Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

RERI: Fabrici guma Linglong nezakonito odobrena državna pomoć

Komisija za kontrolu državne pomoći nezakonito je odobrila državnu pomoć kineskoj kompaniji Shandong Linglong Tire, objavio je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).  Pomoć je, kako se napominje, dodeljena za izgradnju često osporavane fabrike guma u Zrenjaninu u ukupnom iznosu od 83,49 miliona evra.U saopštenju RERI-ja podseća se i da projekat fabrike guma ima procenjenu vrednost od 645 miliona evra.RERI podseća da je pomoć dodeljena 05. juna 2020. godine, kao i da investitor i Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu državnu pomoć koja je odobrena Komisiji za kontrolu državne pomoći. Izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu inače od početka prate kontorverze, a kao njen najglasniji protivnik ističe se organizacija Građanski preokret i ona često ukazuje na štetnost tog projekta.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE I SAD ULICA RERI navodi i da je Komisija za kontrolu državne pomoći propustila da utvrdi indirektnu pomoć iz javnih sredstava koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako se navodi, iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).KINESKA FABRIKA GUMA NIJE OPASNA PO ZDRAVLJE ZRENJANINACA, KAŽE STUDIJA Napominje se i da je u martu 2019. potpisan Ugovor o otuđenju nepokretnosti u javnoj svojini, pa je nešto više od 95 hektara zemljišta preneto neposrednom pogodbom, bez naknade, u vlasništvo firme Linglong International Europe DOO. Ugovor su, kako RERI podseća, potpisali direktori Linglong International Europe DOO i Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.RERI napominje da Zakon o kontroli državne pomoći propisuje da se državna pomoć ne može dodeliti pre nego što Komisija za kontrolu državne pomoći donese rešenje kojim se ocenjuje da je pomoć usklađena sa pravilima o kontroli državne pomoći. "Ostaje nejasno kako to da se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći ovo pitanje našlo nešto više od godinu dana nakon potpisivanja ugovora?", kažu predstavnici RERI-ja.U BANATU I FABRIKA GUMA I SIROVINA ZA GUME U RERI-ju napominju da ni kompanija Linglong ni Ministarstvo privrede nisu prijavili celokupnu pomoć primljenu od države koja se sastoji iz: - pomoći dodeljene kroz dugoročno oslobađanje od poreza na dobit i bescarinski uvoz,- doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, - indirektne državne pomoći koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture.RERI podseća i da se Srbija potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom obavezala da će poštovati propise o zaštiti životne sredine, pre nego što dodeli pomoć za neki projekat.Pored toga, prema njihovim rečima, investitor ne poseduje uslove nadležnog zavoda za zaštitu prirode, iako se na svega dva kilometra od buduće fabrike nalazi rezervat prorode Carska bara, a primenjuje se i praksa ocenjivanja projekta u delovima, ne i u celosti.RERI tvrdi i da ukupna pomoć koju je Linglong dobio od Republike Srbije "izvesno prevazilazi dozvoljeni prag pomoći za velike projekte".Napominje se i da Komisija za kontrolu državne pomoći svoje odobrenje zasniva i na izjavama samih investitora, ali bez analize materijalnih dokaza.GRAĐANSKI PREOKRET POZIVA NA JAVNU RASPRAVU O IZGRADNJI FABRIKE GUMA U ZRENJANINU RERI ukazuje i da se olakim dodeljivanjem državne pomoći, koja zapravo povećava ukupnu profitabilnost projekta koji je već profitabilan, neodgovorno raspolaže državnim novcem, pa  prema njihovom mišljenju dolazi do velikih gubitaka za građane Srbije.Pored Linglonga u Zrenjaninu i japanska fabrika guma Toyo tyers u Inđiji gradi svoje postrojenje za proizvodnju pneumatika i takođe dobija državne subvencije.

Srbija

„Payoneer neće deliti podatke korisnika sa nadležnim organima“

Kompanija za plaćanje Payoneer formira tim u Srbiji koji će se baviti lokalnim pitanjima – među kojima su prvenstveno srpski frilenseri, a prema rečima Nikole Mehandžića, novog direktora poslovnog razvoja za tržište Srbije, kompanija neće deliti sa vlastima informacije o svojim korisnicima, piše portal Netokracija.Payoneer veoma popularan među srpskim frilenserima, od kojih su mnogi zabrinuti da će ova kompanija deliti njihove lične podatke sa nadležnim vlastima.Međutim, kako Mehandžić objašnjava, to neće biti slučaj, već će to biti isključivo obaveza korisnika.„Payoneer srpskim poreskim vlastima ne daje informacije o svojim korisnicima, budući da su oni sami odgovorni da to učine. Kao globalno regulisani provajder plaćanja, podsećamo naše korisnike da su obavezni da sav prihod prijave lokalnim vlastima i da to nije nešto što će Payoneer učiniti u njihovo ime“, naglašava on.Mehandžić kaže da je Srbija među prvih deset „frilens zemalja“ na svetu, pa je samim tim srpsko tržište od velikog značaja za Payoneer.„U 2020. godini procenat frilensera u Srbiji porastao je za više od 20 odsto, a budući da trenutna globalna klima ubrzava trendove rada na daljinu i globalne digitalne ekonomije, očekuje se još veći rast“, ukazuje sagovornik Netokracije.Payoneer u Srbiji sarađuje sa brojnim poslovnim zajednicama, pružaocima usluga, kompanijama za softverske usluge, digitalnim biznisima, firmama za internet prodaju, onima koji se bave izdavanjem kuća za odmor i drugima.„Vidimo ogroman rast u mnogim industrijama – recimo, u Srbiji je onlajn učenje poraslo za više od 300 odsto prošle godine. Sva ova digitalna preduzeća imaju složene potrebe kada je reč o plaćanju, i samim tim mogu imati koristi od kompanije kao što je Payoneer“, kaže novi direktor poslovnog razvoja.Na pitanje da li Payoneer planira da pribavi dozvolu Narodne banke Srbije kao institucija e-novca ili kao banka, Mehandžić kaže da kompanija nema ambicije da posluje kao banka, već je ovde da pruži podršku i osnaži lokalnu infrastrukturu globalnim rešenjima za plaćanja.

