nagradu?Naša nagrada za cilj ima da promoviše izuzetne osobe i da im oda priznanje za postignuća u određenoj godini. U tome se ogleda njen primarni značaj – da se, koliko god bili svakodnevno obasuti lošim primerima, makar povremeno podsetimo da među nama postoje izuzetni ljudi za koje nikakve nepovoljne okolnosti ne predstavljaju smetnju. Prema desetinama prijava koje svake godine primamo povodom konkursa za nagradu, stekla sam utisak da je naše društvo u mnogo manjoj meri inertno nego što je opšti utisak i da je veoma bogato pojedincima koji postižu izuzetne rezultate u oblasti svoje struke, odnosno koji nastoje da menjaju svet u kome žive makar na mikronivou, ne očekujući ništa zauzvrat. Dosadašnji dobitnici naše nagrade dolaze iz najrazličitijih oblasti nauke i društvenog angažmana. To su pojedinci koji stoje iza inicijative „Miksalište – multikulturalni centar za izbeglice i lokalnu zajednicu“ čiji je angažman u pomoći rešavanju migrantske krize opštepoznat; Dušica Popadić, osnivačica i direktorka „Incest trauma centra“, koja je pionirka u pružanju psihološke i pravne pomoći seksualno zlostavljanoj deci i odraslim osobama koje su preživele seksualno nasilje u detinjstvu, kao i njihovim porodicama; dr Marina Hughson, sociološkinja koja je ceo svoj profesionalni život posvetila borbi za rodnu ravnopravnost; učenici odeljenja III/1 Desete beogradske gimnazije „Mihajlo Pupin“ iz Beograda koji su pravi predstavnici uspešnog sprovođenja grassroot inicijative; prof. dr Radojka Vukčević, jedna od najboljih istoričarki američke književnosti na jugoslovenskom prostoru.Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Ušteda energije uskoro podleže zakonskoj kontroli

Vlada Srbije usvojila je Preglog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije. Zakon propisuje određene obaveze građevinskih investitora, prodavaca automobilskih guma, kao i Republičkog hidro-meteorološko zavoda koje treba da doprinesu efikasnoj upotrebi energije i smanje zagađenje životne sredine.U obrazloženju ovog zakonskog predloga piše da se politika energtske efikasnosti Srbije utvrđuje strategijom razvoja energetike u Srbiji, kao i integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (NEКP).NEКP, kako podsećaju u Vladi Srbije, sadrži objedinjene ciljeve za energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. U obrazloženju zakona Vlada Srbije podseća da izrada i sprovođenje Akcionog plana za energetsku efikasnost traje do kraja 2021. godine.Predlogom zakona predviđeno je da ministar koji je nadležan za energetiku, propisuje metodologiju za uštedu energije, kao i da uvede obavezu Republičkom hidro-meteorološkom zavodu (RHMZ), koji će državu i javnost obaveštavati o toplijim danima, kada će moći da se štedi energija.Predviđena je i digitalizacija izveštavanja o merama energetske efikasnosti koje su sprovdene, a u okviru sistema energetskog menadžmenta.ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADANovim zakonom je predviđeno da zgrade ili posebni delovi zgrada u javnoj svojini, u kojima se koristi površina veća od 250 kvadrata, moraju da imaju sertifikat o energetskim svojstvima.Sertifikat se izdaje u skladu sa propisima kojima se uređuje izgradnja objekata i energetska sertifikacija zgrada i njegova prva strana, kako se navodi u predlogu zakona, mora da bude izložena javno, na vidljivom mestu.Zakonom je predviđena i sanacaija zgrada centralne vlasti, sa ciljem da se postigne njihova bolja energetska efikasnost u tim objektima.Spisak zgrada centralne vlasti koje su predmet energetske sanacije, utvrđivaće Vlada Srbije, na predlog ovlašćenog ministra.OBAVEZE INVESTITORAInvestitor koji gradi neku novu zgradu ili neku staru zgradu detaljno energetski sanira, kako piše u predlogu zakona, dužan je da instalaciju za predaju toplotne energije u tim objektima detaljno energetski sanira i opremi sledećim urećajima:- uređajima za regulaciju i za merenje predate količine toplotne energije zgradi, a gde to postoji i za merenje potrošene tople vode;- uređajima za merenje predate količine toplotne energije, ili tople vode (u zgradama u kojima ona postoji) za svaki deo zgrade, a gde postoji i potrošne tople vode; - uređajima za regulaciju predate količine toplotne energije za svako grejno telo.Zgrada se detaljno energetski sanira ukoliko je ukupna predračunska vrednost radova na energetskoj sanaciji veća od 25% vrednosti zgrade, a u proračun te vrednosti, kako piše u predlogu zakona, ne ulazi vrednost zemljišta na kojom se zgrada nalazi."ENERGETSKO" OZNAČAVANJE PNEUMATIKAPredlog Zakona o energetskoj efikasnosti propisuje i označavanje automobilskih pneumatika i oni će moći da se stave na tržište ako imaju odgovarajuću energetsku oznaku.Tehnički propis za njihovo označavanje pneumatika donosi ministar i njime će se utvrditi obaveze isporučilaca i prodavaca pneumatika, kao i prodavaca motornih vozila.Trebalo bi da se utvrde metode merenja, način kako se proverava energetsko označavanje, određivanje klase energetske efikasnosti pneumatika, njihov dizajn i format energetske oznake.Zakon kaže i da isporučilac automobilskih guma neće moći da ih stavi na tržište ako one nemaju odgovarajuće oznake o energetskim performansama, jer bi to moglo da zbuni kupce.

Objavljen poreski kalendar za april, koje su vaše obaveze?

Poreska uprava objavila je poreski kalendar za april 2021. godine. Od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, do plaćanja PDV-a za prethodni mesec, ovo su obaveze poreski obaveznika i datumi do kada to moraju da reše.Već prve nedelje aprila, odnosno 05.04.2021. godine od poreskih obaveznika očekuje se:- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu IOSI.Zatim, za ponedeljak 12.04.2021. godine očekuje se:- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Četvrtak 15.04.2021. godine:- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa od strane preduzetnika, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugo lice za utvrđivanje poreza za 2020. godinuPrijava se podnosi na Obrascu PPDG-1S - Poreska prijava za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti. Uz poresku prijavu podnosi se i Obrazac PB 2 - Poreski bilans obveznika poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti i prateći obrasci uz poreski bilans.- Plaćanje razlike poreza na prihod od samostalne delatnosti utvrđene po konačnom obračunu za 2020. godinu, po podnetoj poreskoj prijaviPlaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prvo tromesečje 2021. godine.Prijava se podnosi na obrascu PP PDV - Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prvo tromesečje, ako je u prvom tromesečju ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.I poslednje nedelje aprila, odnosno 29.04.2021. godine:- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.

