Srbija

Srbija

Ekonomija ili zdravlje – (i dalje) lažna dilema

Autorka teksta je Kori Udovički, predsednica Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).To da se ovih dana na sastancima kriznog štaba vagaju ekonomska cena zaoštravanja mera i zdravlje – zamena je teza. Mesec dana ovih trenutnih mera znači gubitak od manje od 0,8 odsto BDP-a odnosno 350 miliona evra. Za pogođene – kao što su na primer ugostitelji ili trgovci, i njihove snabdevače – on je velik. Za pojedine i do 100 odsto. Ali taj bi im se gubitak, ceo a ne samo neto minimalci, mogao pokriti sa 2/3 subvencija najavljenih sad u februaru. Umesto toga, po treći put od prošlog marta, subvencije se dele svima, i u većoj meri onima kojima su manje, ili uopšte nisu, potrebne. A na ovu najosetljiviju grupu privrednika otpašće samo oko 1/8.Na vagi su pre svega političke implikacije zdravstvenih mera i političke implikacija sve verovatnije implozije zdravstvenog sistema. Njih vaga, sam, Aleksandar Vučić. Svugde, bez sumnje, politički faktor igra bitnu ulogu u odlukama o zaključavanju. Vlade ne vole demonstracije, a one i ne pomažu u kontroli epidemije.Problem je što u našem slučaju politički faktor igra prevashodnu ulogu baš zato što odluke donosi jedan čovek. Na stranu njegove lične preferencije. Problem je strukturni. S jedne strane, kad odluke donosi jedan čovek sam, onda je na njemu mnogo veći politički pritisak. On je taj koji "daje" – on je taj koji i "uzima". S druge strane, ekstremno centralizovana vlast Srbiji uskraćuje čitav dijapazon instrumenata za suočavanje s krizom uz manju političku cenu, pa prema tome i manju štetu po zdravlje i privredu. Koliko bi lakše građani prihvatali mere, kad bi krizni štab imao stvarnu odgovornost, radio stručno i javno? Kad bi se redovno prikupljali verodostojni podaci, radile projekcije verovatnog porasta obolevanja pod različitim okolnostima? Kada bi se mere planirale i najavljivale nekoliko meseci unapred: ukoliko se broj obolelih do tad i tad smanji na x... može da se ukine y, i obratno? Zamislite tek da se prate i objavljuju podaci o tome koliko su medicinski radnici razapeti i preopterećeni? Ekonomski efekti i solidarnostMere za kontrolu epidemije dodatno koštaju tek ako se sa njima zakasni, ali njihovo dosledno i pravovremeno sprovođenje zahteva da autonomno deluje čitav niz institucija. Neophodna je stalna kontrola i ograničavanje rada malog dela privrede i života u pažljivo propraćenim žarištima. Deo privrede neizbežno bi stalno bio pod udarom minimalnih mera kao što su nošenje maski i ograničenje broja ljudi u zatvorenom prostoru.Međutim, ti sektori još žešće trpe kad se epidemija otme kontroli, jer najpre sami građani u značajnoj meri smanje aktivnosti, a potom uslede daleko oštrije mere koje deluju na širi deo privrede. Nažalost, do promene ponašanja dolazi tek onda kad broj obolelih i umrlih naraste toliko da svako u to može da se uveri sam, i bez verodostojnih podataka. Zdrav razum i društvena solidarnost nalažu da onima čiji rad ograničavamo u interesu društva kompenzujemo veći deo gubitaka. A na taj način bi i njihov otpor prema merama bio kudikamo manji. Sad kad su mere zakasnele i neizbežne, treba značajno povećati subvencije, ili bar otpisati poreze, onima koji su najpogođeniji.Mnoge države razvile su i čitav niz mera kojima pomažu prilagođavanje – na primer, kroz uvođenje online poslovanja. Umesto toga, u Srbiji vlast deli pomoć po principu lažne uravnilovke: "svima isto".Nijansiranim upravljanjem, Srbija je u 2020. mogla da izbegne privredni pad. Ima tu srećnu okolnost da joj se privreda sastoji u većoj meri od sektora koje ova kriza po svojoj prirodi manje pogađa (videti zelene stubiće na grafikonu), i u manjoj meri od onih koje ona najviše pogađa (crveni stubići). IKT sektor, poljoprivreda i veći deo industrije i građevinarstva, kao i trgovina hranom – svi oni dobro rade (u proseku)! I veliki broj zaposlenih u javnom sektoru su snažno zaštićeni, i to bez obzira da li rade.Ne prolaze svi isto ** Boje stubića odražavaju performansu u 2020. godini. Zelenom su označeni oni sektori koji su ostvarili značajan rast BDV-a, žutom sektori koji su stagnirali ili čiji je BDV umereno opao, a crvenom oni koji čiji je BDV najviše opao (odnosno oni koji su najviše pogođeni). Podaci o broju zaposlenih unutar ovih grupa izračunati su prema podacima Ankete o radnoj snazi.Moglo bi i drugačijeTo što su, umesto da ima nijansi, mere binarne, po principu "sve ili ništa", posledica je ne samo populizma, već i same centralizacije, pa i personalizacije, odlučivanja. Ili smo u duhu "Hleba i igara" ili – u zaključavanju, onda kad ljudi golim okom vide da neće za njih biti mesta u bolnici. Ili se novac deli "svima", da se niko ne uvredi, ili – nikom, jer "nema".Niti Vučić ima poverenje u to da iko u državi može odgovorno i smisleno decentralizovano da radi, niti građani imaju poverenja da su odluke donete uz promišljeno vaganje svih faktora od kojih bi stvarno trebale da zavise. Za nijansirane i složene ekonomske ili zdravstvene mere, svoj posao autonomno, pa prema tome i odgovorno i stručno, mora da radi čitav sijaset javnih organa i organizacija. Hiljade javnih službenika na ovaj ili onaj način mora da koordinira svoje delovanje. To nije moguće ako čekaju na mig od Predsednika da bi znali šta stvarno treba da rade.Ni godinu dana od početka pandemije Vlada nije napravila nikakav pomak ka pravovremenom i disciplinovanom sprovođenju mera kontrole nad zarazom, niti ka diferenciranju pomoći privredi i građanima prema potrebama. U potpuno centralizovanom sistemu mogu se brzo preprečiti birokratska sporost i prepreke koje usporavaju sprovođenje nekih jednostavnih postupaka.Ubrzana vakcinacija primer je jedne od tih situacija. Nadajmo se da će ubrzo dati rezultata, jer krenula je trka sa novim, mnogo zaraznijim sojevima. No, kad u majstorskoj kutiji imate samo jedan alat – malo šta s njim možete napraviti. Aleksandar Vučić je ishitreno, i s ove distance gledajući – bespotrebno, za vreme vanrednog stanja upotrebio svoj jedini alat – malj. Godinu dana od tada, zavlada nervoza kad god se on približi kutiji. Ljudi umiru, a ekonomska cena je izgovor. Novih alata nema na vidiku.

