Srbija

Kvalitetnije obrazovanje za 7.000 srednjoškolaca u Srbiji

Devet srednjih škola u Srbiji dobilo je sredstva koja su namenjena za savremenu nastavu i vannastavne aktivnosti iz takozvane STEAM oblasti, koja spaja obrazovanje i praktična znanja. Donacija vredi 3,5 miliona dinara, a đaci će dobiti kvalitetnije obrazovanje iz tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike.Konkurs u okviru kog sje dodeljena donacija, realizovali su Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR Fondacija, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Centrom za promociju nauke.Prva tehnička škola iz Kruševca dobila je sredstva za nabavku robotske ruke, laptopa i transportne trake.Građevinska tehnička škola „Neimar“ iz Niša sredstva za savremenu geodetsku opremu, a Škola primenjenih umetnosti iz Šapca 3d štampač i 3d skener. Sredstva za nabavku 3d štampača i CNC mašine dobile su Elektrotehnička škola Nikola Tesla iz Beograda i Elektrotehnička i građevinska škola Nikola Tesla iz Zrenjanina. Novac za nabavku različitih robota, kao i delove i opremu za robote dobile su četiri škole: Elektrotehnička škola Nikola Tesla iz Niša, Politehnika - škola za nove tehnologije iz Beograda, Tehnička škola Nikola Tesla iz Šida i Gimnazija 9. Maj iz Niša.Fondacija Ana i Vlade Divac sa partnerima već 13 godina radi na obezbeđivanju uslova za kvalitetno odrastanje i obrazovanje.Do sada je, kako podsećaju obnovljeno više od 100 vrtića i škola, a oko 70 hiljada dece dobilo je bolje uslove za obrazovanje i odrastanje.Sredstva su dodeljena na konkursu "Podrška STEAM obrazovanju u srednjim školama".MICROSOFT OBEZBEĐUJE BESPLATNU OBUKU NASTAVNICIMA ZA KORIŠĆENJE OFFICE 365 ŠTA JE STEAM OBRAZOVANJE?Engleski pojam STEAM, kako se navodi u saopštenju, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauka (science), tehnologija (technology), inženjerstvo (engineering), umetnost (arts) i matematika (mathematics). Prema mišljenju brojnih stručnjaka, STEAM veštine ne treba izučavati izolovano kao posebne predmete, već ih je potrebno primeniti u svim školama, bez obzira na dominantni profesionalno-obrazovni profil za koji bi se učenik opredelio. Bez obzira čime će se pojedinac baviti, smatra se da će mu STEAM predmeti biti neohodni za uspešno snalaženje na tržištu rada.

Pivci demantuju da Šaranović preuzima Kraš

Većinski vlasnik Kraša, mesna industrija „Braća Pivac“ demantovala je tvrdnje pojedinih domaćih i hrvatskih medija da prodaje svoj vlašnički udeo u konditorskoj kompaniji Kraš srpskom biznismenu Nebojši Šaranoviću, odnosno njegovoj firmi Kappa Star Limited, prenose mediji.Ovu vest ubrzo su preuzeli drugi mediji sa senzacionalističkim naslovima tipa „Srbin kupuje hrvatski Kraš“, naravno sa različitim intonacijama tekstova. Dok hrvatski mediji „tuguju“ što „su izgubili Kraš“, srpski mediji slave uz slogan „Kraš je naš“.„Te tvrdnje su apsolutno netačne. Takve su glasine u rangu jednako netačnih tvrdnji, koje se takođe tu i tamo povlače u javnosti, da smo radnike prisilili da prodaju deonice“, rekao je za hrvatski Jutarnji list Ivica Pivac, suvlasnik i predsednik uprave Braće Pivac.On je naveo da je Mesna industrija Braća Pivac, od kada je pre deset godina prvi put počela da kupuje akcije Kraša, isticala da to čini jer smatra da je Kraš vredna i prosperitetna kompanija s velikim potencijalom.Pored toga, Marina Zimogladović, direktorka Kappa star ltd takođe je demantovala tvrdnje da Kappa Star Ltd. preuzima Kraš, rekavši za Danas da "informacija o navedenom preuzimanju Kraš d. d. od strane Kappa star limited nije tačna".Mesna industrija Braća Pivac ima udeo veći od 52 odsto, odnosno nadpolovičnu većinu u odlučivanju glavne skupštine akcionara Kraša.Priča o preuzimanju Kraša od strane Kappa stara, čiji je vlasnik Nebojša Šaranović bio jedan od osnivača Delta holdinga Miroslava Miškovića početkom devedesetih godina prošlog veka, počela je u jesen 2019. godine. Šaranovićeva firma krenula je agresivno u kupovinu slobodnih akcija na berzi i sa početnih 50 evra po akciji ubrzo je podigao ponudu do oko 140 evra po akciji i postao vlasnik oko 25 odsto Kraša. U tom trenutku najveći akcionar bila su Braća Pivac sa oko 31 odsto akcija i Kraš ESOP, udruženje malih kacionara zaposlenih u preduzeću sa 18 odsto. Ostatak su držali mali akcionari koji nisu bili članovi udruženja, piše Danas.Kako je Nova ekonomija prethodno pisala, mali akcionari Kraša svoj deo su prodali za ceni od 861,2 kuna po akciji (oko 116 evra), iako su se tada hartije od vrednosti na Zagrebačkoj berzi prodavale za više od 1000 kuna. Kappa Star je za iste akcije nudio višu cenu od postignute, dok su Braća Pivac prvobitno ponudila po 430 kuna za pojedinačnu akciju.Kappa Star je tada saopštio da su „od početka upozoravani na sinhronizovano delovanje Mesne industrje Pivac i Kraš ESOP-a", ali da je ta kompanija spremna da sa svojim udelom od blizu 26 odsto bude aktivan manjinski deoničar u Krašu.Prema tvrdnjama Radničkog fronta i nekih medija poput hrvatskog portala Novosti, u Krašu se sada i pored dogovora malih akcionara da Braća Pivac poštuju kolektivni ugovor i ne otpuštaju ljude, dešava neko restrukturiranje, pa je prema pisanju Novosti bruto plata radnika smanjena za skoro 200 evra, oko 40 ljudi je uzelo otpreminu, a spremaju se da dodatno smanje broj zaposlenih.Prema tvrdnji Radničkog fronta, tadašnja direktorka Kraša i predsednica Radničkog veća Kraša Marica Vidaković je navodno kupila veću količinu akcija preduzeća malo pre nego što je objavljena ponuda za preuzimanje Braće Pivac i navodno na tome zaradila oko 60.000 evra, a radnici su protiv nje i još nekoliko lica iz tadašnje Uprave podneli prijave zbog zloupotrebe povlašćenih informacija.Kraš je prošle godine ostvario neto dobit od 3,3 miliona evra. U prošloj godini ostvareni su prihodi od 136,5 miliona evra.