Prva na tržištu u kreditiranju privrede i građana

OTP Grupa u Srbiji, uključujući Vojvođansku banku i OTP banku Srbija, ostvarila je godišnji rast kredita od 15% što je više od 500 miliona evra i što pokazuje posvećenost Grupe tr...

Medicinari najavljuju prekid rada: Kako izgleda 20 minuta bez nas

Zdravstveni radnici iz sindikata „Nezavisnost“ najavili su da će u petak, 2. aprila prekinuti svoj rad na 20 minuta, kako bi skrenuli pažnju na težak položaj u kome se nalaze, a ovaj svojevrsni protest nazvali su „Apel za sve naše ljude“."To će da bude na teritoriji cele zemlje, ali je nama dato na raspolaganju da odaberemo koje vreme. Ja sam za Kraljevo predvideo da to bude 10:10 zato što je to najveći špic, najveća kulminacija posla, građana i obolelih. Samo da vide kako izgleda 20 bez nas,“ kaže na Novu ekonomiju glavni poverenik sindikata „Nezavisnost“ u Opštoj bolnici „Studenica“ iz Kraljeva Vladimir Nović.Zdravstvo: Nikad veće plate ili manipulacije platama? Od ostalih sindikata još uvek nisu dobili odgovor da li će im se pridružiti u prekidu rada, ali Nović kaže da su dobili obećanje direktora kraljevačke bolnice da će ih u protestu podržati. On dodaje svoj rad neće prekidati jedinice intezivne nege.„Mi ne želimo da štrajkujemo. Mi želimo da lečimo ljude, čemu i služimo, ali želimo da se poštuju epidemiološke mere.“Zahtevi da se smene bolje raspodele, da se prime novi radnici, kao i da se ispoštuju beneficije koje su obećane na početku kovida. Dodaci na zarade onima koji rade u kovid bolnicama, tzv. „kovid dodaci“ su u Kraljevu isplaćeni sa malim kašnjenjem, ali u delovima Beograda, Niša i Kragujevca medicinari još uvek čekaju isplate za januar, kaže Nović.„Mora to da bude kontinuirano i to mora da bude beneficija kao što primaju lekari. Jer lekari primaju 20.000 dinara kovid dodataka, a sestre primaju 10.000. Svi smo u ovome, dodatak mora da bude isti za sve.“Dok direktori sede u kućama, mi smo žrtvovani Danas je u kovid ambulanti u Kraljevu bilo najviše pacijenata u ovoj godini, tvrdi Nović.„Jutros je vraćano sigurno 50 ljudi za popodne, primljeno je sigurno 130-140 ljudi. Pričam vam samo o kovid ambulanti, odnosno dijagnostici gde ja radim. A da ne pričam o uzorkovanju krvi gde je svaki dan po 130-140 uzoraka krvi uzmu, o PCR testiranju, tu je svaki dan po 100-150 ljudi. Pričam vam neke brojke koje ja znam, nisam direktor da pričam da je bilo 30-40. Hoću brojke da budu tačne, neću da pričam ono što nije,“ kaže Nović za Novu ekonomiju.Rad u ovakvim uslovima je veliki napor, naročito kada se sati provedu u skafanderu, kada se kući ide sa maskom na licu jer postoji strah da se ne zaraze deca, a uz sve to ne postoji dovoljno zaposlenih.„Opreme ime, lekova ima, svega ima, al nemamo kadra, nemamo ljudi. U jednoj smeni na odeljenju gde leži 50 pacijenata rade 4 sestre po tri sata. Desetkovani smo, puno je pozitivnih kolega pa su van stroja. Kadra fali svuda, od medicinskog, do nemedicinskog.“Mnogim zdravstvenim radnicima koji su dobili posao za vreme pandmije, nakon nekoliko meseci nije produžen ugovor.„Mislim da se radi o nekom izrabljivanju radncika, trebaš mi dok ne završiš posao, posle toga zdravo. Ima njih 10-15 kojima nije produžen ugovor, a stvarno su se pokazali kao dobri, požrtvovani radnici.“Manjak kadra rezultuje i time da medicinari ne uspevaju da odu ni na kratak odmor.„Konkretno, ja dve godine nisam video dan godišnjeg odmora. Danas sam prvi dan na odmoru i imam tri dana „fore“ da se odmorim, pa u ponedeljak ponovo Jovo nanovo. Mnogo je ovakvih kao što sam ja. Odmori ne mogu da se koriste, pa je onda ministarka Vlade napisala dopis bolnicama – da će odmori da propadnu ako se ne koriste do tad i tad, što je apsordno u ovoj situaciji“, objašnjava Nović.Podsetimo, lekari su u više navrata apelovali da je situacija kritična, da mesta i kadra ponestaje. Danas je i direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević ocenila kako je ovo najteži trenutak u radu ove bolnice, dok je juče direktor Infketivne klinike u Beograd dr Goran Stevanović upozorio da je mesta u bolnicama ostalo za još 24 sata.