Srbija

Globalno poznata Costa kafa od sada i u Srbiji

Zahvaljujući kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, potrošači u našoj zemlji moći će da uživaju u ukusu Costa kafe, jednom od najpoznatijih brendova kafe koji je od sada sa ponosom deo Coca-Cola portfolija. „Misija Costa kafe je da inspiriše ljude širom sveta da vole kvalitetnu kafu. Veoma smo ponosni što smo omogućili potrošačima u Srbiji da dožive to jedinstveno Costa iskustvo u ispijanju svake šoljice ove kvalitetne kafe. Ulazak na tržište kafe za nas, kao kompaniju, je veoma važan korak usmeren ka tome da dodatno ojačamo naš portfolio i potrošačima ponudimo napitke za konzumaciju u svakoj prilici, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji“, izjavio je Svetoslav Atanasov, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija.Tokom jedinstvenog online događaja u formi jutarnjeg programa koji je vodila Nevena Madžarević, gledaoci su imali priliku da se upoznaju i sa originalnom pričom o Costa kafi koja kreće 1971. godine kada su dva brata iz Italije - Serđo i Bruno Kosta - stigli u London. Razočarani kvalitetom kafe koja ih je dočekala u engleskoj prestonici, rešili su da prže sopstvenu kafu.„Verujem da malo ljudi zna da su braća Kosta uložili veliki trud i znanje u kreiranje kafe. Tek nakon 112 pokušaja, došli su do savršene i originalne Costa mešavine. Njihova misija bila je da svetu ponude vrhunsku mešavinu kafe, uz najviši kvalitet. Naša ponuda Costa kafe sadržaće različite mešavine i formate. Trenutno je dostupna Costa kafa u celom zrnu, namenjena ugostiteljskim objektima kao i kapsule namenjene za kućnu i kancelarijsku upotrebu. Radićemo i na unapređenju naše ponude, a sve u cilju da Costa kafu učinimo najomiljenijim brendom kafe među potrošačima i u Srbiji“, izjavio je Mirko Gutić,  menadžer za premium alkoholna pića i kategoriju kafe u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija.„Naši potrošači u Srbiji su veliki ljubitelji kafe, a ono što primećujemo na tržištu jeste da se kapsule za kafu sve češće kupuju. Uvek se trudimo da budemo prvi u novinama na tržištu, pa tako Costa kafa se već sada može ekskluzivno kupiti u Idea, Roda i Mercator prodavicama, uz odlične reakcije potrošača na to što je popularni brend od sada dostupan kod nas. Ono što nas posebno raduje jeste i reakcija na samu Costa kafa postavku, s obzirom da su se timovi Mercatora S i Coca-Cole već neko vreme trudili da na vrlo zanimljiv način predstave svim potrošačima Costa brand na tržištu“, izjavila je Nataša Pavlović,  direktorka marketinga Mercator S.Među prvima u Srbiji koji su probali Costa kafu bili su i  popularna pevačica Ana Štajdohar i poznati voditelj Miloš Maksimović, koji su u uživom uključenju pričali o svojim jutarnjim ritualima i podelili sa gledaocima sa kime najviše vole da uživaju u ispijanju kafe. Specifičnost Costa kafe ogleda se u tome da sva zrna kafe sadrže RFA sertifikat, koji poseduje samo 6% plantaža kafe na svetu. Dodatno, samo 5% zrna kafe koje stiže sa tih sertifikovanih plantaža zadovoljava kriterijume da budu deo Costa kafe.

Srbija

NBS: Fitch zadržao kreditni rejting Srbije

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga Fitch Ratings zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uprkos globalnoj krizi izazvanoj pandemijom korona virusa, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U njihovom izveštaju se napominje da u Srbiji postoje stabilni izgledi za sticanje još povoljnijeg, investicionog kreditnog rejtinga.Agencija Fitch Ratings ocenjuje da je rejting Srbije podržan "kredibilnom makroekonomskom politikom", koja za rezultat ima očuvanje inflacije na niskom i stabilnom nivou, rast deviznih rezervi, kao i otpornost srpske ekonomije na globalni šok izazvan pandemijom. Agencija ocenjuje da se u narednom periodu mogu očekivati i povoljni fiskalni izgledi i u prvi plan ističe to što je bruto domaći proizvod Srbije (BDP) tokom 2020. realno smanjen za 1,0%.Prema njihovom mišljenju, to je znatno bolje od rezultata koji je ostvarila grupa zemalja sa rejtingom BB, kod kojih je smanjenje BDP-a prethodne godine iznosilo 4,8%. Kao ključne faktore ovakvog rezultata, agencija naglašava obiman paket ekonomskih mera, očuvane pokazatelje tržišta rada i očuvan visok priliv stranih direktnih investicija. Za 2021. godinu agencija Fitch Ratings projektuje rast BDP-a od 5,2%, dok se za 2022. godinu očekuje rast od 4,5%, za koji ističu da će biti iznad dugoročnog trenda.NBS: STOPA KONTRACIKLIČNOG ZAŠTITNOG SLOJA KAPITALA NEPROMENJENA "Naš bankarski sektor, uprkos pandemiji, karakterišu visoka kapitalna adekvatnost i likvidnost, smanjenje učešća problematičnih kredita, dinamičan rast kreditne aktivnosti, kao i rast stepena dinarizacije", rekla je povodom prezentacije najnovijih ocena, guvernerka Jorgovanka Tabaković.Agencija Fitch Ratings, kako se naglašava, pozitivno ocenjuje i javne finansije, gde se navodi da je povećanje učešća javnog duga u BDP-u prethodne godine bilo u skladu s kretanjima u drugim zemljama koje imaju rejting BB. U narednim godinama agencija očekuje nastavak trenda smanjenja učešća javnog duga u BDP-u Srbije.Fitch Ratings ističe i otpornost eksterne pozicije zemlje na šok izazvan virusom korona, čemu su doprineli rast deviznih rezervi i veće smanjenje deficita tekućeg računa u BDP-u od projektovanog.Takođe, u izveštaju se navodi da su sve potrebe za finansiranjem u prethodnoj godini bez ikakvih problema zadovoljene.DOBIJANJE INVESTICIONOG REJTINGAKao ključne faktore dobijanja investicionog rejtinga u narednom periodu, agencija Fitch Ratings navodi opadajuću putanju učešća javnog duga u BDP-u, povoljne izglede privrednog rasta i smanjenje spoljne neravnoteže. "Nakon ovogodišnjeg rasta BDP-a u rasponu od 5% do 6%, očekujemo da se u narednim godinama rast stabilizuje na nivou od oko 4%, pri čemu će značajnu ulogu i dalje imati investicije i izvoz", naglasila je Jorgovanka Tabaković. Prema njenim rečima, to će ujedno doprineti i smanjenju učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, kao i daljem smanjenju spoljne neravnoteže.Guvernerka podseća i da bi slabljenje dinara moglo da ima negativne efektena bilanse države, kao i da NBS odgovorno čuva relativnu stabilnost dinara već skoro jednu deceniju.