Srbija

Devizne rezerve NBS u februaru 13,4 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju februara iznosile 13.422,8 miliona evra, saopštila je Narodna banka Srbije. Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se 134 odsto pokrivenosti novčane mase M1, što predstavlja gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva. Ovaj nivo deviznih rezervi pokriva i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovama) na kraju februara iznosile su 10.992,7 miliona evra.Na kraju februara bruto devizne rezerve bile su za 180,1 milion evra niže nego na kraju prethodnog meseca, što je u celosti rezultata neto razduženja države po osnovu deviznih kredita i devizinih hartija od vrednosti. Vrednost dinara prema evru je od početka godine gotovo nepomenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u februaru neto kupila 55 miliona evra. Posmatrano od početka godine, Narodna banka Srbije je, radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu neto prodala 50 miliona evra.

Srbija

Orao krstaš uginuo nakon trovanja olovom

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je mladi orao krstaš, koji pripada ugroženoj vrsti životinja, uginuo od posledica trovanja olovom, što je utvrđeno laboratorijskom analizom. Mla...

Srbija

Pištaljka: Bus plusu profit, Beogradu manja naplata karata

Grad Beograd uskoro bi trebalo da potpiše novi ugovor o prodaji karata u gradskom prevozu, sa starim partnerom, firmom Apeks solušn tehnolodži koja se sada zove Кentkart, piše portal Pištaljka. U toj firmi, kažu da im se veća naplata karata, jednostavno, ne isplati. Sava Terzić, koji je jedan od suvlasnika firme koja upravlja sistemom Bus plus, kaže da ta firma ostvaruje profit u svom poslovanju, između ostalog i zbog toga što je "oborila broj kontrolora".Terzić objašnjava da je Bus plus najveće prihode od naplate imao pre osam godina, 2013. godine, kada su ostvarivali naplatu od 900 miliona dinara mesečno i kada je u kontroli radilo 700 ljudi. Grad Beograd je ovaj posao pre 10 godina predao privatnoj firmi, sa obrazloženjem da će ona povećati naplatu. Po ugovoru iz 2010. godine, koji upravo ističe pošto je aneksom produženo njegovo važenje, Terzićeva firma dobija 8,53% od ukupne naplate karata, navodi Pištaljka. Trenutno Bus plus posluje sa 280 kontrolora i do korone je imao prosečnu naplatu od 650 miliona dinara mesečno, a da bi naplata bila 900 miliona dinara, kao 2013. godine, potrebno je zaposliti još oko 500 kontrolora. VLASNIK BUS PLUSA I UBUDUĆE NAPLAĆUJE KARTE, ALI POD NOVIM IMENOM Prema pregledu koji je na portalu javnih nabavki objavio grad Beograd, mesečni promet u prodaji karata je od 2017. do 2019. godine bio između 540 miliona i 744 miliona dinara i moglo je da se zaradi najmanje 250 miliona dinara mesečno da je u prevozu bilo oko 700 kontrolora.U međuvremenu menjali su se aneksi ugovora između Apeksa i Grada Beograda, ali naplata karata nije bila bolja i ostalo je nejasno zašto angažovanje novih kontrolora nije išlo na teret vlasnika Bus plus sistema.Sadašnja vlast svojevremeno je kritikovala uvođenje Bus plusa, ali sada namaerava da sa njegovim vlasnicima potpiše ugovor na 13 godina.Ako bi Кentkart odlučio da poboljša naplatu i nekim čudom prešao iznos od 900 miliona dinara mesečno, dobijao bi proviziju od tri odsto na tu dodatnu zaradu, umesto 7,92%. Osim toga, grad je novim tenderom tražio da firma ima minimalno 300 kontrolora, što je prag isplativosti za privatnog partnera. Nacrtom novog ugovora grad je preuzeo i obavezu da uposli dodatne kontrolore, ako želi veći promet karata. Suvlasnik Кentkarta Sava Terzić rekao je da je ta firma u poslednjih godinu dana, ostvarivala mesečni promet od oko 500 miliona dinara i proviziju od oko 41,5 miliona dinara.Ugovor sa vlasnikom Bus plusa je istekao u septembru prošle godine, ali se saradnja grada i Apeksa nastavila i trajaće dok se ne proglasi pobednik novog tendera za pružanje usluge naplate karata. 