Majkrosoft razvojni centar zapošljava 50 novih stručnjaka

Majkrosoft razvojni centar u Srbiji (MDCS), koji je i ove godine proglašen za najpoželjnijeg IT poslodavca u Srbiji, raspisao je konkurs za još 50 novih stručnjaka. Svi zainteresovani mogu da konkurišu za Azure tim, koji planira zapošljavanje 20 novih kolega, kao i za Office timove (Office Canvas i Office Media Group), koji imaju potrebu za 30 novozaposlenih, a čija je ekspanzija predviđena u narednom periodu. „Ponosni smo na razvoj našeg centra i na sve veće poverenje koje nam se ukazuje, jer potvrđujemo da ulaganje u naš beogradski centar donosi i napredak celoj kompaniji. Od novembra smo zaposlili 60 novih kolega koji su postali već integralni deo tima i time ostvarili rast od 20 odsto u kadrovima. Nastavljamo da ulažemo u ljude, a to je povod da pozovemo u svoje redove nove kvalitetne kandidate za zaposlenje iz Srbije i regiona. Pored toga, naši napori usmereni su i prema svim stručnjacima koji žive u inostranstvu, a žele da se vrate i nastave svoju IT karijeru u Srbiji”, izjavio je Dragan Tomić, direktor MDCS i dodao da je sa “poslednja dva pojačanja od 60, odnosno 50 novih ljudi, Majkrosoft razvojni centar proširio svoj tim za 35 odsto”. Office Srbija tim je fokusiran na najmodernije inovacije Majkrosoft Office proizvoda i servisa. Koristeći savremene tehnologije veštačke inteligencije, tim razvija napredne funkcionalnosti za milione korisnika Majkrosoft Office proizvoda, uključujući Word, PowerPoint, Excel, Office mobilna aplikacija itd. Tim je posebno specijalizovan u tehnologijama razumevanja dokumenata i kroz godine iskustva je razvio brojne funkcionalnosti, tehnologije i servise, sa ciljem poboljšanja produktivnosti korisnika u svim segmentima, uključujući škole, male i velike firme. Dve istaknutije oblasti kojima tim danas razvija vezane su za naprednu pomoć pri pisanju i stilizovanju dokumenata (Microsoft Editor i Word Designer), kao i servisi za konverziju dokumenata koji štede na stotine sati korisničkog vremena, kao što su digitalizacija slika i PDF dokumenata u Word i Excel aplikacijama. Office Media Group tim razvija platformu za korišćenje videa u poslovnom okruženju. Cilj je omogućiti ljudima da komuniciraju, dokumentuju i sarađuju video materijalima, podjednako jednostavno kao i ostalim dokumentima u Office paketu. Tim razvija moderne alate zasnovane na veštackoj inteligenciji koji olakšavaju korisnicima gledanje, kreiranje i menjanje video snimaka. MDCS je otvoren 2005. godine, kao četvrti po redu razvojni centar ove kompanije u svetu, i čini ga više od 350 vrhunskih stručnjaka iz oblasti kompjuterskih nauka i primenjene matematike. Svi zainteresovani za rad u timu Razvojnog centra Majkrosofta u Srbiji mogu da se prijave na ovom linku.

Da li je sprečena izgradnja „Novog Sada na vodi“?

Javno preduzeće Urbanizam iz Novog Sada tvrdi da u novoj planskoj dokumentaciji neće biti ucrtana izgradnja stambeno-poslovnnih sadržaja na prostorima Kameničke ade, Šodroša i Ribarskog ostrva u Novom Sadu, preneo je portal 021. Deo tog područja se inače pominjao kao mesto izgradnje "Novog Sada na vodi", velikog projekta protiv kog su se pobunili brojni građani.JP Urbanizam je odgovore o izmeni planova dostavio odgovarajući na pitnaja inicijative Zelene stolice, koja je formirana u gradskom parlamentu.Zelena stolica okuplja nekoliko ekoloških organizacija, a kako piše u odgovoru, osim Generalnog urbanističkog plana (GUP) u izradi je i Plan generalne regulacije priobalja.Taj plan obuhvata Kameničku adu, Šodroš, Ribarsko ostrvo, prostor nekadašnjeg brodogradilišta, kasarnu rečne flotile Aleksandar Berić, deo uz Bulevar despota Stefana i gradsku plažu Štrand.VIDI GARI MORAMO ZAJEDNO: NEOPHODNO POVEZIVANJE LOKALNIH INICIJATIVA Protiv tog projekta su se izjasnili Novi optimizam, nekoliko političkih i ekoloških organizacija, kao i stručnjacim među kojima je arhitekta Dragoljub Bakić, poznati protivnik projekta Beograd na vodi.Prethodna planska dokumentacija, kako tvrdi JP Urbanizam predviđala je komercijalne sadržaje, kao što su hotelski kompleks, poslovni objekat uz gradsku marinu i niz uslužnih objekata koji su zahtevali više saobraćajnica za funkcionalno povezivanje. Nova planska dokumentacija, kako tvrde u Urbanizmu, ne predviđa slične sadržaje i ukupna površina prethodno planiranih sadržaja (za oko 32 hektara) briše se u korist zelenih površina. Dodaju da se planira očuvanje šumskog područja u plavnom delu Kameničke ade, kao i omogućavanje javnih sadržaja kulture i sporta, na oko tri odsto površine Kameničke ade. U odgovoru, kako se dodaje, ne pominje se Brodogradilište, na kom je planirana izgradnja dvadesetospratnice. Gradonačelnik Miloš Vučević je nedavno naglasio da se "ide ka uređenju priobalja" nakon usvajanja plana za most, kao i da se čeka mišljenje Instituta "Jaroslav Černi". Protivnici Novog Sada a vodi navode da bi se njegovom realizacijim ugrozila odbrana od poplava, posekla velika šuma, a ugrozile bi se i brojne vrtse ptica i osatlih životinja.

Turski Acibadem kupio Bel Medic

Acibadem Health Group, lanac bolnica iz Turske, saopštio je da je postao većinski vlasnik privatne zdravstvene ustanove Bel Medic, koja posluje u Srbiji i koja postoji već 26 godina. Suvlasnik i generalni direktor Bel Medica, kako se naglašava u saopštenju, ostaje jedan od njegovih osnivača Jasmina Knežević.Posle ove transakcije i promene u vlasništvu, Bel Medic će ubuduće poslovati pod imenom Acibadem Bel Medic."Naši građani već imaju pozitivna iskustva sa Acibadem zdravstvenim sistemom koji je i kod nas već prepoznat po medicini najvišeg nivoa i u kome se puno misli o pacijentu i njegovom kompletnom zadovljstvu", izjavila je jedan od osnivača Bel Medic-a, Jasmina Knežević.Acibadem Healthcare Group posluje u Turskoj od 1991. godine, a sistem funkcioniše i u Severnoj Makedoniji, Bugarskoj, Holandiji."Verujemo da će težnja naše grupe za izvrsnošću i prvoklasnom uslugom prema pacijentima dati pozitivan doprinos srpskom tržištu zdravstvene zaštite", izjavio je Angel Angelov, izvršni direktor Acibadem City Clinic B.V. iz Sofije.Acibadem ima 21 bolnice, 13 ambulantnih centara, više od 4.200 kreveta preko od 22.500 zaposlenih i 4.000 doktora. Acibadem pripada i drugom najvećem lancu bolnica na svetu IHH, a Bel Medic je, kako se navodi u saopštenju, akreditovan po evropskim standardima.U svom sastavu Bel Medic ima bolnicu sa porodilištem, operacionim blokom, angio-salom, jedinicama intenzivne nege i apartmanima, kao i četiri vanbolničke ustanove i zapošljava više od 800 lekara.Promena vlasništva u Bel Medicu dolazi tokom novog talasa pandemije orona virusa, ali i u vreme kada su odlasci lekara iz Srbije na rad u inostranstvo, sve češći.TURSKA ACIBADEM GRUPA PREUZIMA BEL MEDIC?