Srbija

Pruga Niš – Priština kao kontrateža kineskom uticaju

Odluka Amerikanaca da se kancelarija (Razvojne finansijske korporacije (DFC) locira u Beogradu možda  pokazuje nameru Amerike da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu. Dakle, reč je i o ekonomskom i geostrateškom pitanju.U poslednjih pet godina srpski izvoz u Ameriku povećan je za 50 odsto, a uvoz za 36 odsto, što govori da se ekonomska saradnja sa najvećom svetskom ekonomijom ubrzano povećava. Inače, Amerika je tek na 18. mestu među spoljnotrgovinskim partnerima Srbije u 2020. godini. U Sjedinjene Američke Države izvezli smo robu vrednu 369,3 miliona dolara, dok je uvoz bio vredan 442,2 miliona dolara. Treba imati na umu da je prošla godina bila pandemijska, u jednom delu godine bile su otežane i proizvodnja i trgovina, pa je i ekonomska razmena smanjena. U prošloj godini je na primer uvoz u Srbiju iz SAD smanjen na 442,2 miliona dolara, sa 551,2 miliona u 2019. S druge strane, zanimljivo je da je izvoz stabilno porastao sa 303 na skoro 370 miliona dolara tokom ove pandemijske godine. Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Da će ekonomska saradnja nastaviti da se razvija ukazuje činjenica da je u oktobru prošle godine otvorena kancelarija DFC (Razvojna finansijska korporacija nastala spajanjem nekoliko američkih razvojnih agencija) u Beogradu, najavljujući ne samo finansiranje velikih infrastrukturnih projekata nabrojanih u Vašingtonskom sporazumu, već i priliv investicija privatnih američkih kompanija.„Imali smo dosta interesovanja američkog privatnog kapitala za ovaj region od potpisivanja sporazuma. Ono što mi pokušavamo jeste da stvorimo ambijent u kome će i kapital iz drugih zemalja doći ovde“, rekao je tada Adam Boler, izvršni direktor DFC-a.Garantna šema za male i srednjeKonačno, krajem januara ministar finansija Siniša Mali potpisao je sa ambasadorom SAD u Srbiji Entonijem Godfrijem međudržavni sporazum o podsticanju investicija, čime su i formalno stvoreni uslovi za početak aktivnosti američke Međunarodne razvojne korporacije.Prvi posao koji će DFC u Srbiji imati je garantna šema za mala i srednja preduzeća, vredna milijardu dolara. Prema dosadašnjim najavama DFC bi u određenom iznosu garantovao za zajmove koje bi mala i srednja preduzeća uzimala od poslovnih banaka u Srbiji. Garancija DFC-a bi smanjila rizik za banke, pa bi se samim tim smanjile i kamatne stope za kredite. Operacionalizacija ovog projekta planirana je za drugo tromesečje ove godine. Sličnu šemu je prošle godine postavila Vlada Srbije u kojoj je garant za vraćanje kredita država. Od raspoloživih dve milijarde evra, prošle godine su firme uzele oko 1,5 milijardi evra kredita sa garancijom države.Pored ovog očekuje se da DFC značajnije učestvuje u infrastrukturnim projektima iz Vašingtonskog sporazuma, a pre svega putnom i železničkom povezivanju Niša i Prištine. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović je prilikom otvaranja kancelarije DFC rekla da se nada da će uz pomoć DFC-a realizovati kapitalne investicije vredne čak 3,2 milijarde dolara.U svakom slučaju, srpska strana od dolaska DFC-a očekuje da će za njima doći i američke kompanije.Iako Sjedinjene Američke Države nisu među najvećim investitorima u Srbiji, gledajući priliv stranih direktnih investicija po zemljama, situacija je nešto drugačija. Prema statistici stranih direktnih investicija (SDI) koju vodi Narodna banka Srbije, od 2010. zaključno sa 2019. godinom iz SAD je u Srbiju investirano oko 500 miliona evra. Od 2001. godine taj iznos je oko milijardu evra. Treba reći da je 2018. a posebno 2019. godine zabeležen ogroman skok investicija iz SAD. Dok do 2018. nije bilo većeg godišnjeg neto priliva od 40 miliona dolara, u 2018. godini iz SAD je stiglo 68 miliona, a u 2019. čak 186,8 miliona dolara. Međutim, to nije prava slika ulaganja koje su imale američke kompanije. One su u velikom broju slučajeva investirale u Srbiji preko svojih ćerki kompanija registrovanih u Evropi, najčešće u Holandiji.Recimo vlasnik Marbo produkta, kompanije koja posluje u okviru Pepsica, jeste kompanija registrovana u Holandiji, a isti slučaj je i sa Koka-Kolom ili Filipom Morisom (Duvanska industrija Niš). Tako se dobija pomalo iskrivljena slika u kojoj se precenjuje iznos investicija iz EU, a potcenjuje iznos investicija iz SAD. Prema procenama srpskih zvaničnika, ukupan iznos ulaganja američkih kompanija u Srbiji je blizu četiri milijarde dolara. Prema podacima američkog Biroa za ekonomske analize, kompanije koje su u većinskom američkom vlasništvu su (poslednji podaci su za 2018. godinu) u Srbiji zapošljavale 5.800 ljudi, a za plate zaposlenih je isplaćeno 106 miliona dolara.Kritike na račun globalnih investicija PekingaOtvaranje kancelarije DFC-a osim ekonomskih može imati i geopolitičke motive. Prema mišljenju Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, odluka da se kancelarija DFC-a locira u Beogradu pokazuje odlučnost SAD da pojača ekonomske i političke veze sa regionom, stvori mogućnosti za američke kompanije i konkretnije se suprotstavi sve većem uticaju Kine u regionu. „Kritike na račun globalnih investicija Pekinga, uključujući i njegovu inicijativu Pojas i put, naglo su porasle u Vašingtonu poslednjih godina, čineći važnu dimenziju kinesko-američkog rivalstva. Mnoge zemlje u razvoju u Aziji, Africi, odnedavno i Evropi, čak i Latinskoj Americi, profitirale su od priliva kineskog novca koji im pomaže da jeftinije i sa manje ograničenja finansiraju projekte. Činjenica je da američko finansiranje nije u toj meri efikasno i ne može Kinezima parirati globalno ni po finansijskom kapacitetu, jer je obim sredstava za infrastrukturu u projektu Pojas i put premašio 1,3 hiljade milijardi dolara. Prema tvrdnjama menadžmenta DFC-a, Kinezima se konkuriše višim standardima i boljim krajnjim rezultatom“, napominje Nikolić. On objašnjava da DFC-ovi projekti moraju proći finansijske, ekološke i socijalne analize uticaja kako bi se osiguralo da ispunjavaju međunarodno priznate standarde. „Čak i u regionu Zapadnog Balkana mnoge komunalne službe i drugi potencijalni primaoci zajma ne ispunjavaju uslove zbog nedostatka kreditne sposobnosti. Zbog strožih socijalnih i ekoloških standarda, kreditiranje DFC-a neizbežno će ostati sporije, što će odvratiti neke investitore. Suprotno tome, kineske banke i kompanije imaju tendenciju da budu sa blažim standardima, neprozirnim ugovorima i često odobravaju projekte bez praktikovanja dužne pažnje. DFC je napokon opipljiva alternativa kineskom centralizovanom ekonomskom modelu. Ali, da bi maksimizovali svoj uticaj, SAD moraju podstaći, s jedne strane, zemlje da se otvore za privatne investicije, a s druge strane i same privatne investitore da ozbiljno ulažu u te zemlje. Ako posmatramo izolovano, u regionu Zapadnog Balkana u poslednje dve decenije očigledno je to ulaganje izostalo. Taj propust je iskoristila Kina“, ističe Nikolić. Da li će do realizacije svih ovih ambicioznih planova i doći, može zavisiti od politike. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da treba videti kakav će biti stav nove administracije u SAD prema ovim projektima u regionu.„Moguće je da će biti privatnih američkih investicija u budućnosti. Poslednja velika kompanija koja je došla u Srbiju je Behtel, koji će graditi Moravski koridor. Ali takođe je izabran i novi predsednik SAD i ostaje da se vidi kakve planove za region ima nova administracija“, oprezan je Savić.Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora. 