Srbija

CINS: Filter na cementari u Beočinu neće smanjiti aero-zagađenje

Iako je cementara Lafarž u Beočinu najavila da će ugraditi filter za prašinu koju ispušta, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) piše da to ipak neće rešiti problem lošeg kvaliteta vazduha u tom mestu. Napominje se da zagađenje vazduha prati i nepropisno spaljivanje otpada koji se u cementari koristi kao gorivo u proizvodnji.Od iseljavanja najugroženijih stanovnika koji žive blizu cementare u Beočinu se, kako se navodi odustalo, iako se na samo pedesetak metara od kapije Lafarža (Lafarge) nalazi naselje Kolonije, nije izgrađen ni zaštitni pojas oko fabrike, a opština planira i da u njen krug premestiti dečji vrtić."Povremeno se oseti miris paljenja određenih derivata, guma, smeća. Spaljivali su svašta i jednostavno oseti se smrad, guma često. Oseti se intenzivno u neposrednoj blizini škole", kaže jedan od stanovnika koji je želeo da ostane anoniman.Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji, a 2006. godine u zvaničnim izveštajima takođe se pominje njen negativan uticaj na životnu sredinu. Cementare su inače među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2), sumpor-dioksida (SO2) i azotniih oksida (NOx/NO2), veoma štetnim gasovima.Ipak, na mernim stanicama u Beočinu beleži se emisija PM čestica po čijoj je emisiji Lafarž 2019. godine bio na 14-om mestu u Srbiji, a CINS dodaje da je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48 dana.U cementari Lafarge odgovaraju da su preduzeli sve mere zaštite i tvrde da je kvalitet vazduha u Beočinu najlošiji u zimskom periodu kada fabrika ne radi.Lafarge je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu, ali je u odgovoru CINS-u cementara potvrdila da se neće smanjiti drugih štetnih materija.NAUČNIK IZ SRBIJE DOBIO "MARIJU KIRI" ZA BETON KOJI ŠTITI ŽIVOTNU SREDINU INSPEKCIJA: LOŠE RUKUOVANJE OTPADOMIako je u cementari Titan u Kosjeriću zabranjeno korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva, Lafarge, kako se navodi, ima tu dozvolu.Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, potvrdio je da jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćavanja.On je objasnio i da se komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije, ponovnom upotrebom ili reciklažom.Takođe, Lafarge kako piše CINS kao gorivo koristi petrol koks, koji se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama, dok slovenački Titan u Kosjeriću tu dozvolu nije dobio, ni nakon upućenih žalbi na prethodnu odluku.Pokrajinski organi su prilikom kontrole 2019. utvrdili da je Lafarge primio i koristio 963 tona opasnog otpada kao alternativno gorivo, mimo važećih pravila, kao i da su od određenih preduzeća preuzimali gumeni granulat, bez dokumenta o kretanju otpada. Navodi se i da u 2016. godini fabrika nije vodila svu zakonom propisanu dokumentaciju za gumeni granulat, koji je spaljivala i skladištila na mestu koje nije bilo za to predviđeno.KOMERCIJALIZUJE S EIZDVAJANJE UGLJENIKA KAO JEDINO REŠENJE ZA SPAS PLANETE SARADNJA CEMENTARE I LOKALNE VLASTIIz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave i dodaju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.Saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini, pa se navodi i  suma od 3,5 miliona evra koja je ona uložila u opštinu od 2002. do 2011. godine, a nakon toga najavljivana je i investicija od 2,05 miliona evra. Krajem 2017. fabrika je obećala još 200.000 evra, pomogla je i izgradnjom sportskog centra, učestvovala i u nabavci medicinske opreme za lokalni Dom zdravlja.Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, od opštine je stigao odgovor da za tim nije bilo potrebe, dok na ostala pitanja, kako se navodi, opština nema odgovora.

Srbija

Beograd dodelio ugovor za izgradnju vodovoda u Ritopeku

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda dodelila je ugovor za prvi deo izgradnje vodovne mreže u naselju Ritopek. U okviru ove faze trebalo bi da bude izgrađeno ukupno 7.470 metara vodovodne mreže, kao i rezervoar sa crpnom stanicom i prekidna komora. Radovi bi trebalo da traju sedam meseci i da koštaju 1,45 miliona evra, navodi se u odluci o dodeli ugovora. U Planu razvoja vodovodnog i kanalizacionog sistema opštine Grocka 2016-2025, kojoj pripada i Ritopek, ovo mesto je označeno kao jedno od prioritetnih naselja kada je u pitanju izgradnja vodovoda. U Ritopeku je planirano da se ukupno izgradi 18 km mreže za vodosnabdevanje, a to bi, kako je ranije objasnio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, trebalo da se realizuje u okviru dve faze. U konkursnoj dokumentaciji  za izgradnju prve faze ističe se da Ritopek broji oko 4.000 stanovnika, a da se svi oni sada snabdevaju vodom iz sopstvenih bunara.Posao izgradnje prvog dela vodovoda je dobila grupa izvođača. Za geodedske radove će biti zadužena firma AB & CO iz Novog Sada, za elektro radove Elecom sistem, za zemljane i arhitektonske radove Lotex group iz Beograda, za hidrotehničke Instel-inženjering iz Novog Sada, za zemljane Vlado Baumaschinen iz Surčina, za građevinske Ebc S New Construction Technology, a za elektro-energetske i mašinske radove beogradski ogranak firme Ferrmont.