KRIK: Stanko Subotić od koncesije za aerodroma zaradio 47 miliona evra

U pozadini koncesije beogradskog aerodroma isprepletene su veze kontroverznog srpskog biznismena, bivšeg portugalskog ministra i francuske kompanije „Vansi“ koja je dobila aerodrom na 25 godina, otkrivaju KRIK i OCCRP.Stanko Subotić je od koncesije zaradio 47 miliona evra pošto je iznad cene prodao zemlju „Vansiju“, a potom ušao u poslovno partnerstvo sa bivšim portugalskim ministrom i advokatom Žozeom Luizom Arnoom koji danas radi za ovu francusku kompaniju. Upravo je Arnoova advokatska kancelarija savetovala Vladu Srbije da aerodrom „Nikola Tesla“ da pod koncesiju.Kada je francuski „Vansi“ dobio koncesiju nad beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“, predsednik države Aleksandar Vučić rekao je da je to „veliki uspeh Srbije“.„Ovo će dovoditi sve više investitora“, naveo je Vučić na konferenciji za medije, održanoj u januaru 2018. godine. „Aerodrom će da izgleda mnogostruko lepše i mnogostruko bolje nego sada.“„Vansi“ je Srbiji platio nešto više od pola milijarde evra za prava da 25 godina upravlja najprometnijim aerodromom u regionu. Francuska firma obećala je da će da uloži 732 miliona evra u njegov razvoj, kao i da će do kraja koncesije više nego udvostručiti broj putnika. Deo novca za ulaganje u aerodrom „Vansi“ je dobio kao zajam od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).Ubrzo je bilo jasno da će od ovog ugovora korist imati i moćni pojedinci povezani sa vlastima. Jedan od njih je Stanko Subotić, kontroverzni biznismen koji je poslovno sarađivao sa Vučićevim kumom Nikolom Petrovićem. Subotić je bio poslovno povezan i sa čuvenim narko-bosom Darkom Šarićem.KRIK i novinarska mreža OCCRP još 2018. godine otkrili su da će ovaj kontroverzni biznismen „Vansiju“ da proda zemljište koje je posedovao u blizini aerodroma, a na koje će aerodrom da se proširi. Prodajom ove zemlje francuskoj kompaniji, Subotić je zaradio 47 miliona evra.„Vansi“ je Subotiću platio zemlju čak četiri puta više od toga koliko je njena cena bila navedena u prilogu ugovora o koncesiji do kog je ranije došao KRIK.Nakon prodaje zemlje, Subotić je ušao u posao sa bivšim ministrom regionalnog razvoja u Portugalu Žozeom Luizom Arnoom, trenutno predsednikom upravnog odbora jedne od „Vansijevih“ firmi, otkrivaju KRIK i OCCRP u okviru međunarodnog novinarskog projekta „OpenLux” („Otvoreni Luksemburg”).Arno je i jedan od vlasnika advokatske kancelarije „CMS Rui Pena & Arnaut“ koju je Vlada Srbije angažovala da je savetuje oko koncesije aerodroma. Ista kancelarija savetovala je i „Vansi“ kada su u Portugalu privatizovali deset aerodroma.Nakon što je „Vansi“ preuzeo „Nikolu Teslu“, a Subotić im prodao zemlju, ovaj domaći kontroverzni biznismen ušao je u posao sa Arnoom – partneri su u vlasništvu portugalske kompanije „Vanguardlevel“ koja se bavi nekretninama.Arno je, kada su ga novinari KRIK-a pozvali telefonom, prvo negirao da je u poslu sa kontroverznim biznismenom. „Nemam nikakav posao. Ja sam advokat“, rekao je.Kasnije je, u pisanom odgovoru na naša pitanja, potvrdio da je suvlasnik „Vanguardlevel“-a. Objasnio nam je da je u telefonskom razgovoru to negirao jer je posumnjao da ga zovu „lažni novinari“.Arno, međutim, tvrdi da on lično nije bio deo tima svoje advokatske kancelarije kada je savetovala Vladu Srbije oko razvoja aerodroma.Iz „Vansija“ je novinarima KRIK-a rečeno da je kompanija kupila zemljište od Subotića zato što im je ono bilo potrebno za proširenje aerodroma. Subotiću su isplatili iznos koji je višestruko iznad vrednosti zemlje jer je, kako objašnjavaju, bio u privilegovanoj poziciji kao prodavac zemljišta koje im je bilo neophodno.Rekli su i da nadalje neće kupovati još Subotićeve zemlje.Subotić nije odgovorio na naša pitanja, ali nas je njegov advokat obavestio da je u Ženevi tužio novinarsku mrežu OCCRP i novinarku KRIK-a zbog priče o njegovoj zemlji nadomak aerodroma, objavljene 2018. godine.„Već više od 15 godina gospodin Stanko Subotić je žrtva medijske kampanje klevetanja koju su organizovale mafijaške mreže, tajne službe, posebno srpske i korumpirani političari“, tvrdi se u tužbi i dodaje da su OCCRP i KRIK deo te kampanje.Biznismen smatra da je žrtva medijskih napada jer je bio protivnik bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.Ceo tekst pročitajte OVDE.