Srbija

Gugl učionice od Subotice do Vranja, ali problemi sa online školom

Najveći broj nastavnika u Srbiji realizuje nastavu na daljinu koristeći sopstveni računar ili laptop, a sami plaćaju i internet kada onlajn časove drže od kuće. To što se država hvali da je internet priključak obezbeđen u svakoj obrazovnoj ustanovi nije sasvim tačno jer i danas postoje područna odeljenja osnovnih škola (čak i u Beogradu) u kojima nema interneta ili je protok saobraćaja slab. Uz preobimno gradivo i nezainteresovanost đaka za nastavu, nedostatak tehničke opreme je jedan od gorućih problema obrazovanja u trenutnim okolnostima, pokazalo je istraživanje portala Nova ekonomija. Od oko 400 nastavnika koji su popunili anketu, 20 odsto je navelo da učenici i njihovi roditelji nemaju adekvatne tehničke resurse, a identičan broj kaže da se sa tom teškoćom suočavaju i sami nastavnici. Ovaj problem prisutan je od početka pandemije i do danas se na tom planu ništa nije promenilo. Podaci pokazuju da svih 1.815 škola u Srbiji ima uspostavljen neki od sistema za učenje na daljinu. Ubedljivo, sa preko 80 procenata je najzastupljenija Gugl učionica, potom Majkrosoft TimsCentar za profesionalni razvoj nastavnika koji postoji u okviru Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), sproveo je do sada najobuhvatnije istraživanje u kome je skoro 28.000 zaposlenih u školama iznelo svoje viđenje o učenju na daljinu. Anketa je pokrenuta u maju prošle godine i stalno je otvorena, a „presek“ iz avgusta prošle godine i poslednji, s početka marta, pokazuje nepromenjene rezultate što se tiče dostupnosti tehnologije. I tada, ali i sada, to je jedan od „top“ pet problema nastave u pandemiji, kao i to što učenici i nastavnici nemaju zadovoljavajuće digitalne kompetencije. Roditelji potrošili i do 500 evra za online nastavu Sledeći kurs zacrtane digitalizacije obrazovanja, država već nekoliko godina unazad sprovodi niz obuka za podizanje informatičke pismenosti nastavnika i u tom smislu se nameće zaključak da je u Srbiji zanemarljiv broj nastavnika koji nemaju ni minimalne digitalne kompetencije. Rečnikom školske prakse, taj osnovni nivo podrazumeva da nastavnici umeju da koriste Gugl učionicu, da komuniciraju sa svojim đacima peko Skajpa, Zuma, Vibera i sličnih aplikacija. Sudeći, dakle, prema znanju koje su stekli do pandemije, očekivalo se da je najveći broj nastavnika obučen za izvođenje onlajn nastave u pravom smislu te reči. U praksi se ispostavilo suprotno.  Ovaj raskorak upućeni objašnjavaju time da mnogi nastavnici obuke, posebno iz digitalizacije, doživljavaju kao nametnute i „nužno zlo“ da bi prikupili potrebne bodove iz stručnog usavršavanja, a ne kao koristan alat u svakodnevnom radu. Drugi razlog je strah od tehnologije, što je potvrdilo i pomenuto istraživanje ZUOV - naši nastavnici se od kolega iz drugih evropskih zemalja najviše razlikuju po tome što su pod velikim stresom i osećaju se nesigurno u digitalnom okruženju. Strah od tehnologijaIstraživanje je pokazalo i da su četvrtini zaposlenih pomogle obuke i brzi seminari o nastavi putem interneta kako bi mogli da sprovode obrazovno-vaspitni proces u poslednjih godinu dana. Nastavnici koji su učestvovali u anketi portala Nove ekonomije, njih 74 odsto, pohađali su seminare i obuke za korišćenje informacionih tehnologija, a 44 odsto je reklo da su im bili korisni za nastavu na daljinu, dok 30 odsto tvrdi suprotno. Da su zaposleni u prosveti pandemiju dočekali nespremni i da znanja koja su prethodno stekli na obukama nisu bila dovoljna, smatra Vesna Jerotijević, rukovoditeljka Resora za obrazovanje Unije sindika prosvetnih radnika Srbije. - Seminari i inače vrlo problematični, jer na njima učimo ono što već znamo. Tako da često budemo prinuđeni da pohađamo nametnute programe, a ne one koji su nam realno potrebni. Ovde smo se suočili kako sa problemom slabe tehničke pismenosti, tako i sa nedostatkom tehničkih sredstava. Sama činjenica da su nastavnici sami kupovali i habali svoje računare, laptopove i tablete, dovodi nas do zaključka da je digitalizacija koju sprovodi država pala na ispitu. Dakle, bez većeg ulaganja u obrazovni sistem ne možemo govoriti o digitalizaciji i savremenoj obrazovnoj tehnologiji – kaže Jerotijević. Koliko je država Srbija izdvojila za online nastavu? Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, deli uverenje svoje koleginice da proklamovana digitalizacija obrazovanja nije dala rezultat. Opisuje lično iskustvo sa jedne od obuka koju je pohađala:- Na samom početku pandemije je bila obuka za korišćenje Majkrosoft Tims-a. Sve vreme smo gledali u prazan ekran i slušali koleginicu koja nam je apstraktno objašnjavala. Tek posle 45 minuta je primetila da nije „šerovala“ prezentaciju o kojoj je govorila. Tada sam shvatila da je Jutjub odličan za učenje. Što ne znam, pitam o svoje đake koji mi rado pomognu – ističe Vojvodić Mitrović. I roditelji gledaju obuke za korišćenje digitalnih alataS druge strane, Ivan Savić, rukovodilac Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u ZUOV-u, uveren je da nijedan od sistema učenja nastave na daljinu ne bi funkcionisao da nastavnici nisu imali neki vid obuke. Naglašava da sve obuke koje je Zavod sprovodio od marta prošle godine imaju kao jedan od ciljeva podizanje digitalnih kompetencija. Savić iznosi podatak da je obuku za digitalnu učionici od marta do decembra 2020. prošlo 18.094 nastavnika, za novi predmet digitalni svet 3.578, za projektnu nastavu 329, a 88 profesora informatike je obučeno za rad u specijalnim IT odeljenjima gimnazije. Obuku za realizaciju novih programa nastave i učenja (koja je revidirana i sada je veliki deo posvećen upotrebi IKT u nastavi) završilo je 17.854 nastavnika. Ostali programi obuka realizovani u tom periodu nisu imali direktno za cilj podizanje IKT kompetencija, ali su sve one, od samog trenutka prijave na obuku do podizanja uverenja sa portala, razvijale digitalne kompetencije, navodi Savić.- Kada imate toliki obuhvat polaznika, ne čudi da uvek postoje nastavnici koji nisu zadovoljni. Ono što je relevantno su sedmični izveštaji koje u informacionom sistemu Ministarstva prosvete „Dositej“ popunjavaju škole o realizaciji nastave i korišćenju platforme. Podaci pokazuju da svih 1.815 škola u Srbiji ima uspostavljen neki od sistema za učenje na daljinu. Ubedljivo, sa preko 80 procenata je najzastupljenija Gugl učionica, potom Majkrosoft Tims, pa sve ostalo – kaže Savić. On napominje da je uspostavljena i kontinuirana podrška digitalnih mentora, a zaključno sa januarom, 563 škole su dobile adekvatnu pomoć pri odabiru i savladavanju alata za učenje na daljinu. - Ovo je jedinstven 24-časovni sistem, gde se upiti postavljaju grupi od 15 digitalnih mentora (heterogena grupa - nastavnici, direktori, pedagoški savetnici, svi spoljni saradnici Zavoda). Upit se ne zatvara odogovorom mentora i pruženom pomoći, već odobravanjem od strane korisnika da je pomoć bila uspešna. Od ova 563 upita, tri četvrtine su upućena od stane škola (direktora, administratora, ovlašćenog lica od strane direktora...), i ticala su se funkcionisanja sistema za nastavu na daljinu – objašnjava Savić.On ukazuje da je Centar za profesionalni razvoj reagovao na situaciju izazvanu pandemijom od prvog dana, 16. marta prošle godine, kada su škole prvi put zatvorene. - Do danas, sajt ZUOV-a na stranici sa uputstvima za korišćenje digitalnih alata za učenje na daljinu ima 1.659.895 pregleda, sa 444.504 jedinstvenih posetilaca, što je indikativan podatak da su stranicu posećivali ne samo nastavnici, već i roditelji i učenici – navodi Savić.Ipak, da sve što je urađeno nije dovoljno potvrđuje podatak iz Zavodovog istraživanja u kome su zaposleni rekli da su sistemske obuke za podizanje njihovih digitalnih kompetencija neohodne kako bi u budućnosti bili još spremniji za ovakav vid nastave. V. S.  

Srbija

Poreska identifikovala uplate iz inostranstva za preko 41.000 frilensera

Poreska uprava je do 18. januara identifikovala 41.138 lica koja su iz inostranstva prihodovala putem digitalnih ili frilenserskih platformi, objavio je Centar za istrazivanje javnih politika (CIJP) na svojo...