Većina građana ne veruje da može promeniti išta u Srbiji

Srbija je formalno demokratska država i polarizovano društvo u kojem se ključne demokratske institucije, poput parlamenta ili izbora, već godinama urušavaju, kritička misao sputava, a građani obeshrabruju i odvraćaju od učestvovanja u demokratskim procesima, zaključak je današnje konferencije na kojoj su predstavljeni nalazi istraživanja javnog mnjenja “Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“, koje je sproveo Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost - CRTA.Dok je nešto više od trećine građana Srbije, tačnije 37 odsto, zainteresovano za politiku, većina uglavnom ne veruje da svojom aktivnošću može uticati na promene u Srbiji. U proteklih godinu dana dve trećine građana nije učestvovalo ni u jednoj akciji ili inicijativi usmenernoj na rešavanje problema u lokalnoj zajednici. Glasanje na izborima je aktivnost koju najveći broj građana, oko 50 odsto njih, vidi kao mogućnost za lični doprinos promenama. Najčešći motiv za izlazak na izbore je osećanje dužnosti (za 44 odsto građana), a tek zatim želja da se utiče na politiku u zemlji (za 32 odsto). Najčešći motiv za apstiniranje je to što građani ne veruju u obećanja stranaka koje učestvuju na izborima.“Kada govorimo o učešću u demokratskim procesima, najizraženije i najprisutnije razlike u stavovima građana vezane su za njihovu političku opredeljenost. To koliko su građani bliže strankama u vlasti, opoziciji ili ni jednima ni drugima, u snažnoj je vezi s gotovo svim nalazima o njihovoj zainteresovanosti za političke teme, učešću u demokratskim procesima, glavnim političkim stavovima i zadovoljstvom radom političkih institucija”, rekao je Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja u Crti.U pogledu učešća građana u političkim procesima, važno je da se nađe način za ublažavanje dominantnih političkih podela, ali i da se većina građana kojoj su postojeće političke opcije podjednako udaljene dugoročno uključi u demokratske procese.“Građani su umorni od traganja za demokratijom, udaljavaju se od politike jer smatraju da su „svi isti“ i da je “politika nešto loše”. U situaciji takve demotivisanosti, treba pružiti podršku onima koji se ipak angažuju i motivisati građane da učestvuju u izbornom procesu jer druge opcije za promene nema”, izjavio je Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka.Istraživanje je sprovedeno telefonskim putem u novembru 2020. godine na slučajnom i reprezentativnom uzorku.

Sve informacije o vakcinaciji na novom sajtu Vlade Srbije

Vlada Srbije pokrenula je novi sajt, kako bi građani na jednom mestu dobili najnovije informacije o vakcinama, ali i vakcinaciji u Srbiji, prenosi Cenzolovka.Na sajtu se mogu naći najčešća pitanja u vezi imunizacije protiv korona virusa, kao i broj izdatih vakcina do sada.„Rеpubliка Srbiја је mеđu prvim zеmljаmа u Еvrоpi i svеtu u којimа је vакcinаciја prоtiv COVID-19 оtpоčеlа, а brој vакcinisаnih sа оbе dоzе vакcinе svакim dаnоm је svе vеći“, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.Batut je pozvao, svе оdrаslе оsоbе dа se putеm pоrtаlа еUprаvе ili pоzivаnjеm tеlеfоnа 0800 222 334 prijave za vakcinaciju.Iz Batuta pоdsеćаju dа је, svе dок sе nе vакcinišе dоvоljаn brој ljudi, nеоphоdnо dа sе svi pridržаvаmо mеrа zаštitе, i naglašavaju da su ključnе mеrе zа zаštitu оd zаrаžаvаnjа virusоm i dalje nоšеnjе mаsкi, higiјеnа ruкu i оdržаvаnjе fizičкоg rаstојаnjа mеđu оsоbаmа оd nајmаnjе dvа mеtrа.

Acer imenovao predstavnika za Srbiju

Kompanija Acer Sales International SA sa sedištem u Švajcarskoj imenovala je predstavnika za Srbiju u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, saopšteno je iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Predstavnik ove kompanije za Srbiju je Advokatska kancelarija Moravčević, Vojnović i Partneri iz Beograda.Ovoj advokatskoj kancelariji se Poverenik ili drugo lice može obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti, a u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi ovog zakona.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Srbiji, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Radovi na novom vodovodu u Preševu gotovi do septembra