TS: Nedovoljna zaštita od najtežih oblika korupcije u Srbiji

U Srbiji se prepoznaju elementi “zarobljavanja države” u dve bitne oblasti – donošenje zakona sa odredbama koje pogoduju privatnim interesima i gonjenje korupcije na visokom nivou, pokazalo je nedavno predstavljeno istraživanje Transparentnosti Srbija (TS).Postojeći normativni i institucionalni okvir u Srbiji ne obezbeđuje efikasno gonjenje i kažnjavanje svih slučajeva korupcije na visokom nivou, a trenutno nisu planirane mere koje bi rešile sve uočene probleme.Transparentnost Srbija zato predlaže proširenje i preciziranje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal, uvođenje mogućnosti da se posebne istražne tehnike primene za sva koruptivna krivična dela, kao i uvođenje dužih rokova zastarelosti za naročito teške slučajeve korupcije.Međutim, nijedna izmena zakona neće dati rezultate ako javni tužioci, pored postupanja po krivičnim prijavama, ne pokažu spremnost i odlučnost da ispitaju javno iznete i argumentovane slučajeve sumnji na korupciju, naročito kada se one odnose na funkcionere na visokim položajima, navodi TS.Najopasniji vid korupcije i zarobljavanja državnih institucija jeste situacija kada se privatni interesi, koji su ujedno suprotni javnom, pretoče u odredbe propisa.Transparentnost Srbija je u okviru istraživanja identifikovala brojne takve primere iz poslednjih 12 godina. Istovremeno, u samo jednom slučaju je zbog krojenja propisa po meri privatnih interesa bilo preduzeto krivično gonjenje.Istraživanje Transparentnosti je pokazalo da je u Srbiji učestalo donošenje zakona sa odredbama koje važe za samo jedan projekat, pri čemu takve norme krše opšta pravila, naročito u oblasti javnih nabavki i eksproprijacije zemljišta. Manje očigledni su, ali brojni, drugi primeri kada se, na netransparentan način, zakoni i drugi propisi donose ili menjaju tako da nove norme koriste isključivo pojedincima ili grupama bliskim vrhu vlasti.Sve to je moguće zato što nisu obezbeđeni u dovoljnoj meri javnost procesa izrade i donošenja zakona, vidljivost spoljnih uticaja na donosioce odluka i zaštita ustavnog načela jedinstva pravnog poretka. Srbija je tek od nedavno regulisala lobiranje i utvrdila obavezu vršenja analize koruptivnih rizika u pojedinim propisima, pa ostaje da se vidi hoće li ti mehanizmi pomoći da se ovi problemi umanje, navodi ova organizacija.Istraživanje “Korupcija na visokom nivou i zakoni krojeni po meri privatnih interesa“ nastalo je u okviru projekta „Protiv nekažnjivosti najtežih oblika korupcije na Zapadnom Balkanu i Turskoj“, čiji je cilj smanjenje korupcije i zarobljenosti država u okviru regiona, uz podršku Evropske unije.Nalazi istraživanja su predstavljeni na konferenciji na kojoj su uvodna izlaganja imali Dirk Lorenc, šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji, Tobijas Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Srbiji, Bojana Šćepanović, državna sekretarka iz Ministartva pravde Republike Srbije, i Nemanja Nenadić, programski direktor TS.O borbi protiv korupcije na visokom nivou u Srbiji govorili su panelisti Lidija Komlen-Nikolić iz Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, i Robert Sepi iz TS, a o zakonima krojenim po meri privatnih interesa Zlata Đorđević iz TS.U diskusiji su, između ostalih, učestvovali Jovan Božović iz Agencije za sprečavanje korupcije, Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije, Nenad Vuković iz Društva lobista Srbije, i novinari Vuk Cvijić i Slobodan Georgiev.

Zbog manjka prostora, studenti FMU vežbaju u hodnicima

Dugi niz godina studenti Fakulteta muzičkih umetnosti (FMU) suočavaju se sa problemom manjka prostora za vežbanje, zbog čega su bili primorani da to čine u hodnicima, pa čak i toaletima u zgradi fakulteta. Međutim, nedavno je i ta praska zabranjena, jer, prema navodima fakulteta, to remeti rad profesora.„Mi nemamo prostorije koje su namenjene isključivo za vežbanje, već vežbamo u učionicama kada tamo nema nastave. Tamo se jako brzo napravi gužva i zbog toga smo vežbali u hodnicima zgrade“, rekla je jedna od studentkinja FMU-a za Novu ekonomiju. Pretprošle godine je prema odluci dekanata FMU-a zabranjeno usviravanje i vežbanje u hodnicima fakulteta i određena je soba 43A koja se može koristiti u te svrhe kada tamo nema nastave. Prema navodima studenata, to je prostorija koja je jako mala i previše akustična, zbog čega je praktično nemoguće da veći broj njih vežba u isto vreme. Ova odluka fakulteta susrela se sa negodovanjem studenata, koji su nastavili da vežbaju u hodnicima jer drugog izbora nisu imali, zbog čega su se susreli sa pretnjama fakulteta da će biti kažnjeni, navodi jedna od sagovornica Nove ekonomije.„Mi, kao studenti, imamo utisak da niko ne radi na rešavanju ovog problema, a komunikacija sa fakultetom je minimalna kada se govori o ovom pitanju“, kaže jedan od studenata FMU.Pandemija je, spletom okolnosti, stišala buku oko ovog problema, jer se nastava nije održavala, a velika većina studenata otišla je svojim kućama, tako da je na fakultetu bilo dostupno više prostorija za vežbanje. Međutim, problem je i dalje prisutan, a rešenje još uvek nije na vidiku, navode studenti.S druge strane, prema rečima studenta prodekana Jelene Stevanović, iz perspektive fakulteta pandemija je otežala rešavanje ovog dugogodišnjeg pitanja, jer su sada prioriteti FMU-a rešavanje novog niza problema koje je korona-kriza prouzrokovala.