Srbija

Milan Gospić novi direktor kompanije Microsoft u Srbiji

Kao direktor za Srbiju, Milan je zadužen za strateški razvoj kompanije i blisku saradnju sa  domaćim klijentima i partnerima. Takođe, Gospić će biti odgovoran za podršku digitalnoj transformaciji u zemlji, s obzirom da je to jedan od glavnih prioriteta kompanije Microsoft na lokalnom tržištu.     "Srpsko tržište je u konstantnom razvoju i predstavlja važan region u jugoistočnoj Evropi, pa mi je velika čast što sam se pridružio Microsoftu da vodim tim u Srbiji. Izuzetno mi je zadovoljstvo da sa kolegama, našim klijentima i partnerima, vladom i društvenim subjektima doprinesem procesu digitalizacije u sferi poslovanja i društva”, izjavio je Milan Gospić.     Po obrazovanju diplomirani inženjer telekomunikacija, Gospić se obrazovao i u oblasti računarstva i informacionih tehnologija,  ima više od 20 godina iskustva u radu u internacionalnim kompanijama i preko deceniju uspešnog rada na predvođenju međunarodnih timova.  

Srbija

Vlada Srbije napravili radnu grupu za unapređenje proizvodnje rakije

Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta rakije u  Srbiji, objavjeno je u Službenom glasniku. Zadatak Radne grupe je izrada strateškog dokumenta kojim će se u potpunosti sagledati situacija u oblasti proizvodnje i plasmana rakije, počev  od plantažne proizvodnje voća kao sirovine za kvalitetnu rakiju, preko nabavke nove opreme i mašina za proizvodnju rakije do plasmana rakije na tržište. Cilj je donošenje  donošenja odgovarajućih mera za strateško rešavanje postojećih problema.Kako se naplaćuje kamata za čuvanje rakije 

Srbija

Vlada Srbije izdvaja 300 miliona za užički aerodrom

Vlada Srbije uložiće tokom ove godine 300 miliona dinara u bivši vojni aerodrom Ponikve, preneo je portal Grada Užica. Tu informaciju potvrdio direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković prilikom nedavne posete Gradu Užicu i naglasio da će novac obezbediti ministarstvo građevine."Razgovarali o daljem napretku i ulaganjima u aerodorom Ponikve, o projektno-tehničkoj dokumentaciji i svim koracima koje je neophodno preduzeti u narednim danima, kako bi se ova investicija što pre realizovala", rekao je Zdravković.Prema njegovim rečima u prvoj fazi radiće se na sanaciji dela piste, koja je teško oštećena tokom bombardovanja 1999. godine.Neophodno je, kako kako napominje da cela pista u dužini od tri kilometra bude stavljena u funkciju i izgradnji, a treba da se izgradi i nova staza sa platformom za parkiranje dva aviona.Aerodrom Ponikve izgrađen je osamdesetih godina prošlog veka za potrebe tadašnje Jugosnovenske narodne armije (JNA).Međutim, nikada nije zaživeo, ni kao vojni ni kao civilni aerodrom, a tokom bombardovanja uništena mu je celokupna infrastruktura, osim zgrade kontrole leta, koja je i dalje u funkciji.Građani Užica oživljavanje ovog aerodroma vide kao šansu za razvoj turizma i privrede, međutim on je upadljiva tema pred svake izbore, mnoga obećanja su data, malo toga je urađeno.UGOVOR SA VANSIJEM IPAK OGRANIČAVA BROJ PUTNIKA NA NIŠKOM AERODROMU Pred izbore 2016. godine na aerodromu je izgrađena zgrada za prijem putnika, a počelo se i sa izgradnjom ograde, koja još nije završena.Na aerodromu se trenutno mogu videti mali privatni avioni koji povremeno lete, dok je nekadašnja vojna avio-baza, napuštena pre više od 10 godina.Ministarstvo građevine nedavno je potvrdilo da je Srbija prilikom davanja pod koncesiju aerodroma u Beogradu, pristala da se na niškom aerodromu na godišnjem nivou organiči broj putnika.Niški aerodrom je pre nekoliko godina postao poznat po letovima niskotarfnih kompanija, a bilo je i pokušaja da zaživi Aerodrom Morava u Kraljevu.Nedavno su se pojavile i informacije da će irska niskotarifna kompanija Rajaner početi da leti sa aerodroma u Banjaluci, prema Milanu u Italiji.

Srbija

Poništena odluka o rekonstrukciji stare Tesline hidroo-centrale u Užicu

Nevladina organizacija iz Užica Libergraf, saopštila je da je ministarstvo građevine poništilo rešenje o rekostrukciji stare hidrocentrale "Pod gradom", koja je na reci Đetinji sagrađena 1900. godine. Reč je o poznatom istorijskom spomeniku, objektu prve električne hidricentrale u Evropi koja je radila po principima pozatog srspkog naučnika, Nikole Tesle.Ministarstvo građevine, saobraćaja i inafrastrukture, kako se navodi, poništilo je Rešenje Gradske uprave za urbanizam, izgradnju i imovinsko-pravne poslove Grada Užice.Tom odlukom svojevremeno je odobrena rekonstrukcija i revitalizacija stare Tesline hidrocentrale, koja je počela da radi još u vreme dinastije Obrenović, a koju je 1974. godine zaštitio Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, naglašava se u saopštenju.Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka je posebnim rešenjem zaštićena i neposredna okolina hidrocentrale, u kojoj se nalazi stara gradska tvrđava (otuda naziv hidrocentrale "Pod gradom").Kako se dodaje i pored te činjenice, Gradska uprava Užica izdala je 24.08.2018. godine Rešenje o izmenama pravosnažnog Rešenja o građevinskoj dozvoli za rekonstrukciju i revitalizaciju male hidroelektrane (MHE) "Pod gradom", na reci Đetinji. "Nakon izvedenih radova, prva evropska hidrocentrala koja je funkcionisala po Teslinim principima višefaznih naizmeničnih struja, zajedno sa zaštićenom okolinom, trajno je izmenila svoj izgled", podseća se u saopštenju Libergrafa. Ocenjuje se i da je tada simbol društvenog i tehnološkog razvoja Užica, ali i Srbije postao žrtva "neodgovornog i bahatog odnosa države prema kulturnom nasleđu". "Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture, u tački II, utvrđeno je da je investitor dužan da sačini tehničku dokumentaciju u svemu prema izdatim uslovima i na istu pribavi (neophodnu) saglasnost", dodaje Libergraf u saopštenju. Na pribavljanje Saglasnosti investitora, kako je naglašeno, obavezuje i član 99. Zakona o kulturnim dobrima.U Libergrafu podsećaju da je 10. marta podneli zahtev za preispitivanje i stavljanje van snage rešenja i građevinske dozvole kojima je Elektroprivredi Srbije (EPS) dozvoljeno da rekonstruiše staru hidrocentralu.Prema njihovom objašnjenju, razlog za takav postupak su videli u činjenici da EPS nije pribavio niti priložio Saglasnost nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture za taj projekat, kao i dokumentaciju za izvođenje radova.Foto: Screenshot/ Prva strana rešenja koje je donelo Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastruktureDALJA SUDBINA MHEMinistarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rešenje koje je objavio Libergraf donelo je petog marta ove godine, a u toj nevladinoj organizaciji tvrde da je njim prvi put poništena pravosnažna građevinska dozvola za jednu MHE koja je već izgrađena."Najznačajniji rezultat vođenja ovog postupka jeste obrazloženje ministarstva kojom se onemogućava praksa izdavanja građevinske dozvole za intervencije na nepokretnim kulturnim dobrima bez predhodno pribavljene saglasnosti nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture", dodaje se u saopštenju Livergrafa. Ocenjuju i da obrazloženje ministarstva sadrži autentično tumačenje, koje će u budućnosti moći da se koristi kao pravna praksa u sličnim situacijama.Radovi na staroj hidrocentrali u Užicu počeli su 2018. godine, a nakon reagovanja nezadovoljnih građana zbog posečenog drveća i uništenog veštačkog vodopada, predstavnici tadašnje gradske uprave pravdali su se da oni sa tim nemaju nikakve veze.Libergraf je prošle nedelje ukazivao i na problem izgradnje pribranske MHE na brani obližnjeg veštačkog jezera Vruci, sa koga se Užice snabdeva vodom za piće, a tim povodom je organizovan i protest.