Preko projekta Norveška za vas - Srbija i uz podršku Kraljevine Norveške počela su radovi na vodovodu u Preševu, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Radovi, kako se navodi, obuhvataju izgradnju novog potisnog cevovoda, na potezu od crpne stanice Žujince do rezervoara Loši izvori u Preševu."Ovo je veoma važan projekat za razvoj infrastrukture opštine Preševo, koja ima dugogodišnji izazov sa vodosnabdevanjem. Uz podršku Kraljevine Norveške, prethodno je uspešno završena rekonstrukcija pumpne stanice Žujince u Preševu, koja je deo ovog sistema", rekla je predstavnica projekta Norveška za vas - Srbija, Milica Došenović.Radovi su, kako se navodi vredni 620.000 evra i biće završeni do septembra 2021, čime će 13 hiljada stanovnika Preševa dobiti sigurnije snabdevanje vodom.Prema projektu, izgradnja cevovoda podeljena je u tri deonice ukupne dužine oko šest hiljada metara.U okviru radova, napominje se da su predviđene i ispusne građevine, kao i vazdušni ventili sa šahtovima, zbog sigurnijeg održavanja vodovodnog sistema. Tokom izvođenja radova, postojeći cevovod omogućavaće snabdevanje vodom stanovnici te opštine snabdevaće se cevovodom koji već postoji.Prekidi u vodosnabdevanju nastajaće prilikom povezivanja novog cevovoda, o čemu će nadležne službe blagovremeno obavestiti korisnike. NORVEŠKA: LANE PRODATO VIŠE ELEKTRIČNIH OD "OBIČNIH" AUTOMOBILA Foto: Norveška za vas - SrbijaDodaje se da je za izvođenje ovih radova, Kraljevina Norveška izdvojila je 430.000 evra, dok je Opština Preševo preko Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa obezbedila 190.000 evra. Projekat Norveška za vas - Srbija ima za cilj da doprinese ravnomernom društveno-ekonomskom razvoju u Srbiji kroz povećanje mogućnosti zapošljavanja, posebno ranjivih i marginalizovanih grupa.Navodi se i da on uključuje podršku socijalnoj koheziji, unapređenje lokalne infrastrukture, podršku integracijama Republike Srbije u Evropsku uniju i jačanje informacione bezbednosti Vlade Republike Srbije. Projekat je, kako podsećaju njegovi predstavnici, učestvovao i u jačanju zdravstvenog sistema za odgovor na pandemiju COVID-19 i finansira ga Kraljevina Norveška sa 8,7 miliona evra.Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Predsednica EBRD-a u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji

Nova predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso prvi put će posetiti Srbiju 18. i 19. marta, kako bi obeležila 20 godina članstva naše zemlje u toj finansijskoj institiuciji, kao i novi rekord u investicijama ostvaren tokom prošle godine, navodi se u saopštenju. Budući da su zbog pandemije putovanja i fizički sastanci i dalje otežani, poseta predsednice EBRD-a biće organizivana putem digitalnih platformi.Reno-Baso će se sastati se sa premijerkom Anom Brnabić i ministrom finansija Sinišom Malim, , kao i sa potpredsednicom Vlade i ministarkom rudarstva i energetike Zoranom Mihajlović.Predsednica EBRD-a razgovaraće i sa guvernerkom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković, ali i sa predstavnicima privatnog sektora i ključnih banaka u Srbiji.Poseta će biti prilika i za razgovor sa predstavnicima delegacije Evropske unije u Srbiji i međunarodnih finansijskih institucija, kao i sa organizacijama civilnog društva."Učinak investicija EBRD-a u Srbiju tokom poslednjih 20 godina vidljiv je svuda, od naše podrške privatnom sektoru i malim i srednjim preduzećima, jačanja bankarskog sektora, ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, životnu sredinu i u poslednje vreme i sve više u obnovljive izvore energiji i energetsku efikasnost", navela je Reno-Baso.EBRD je u Srbiju uložila ukupno 679 miliona evra 2020. godine.U partnerstvu sa komercijalnim bankama, EBRD je obezbedila 480 miliona evra podrške privatnom sektoru i malim preduzećima, čime je podržano stotine malih preduzeća u Srbiji. Pored kreditnih linija, korisnici su dobili i podsticajne grantove i tehničku pomoć koju finansira Evropska unija.

Internet u seoskim školama do 2022. godine

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija bi u septembru ove godine trebalo da počne sa izgradnjom mreže širokopojasnog interneta u ruralnim područjima. Na ovaj način internet priključak bi trebalo da dobije 600 škola ili javnih ustanova u ovim mestima kao i do 90.000 domaćinstava. Izgradnja internet mreže se finansira novcem Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i to manjim delom kroz donaciju u iznosu od 1,7 miliona evra i većim delu u obliku kredita od 18 miliona evra.U Zakonu koji reguliše uslove zajma navodi se da bi brzina interneta trebalo da bude najmanje 100 Mbps, dok iz Ministartva trgovine, turizma i telekomunikacija za Novu ekonomiju kažu da će brzina u 600 ruralnih naselja, do koji treba da stigne internet, biti minimum 50 Mbps. Resorno ministarstvo najpre treba da uz pomoć javnog poziva izabere operatore sa kojima će zajedno izgraditi mrežu. Projekat podrazumeva da operatori zatim ponude najbliže tačke na kojima već imaju razvijenu mrežu odakle bi Ministarstvo, novcem iz kredita, trebalo da nastavi mrežu sve do javnih ustanova u naseljima koji su predmet ovog projekta. Operatori zatim treba da svojim sredstvima izgrade mrežu od javnih ustanova, koje će u najvećem broju slučajeva biti škole, pa sve do domaćinstava. Za uzvrat, operatori će narednih 25 godina moći besplatno da koriste mrežu koja je izgrađena do javnih ustanova. Ovu infrastrukturu moći će da koriste i drugi operatori, ali će za to morati da plaćaju nadoknadu izabranom pružaocu usluga. Formiranje cene treba da se zasniva na načelima RATEL-a, kao i na referentnim vrednostima u u uporedivim državama EU, a uzimajući u obzir i državnu pomoć koju je operator primio, navodi se u odgovoru Ministarstva.Kako iz Minisatrstva navode u okviru dva javna poziva su za 123 naselja već odabrani operatori, dok je treći poziv objavljen u decembru i njime bi trebalo da se odrede operatori za još 555 naselja. Do sada su posao izgradnje dobili Telekom za 118 naselja, Orion za tri i SBB i Sat Trakt za po jedno naselje.Ovaj projekat je zapravo samo prva faza šire inicijative izgradnje širokopojasnog interneta čija se realizacija planira u periodu 2022-2025. Ministarstvo navodi da su pripreme za nastavak još u toku, a u Zakonu o zajmu piše da bi druga faza trebalo da znači proširivanje mreže za još 900 škola ili javnih ustanova i 135.000 domaćinstava.Srbija bi kredit od 18 miliona trebalo da počne da vraća u periodu od decembra 2023. do juna 2035. godine.