Online nastava nije Instagram

Iako nadležni tvrde da je domaći školski sistem spremno odgovorio na krizu izazvanu kovidom 19, nastavnici ukazuju na brojne probleme u realizaciji nastave na daljinu koji će nesumnjivo ostaviti trag na znanje učenika i njihovu budućnost. Sagovornici portala Nova ekonomija se slažu da su živa reč, tabla i pitanja đaka nezamenjivi u procesu sticanja znanja, zbog čega smatraju da su časovi u učionici, makar i povremeni, jedina brana od još jedne izgubljene školske godine.U senci problema nedovoljne tehničke opremljenosti učenika i nastavnika za kvalitetnu nastavu na daljinu ostala je činjenica koju profesorka Ana Dimitrijević sažima u sledećoj rečenici: onlajn učionica nije instagram i zahteva mnogo veći nivo odgovornosti i angažovanja korisnika. Učenici priznaju da onlajn nastavu tretiraju kao praznik- Tu dolazimo do ključnog razloga zašto će onlajn nastava ostaviti negativne posledice na čitave generacije učenika, ne krivicom njenih glavnih aktera. Sami učenici priznaju da period kada je nastava onlajn tretiraju kao praznik ili kraći raspust i da školskim obavezama pristupaju opušteno i tek krajem radne nedelje. Nastavnici nisu u situaciji da kontrolišu svakodnevni rad svojih učenika na način na koji to mogu u učionici, a iz Ministarstva prosvete je preporučeno da se ne bude prezahtevan i prestrog jer svi smo u teškoj situaciji. Prosvetni radnici su tu razoružani, a prirodno je da se učenici opuste ukoliko ne postoji pritisak prave, svakodnevne škole. Da ne pominjemo onu divnu spontanost i improvizaciju koja se dešava u učionici zbog koje pamtimo školu i dajemo nadimke nastavnicima. Toga nema – kaže Ana Dimitrijević, profesorka engleskog jezika u Devetoj gimnaziji u Beogradu i potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija. Nastavnici dali dvojku za organizaciju nastave u pandemiji Radmila Bošnjaković, profesorka matematike iz Užica, smatra da je, što se tiče znanja, prošla školska godina izgubljena, a to se videlo već u septembru. U vreme dok su škole bile zatvorene učenici su se opustili, veliki broj njih je zapostavio svoje školske obaveze. Kada su se jesenas vratili u klupe prve ocene su za mnoge bile ispod očekivanih. Onlajn ocene nisu realne - Prošlu školsku godinu su mnogi završili sa ocenama istim ili višim nego na polugodištu, a da se njihov rad svodio na puko prepisivanje. Onlajn ocene nisu bile realne. Nismo imali mehanizam za regularno ocenjivanje. Podsetiću, tadašnji ministar prosvete i sam se pozivao na savest učenika i roditelja kada je reč o ocenjivanju. Dakle, Ministarstvo nije ponudilo konkretno rešenje za problem prepisivanja. Sami smo se snalazili i dovijali, apelovali na svoje učenike da budu realni i na taj način zaključili ocene – priseća se Bošnjaković. Bez obzira što kombinovana nastava produžava njihovo radno vreme, naše sagovornice se slažu da je boravak u učionici, makar svaki drugi dan ili svake druge nedelje, bolje rešenje od kompletne onlajn nastave. Bošnjaković kaže da đaci mnogo ozbiljnije doživljavaju rad i ocenjivanje u školi, kao i svoje obaveze. Kvalitet znanja koje stiču na času kroz živu reč ne može se porediti sa kvalitetom u onlajn radu. Učenici imaju priliku da sve što im nije jasno tokom onlajn nedelje, razjasne na času u školi. Gugl učionice svi imaju, ali škola ipak baguje - To je dragoceno i za učenike, a i za nas nastavnike. Koliko toliko se vratila suština i smisao škole. Učenici ove školske godine, za razliku od prethodne, imaju priliku da savladaju program na zadovoljavajućem nivou. Potpuno oslanjanje na onlajn rad znači gubitak u školovanju koji je nenadoknadiv za većinu đaka. Malo je dece koji su motivisana za rad i sticanje znanja bez podrške koju dobijaju u školi – navodi Radmila Bošnjaković.Veliki tragovi na duši i u znanjuU kojoj meri će pandemija ostaviti trag na znanje i na ponašanje učenika za učiteljicu Vesnu Jerotijević je „pitanje za milion dolara“ na koje će odgovor dati vreme. - Veliki su tragovi i na duši i u znanju. Ceo svet je zabrinut. Bilo bi dobro da shvatimo da moramo smanjiti broj učenika u odeljenjima, jer sa ovolikim brojem ne možemo da funkcionišemo, pogotovu sada kada su časovi skraćeni, a prinuđeni smo da se vraćamo na lekcije iz prošle školske godine – ukazuje Jerotijević.Ona dodaje da se pokazala kao opravdana bojazan da će se praćenje nastave na televiziji odraziti na đačko znanje.- Tokom perioda vanredne situacije Ministarstvo prosvete se hvalilo RTS časovima kao fantastičnoj pomoći nastavnicima, ali većina tih časova nije značila ni učenicima, ni nastavnicima, jer je dobar deo programa koji je obuhvatala RTS nastava već bio odrađen u školama u periodu pre vanrednog stanja – navodi Jerotijević i dodaje da su poseban problem u učenju imali đaci koji rade po individualnom obrazovnom planu. Online nastava najmanje dostupna učenicima iz osetljivih grupa Ana Dimitrijević dodaje da nastavni proces otežava i to što su časovi skraćeni na 30 minuta. - Nekako je sve postalo instant i samo se brine o tome da se pređe neko gradivo, da se deci omogući uvid u to uz neophodna objašnjenje, a ostalo je prepušteno njima. Odgovornost učenika, a u osnovnoj školi i roditelja, u ovom procesu igra ogromnu ulogu. Nisu svi ni spremni, ni sposobni za to. Možda ovaj vid nastave bude imao i neke pozitivne posledice kao što je unapređenje samostalnosti učenika, ali je teško breme na plećima prosvetnih radnika jer treba da stanu iza znanja koje će njihovi đaci poneti iz škole. A znanje, ne ocena, je jedina važna stvar za njihov budući život jer ono će ih definisati, formirati, razlikovati od drugih – poručuje Dimitrijević. V. S.