Srbija

Frilenseri od države zahtevaju da se pregovori o porezu obnove

Udruženje radnika na internetu (URI) pozvalo je Vladu Srbije da što pre obnovi pregovore sa njima o statusu frilensera. URI je danas, kako je saopšteno, zatražio odgovore o tome kako je problem frilensera rešen u susednim zemalja, simboličnim postupkom u njihovim ambasadama u Beogradu."Predali smo naša pitanja zemljama koje su regulisale status frilensera. Pre svega mislim na Severnu Makedoniju, ali i na Hrvatsku, Mađarsku, Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu", rekao je predstavnik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Severna Makedonija je to 2015. godine, prema rečima predstavnika URI-ja rešila tako što u toj zemlji frilenseri i samozaposleni građani plaćaju 10% poreza, dok su doprinosi na dobrovoljnoj osnovi, a nikakvi porezi i doprinosi nisu naplaćivani unazad, kao što je to trenutna namera vlasti u Srbiji.On kaže i da u ostalim zemljama postoji zakonska regulativa koja se odnosi na rad frilensera i da je daleko povoljnija od one koja se planira u Srbiji.Pogačar je objasnio i da će od ambasade zemalja koje su rešile status frilensera tražiti da informacije o tome zvanično objave, kako bi one bile dostupne srpskoj javnosti."U svakom slučaju nismo ovde da bi tražili tako nešto, ovo je stvar informisanja", objasnio je predstavnik URI-ja na konferenciji za medijie ispred amabasade Severne Makedonije. On se osvrnuo i na jučerašnju izjavu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića u emisiji Radio-televizije Srbije, koja se odnosila na status frilensera."Aleksandar Vučić je rekao da je on smatrao kako ništa ne treba da se plaća unazad od državnih potraživanja (frilenserima), već da se odredi kako će to da se plaća unapred", podseća Pogačar.Mnogi su tu izjavu protumačilkao rešenje za problem frilensera, ali Pogačar ocenjuje da ona ništa ne znači sve dok je ne dobiju "na papiru" i dok ne prođe zakonsku proceduru.Naglasio je da frilenseri od Vlade Srbije, Ministarstva finansija i Poreske uprave, zahtevaju da se "pod hitno" ponovo sedne za pregovarački sto.OTVORENO PISMO FRILENSERA: ŠTA DA KAŽEM PORESKOJ, A DA NE PSOTANEM DUŽNIČKI ROB? "Aleksandar Vučić je takođe rekao da porez treba da se plaća od onda kada smo za njega saznali. Mi smo to saznali 14. oktobra, od tada je prošlo čest meseci, imamo problem, dugovi se nagomilavaju", ukazuje Pogačar.On je ocenio i da se daljim odugovlačenjem sa rešenjem legalizacije rada frilensera, problem samo povećava, pa će ga zbog toga biti sve teže rešiti i naglasio je da je URI u kontaktu sa Zaštitnikom građana, koji će uskoro izneti svoje mišljenje o njihovom problemu.Krajem prošle godine frilenserima u Srbiji su počeli da stižu pozivi poreske uprave, kako bi im se proverili prihodi za pet godina unazad, a oni su kasnije organizovali proteste u Beogradu, pa ih je Vlada Srbije pozvala na pregovore.Pregovori su kasnije prekinuti jer frilenseri nisu bili zadovoljni ponudom Vlade Srbije, koja kako tvrde, ne odustaje od namere da ih oporezuje unazad.

Srbija

Energetska zajednica pokrenula postupak protiv Srbije zbog aero-zagađenja

Energetska zajednica pokrenula je postupak protiv Srbije zbog neispunjavanja gornje granice Nacionalnog plana za smanjenje emisija u 2018. i 2019. godini.  Komentarišući tu vest inicijativa Ne davimo Beograd saopštila je da joj "neverovatno" zvuči kandidatura Grada Beograda za Zelenu prestonicu Evrope., jer vlast ne sprečava zagađenje životne sredine."Ovo je još jedan dokaz da naše vlasti ne rade ništa na rešavanju problema zagađenog vazduha, koji ostavlja sumorne posledice po naše zdravlje, osim što pokušavaju da izmanipulišu javnost, navodi u saopštenju Ne davimo Beograd (NDMBGD). Ova inicijativa podseća i da su emisije sumpor-dioksida bile šest puta veće od onih koje su maksimalno dozvoljene, a kao ilustraciju toga stanja navodi podatak da su samo termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu i TE Kostolac emitovale u proseku 35 puta više sumpor-dioksida od jedne prosečne termoelektrane u Evropskoj uniji. Ovo je već drugi postupak koji je pokrenut protiv Srbije za samo godinu dana, dok je u januaru prošle godine takođe pokrenut spor zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima.EWB: SRBIJA SVETSKI LIDER U ZAGAĐENJU VAZDUHA Ministarstvo rudarstva i energetike je tada saopštilo da Srbija, odnosno Elektroprivreda Srbije i ostale energetske kompanije u potpunosti postupaju u skladu sa merama koje su predviđene Nacionalnim planom za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija (NERP). "Uprkos tim tvrdnjama, nastupila je još jedna godina prekomernog zagađenja i neodgovornog odnosa srpskih vlasti prema građanima i građankama, te je nova reakcija Energetske zajednice sasvim logična", smatraju u organizaciji NDMBGD. Pored toga što je velika opasnost za zdravlje ljudi u Srbiji, dodaju i da je vazduh lošeg kvaliteta uzrok zagađenja u susednim zemljama. Organizacija podseća i da je Građanski front, čiji su i oni deo, podneo dve krivične prijave protiv bivšeg ministra Gorana Trivana, zbog toga što nije preduzeo zakonske mere za zaštitu životne sredine."Ne iznenađuje nas što se vlast ne bavi zagađenjem kada predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da 'mi ne možemo da budemo zagađeni' i 'O kakvom bre crnom zagađenju pričamo'," ocenjuje NDMBGD.Inicijativa Ne davimo Beograd podseća i da je pokrenula aplikaciju koja prati stanje kvaliteta vazduha, kao i da neprestano upozorava javnost na tvaj problem.Kako se navodi u saopštenju Energetske zajednice, čije je sedište u Beču i čiji je naša zemlja član, najveći izazov za našu zemlju u sprečavanju zagađenja predstavlja poštovanje gornje granice za emisiju sumpor-dioksida.Pored Srbije, prema njihovim rečima, Severna Makedonija suočava se sa problemima maksimalnih koncentracija za sumpor-dioksid i prašinu, dok Bosna i Hercegovina i Kosovo nisu ispunili gornje granice za sva tri zagađivača.

Srbija

Rudnik litijuma planira se i u blizini Valjeva?

Srbija

Država iz budžeta daje 240 miliona Teniskom savezu

Vlada Srbije donela je na poslednjoj održanoj sednici rešenje po kom će 240 miliona dinara iz tekuće bužetske rezerve uplatiti Tensikom savezu Srbije, navodi se u Službenom glasniku.  Sredstva s...