Srbija

Prosečna plata programera 1.225 evra

Prosečna mesečna neto plata programera u Srbiji je 1.225 evra a najveća 7.500 koliko je plaćena pozicija softver inženjera u Beogradu, pokazuju podaci sajta za zapošljavanje IT kandidata Helloworld, piše Politika.Specijalizovani sajt za zapošljavanje IT kandidata do ovih podataka došao je preko 1.000 upisa plata od strane kandidata, navodi se u saopštenju Helloworld-a.Plate u IT industriji najviše zavise od godina relevantnog iskustva pa prosečna zarada senior programera iznosi 1.724 evra, medior programeri zarađuju 1.144 evra a juniori 736 evra.„Iako senior programeri spadaju u grupu zanimanja koja su u deficitu, najviše raspisanih oglasa u 2020. je bilo za medior programere - čak 65 odsto od ukupno raspisanih IT oglasa za posao”.Na visinu zarade utiče i tehnologija kojom rade programeri, a po tom kriterijumu najplaćeniji u IT industriji su Technical Lead sa prosečnom platom od 2.520 evra i Delivery Manager sa prosekom od 2.300 evra.Poslodavci su prošle godine najviše tražili programere sa poznavanjem Javaskripta, Jave, NET-a, PHP-a, Pajtona, kao i C# i C++.U proseku najbolje plaćen IT centar u Srbiji je Beograd sa prosekom od 1.664 evra, sledi Niš sa 1.229 evra, Kragujevac gde je prosečna plata 1.196 evra, Novi Sad sa platom od 1.104 evra i Subotica gde je prosek 831 evra.Pored beogradskog softver inženjera sa platom od 7.500 evra, u Nišu je najplaćeniji Technical Lead sa platom od 3.500 evra, najplaćeniji IT novosađani su na pozicijama softver developera i IT menadžera sa platama po 3.000 evra, u Kragujevcu je to Chief Technology Officer koji je plaćen 2.888 evra, dok je u Subotici najbolje plaćen Software Architect sa 1.700 evra.

Srbija

Ne davimo Beograd: Milenijum tim planira da gradi i na Zvezdari

Usvajanjem novog urbanističkog plana, Grad Beograd omogućava rušenje Instituta Goša na Zvezdari, koji je u vlasništvu firme Milenijum tim, saopštila je organizacija Ne davimo Beograd. Napominje se da je krajnji cilj toga izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa od strane Milenijum tima, preduzeća koje već izvodi radove na kompleksu Beograd na vodi."Scenario je prepoznatljiv, Milenijum tim je kao jedini ponuđač kupio ovaj institut da bi ga navodno učinio efikasnijim, ali odmah nakon isteka dvogodišnje obaveze čuvanja delatnosti preduzeća, kreću u ostvarivanje svoje prave namere", kažu u organizaciji Ne davimo Beograd. Grad Beograd je objavio javni uvid u nacrt plana detaljne regulacije područja između ulica: Preševske, Batutove i Milana Rakića i granice kompleksa Osnovne škole Veljko Dugošević.Kako se napominje, ali i jasno vidi u dokumentima koji su stavljeni na javni uvod, reč je o kompleksu razvojno-istraživačkog Instituta Goša na Zvezdari. Ovim planom, kako navode u Ne davimo Beograd, umesto zgrade Instituta Goša, predviđena je izgradnja velikog stambeno-poslovnog kompleksa od ukupno 22.389 kvadrata."Podsećamo da je ovaj Institut država je krajem 2018. godine prodala firmi Millenijum tim po početnoj ceni od 970.125 evra.  Na ovom tenderu Milenijum tim je bio jedini ponuđač", kažu u NDMBGD. Dodaju da je izrada plana regulacije tog područja krenula malo posle isteka roka od dve godine.On je po ugovoru o privatizaciji Instituta Goša bio obavezan period u kome ne sme da se menja delatnost tog preduzeća, niti da se dalje raspolagati njegovom imovinom.Foto: Screenshot/ GoogleMaps/ Podru[je obuhvaćeno planom regulacijeŠTA PIŠE U PLANU DETALJNE REGULACIJE?"Predmetno područje planirano je za zonu Mešoviti gradski centri, više spratnosti", navodi se u planu regulacije koji je objavljen na sajtu Grada Beograda.Budući da se u okolini nalazi nekoliko prioritetnih raskrsnica, navodi se i da je obaveza investitora da koliski izlaz iz budućeg kompleksa izgradi na 20 metara udaljenosti od njih."Batutova ulica je planirana kao dvosmerna ulica sa po dve trake po smeru, ukupne širine kolovoza 12 m (metara) i obostranim trotoarima širine dva metra", stoji u tekstu plana.Dodaje se da je ulica Milana Rakića planirana kao dvosmerna ulica nešto manje širine kolovoza od Batutove, u iznosu od sedam metara."Minimalni procenat slobodnih i zelenih površina na nivou građevinske parcele je 40%", naglašeno je u tekstu dokumenta koji je objavio Grad Beograd.Sa druge strane, kako se objašnjava, minimalni procenat zelenih površina u direktnom kontaktu sa tlom, bez podzemnih objekata ili delova podzemnih objekata na nivou građevinske parcele iznosi 10%.Zbog svih navedenih činjenica, može i da se postavi pitanje da li će se seći drveće koje se nalazi na pomenutoj parceli, budući da je takva praksa u Beogradu već odavno zastupljena.