Savremeni obrazovani sistem treba da pomogne u suzbijanju pandemije

Fondacija Petlja, Inicijativa Digitalna Srbija i misija UNICEF-a u Srbiji održali su onlajn panel Znanjem protiv epidemije na kome su govorili psiholozi, epidemiolozi i virusolozi. Panel je usledio nakon što su ove organizacije pokrenule besplatan internet kursa Epidemija, koji je namenjen đacima i nastavnicima.Kurs Epodemija, kako je naglašeno, zamišljen je kao spoj informacija iz različitih naučnih disciplina.Glavna tema panela, kako je naglašeno, odnosila se na pitanje da li se nadogrdnjom može unaprediti pristup nastavnika, učenika i roditelja."Ova pandemija je pokazala da su izazovi sa kojima se suočavamo oni na čijem rešavanju možemo prići samo multidisciplinarno", izjavila je virusolog Ana Banko. Ona podseća da postoji mnogo naučnih oblasti čija uloga nije dovoljno prepoznata i kao primer navela je njenu naučnu oblast, virusologiju."Ako to primenimo na nivo osnovne škole, tu će svakako biti biologija, matematika, ali i mnogi društveni predmeti kao što je istorija", istakla je Banko.PORODICA U DOBA PANDEMIJE: KAD DOM NE ZNAČI SIGURNOST Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović govorio skrenuo je pažnju i na činjenicu da aktuelna situacija može da pripada i polju ekologije, a napomenuo je i da je reč o fenomenu koji će biti aktuelan i kasnije, kada pandemija prođe. "Ova pandemija je borba između dva bića i dva tela jedno su virusi koji žele da se rašire i razmnože kao paraziti na sisarima, odnosno čoveku, po celom svetu, a druga je humana populacija koja želi da se zaštiti antitelima od njih", objašnjava Petrović.Prema njegovim rečima, odgovor na ta antitela virusi "daju" putem mutacija i to je kako smatra jedna dugotrajna i velika borba koja će se voditi i u narednom perioduFoto: Petlja.org/ net.kabinetULOGA NASTAVNIKAUloga nastavnika je, kako ocenjujun učesnici panela, izuzetno značajna kao pomoć učenicima da integrišu apstraktna znanja iz različitih oblasti, povežu ih sa svakodnevnim iskustvom i spontanim znanjem i nauče da dalje iskoriste ta znanja. Psiholog Nevena Buđevac objasnila je da je interdisciplinarni onlajn kurs Epidemija, gde je više nastavnika istovremeno "upleteno" u razmeni znanja, dobar način za učenje:"Ovaj kurs je naša realnost, a ne budućnost, bilo bi lepo da to bude tako i kad krenemo 'uživo' u škole. Ova vrsta učenja je nešto čemu treba da težimo", izjavila je Buđevac.Ona naglašava i da učenje pandemije kakvo je zastupljeno u kursu Epidemija, na isti način treba da se sprovodi i u školi, jer je reč o integraciji, odnosno spajanju znanja.NAUČNA PSMENOSTBuđevac smatra da takav pristup učenju i nastavi nudi mogućnost građenja naučne pismenosti naspram usvajanja činjeničnih znanja sa kojima učenici nužno ne znaju šta da rade. "Ne želimo da učenici slepo veruju nekome ko izađe na televiziji i kaže nešto. Želimo da postignemo da razumeju objašnjenja koja čuju i da donose odgovorne odluke u ponašanju", zaključila je Buđevac.Samo znanjem mogu da upravljaju sopstvenim životom, a tu spada i kritičko mišljenje i odgovornost prema sopstvenom i tuđem zdravlju.

Nastavnici dali „dvojku“ za organizaciju nastave u pandemiji

Nadpolovična većina nastavnika, ili skoro 65 odsto njih, je imalo probleme u komunikaciji ili saradnji s roditeljima tokom korona-krize i održavanja onlajn nastave. Preko četiri petine njih smatra da je nastavnike tokom pandemije trebalo dodatno finansijski nagraditi, rezultati su druge ankete kojom Nova ekonomija istražuje posledice zdravstvene krie na obrazovanje.Anketa u kojoj je učestvovalo oko četristo prosvetara potvrđuje da je onlajn školovanju neophodno poboljšanje, kao i da su se neki problemi koji su opterećivali i "obične" učionice premestili i u digitalni svet.Nastavnici, šta mislite o organizaciji nastave tokom pandemije? (ANKETA) Na to ukazuje podatak da bi skoro polovina nastavnika organizaciju nastave u doba korone ocenila dvojkom, a da bi skoro 14 odsto njih "oborilo" ovaj sistem rada kecom na popravni. Manje od jedan odsto nastavnika bi onlajn ocenili najvišom ocenim.Približno 78 odsto učesnika u anketi smatra da ima još prostora za unapređenje organizacije nastave tokom pandemije.Najveći problem za trećinu prosvetara tokom pandemije bila je to što "deca ne shvataju nastavu dovoljno ozbiljno". Po 20 odsto nastavnika dodaje da je gorući problem ili nedovoljna opremljenost prosvetara ili nedovoljna opremljenost dece, dok skoro 24 odsto smatra da je to preobimno gradivo. Čak četiri petine obrazovnih radnika smatra školsko gradivo treba smanjiti.Tri četvrtine prosvetara je išlo na seminare ili obuke za korišćenjenje informacionih tehnologija, a oko njihove svrsishodnosti su mišljenja podeljena - 48 odsto smatra da su im ta iskustva bila korisni za organizaciju nastave na daljinu, s čim se ne slaže preostalih 52 odsto.