Frilenseri odbili ponudu Vlade Srbije, najavili nove proteste

Udruženje radnika na intenretu (URI) odbacilo je najnoviji predlog Vlade Srbije za rešenje statusa frilensera. Zbog odbijanja Vlade Srbije da prihvati njihove predloge, najavljuju novi za 24. april, ali dodaju da su i dalje spremni da nastave pregovore o aktuelnim problemima.Frilenseri, kako navode njihovi predstavnici, dugove državi treba da plaćaju zajedno sa budućim obavezama i to je glavni problem oko kog se "lome koplja"."Ponuda je ravna pljački, kako za prošli period, tako i za budućnost", izjavio je nakon najnovijih pregovora redsednik URI-ja, Miran Pogačar.Naglasio da su frilenseri već ranije rekli da ne prihvataju ono što je država ponudila, kao i da predstavnici vlade ne žele ništa da menjaju.Pgačar je sve radnike na internetu pozvao na protest 24. aprila, kao i na protest koji 10. aprila organizuje pokret Odbranimo reke Stare Planine.Rekao je da su predstavnici Valde Srbije pitali frilensere da li imaju neke kontramere u vezi sa najnovijim predlogom i ocenio je da to govori o činjenici da se država ipak plaši reakcije frilensera.FRILENSERI NEZADOVOLJNI NAJNOVIJIM PREDLOGOM VLADE, ALI NASTAVLJAJU PREGOVORE "Ja sam im rekao da treba ponovo da pregovaramo, ali ne znam da li će biti novih pregovora", naveo je Pogačar.Naglasio je da ima smisla da se porez plati, ali od oktobra proše godine do danas, kada je država frilensere i počela da obaveštava o toj obavezi.Pogačar je reako i da je broj frilensera koji su radili za 200 evra mesečno i za koje Vlada Srbije tvrdi da će im izaći u susret sa malim porezima, veoma mali.Predsednik URI-ja je podsetio da je u nedavnom obraćanju predsednik države Aleksandar Vučić govorio o mogućnosti da frilenseri plate porez od datuma kada su dobili obaveštenje o njenu.SVAKA JEDINICA PORESKE DOBILA NALOG DA PREKONTROLIŠE PO 50 FRILENSERA "IDEJA JE DA SE UKINE FRILENSING"Poslednji pregovori sa Vladom Srbije, prema rečima njihovih učesnika, donose i nezvanične informacije o budućnosti ljudi koji sami sebe zapošljavaju i rade kao frilenseri."Dobili smo informaciju da je ideja (države) da frilensing ne postoji, cilj im je da kada dođete do sume od 500 evra (mesečno) postanete preduzetnik", izjavila je predstavnica URI-ja Katarina Pavlović.Dodala je da će se najnoviji predlog Vlade Srbije naći na glasanju već u ćetvrtak, a ako bude usvojen već sledeće nedelje o njemu bi mogla da glasa i Narodna skupština.ŠTA JE VLADA PREDLOŽILA?U svom najnovijem predlogu Vlada Srbije predložila je da ukupno poresko opterećenje za frilensera koji zarađuje 200 evra bude 2.902 dinara mesečno i njima se ne bi naplaćivao stari dug za porez.Frilenser koji zarađuje 300 evra, na ime starog duga imaće ratu od 533 dinara, a novog 9.458, dok bi stopa opterećenja prihoda bila 28,3%.Onaj koji zarađuje 500 evra mesečno imao bi poresko operećenje 22.571 dinara za tekuće obaveze i još 4.517 dinara mesečne rate za stari dug.Frilenser koji zarađuje 1.000 evra državi mesečno bi plaćao obaveze od 55.354 dinara, kao i ratu za stari dug od 14.477 dinara (ukupno 69.830, stopa opterećenja 59,4%).Država je nedavno objavila podatak da je u poslednjih nekoliko godina evidentirala uplate koje su od različitih poslodavaca stigle za više od 40 hiljada frilensera.Čedomir Savković

Država subvencioniše nabavku poljoprivredne mehanizacije

Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv malim, srednjim i mikro preduzećima i preduzetnicima, kao i zadrugama, za dodelu bespovratne pomoći kroz Program podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.Kroz ovaj program država sufinansira nabavku nove proizvodne opreme i izvođenje građevinskih radova u iznosu do 25 odsto neto vrednosti. Banka kreditira 70 odsto, a pet odsto je učešće samog privrednika.Iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti veći od pet miliona dinara, a visina bespovratnih sredstava određuje se u odnosu na broj zaposlenih. U programu učestvuju i izabrane banke i lizing kuće, one koje su ponudile posebne, povoljnije uslove kredita, koji ne moraju biti obezbeđeni hipotekom na nekretninama, već pre svega zalogom na opremi koja se nabavlja.Iz budžeta je opredeljeno je 1,55 milijardi dinara bespovratnih sredstava. Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše, a najkasnije do kraja godine.

Komora javnih izvršitelja dobila novog predsednika

Bojan Kostić novi je predsednik Komore javnh izvršitelja, objavljeno je na sajtu Komore. Simbolična primopredaja dužnosti između novoizabranog predsednika Komore javnih izvršitelja Bojana Kostića i dosadašnje predsednice Komore Aleksandre Trešnjev izvršena je 24. marta u sedištu Komore.Bojan Kostić je izabran za predsednika Komore na sednici Skupštine Komore javnih izvršitelja 19. marta.2021. Šta je novo u zakonu o izvršenju

Ubrzana procedura za dobijanje stambenog kredita – uz samo jedan odlazak u banku

Odlučili ste se za veliki korak – kupujete stan. Našli ste svoja idealna „četiri zida“ i uzećete kredit. Ali to je tako komplikovano, ne znate odakle da krenete. Samo znate da to podrazumeva silnu papirologiju, brojna dokumenta, potvrde i bezbroj odlazaka u banku. Ili možda ne nužno?Procedura odobrenja kredita nije svuda ista i može biti poprilično jednostavna i brza.Ali najbolje da na konkretnom primeru pokažemo kako to može da izgleda. Recimo da želite da uzmete stambeni kredit u ProCredit banci. Za početak, važno je da znate da ćete samo jednom otići do banke i to na kraju, kad vam kredit bude odobren.Procedura za dobijanje stambenog kredita izgleda ovako:1. Zakažete razgovor sa savetnikom, preko sajta ili Online centra.2. Savetnik vam daje sve potrebne informacije i uslove, a nakon toga na mejl prosleđuje i spisak neophodne dokumentacije.3. Kada ste prikupili neophodna dokumenta, ista šaljete mejlom.4. Nakon toga banka vam odobrava kredit, ako su ispoštovani svi kriterijumi.5. Zakazujete notara i obaveštavate banku o njegovim podacima i terminu sastanka.6. Pravna služba ProCredit banke šalje založnu izjavu notaru dan pre potpisivanja ugovora o kreditu.7. Na dan potpisivanja ugovora, dolazite do banke sa originalnom dokumentacijom koja se sastoji od založne izjave, ugovora o kreditu i ugovora o kupoprodaji.8. Isti dan dobijate novac.Za isplatu kredita ne čekate upis hipoteke, plus dobijate jednu retku pogodnostZa razliku od mnogih banaka u Srbiji, vidimo da ProCredit banka isplaćuje kredit na dan potpisivanja ugovora o kreditu. Dakle, ne čeka se upis hipoteke, koji nekad može da potraje i do dva meseca. Takođe, jedna je od retkih banaka na našem tržištu koja pruža mogućnost preliminarne odluke. Zašto je ona važna? Na taj način se informišete o visini kredita na koji možete računati. Donosi se veoma brzo i to samo na osnovu sledećih dokumenata:• isplatni listići za prethodna 3 meseca,• izvod sa tekućeg računa banke za poslednjih 6 meseci,• Saglasnost za izveštaj Kreditnog biroa.Kredit više ne zvuči tako komplikovano i daleko, zar ne? Ovako jednostavna procedura odobrenja kredita omogućava vam da bez stresa razmišljate o opremanju stana i stvaranju pravog novog doma, a umesto da idete do banke svaki čas, imaćete više vremena za šetnju po novom kraju i njegovo otkrivanje. Jer dom treba da bude mesto gde je sve onako kako ste vi zamislili i oduvek želeli, a vaš kraj je onaj koji dobro poznajete i gde se osećate kao svoj na svome.