Srbija

SBB predstavlja inovaciju u bezbednosti interneta

SBB kompanija danas je predstavila EON Connect, novu inovativnu uslugu koja omogućava potpunu kontrolu i upravljanje kućnim internetom. Ovu aplikaciju koja postaje saveznik deci, ali i roditeljima u bezbednom korišćenju interneta razvili su stručnjaci United Clouda, razvojnog i inovativnog centra United Grupe, u okviru koje posluje i SBB.SBB korisnici brzo i lako, putem mobilnog telefona ili tableta mogu da upravljaju svojom WiFi i LAN mrežom, kao i povezanim uređajima bilo kada i bilo gde.EON Connect uz bezbednosnu i roditeljsku kontrolu omogućava zaštitu najmlađih na kućnom internetu. Roditelji mogu deci da ograniče pristup društvenim mrežama ili određenim kategorijama sadržaja koje smatraju neprikladnim, podese vreme za spavanje ili pauziraju internet u određenom delu dana na nekom od uređaja ili profila.Samo jednim klikom korisnici mogu da optimizuju svoj WiFi i tako obezbede najbolje performanse interneta u svom domu. Uz EON Connect u svakom trenutku mogu da vide ko je trenutno povezan na kućni internet i kreiraju WiFi mrežu za goste.  Aplikacija omogućava kreiranje ličnih profila, upravljanje i određivanje pravila povezanim uređajima. EON Connect sprečava krađu poverljivih podataka i pruža zaštititu uređaja od sumnjivih programa i štetnih sadržaja.EON Connect je dostupan svim SBB korisnicima koji imaju UBEE EVW32C i Technicolor CGA2121 modeme i registruju se podacima sa Moj SBB naloga. Postojeći korisnici koji nemaju jedan od ova dva tipa modema, dobijaju ih bez nadoknade ukoliko pređu na EON Full ili EON Premium pakete, kao i novi korisnici koji se opredele za EON Full i EON Premium pakete koji sadrže internet, televiziju i telefoniju. EON Connect aplikaciju moguće je preuzeti na iOS, Android i Huawei uređaju. „EON Connect je još jedan primer inovativnih proizvoda i usluga koji je razvio tim United Clouda. Rezultat saradnje timova United Grupe je ova revolucionarna usluga, koja još jednom potvrđuje da smo i lider i pokretačka snaga u svojoj industriji.“ rekao je izvršni direktor United Clouda Srđan Đurđević.EON Connect kreirao je United Cloud koji je takođe razvio nagrađivanu EON TV platformu. United Cloud je vodeći centar za istraživanje i razvoj u regionu i čini ga više od 200 vrhunskih stručnjaka, inženjera, programera i inovatora, kao i UX/UI dizajnera koji rade u pet centara u tri države.Kao jedan od vodećih i omiljeni internet provajder među mladima u Srbiji, SBB je do sada uvek prvi uvodio inovacije u internetu, kao i televiziji kod nas, ulažući u vrhunske tehnologije kako bi korisnicima obezbedili najbolje inovativne usluge. 

Srbija

Ugovor sa Vansijem ipak ograničava broj putnika na niškom aerodromu?

Prilikom posete Nišu, ministar saobraćaja i građevine Tomislav Momirović praktično je potvrdio spekulacije da je ugovor sa koncesionarom beogradskog aerodroma, francuskom kompanijom Vansi, ograničio broj putnika na niškom Aerodromu Konstantin Veliki, javile su Južne vesti. Pored toga postavlja se i pitanje da li je taj ugovor ograničio i razvoj ostalih aerodroma u Srbiji.Beogradski aerodrom je pre nekoliko godina dat pod koncesiju francuskoj kompaniji Vansi, a nedugo nakon toga država je od lokalne samouprave preuzela niški aerodrom.Pored Niša i Beograda od gradova u Srbiji, veći putnički aerodrom ima i Kraljevo, ali on još nije zaživeo, iako je najavljivano da će se i na njemu uspostaviti letovi za putnike."Mi prema ugovoru sa Vansijem imamo mogućnost da ovde prometujemo milion putnika. Možemo i više, ali onda moramo da uđemo u neke drugačije aranžmane i pregovore sa Vansijem", rekao je ministar saobraćaja Tomislav Momirović.Ministar je dodao i da niški aerodrom predstavlja strateški cilj naše zemlje, kao i da će se u budućnosti razvijati.Momirović je time, kako se navodi, praktično potvrdio spekulacije da niška vazdušna luka nije mogla, niti će moći samostalno da se razvija bez kontrole broja putnika, kako se ne bi naštetio ugovor koji je sklopljen za koncesiju beogradskog aerodroma.Momirović nije konkretno odgovorio ni da li će država obelodaniti i ostale klauzule ugovora sa Vansijem, ali je objasnio da velike investicije koje se spremaju za niški aerodrom u naredne 2 godine, dovoljno govore koliko je on važan državi.Momirović tvrdi i da je za državu ključno da ne centralizuje avio-saobraćaj, pa su prema njegovim rečima pokrenute velike investicije, sa namerom da se ne ulazi u to da se poremeti odnos sa Vansijem. "Niš kao strateško opredeljnje i Beograd će biti nosioci razvoja avio-saobraćaja", rekao je Momirović.Dodao je i da je saradnja sa Vansijem bila dobar potez, jer on dosta ulaže u razvoj beogradskog aerodroma, a 700 miliona evra, koliko je koncesionar platio državi za njegov zakup, kako ocenjuje, puno su pomogla u prevazilaženju ekonomsko-pandemijske krize.BEOGRADSKI AERODROM POVEĆAVA ENERGETSKU EFIKASNOST O LIMITU PUTNIKA U NIŠU SE GOVORI JOŠ OD 2018. GODINEO limitu od milion putnika na godišnjem nivou za male aerodrome prvi  je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Međutim, nikada se nije saznalo da li je to zaista i bio jedan od uslova da Vansi uzme pod koncesiju Aerodrom Nikola Tesla u Surčinu.Bilo je više obećanja i bivše ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović da će ugovor o koncesiji biti objavljen i javan, ali to se do danas nije desilo.Ostale su samo sumnje da je država baš zbog klauzule o ograničavanju rešila da preuzme nišku vazdušnu luku iz nadležnosti lokalne samouprave kako bi kontrolisala njen razvoj. Ipak, nakon svih spekulacija otišlo se i korak dalje, pa je Gradsko veće Niša odlučilo je da aerodrom pokloni državi, a to su kasnije podržali i odbornici niške Skupštine. Država je i zvanično preuzela niški aerodrom 9. avgusta 2018. a zvanično objašnjenje je bio da je gradsko rukovodstvo, na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom, to tražilo.Za Aerodrom Konstantin Veliki u Nišu, najbolja je bila 2019. godina, kada je kroz njega prošlo 420.000 putnika. 