Klinika za neurohirurgiju uskoro vrši operaciju zbog koje se sada putuje

U okviru Nacionalnog dana davanja koji organizuje Srpski filantropski forum prikupljena su sredstva za kupovinu aparata za neuromonitoring, za koji su donaciju izdvojili Ambasada Malteškog reda zajedno sa Ministarstvom zdravlja. Ovaj uređaj omogućava izvođenje operacija pacijenata sa spasticitetima nogu, koju su se do sada vršile u Turskoj i SAD. Svaka operacija selektivne dorzalne rizotomije košta više od 20.000 evra, pa će novim kapacitetima napori pacijenata i njihovih pratilaca biti značajno umanjeni, rekao je Miloš Joković, direktor Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. "U početnoj fazi imaćemo pomoć iskusnih lekara iz Nemačke sa kojima smo već dve godine u kontaktu. Na taj način moći ćemo da formiramo ekipu uz pomoć iskusnih hirurga iz Nemačke, kako bi što pre počeli sa ovim operacijama u našoj Klinici, čime ćemo smanjiti troškove koji su izdvajani za slanje dece u inostranstvo, plaćanje bolničkih troškova i putovanja"; rekao je Joković.Vrednost ovog aparata je oko osam miliona dinara, a polovinu sume donirala je Ambasada Suverenog Vojnog Malteškog reda u Republici Srbiji, zajedno sa LDS Čeritiz Srbija iz Solt Lejk Sitija ()SAD, Aleksandar Hangimana i Menpauer Grup Srbija."Humanitarni projekti ambasade su redovno svake godine prisutni kroz brojne inicijative, pokušavamo zajedno sa svojim sponzorima da obezbedimo najpotrebnije i ovo je jedan od uzornih projekata, sigurno najvažniji za nas ove godine. Odlični bilateralni odnosi Republike Srbije i Suverenog Vojnog Malteškog reda su na ovaj način dobili još jednu potvrdu. Zahvaljujem Vladi Srbije, direktoru Jokoviću i Veranu Matiću na dragocenoj pomoći tokom ove saradnje dve države” izjavio je predstavnik Ambasade u Beogradu i izaslanik ambasadora Alberta di Luke (Alberto di Luca), Nenad Prokić.Izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić naveo je da je samo za slanje dece na ovu operaciju u inostranstvo potrošeno više od 1,5 miliona evra, putem Budžetskog fonda za lečenje dece u inostranstvu."Sada su stvoreni preduslovi da se ova operacija obavlja u našoj zemlji i time oslobode fondovi za lečenje drugih bolesti za koje ne postoji uslovi u našoj zemlji", rekao je Matić, koji je u isto vreme i predsednik Nadzornog odbora za lečenje dece u inostranstvu. Današnjem uručivanju donacije prisustvovali su i predstavnici LDS Čeritiz Srbija (LDS Charities Serbia), Leri i Čeril Blejk (Larry i Cherill Blake, Aleksandra Hangimane iz Menpauer Grup Srbija, i Jovica Milovanović zamenik direktora Kliničkog centra Srbije. Ova sredstva su prikupljena u okviru obeležavanja Nacionalnog dana davanja koji je po treći put organizovao Srpski filantropski forum 9. oktobra 2020. godine (rođendan Mihajla Pupina). Tokom kampanje povodom Nacionalnog dana davanja 2020. godine, prikupljeno je ukupno preko 5 miliona dinara za podršku Nacionalnom prevodilačkom centru za znakovni jezik, za ugradnju lifta za osobe sa invaliditetom na bazenu u Šapcu i za pomenuti uređaj za Kliniku za neurohirurgiju.Ovaj dan obeležava se u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac, a dodatno čine Trag Fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Otvorene prijave za IT Bootcamp-ove besplatne kurseve programiranja

Besplatna neprofitna škola programiranja u Srbiji IT Bootcamp otvorila je prijave za kurs Razvoj veb stranica (PHP), preneo je portal Startit. Kurs polaznicima omogućava da sami kreiraju vebsajt, koristeći skriptni programski jezik PHP.Prijave za besplatan kurs iz oblasti PHP programiranja, kako se navodi trajaće do nedelje 28. marta.PHP skriptni programerski jezik koristi se prvenstveno za izradu dinamičkih veb stranica i veb aplikacija, a sam kurs je namenjen polaznicima bez programerskog predznanja.Ipak, potrebno je da kandidati poseduju računarsku pismenost.Nakon završenog kursa, polaznici će moći samostalno da naprave funkcionalan vebsajt i programiraju koristeći PHP, a naučiće da koriste hosting i domen.Kurs odgovara tržišnim potrebama i praktičnom radu, uz dodatne pripreme polaznika za predstavljanje kompanijama.PROSEČNA PLATA PROGRAMERA 1.225 EVRA IT Bootcamp je škola osnovana od strane individualnih donatora iz dijaspore poput Petra Markovića, a izvodi se u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac. IT Bootcamp je i ranije organziovao besplatne kurseve, u Beogradu i Nišu, kao i kurseve besplatne prekvalifikacije za ljude sa područja Kosova i Metohije.Od osnivanja 2018. godine do danas, 49 odsto polaznika kurseva je dobilo posao u IT kompanijama. Cilj škole je i da pruži besplatno znanje populaciji koja nije imala priliku da se formalno obrazuje u sferi informacionih tehnologija.Više informacija, kao i prijavu na kurs možete pronaći OVDE.