Srbija

Put do posla posle fakulteta: Od volontiranja do partijske knjižice

I pored želje mladih da se školuju i da rade, na tržištu se najbolje snalazi sve više onih koji nemaju znanje, ali imaju partijsku knjižicu, vezu ili su spremni da rade "za džabe". Zbog toga mladi već u toku školovanja veruju da za njihovo zanimanje nema posla, pa su najčešće spremni da rade i van struke, često i na nižim pozicijamaViše od 35.000 ekonomista i više od 12.000 pravnika je u januaru bilo u potrazi za poslom, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. U istom mesecu poslodavci su samo 99 puta tražili ekonomistu koga bi zaposlili, a 52 puta pravnika. U oktobru će, pak, samo beogradski fakulteti za ekonomiju i pravo upisati po više od 1.000 novih studenata.Ove brojke su samo jedan od pokazatelja da su obrazovanje i tržište rada u Srbiji u ozbiljnom raskoraku, odnosno da država ulaže u školovanje kadrova za koje nema posla. Krovna organizacija mladih (KOMS) svake godine objavljuje alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih, u kome ispituje njihove stavove. Generalni sekretar ove organizacije Stefan Đorđević za Novu ekonomiju kaže da su mladi svesni neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada."I sami mladi ljudi su svesni da im školovanje neće biti najznačajnija stavka prilikom nalaženja posla. Imamo situaciju da je čak 20 odsto mladih sigurno još u procesu školovanja da se školuju za nešto za šta ne postoji potreba na tržištu rada."Isti procenat mladih nema stav po ovom pitanju."Ako neko studira nešto i odmah u startu zna da to nije potrebno na tržištu rada, postavlja se pitanje motivacije, perspektive i svega ostalog", objašnjava Đorđević.Dve trećine mladih uopšte ne radi u struci za koju se školovalo"Ljudi koji i nađu posao, uglavnom ga ne nađu u struci za koju su se školovali. To nam je isto jedan snažan indikator da naše tržište rada ima drugačije potrebe od našeg sistema obrazovanja."Međutim, Đorđević objašnjava kako bi pogrešno bilo promeniti obrazovni sistem tako da se on u potpunosti prilagodi i oblikuje prema tržištu rada, jer cilj ne treba da bude isključivo širenje rada i puko obezbeđivanje posla."Ideja je obezbediti posao koji je u skladu sa kadrovima koje imamo i sa perspektivom kadrova koje školujemo. Ako Srbija postane zemlja manuelnih radnika, onda je upitno za šta mi to školujemo mlade ljude. Za šta ih školujemo ako nam ne trebaju pravnici, ekonomisti, doktori…?"NIJE SVAKI POSAO DOSTOJANSTVENSuprotno predrasudama da su mlađe generacije lenje i da ne žele da rade, više od 90 odsto mladih koji završe fakultete spremno je da radi izvan svoje struke, napominje Đorđević.On dodaje da bi se na ovakav korak odlučili isključivo zato da bi dobili posao i da bi zarađivali svoj novac, a ključna stavka prilikom izbora posla jeste visina plate. Ipak, ne treba izgubiti iz vida da nije svaki posao dostojanstven, kaže Đorđević."Posao koji ne nudi mogućnost da se osamostalite, da živite pristojno, da živite od svog rada, da živite na osnovu svog znanja… Posao koji nije takav suštinski mlade ljude tera iz ove zemlje."Nenad Ivović jedan je od mladih koji je iz zemlje otišao u Ameriku gde se prvo školovao, a zatim i zaposlio na Univerzitetu Jejl.Kao neko ko je usko povezan sa akademskim radom, Ivović ocenjuje da je glavna razlika između američkog i srpskog obrazovanja u posvećenosti poslu, ali i u budžetu."Budžet Univerziteta Jejl (koji je privatni univerzitet) meri se u milijardama dolara svake godine. To znači da su sposobni da priušte najbolju opremu za svaku oblast, kao i da dovedu najcenjenije mentore na svetu."Ipak, važno je spomenuti da taj budžet nije "pao sa neba", objašnjava Ivović."Pored donatora, većina novca je skoncentrisana na ulaganje i štednju, a ne na potrošnju i na taj način se budžet svake godine uvećava. Na primer u godini kada sam ja primljen na studije, od 1.500 prijavljenih kandidata iz celog sveta, primljeno je svega 12 pijanista. Katedra za klavir broji svega sedam članova, od čega su dva gostujuća profesora, dekan i prodekan."To, kaže, govori o tome koliko je škola muzike mala, ali veoma koncentrisana na kvalitet rada."Ako već upoređujemo sa Srbijom, meni lično nije jasno kako katedra za klavir na Fakultetu muzičke umetnosti broji 26 čla nova, dok se primi oko dvadeset studenata godišnje. Sve te brojke govore same za sebe."DA L’ JE PLATA IL’ DŽEPARAC?Brojke govore i da trenutno trećina mladih želi da ode iz zemlje, objašnjava Stefan Đorđević, a da kao jedan od najčešćih odgovora navode da bi otišli pre svega zato što ovde ne mogu da žive dostojanstveno i ne mogu da prežive od svog rada. A kada više od polovine mladih ljudi želi da ode iz svoje zemlje, znači da nešto nije kako treba, zaključuje on."Ako završite fakultet i jedno što vam se nudi su privremeni i povremeni poslovi od 30.000 dinara,  jasno je da vi u ovoj zemlji ne možete ni da započnete dostojanstven život. Nije poenta da se mlada osoba školuje i da joj se onda na tržištu rada, ako nema partijske ili porodične veze, nudi plata koja je džeparac."Pre plate u visini džeparca, mladima se najčešće prvo nude neplaćene prakse kako za vreme školovanja, tako i nakon njega. Malo više od petine mladih je u prethodnoj godini učestvovalo u programima stručnih praksi, a više od polovine njih za ovaj rad nije dobilo nikakvu nadoknadu, pokazuju podaci Izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2020. godinu, koje je objavilo Ministarstvo omladine i sporta.To je porast u odnosu na 2019. godinu kada je tek trećina mladih obavljala plaćenu praksu. Sa neplaćenim praksama bitku bije i Evropska unija, pa je tako u oktobru 2020. godine Evropski parlament izglasao rezoluciju u kojoj se između ostalog navodi i da bi zemlje članice trebalo da rade na tome da mladima obezbede kvalitetne i raznovrsne ponude za posao, obuke i stažiranje, a za koje će dobijati i poštenu naknadu.Takođe, parlament je u rezoluciji neplaćeni rad mladih jasno definisao kao "oblik iskorišćavanja mladih i kršenje njihovih prava".ZAŠTO BI RADIO "ZA DŽABE"?Dimitrije Lazarević, ekonomista koji trenutno u Nemačkoj radi kao SAP konsultant, objašnjava da je, kada je nakon završene gimnazije u Beogradu otišao na osnovne studije u Vircburg, želeo da volontira kako bi stekao iskustvo, ali da je u ovoj evropskoj zemlji veoma teško pronaći praksu koja je neplaćena, a i kolege su ga pitale zašto bi radio "za džabe".On takođe dodaje da u Nemačkoj ne postoje studenti koji se finansiraju iz budžeta i oni koji sami plaćaju školarine, već da svaka nemačka pokrajina prema kvotama koje je odredila upisuje studente, a da se oni zatim u potpunosti finansiraju od javnog novca.Svaki student je međutim u obavezi da svakog semestra plaća administrativnu taksu koja košta oko 200 evra, za koju dobija studentsku karticu."Ona služi kao indeks, sa njom možeš da koristiš javni prevoz, menzu, biblioteku, štampanje, skeniranje", objašnjava Lazarević. I u Velikoj Britaniji su fakulteti okrenuti plaćenim praksama, objašnjava Milka Domanović, novinarka koja je nakon osnovnih studija i deset godina rada u struci uz pomoć stipendije britanske vlade završila master studije iz oblasti marketinga i novih tehnologija u Londonu."Na fakultetu recimo studente upoznaju da praksa i volontiranje nije isto, da bi praksa trebalo da bude plaćena, a na fakultetskim stranicama reklamiraju samo plaćene prakse", objašnjava ona.Po pravilu, praktikanti dobijaju minimalnu nacionalnu platu."Verujem da veće kompanije, koje imaju programe praksi i sve rade po procedurama, to i poštuju."Međutim, ona je imala iskustva samo sa manjim sistemima, pa su ponude koje je dobijala pokrivale samo troškove prevoza i eventualno ručka."Na jednom drugom razgovoru su bili veoma zadovoljni, jer bi osim učenja u oblasti marketinga za mene, oni dobili nekoga ko ima skoro 10 godina iskustva u novinarstvu i ko može da primeni neka od tih znanja. Međutim, opet je plata bila prepreka."PRAKTIKANTE ZAŠTITITI ZAKONOMStefan Đorđević objašnjava da je neophodno da se sistem praksi u Srbiji zakonski reguliše."Vrlo je važno da se u tim programima prakse odredi kvalitet i utvrdi standard – da zaista praksa bude mentorisana, da bude plaćena, a ne da bude zloupotreba i besplatan rad, kako se nažalost sada definiše."Jedan od programa koje država trenutno sprovodi jeste "Moja prva plata" u okviru koga su mladi mogli da konkurišu za svoje prvo zaposlenje. U okviru programa uključeno je skoro 8.500 mladih, a najveći broj je već počeo sa radom kod više od 5.000 poslodavaca.Oni su sklopili trojne ugovore – istovremeno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i poslodavcima, a za obavljeni posao će dobijati naknadu od države u visini od 20.000 dinara za one za završenom srednjom školom i 24.000 za visokoobrazovane."Ključno je za program ’Moje prve plate’ da li će biti sproveden monitoring i evaluacija ciljeva i rezultata, da li je bio uključen mentorski program i da na kraju tog procesa pitamo mlade ljude šta je bilo dobro, a šta je bilo loše. Potom bi trebalo da se ovakvi programi učine sistemskim i da se kontinuirano unapređuju kao jedan vid podrške mladima", kaže Đorđević za Novu ekonomiju.ŠKOLA JE DOBRA, ALI GDE JE POSAO?Mladi u Srbiji obrazovnom sistemu daju prosečnu ocenu tri (od 1 do 5), pokazuju podaci KOMS-a, a najčešće zamerke su zastarelost programa, kao i loša realizacija dualnog obrazovanja, za koje inače smatraju da je u osnovi dobra ideja.Ipak, nekada je potrebno naučiti i ono što se više ne koristi, kao bazu za savremene metode. To objašnjava Jelena Miladinović koja je završila Elektrotehnički fakultet u Beogradu."Na fakultetu smo učili programske jezike koji se već dugo ne koriste, ali više kao bazu za ozbiljnije programiranje koje ćemo učiti kasnije." Ona dodaje da joj se čini da je program ETF-a dosta savremeniji od drugih fakulteta u zemlji, ali da je studentima i dalje neophodno usavršavanje i izvan zgrade fakulteta."Nismo imali priliku da se upoznamo sa većinom jezika i alata koji su neophodni za poslove u struci, ali studenti uglavnom samostalno popunjavaju rupe u znanju pohađanjem kurseva ili kroz rad kada se zaposle."Ipak, Milka Domanović ističe kako joj znanje koje je stekla tokom studiranja u Londonu veoma koristi sada, kada se vratila novinarskom radu u Beogradu i to pre svega metodologija istraživanja na kojoj se na univerzitetima u Engleskoj veoma insistira.Značajnu ulogu u usavršavanju igra i dostupnost materijala i mogućnost za proširivanje znanja. Upravo ovu stavku ističe i Milka Domanović. Ona dodaje da je glavna razlika između sistema u Velikoj Britaniji i Srbiji to što vam je tamo dostupna sva potrebna literatura, naučni i drugi časopisi, razne arhive, pristup različitim servisima za statističke podatke i istraživanja."Ta fakultetska šifra mogla je da otvori sve što vam treba za rad. To mi zapravo nedostaje. Ako nečega i nema, fakultet nije kupio ili se nije pretplatio, vi možete tražiti da nabave nešto dodatno i to se zaista dogodi."Mladi u Srbiji, dakle, nemaju velikih problema sa školovanjem i sticanjem znanja, ali im je značajno teže da se svojim znanjem izbore za pristojne zarade, dostojanstven život i stabilne ugovore. Zato, kako i Đorđević zaključuje, nije svaki zaposleni mladi "rešen problem", već bi njegov posao trebalo da mu obezbeđuje pristojan život i uspešno osamostaljivanje. 