Srbija

ICT Hub Venture investirao 50.000 evra u platformu za automatizaciju dostave

Bitebell, beogradska platforma za automatizaciju dostave, dobila je prvi krug investicija od strane investicionog fonda za startape u ranoj fazi razvoja ICT Hub Venture.Ovo je prvi krug investicija (pre-seed) od 50.000 evra, a investicije ovog obima se uglavnom kreću u zamenu za 5-15 odsto vlasničkog udela u kompaniji. Ovaj startap je pored ove investicije, rezervisao i mini grant Inovacionog fonda, piše Startit.Startap Bitebell osnovan je u decembru 2020. godine i predstavlja pretplatničku usluga koja omogućava integraciju nezavisnih dostavljačkih usluga kao što su Glovo i Wolt, nezavisnih kurira i prodajnih sistema (POS) restorana na jednom mestu. Zahvaljujući toj SaaS platformi koja je upravo dobila prvu investiciju zaposleni u restoranima više ne moraju da nadziru različite uređaje i ručno unose podatke svake porudžbine u svoje sisteme prodaje.Ova tehnologija, dakle, restoranima omogućava da optimizuju dostavu hrane tako što pojednostavljuje obradu porudžbina, kako putem direktnih, tako i putem nezavisnih kanala – zahvaljujući automatskoj, dvosmernoj razmeni podataka sa POS sistemima, kao i obimnim mrežama nezavisnih partnera za dostavu koji su spremni da prihvate dolazeće porudžbine.Miloš Matić, investicioni menadžer ICT Hub-a, je izjavio da je ICT Hub Venture ponosan na partnerstvo sa Bitebell timom i da je plan da se osvoji južna, istočna, i centralna Evropa u naredne dve godine, piše Netokracija.

Srbija

Frilenseri će učestvovati u izradi zakona ako država odustane od naplate poreza

Udruženje radnika na internetu (URI), koje zastupa frilensere, saopštilo je da ih je ministarstvo rada pozvalo u radnu grupu za izradu novog zakona koji bi defnisao njihov način rada. Kažu da je izrada takvog zakona veoma važna, ali da će se odazvati tom pozivu tek onda kada država odustane od namere da ih oporezuje unazad."Jedan od naših zahteva koji smo uputili Vladi Republike Srbije bio je da se naš zakonski položaj reguliše na pravedan način koji odgovara našem obliku rada i prihodovanja", stoji u saopštenju URI-ja. Oni podsećaju da su još 10. novembra prošle godine predali svoje zahteve Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija, kao i da je njihov osnovni zahtev i tada bio da se poreska kontrola njihovih prihoda ne vrši unazad.Prema njihovim rečima, poresku kontrolu radnika na internetu, odnosno frilensera, ne bi trebalo vršiti sve dok se ne uredi zakonski status te kategorije radnika i sve dok se ne usvoji odgovarajući poreski model za njih."Jasno i glasno smo im rekli i mnogo puta ponovili, da taj navodni dug (za porez) nije nastao našom krivicom, već greškama Poreske uprave", kažu u Udruženju radnika na internetu. Naglašavaju da čvrsto stoje u nameri da učestvuju u izradi zakona koji će im omogućiti da postanu jednaki sa drugim građanima, u pravima i u obavezama prema državi."PROTIV PREDOGA VLADE IZJASNOLO SE 98,8 ODSTO FRILENSERA" "Mi ostajemo u našoj zemlji i važno je da se naš zakonski status reši. Bez zakona mi nemamo nikakve garancije ni zaštitu. Zbog loših zakona se nalazimo u situaciji gde nam prete otimanjem svega što smo do sada zaradili", kažu u Udruženju radnika na internetu. URI podseća da su pregovori sa Vladom Republike Srbije zbog namere države da im retroaktivno naplati porez počeli 15. januara, nakon uličnih protesta koje su organizovali.Pregovori su trajali tri nedelje, a okončani predlogom vlade koji je URI odbio, sa obrazloženjem da je apsolutno neprihvatljiv.Prema njihovim rečima, taj predlog ih tera u dužničko ropstvo u narednih deset godina, a možda, kako ocenjuju i tokom mnogo dužeg perioda.