Preduzetnicima se naplaćuje preko 1.000 neporeskih nameta

Privreda Srbije je tokom 2019. izdvojila gotovo 148 milijardi dinara za 20 najvećih neporeskih nameta, pokazao je NALED-ov godišnji izveštaj kvaliteta regulatornog okruženja – Regulatorni indeks Srbije (RIS). Reč je o dvostruko većem iznosu u odnosu na 2016. i prethodni RIS, kada su za 20 najvećih nameta izdvojene 73 milijarde, saopštila je ova organizacija.Najveći deo novca, gotovo 75 milijardi dinara, pripao je republičkom budžetu (50,7%). Gradovi i opštine prihodovali su na ime ovih neporeskih nameta više od 39 milijardi dinara (26,4%), pokrajinski budžet 7,6 milijardi, a ostali korisnici 26 milijardi dinara. Osim finansijskog opterećenja, za građane i privredu problem predstavlja i njihov broj, ukazuje NALED.Popisano je oko 1200 najrazličitijih neporeskih ili parafiskalnih nameta, gde su tri najveća naknada za upotrebu državnog puta (26,1 milijardi dinara), naknada za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta (14,9 milijardi) i naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa (14,9 milijardi).Problem parafiskalnih nameta opterećuje privredu, jer se najčešće poreske olakšice prenose na manje budžete opština i drugih institucija, što onda za posledicu ima povećanje taksi i drugih neporeskih nameta. Na kraju, sve se ponovo prelomi na privredi kojoj su poreske olakšice trebalo da pomognu, pisao je Startit.Registar neporeskih nameta koji organizacija pravi od 2012. godine, za cilj ima transparentnost, procedure za beleženje, nadgledanje, prijavljivanje i registraciju novih nameta, elektronsko plaćanje istih i slično.NALED se nada da će uskoro predstaviti model svog registra na uvid Ministarstvu finansija, i tako ih uveriti u prednosti ovog sistema.

Zgrada Radničkog univerziteta u Novom Sadu dobija novi izgled

Novosadska kompanija Vega IT, koja je novi vlasnik zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu, predstavila je idejno rešenje za izgled njene nove fasade. Rešenje je kreirao arhitektonski studio Kuzmanov and partners iz Novog Sada.Kompanija Vega IT je krajem prošle godine kupila zgradu Radničkog univerziteta na javnoj licitaciji, nakon čega je uputila poziv za kreiranje idejnog rešenja za rekonstrukciju zgrade.U kreiranju tog rešenja učestvovali su arhitektonski biroi: Kuzmanov and partners iz Novog Sada, Zabriskie Studio iz Beograda, Remorker Architects iz Beograda, kao i Synthesis Quatro iz Novog Sada.Predlozi sva četiri biroa prikazani su kao deo izložbe u prostorijama kompanije Vega IT, a arhitektonski studio Kuzmanov and partners dobio je priliku da nastavi dalji razvoj svog idejnog rešenja.Preostalim učesnicima dodeljene su novčane nagrade.Foto: Kuzmanov and Partneres/ Budući izgled zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu"Kada smo razmišljali o izgledu naše nove zgrade, želeli smo da ona bude savremena, ali ujedno i bezvremenska", kaže suosnivač i direktor kompanije Vega IT Saša Popović.Kaže i da je kompanija s obzirom na lokaciju zgrade, kao i na očekivanja koja sugrađana Novog Sada, nastojali su da se ona ističe, ali ne i da štrči. U poslovanju im je kako Popović dodaje, jako bitna transparentnost, pa su želeli da to bude vidljivo na prvi pogled i kroz eksterijer te zgrade.TRADICIJA I MODERNO U MOZAIKU NOVOG DORĆOLA "Verujemo da će elegantni dizajn rešenja Lazara Kuzmanova učiniti da ova zgrada ponovo postane jedno od poznatih obeležja Novog Sada, da će izdržati test vremena i postati mesto koje će naši sugrađani pominjati sa ponosom", rekao je direktor kompanije Vega IT.Osnivač i direktor studija Kuzmanov and partners, Lazar Kuzmanov rekao je da je vodilja kod formiranja idejnog rešenja bila je zadržavanje vertikalnosti objekta, kako bi se očuvala vitkost kompozicije."Idejni koncept nove arhitekture Palate Vega Radnički je očuvanje identiteta objekta uz savremenu oblikovnu prepoznatljivost i korišćenje novih materijala i savremenih obloga", izjavio je Kuzmanov. Ocenjeno je se atraktivan izgled objekta sa "svedenom arhitekturom" daje utisak elegancije Palate Vega Radnički i omogućuje prepoznatljivost brenda vlasnika.Vega IT spada među najbrže rastućim tehnološkim kompanijama u regionu, sa godišnjim rastom od 30%.Ona je u potpunosti domaća kompanija koju su osnovali bivši studenti računarskih nauka sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i već 13 godina uspešno posluje na tržištima Velike Britanije, Nemačke, Belgije i Holandije. Vega IT planira da, kako napominju njeni predstavnici, rekonstrukcijom zgrade Radničkog univerziteta, ponovo oživi stari simbol Novog Sada.

Dizajn je svuda – 11. put u Beogradu

Udruženje studenata tehnike Evrope – Beograd, jedanaesti put zaredom organizuje seminar dizajna i brendiranja, BEST design WEEK, od 17. do 24. aprila 2021. godine. U okviru seminara biće organiz...