Srbija

SAD donirale Srbiji blizu milijardu dolara od 2000. godine

Sjedinjene Američke Države donirale su Srbiji od demokratskih promena 2000. godine do danas blizu milijardu dolara, od čega pola te sume za pravno -politički razvoj Srbije, pokazuje evidencija E-sistema za koordinaciju razvojne pomoći (Isdacon). Američke donacije najviše iznose dostizale su početkom 2000-tih godina kada su premašivale prosečno 65 miliona EUR godišnje. Nakon 2006. godine do danas, iznos donacija je u dva navrata premašivao iznos od 50 miliona EUR i jednom 30 miliona EUR. Ostalih godina su se iznosi kretali oko 10 miliona EUR. Ukupan iznos donacija do 2020. godine iznosi 776.314.656,00 EUR.Od ukupnog iznosa donacija najveći iznosi pripadali su projektima za pravno politički i ekonomski razvoj.Dobra saradnja SAD i Srbije na polju ekonomije i prava ogleda se i kroz strateški cilj Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji da podrži viziju Srbije kao demokratske, prosperitetne zemlje koja napreduje ka evro-atlanskim integracijama. Kako bi pomogao Srbiji da to ostvari, USAID blisko sarađuje sa nevladinim organizacijama i institucijama u Srbiji na značajnim programima u dve ključne oblasti: jačanje demokratije i uprave i podsticanje ekonomskog rasta.USAID podržava brojne programe sa ciljem razvoja demokratske kulture i prakse u Srbiji. Obezbeđuje novčana sredstva i tehničku pomoć za nevladine organizacije širom Srbije kako bi pomogle da građani razumeju i podrže neophodne reforme, dok u isto vreme nadziru rad nacionalne vlade i lokalnih samouprava. Pomoć nezavisnim lokalnim medijima omogućava dostupnost pouzdanih vesti informacija građanima i pomaže da se osigura njihova dugoročna održivost. Podrška demokratskim političkim strankama naglašava potrebu za unutrašnjom stranačkom demokratijom, razvojem politike i komunikacijom sa građanima. Jedan od programa pomaže pravosuđu da upravlja svojim finansijama i da unapredi efikasnost sudova, a istovremeno podržava uspostavljanje kancelarije za budžet i finansije u Narodnoj Skupštini Srbije. Srbija je ostvarila značajan napredak i na polju ekonomskog rasta, radeći na izgradnji pravnog i političkog okvira za ekonomski rast, ali treba preduzeti još važnih koraka ka održivoj stabilnosti. USAID sarađuje sa Vladom, nevladinim organizacijama i ministarstvima SAD na produbljivanju strukturnih reformi i unapređivanju zakonodavnog procesa, pružanju podrške za primenu novih zakona i podsticanju bolje uprave, uključujući i vršenje autoriteta ključnih institucija i njihovu odgovornost pred javnošću. Takođe se puno pažnje posvećuje obrazovanju i informisanju javnosti kako bi se razumele i podržale reforme. Očekuje se da će ovi napori na nacionalnom nivou uticati na veće poverenje investitora u pravila i ponašanje ključnih institucija, što bi uticao na ekonomski rast i investicije u Srbiji. Bolje povezana, pouzdanija i odgovornija uprava takođe bi trebalo da vodi ka većem poverenju domaće javnosti i jačoj podršci za kontinuirani napredak demokratske uprave i ekonomskih reformi.Nije moguće ne primetiti uticaj koji je, kroz razvojne projekte, Amerika imala na razvoj demokratije u Srbiji i podizanju svesti o modernom načinu privređivanja i upravljanja.Zajedno su SAD i EU donirale Srbiji tokom proteklih 20 godina blizu 6 milijarde EUR (EU donirala 4,7 milijardi evra). Od partnerskih zemalja iz EU najviše se, prema veličini donacija, izdvajaju Nemačka sa 368 miliona EUR (2016), Norveška 171 miliona EUR, a tu su i Švedska i Italija sa po 230 miliona EUR.Pored SAD i EU, na listi velikih donatora Srbiji nalaze se i Švajcarska sa 176 miliona EUR i Japan sa 127 miliona EUR. Za donacije iz Rusije ne postoje dostupni podaci jer se ne objavljuju u evidenciji isdacon-a.