Srbija

Žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji

Od ukupnog broja nepokretnosti u Srbiji, u svega 25,6 odsto isključive vlasnice su žene, navodi se u saopštenju organizacije Mreže SOS Vojvodina.Prema podacima Republičkog geodedskog zavoda, 0,3 odsto nepokretnosti je zajednička svojina, dok su u 12,8 odsto žena suvlasnice, u slučaju kada postoji vlasništvo dva ili više lica na istoj nepokretnosti.Od ukupne imovine koja je stečena kupoprodajom, žene poseduju 43,7 odsto nekretnina. Žene su vlasnice 40,4 odsto nepokretnosti koje su stečene naledstvom, dok su žene vlasnice 36,3 nekretnina koje su stečene poklonom.U saopštenju se ističe da iako zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce, običajne patrijarhalne norme, obrasci nasleđivanja koji i dalje često idu u korist muških naslednika, a da uopšteno slabiji ekonomski položaj žena (usled niže zaposlenosti, nižih zarada) dovode do toga da muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.

Srbija

Koliko vredi „usmeni ugovor“ sa poslodavcem?

Uredništvo portala Radnik.rs saopštilo je da je dobilo prijave nekoliko radnika koji su im se požali da mesecima rade na sezonskim poslovima, bez ugovora i bilo kakvog obračuna satnice. Nakon provere, inspekcija je utvrdila da ti sezonci ipak imaju ugovor sa svojim poslodavcem, ali ne pisani, već usmeni koji je od nedavno omogućen zakonom.Usmeni ugovor sa poslodavcem o radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kako se navodi, moguće je sklopiti na osnovu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.Ovaj zakon je usvojen 2018. godine, a uskoro se očekuje usvajanje njegovih izmena, radi poboljšanja stanja u slučajevima rada na crno, kako tvrde nadležni.Ministarstvo za rad najavilo je još tokom februara da će ovaj oblik pojednostavljenog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi biti proširen i na oblast građevinarstva, turizma, ugostiteljstva, kao i pomoći u kući.U prijavi portalu Radnik.rs, jedna radnica obratila se anonimno i rekla da je zajedno sa ostalim kolegama angažovana po sistemu "dan za dan""Za dane koje radimo, prijavljeni smo, a kad ne radimo nismo. Radimo preko agencije, a ove godine nismo potpisali ugovore", navodi se u anonimnoj prijavi portalu Radnik.rs.Ona objasnila i da je veliki broj sezonskih radnika angažovan na taj način u hladnjači koja pripada kompaniji Delta agrar, kao i da je satnica bila 185 dinara, pa su je kasnije povećali 195 dinara."Od tad su počeli da skidaju sate (smanjuju naknadu) za svaku sitnicu", dodaje se u tekstu prijave.Ona takođe navodi da kao sezonski radnik nema zdravstveno osiguranje.U odgovoru Inspekcije rada koje je na zahtev portala Radnik.rs stiglo tokom februara navodi se da se u pomenutom slučaju, sve odvija u skladu sa posebnim propisima.U inspekciji kažu i da su vršili kontrolu prijava radnika po slučajnom uzorku, kao i da su svi kontrolisani ljudi bili prijavljeni u skladu sa propisima, dok iz Delta agrara nisu odgovorili na pitanja koja im je u vezi sa ovm slučajem poslao Radnik.rs.RADNICI NAJSKUPLJE PLATILI CENU PANDEMIJE ŠTA JOŠ KAŽE ZAKON?U Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, kako se navodi, piše da je sezonski radnik svojim stupanjem na rad prihvatio uslove rada i to u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva.Ranije je podneto i više primedbi na njegov nacrt jer je predviđao i da radnici mogu da imaju neograničeno radno vreme, a nije bilo predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor označen obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovoraju usmeno.Nakon tih primedbi, neki od prigovora su usvojeni, pa sezonci imaju pravo na pola sata pauze za rad od osam sati, propisano je da radno vreme traje 12 sati dnevno, a usvojen je i predlog da se predvidi kazna za poslodavce koji odrede radno vreme radniku duže od 12 časova dnevno, a ne predvide pauzu tokom rada.Zakon predvđa obavezu da je poslodavac dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu sa podacima o poslodavcu i uslovima rada, ali najkasnije u roku od dva meseca od početka rada.To je ocenjenom kao neefikasno, pa je bilo predloženo da se takva potvrda izda najkasnije za pet dana.Napominje se i da zakon garantuje zdravstveno osiguranje samo u slučaju povrede na radu, kao i u slučaju profesionalne bolesti, dok je predviđeno i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u skladu sa zakonom koji to propisuje.U obrazloženju novog zakona o felksibilnijom oblicima rada, pisalo je i će se takav način angažovanja radnika olakšati primenom posebne elektronske platforme za prijavu radnika, bez odlaska na šalter.Platforma je inače donacija NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj) i GIZ-a (Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju).Prema rečima ministarke rada Darija Kisić Tepavčević, Nacrt novog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika je u završnoj fazi.Ona je objasnila da će odredbe zakona o angažovanju sezonaca biti proširene na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i pomoć u kući, kao i da je na osnovu tog zakona 27 hiljada radnika iz oblasti poljoprivrede legalno prijavljeno.Ipak, izmene ovog zakona naišle su i na primedbe sindikata koje su se odnosile na nameru da se takav oblik radnog angažovanja prošiti na više oblasti.

Srbija

Zašto je važno da kompanije rade na unapređenju rodne ravnopravnosti?