Godfri (Ambasador SAD): Američke kompanije investirale više od četiri milijarde dolara u Srbiji

Američke kompanije investirale su više od četiri milijarde dolara u Srbiji i zapošljavaju više od 20.000 ljudi. Ali to je samo početak, ocenio je ambasador SAD u Srbiji, Entoni F. Godfri. On je za specijalnu ediciju "Srbija i Sad 20 godina kasnije, Investicije i donacije" koja će se uskoro biti objavljena kazao da u Ambasadi SAD nema većeg prioriteta od podrške cilju Srbije da se integriše u zajednicu evropskih naroda. "Velikim delom, to znači pomoć da se poslovni ambijent u Srbiji dovede do evropskih standarda kako bi se stvorilo još bolje okruženje za biznis i investicije", kazao je američki ambasador. On je ocenio da uspeh Srbije u borbi protiv pandemije koronavirusa pokazuje da su njeni lideri napravili pametne ekonomske odluke koje su doprinele otpornosti ekonomije. Mnogi investitori iz SAD se slažu da je tokom prethodnih godina poslovna klima postajala povoljnija, rekao je Godfri. Američke investicije u Srbiji veće nego što pokazuje statistikaSAD donirale Srbiji milijardu dolara od 2000.godine Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Fabrika guma u Zrenjaninu: Fraze umesto odgovora

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine počeo je da odgovara na mišljenja i pitanja koja su im upućena zbog studije o uticaju na životnu sredinu, kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, saopštio je Građanski preokret. Prema njihovim rečima, u tim odgovorima nadležni se često pozivaju na nepotkrepljene procene i na fraze o "poštovanju propisa".Prema tvrdnjama Građanskog preokreta, Pokrajinski sekretarijat šalje odgovore obrađivača studije uticaja na životnu sredinu, bez pratećeg dopisa. "Pokrajinski sekretarijat je ovakvim postupanjem sebe sveo na fotokopirnicu i kurirsku službu Linglonga, odnosno njegovog podizvođača radova, a građane je uskratio za odgovore na važna pitanja", piše u saopštenju Građanskog preokreta.Obrađivač studije je, kako je rečeno, beogradsko preduzeće Enacta doo, koje je osnovano 2018. godine, spada u mikro preduzeća sa dvoje zaposlenih, diplomirnaim geografom i mašinskim tehničararem. RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆ To preduzeće je na pitanja koja su građani upućivali Pokrajinskom sekretarijatu, odgovaralo rečenicom "nije u nadležnosti obrađivača studije i projektnog tima", kažu u Građanskom preokretu.U toj organizaciji tvrde da je u odgovorima na njihovo mišljenje o uticaju Linglonga, obrađivač Studije potvrdio da nisu izvršena precizna merenja udaljenosti najbližeg naselja od fabričkog kompleksa.Građanski preokret podseća da je Linglong dobio saglasnost da se kao veliki potrošač priključi na postojeću gradsku vodovodnu infrastrukturu, iako u Zrenjaninu već godinama postoji problem sa pritiskom vode u mreži. "Takođe, Linglong će razmotriti i bušenje sopstvenih bunara na području koje je poznato po mešavini podzemnih voda i eksplozivnog metana", tvrdi Građanski prekret.Ta organizacija kaže i da je obrađivač studije potvrdio da nisu planirana merenja neprijatnih mirisa u Zrenjaninu, pa će se kvalitet vazduha nakon izgradnje fabrike guma pratiti sa tri merne stanice koje ne registruju takvu vrstu zagađenja.Linglong, kako dodaju, nije planirao ni mere automatske uzbune u slučaju zagađenja ili drugih incidenata, ni u kompleksu fabrike ni u obližnjim naseljima.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE, SAD I ULICA Po mišljenju obrađivača studije, više stotina šlepera koji će svakodnevno ulaziti i izlaziti iz fabrike neće negativno uticati na dva kilometra udaljeni Specijalni rezervat prirode Carska bara, odnosno ptice, jer će se za transport koristiti "savremeni kamioni".Linglong inače ima reputaciju velikog zagađivača prirode u Kini, a njihova fabrika na Tajlandu stradala je u velikom požaru, a njihova investiciaj u Srbiji je proglašena "projektom od nacionalnog značaja". Građanski preokret podseća da su dve javne rasprave (jedna u prokrajinskoj duga u gradskoj ustanovi) o izgradnji Linglonga održane bez prisustva građana koji su sprečeni da im prisustvuju, uz pravdanje merama protiv pandemije. Prošle godine Građanski preokret je podneo tužbu Upravnom sudu protiv Gradske uprave grada Zrenjanina zbog toga što su dali saglasnost za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosila na prvu fazu izgradnje fabrike.Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nedavno je saopštio da je kompaniji Linglong država Srbija nezakonito odovrila državnu pomoć.

MMSP do pet miliona bespovratne pomoći za nabavku opreme

Ministarstvo privrede je raspisalo javni poziv malim, srednjim i mikro preduzećima, preduzetnicima i zadrugama za dodelu bespovratne pomoći za nabavku opreme.Država sufinansira nabavku nove proizvodne opreme i opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara i izvođenje građevinskih radove u iznosu do 25 odsto neto vrednosti opreme, dok se 70 odsto neto vrednosti opreme koja se nabavlja finansira iz kredita banaka ili lizing kompanija koji su partneri u okviru programa, dok je 5 odsto učešće samog privrednog subjekta.Više hiljada građana podržalo peticiju ugostitelja za normalno radno vreme Iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti veći od 5.000.000 dinara.Visina bespovatnih sredstava koja se može dodeliti privrednom subjetu određuje se u odnosu na broj zaposlenih po evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja: 1 zaposlen - do jedan milion dinara, dva - pet zaposlenih - do 2,5 miliona, šest i više zaposlenih - do pet miliona dinara.Zainteresovani privredni subjekti zahtev mogu da podnesu zajedno sa kreditnim zahtevom u jednoj od banaka ili lizing kuće koja je patner u okviru programa, a spisak se nalazi na sajtu Ministarstva.Javni poziv je otvoren dok se ne utroše raspoloživa sredstva, a najkasnije do 31.12.2021.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.