Startapi mogu da računaju na evropski Fond za inovativna preduzeća

Na onlajn radionici EU info kutka iz Niša, pod nazivom "EU podrška za preduzetnike - Fond za inovativna preduzeća" Evropske unije, podsećaju sve zainteresovane koji posluje u regionu Zapadnog Balkana, formiran je 2015. godine, prema rečima njegovih predstavnika, ima veliko polje interesovanja za ovdašnje startape, mala preduzeća koja razvijaju softverske ili hardverske proizvode.Fond ima svoje kancelarije u četiri glavna grada bivše Jugoslavije: Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Skoplju."Ja sam vodio 15 od 27 transakcija u poslednje 4,5 godine", kaže predstavnik evropskog Fonda za inovativna preduzeća, Jan Kobler.Napominje da je i sam bio osnivač jednog startapa koji je prodat 2015. godine, tako da je sam prošao kroz jedan ceo projekat i poznati su mu svi problemi sa kojima se susreću preduzetnici.Kobler podseća da u procesu pokretanja nekog biznisa postoje razni načini da se krene u poslovni izazov, počev od sopstvenih sredstava, fondova za inovacione delatnosti, pa sve do takozvanih "biznis anđela"."Mi smo fond koji investira u ranim fazama razvoja tehničkih kompanija", kaže Kobler.Napominje da je su fondu dostupna sredstva u ukupnom iznosu od 40 miliona erva za finansiranje raznih inovativnih startap preduzeća.Među finansijerima fonda je Evropska banka za obnou i razvoj, kao i Nemačka razvojna banka, razni "biznis anđeli", osiguravajuća društva, prenzijski fondovi."Svi oni to (ulaganje) gledaju kao maksimizaciji i diverzifikaciju svog profita", kaže Kobler.ENIF prema njegovim rečima generalno ulaže u fazi kada je proizvod nekog startap preduzeća već razvijen i kada je u procesu nastanka i razvoja tog proizvoda, već prevaziđen prvi tehnološki rizik u poslovanju."Dolazimo u nekoj ne baš najranijoj fazi (u razvju startapa)", objašnjava Kobler."RADIJE INVESTIRAMO U SOFTVER, NEGO U HARDVER"Neophodno je kako Kobler dodaje da za proizvod nekog hardvera već postoje neki inicijalni kupci, kao i inicijalna potražnja na tržištu za neki proizvod."Tipično ulažemo u firme koje rade na nekom softveru, malo izbegavamo hardver jer je to fizički proizvod, pa se podrazumevaju malo veća kapitalna ulaganja", objašnjava predstavnik EU Fonda za inovativna preduzeća.Kod hardverkih proizvoda, kako napominje ponekad bude i problema sa dizajnom nekog proizvoda, a razlog tom oprezu su ograničeni resursi fonda.Ipak, keže da su ulagali u jednu kompaniju koja pravi uređaje za praćenje jedrilica i brodova, koji spadaju u oblast hardvera.Investicije fonda u preduzeća, kako napominje kreću se u iznosima od 5 do 30 hiljada evra mesečno, ili od 2 do 15 ili 20 hiljada hiljada evra."Bitno je da je firma prošla investicijski rizik, da se radi o 70 ili 80 odsto gotovom proizvodu", kaže Jan Kobler.Finansiraju, pored marketinga i prodaju, razvoj biznisa (business development), jer kako napominju, žele da doprinesu bržoj komercijalizaciji određenog proizvoda."Oko milion evra investiramo u proseku, prvo 200 ili 500 hiljada, do 3 miliona. Gledamo da investiramo, a sa druge strane i da omogućimo prodaju na zapadnim tržištima, jer se to već dobro pokazalo", objašnjava Kobler.Napominje i da su jednu softversku kompaniju iz Novog Sada spojili ih sa kompanijom iz San Franciska u Sjedinjenim Američkim Državama i napravili dobar spoj ekipe sa dobrim tehničkim znanjem i jedne male efikasne prodajne ekipe.Još jednu kompaniju iz Srbije koja je napravila softver namenjen novinarima i medijskim radnicima spojili su sa kompanijom iz Holandije koja joj radi dobru prodaju proizvoda na tržištu."Danas rade fantastično, osnivač iz Holandije (pre toga) imao dobre kontakte u privredi, ali je imao malo stručnih ljudi", objašnjava Kobler.Naglašava da je poslovna strategija fonda da investira u vremenu dok osnovači startapa još poseduju energiju i ambiciju, kao i da investicija obično traje 12 do 18 meseci.Gledamo da investiramo, kad osnvači imaju energiji i ambiciju, spremni smo da preuzmemo taj rizik.Kompanije obično u početku prihoduju oko pet hiljada evra mesečno, kasnije se ta zarada kreće do 60 hiljada evra.Prema njegovim rečima EU Fond za inovativna preduzeća obično u kapitalu neke firme u koju ulaže novac učestvuje u udelima koji se kreću od osam do 25% i ne ulazi u njenu upravu.Na pitanje da li kon njih mogu da konkurišu i firme koje imaju na primer preko 50 hiljada evra mesečnih prihoda, zavisi šta to znači Kobler je rako da je to "lep prihod", ali da i pored toga u tom slučaju ne postoji ograničenje pa takve kompanije apsolutno mogu da konkurišu za njihov eprograme fonansiranja.Komunikacija sa zainteresovanim startap firmama se, kako kaže, vrši i preko mejla.

Sve dm drogerije u Srbiji ostaju otvorene puno radno vreme

Pored apoteka i supermarketa, dm drogerije su prodajni objekti koji ne podležu novim merama Kriznog štaba zbog značaja proizvoda koje kompanija ima u svom asortimanu, u prvom redu prehrambenih namirni...

Krizni štab objasnio ko sme, a ko ne sme da radi do ponedeljka

Krizni štab potvrdio je u svom saopštenju da će od srede do nedelje važiti epidemiološke mere koje su važile i prethodnog vikenda, preneo je N1. Merama se predviđa zatvaranje ugostiteljskih objekata i tržnih centara dok će prehrambene radnje, apoteke i benzinske pumpe moći nesmetano da rade.Među onima koji neće moći da rade od večeras i koji će biti zatvoreni, prema saopštenju Kriznog štaba, nalaze se sledeći objekti:- ugostitelјski objekti, (kafići, restorani, barovi), - tržni centri i sve prodavnice (osim prodavnica prehrambene delatnosti), - bioskopi, muzeji i galerije, - kozmetički i frizerski saloni, saloni lepote, - kladionice i kockarnice, - dečije igraonice, - teretane, vežbaonice, fitnes centri, bazeni i baloni za sport. Restorani i barovi hotelskih i drugih smeštaja biće otvoreni isklјučivo za goste koji imaju prijavlјen boravak u tom hotelu.Šalterska prodaja hrane u restoranima, kao i šalter prodaja kafe i pića u lokalima na šetalištima neće biti dozvolјena.Krizni štab je naveo da se mere zatvaranja ne odnose na preduzeća, fabrike i njihove interne organizacije rada i poslovne aktivnosti.Po uobičajenom radnom vremenu radiće svi šalteri državne uprave, pošte, banke, osiguravajuća društva, menjačnice.Ograničenje rada u narednim danima ne odnosi se na sledeće objekte:- apoteke, - ordinacije, - laboratorije, stomatološke i veterinarske ordinacije,- veterinarske apoteke, - objekti u kojima se prodaju prehrambeni proizvodi, - pijace i zelene pijace, - prodavnice stočne hrane i pet šopovi.U saopštenju se dodaje da će moći da rade i samostalni maloprodajni objekti u kojima se kupovina obavlјa bez ulaska u objekat:- kiosci i trafike, - uslužni objekti koje ne zahtevaju dugotrajno prisustvo korisnika i u kojima je kontakt ograničenog trajanja: poput obućara, staklorezaca, krojača, stolara, vulkanizera, tehničkih pregleda, auto-perionica, hemijskog čišćenja i ostali.VLADA SRBIJE USVOJILA NOVE MERE, TRAJAĆE DO PONEDELJKA Vlada Srbije je saopštila da će nadležne inspekcijske službe i komunalna milicija strogo kontrolisati poštovanje epidemioloških mera i apelovala je na ličnu odgovornost svih građana."Sve mere uvode se radi zaštite zdravlјa stanovništva i svodjenja socijalnih kontakata na minimum ali do konačne pobede nad pandemijom potreban je doprinos svih pojedinaca u društvu", napominje se u saopštenju Kriznog štaba.

Onlajn trgovina porasla preko 16 odsto globalno, u Srbiji se duplirala

Tokom 2020. godine onlajn trgovina porasla je za više od 16 odsto na globalnom nivou, a najveću ekspanziju doživela je na području Centralne i Istočne Evrope, pokazuju podaci platforme specijalizovane za e-komerc eMarketer, navodi se u saopštenju.Stručnjaci za e-trgovinu iz digitalne agencije Namics ističu da je ovo posledica pandemije korona virusa.Kako objašnjavaju, zbog ograničenog kretanja stanovništva i skraćenog radnog vremena prodavnica, potrošači su promenili svoje navike i preorijentisali se na kupovinu putem interneta, a najveći rast zabeležen je u Centralnoj i Istočnoj Evropi.„Kad je u pitanju tržište Srbije, podaci Privredne komore su da se e-trgovina, tokom vanrednog stanja udvostručila“, istakao je Filip Gort iz kompanije Namics.Gort napominje da, već sad, neke analize pokazuju da će socijalna distanca dugoročno uticati na potrošačke navike, te da će elektronska trgovina nastaviti da se razvija i u narednom periodu. Prema GoogleTrend analizi proizvodi koji su bili najtraženiji prošle godine bili su, između ostalih, sportska oprema, dušeci, jastuci, kreveti za kućne ljubimce, društvene igre, osveživači vazduha i naravno sredstva za dezinfekciju.Promene potrošačkih navika i sve veća upotreba elektronske trgovine uticaće i na IT industriju, a kako Gort navodi, softverski inženjeri u Srbiji već osećaju promene.„Korisnici sve više upotrebljavaju digitalne platforme i to je ono na čemu sve više i više radimo. Softverski stručnjaci razvijaju sisteme koji su brzi laki za upotrebu, a sve to omogućava ugodno iskustvo kupovine”, zaključuje Gort.

Popis stanovništva odložen za oktobar

Vlada Srbije usvojila je izmene zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine, pa će se tako zbog epidemiološke situacije, popis koji je planiran u aprilu, odložiti za period od 1. do 31. oktobra.„Da bi Popis mogao da bude sproveden u aprilu 2021, potrebno je realizovati niz aktivnosti koje zahtevaju direktan kontakt, kako zaposlenih u Republičkom zavodu za statistiku sa neposrednim učesnicima u popisu, tako i direktan kontakt instruktora i popisivača sa građanima. Imajući u vidu neizvesnu epidemiološku situaciju i opasnost od širenja zarazne bolesti tokom sprovođenja ovih aktivnosti zaključeno je da je period od 1. do 31. oktobra 2021. povoljniji za terensko prikupljanje podataka“, navodi se u saopštenju.Odlaganje popisa za šest meseci neće imati negativne posledice po rezultate popisa, osim što će objavljivanje konačnih rezultata započeti šest meseci kasnije nego što je bilo planirano, dodaje se.Pored sredstava koja su predviđena za popis, oko 3,5 milijardi dinara, ove godine je potrebno obezbediti dodatna sredstva u iznosu od 375,9 miliona dinara, od kojih će 32,7 odsto doći iz tekuće budžetske rezerve, u skladu sa grant ugovorom potpisanim sa Delegacijom EU.Najveći dodatni troškovi, oko 161,8 miliona dinara biće za angažovanje dodatnog osoblja u jedinicama lokalne samouprave za primenu epidemioloških mera.Popis je finansijski podržan preko nacionalnog programa IPA 2018 – EU za razvoj statistike u Srbiji. Ovim programom, osim Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021, planirano je sufinansiranje još tri značajna statistička istraživanja: - Popisa poljoprivrede 2021, - Istraživanja o višestrukim pokazateljima položaja žena i dece (MICS) i - Istraživanja o zdravlju stanovništva (EHIS). Udeo Evropske Komisije u finansiranju sva četiri istraživanja iznosi 20 miliona evra, od čega za popis stanovništva, domaćinstava i stanova 14,2 miliona evra.Poslednji popis u Srbiji sproveden je 2011. godine. Tada je registrovano oko 7.2 miliona stanovnika. Međutim, prema podacima državnog Zavoda za statistiku, u 2019. godini broj je prvi put posle 53 godine pao ispod sedam miliona.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.

Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.

Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.

Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.

Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.

Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.

Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.

Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.