Žene širom sveta se i dalje suočavaju sa ograničenjima kad su u pitanju njihove ekonomske prilike, a pandemija je stvorila nove izazove za njihovo zdravlje, bezbednost i ekonomsku sigurnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke „Žene, biznis i zakon 2021“. U izveštaju se ističe potreba unapređenja ekonomske inkluzije žena, kao i da je roditeljstvo oblast u kojoj ima najviše prostora za poboljšanje.To podrazumeva i plaćeno porodiljsko i roditeljsko odsustvo, dostupno u svega 44 od 190 zemalja obrađenih u izveštaju. U pet evropskih zemalja, zakonima i dalje nije propisano da muškarci i žene treba da budu jednako plaćeni za iste poslove, dodaje se u izveštaju, u kom se i navodi da je za postizanje jednakosti polova kroz zakone potreban zajednički napor vlada, civilnog društva i međunarodnih organizacija.Kakva je situacija u našoj zemlji? Republički zavod za statistiku je krajem januara u publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ objavio da se žene teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju zaradu od muškaraca. U Srbiji je zaposleno 360.000 više muškaraca nego žena, a njihove prosečne zarade su gotovo devet odsto veće. U nadležnim institucijama ističu da se mlade žene često žale na nemogućnost zapošljavanja, jer poslodavci najpre razmišljaju o tome da će one u nekom trenutku otići na porodiljsko odsustvo.Kakva je uloga kompanija kad je reč o rodnoj ravnopravnosti?Međutim, osim iznad navedene uloge civilnog društva i institucija, vrlo je važna i uloga kompanija i privrede u poštovanju i unapređenju rodne ravnopravnosti, kako u smislu zapošljavanja i odnosa prema zaposlenim, tako i kroz poslovne aktivnosti. Kad je reč o zapošljavanju, važno je da ovaj proces, ali i dalje napredovanje zaposlenih protiču bez rodne i bilo koje druge diskriminacije, kao i da zarade ne zavise od pola zaposlenih.Kompanije širom sveta svoju privrženost rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena na radnom mestu, tržištu i u zajednici iskazuju i potpisivanjem i poštovanjem Principa Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, koji kao prva globalna inicijativa te vrste značajan fokus stavljaju na jednake mogućnosti za žene i muškarce. Erste Banka već dugi niz godina sprovodi mere čiji je cilj poboljšanje rodne ravnopravnosti, kao i svesti i znanja o ovoj temi među zaposlenima, a 2012. je bila u našoj zemlji jedna od prvih potpisnica ovih principa. Između ostalog, oni podrazumevaju podršku trudnicama i ženama koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva, kao i dostupnost usluga za negu deteta i izdržavano lice. U poslednjih osam godina, stopa povrataka na posao posle porodiljskog u Erste Banci je 100 odsto, kao i stopa zadržavanja na radnom mestu 12 meseci po povratku na rad. Zaposlene imaju pravo na posebnu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta, kao razliku između iznosa naknade zarade koje isplaćuje država i poslednje zarade zaposlene pre početka odsustva. Za preduzeća može biti značajan podatak i da, osim važnosti nediskriminacije na radnom mestu, pojedina svetska istraživanja pokazuju i da kompanije sa većom raznolikošću među zaposlenima donose bolje odluke za svoje poslovanje. Ukratko, mnogo toga govori u prilog veće potrebe poštovanja rodne ravnopravnosti.Kako poslovanjem podsticati rodnu ravnopravnost?Osim politikama koje se tiču odgovornosti prema zaposlenim, kompanije rodnu ravnopravnost mogu podsticati i u okviru svog poslovanja. Erste Banka je tako u svojim društveno odgovornim aktivnostima usmerena na podršku inicijativama osnaživanja žena i devojaka, i na razne načine podržava i promoviše žensko preduzetništvo. Prošle godine je pružila promotivnu podršku privredi sa značajnim fokusom na preduzetnice. Kroz program socijalnog bankarstva „Korak po korak“, namenjen startapima, socijalnim preduzećima i organizacijama civilnog društva, podršku su dobile i preduzetnica Desanka Marinković, koja se nakon dugogodišnjeg iskustva uslužnog čišćenja objekata odlučila da pokrene svoju firmu u ovoj delatnosti, kao i inženjerke arhitekture Sofija Milovanović i Danijela Savkić, koje uspešno vode poslastičarnicu „Šuma“, malu zanatsku proizvodnju kolača, peciva i sokova. Da li se one susreću sa diskriminacijom i koliko je važna rodna ravnopravnost u njihovom poslovanju?„Nemam puno loših poslovnih iskustava zbog toga što sam žena, preduzetnica. Međutim, mislim da je u pojedinim situacijama bio prisutan manjak poverenja u žene kao one koje vode posao, ukoliko ne postoji preporuka ili dobro pređašnje iskustvo. Na našim prostorima je uvreženo da se od žene očekuje da kao majka preuzme značajne dužnosti, i onda se računa s tim da će manje moći da se posveti poslu. No, svakako je situacija bolja nego pre 10 godina", navodi Desanka Marinković.„Sopstveni posao smo započele, između ostalog, i da bismo mogle da biramo ljude kojima smo okružene. Zbog toga što pažljivo biramo saradnike, tako da ljude ne posmatraju kroz pol ili opredeljenja, nismo naišle na taj vid diskriminacije. S druge strane, privatna iskustva su ponekad drugačija – kada, na primer, imam majstore u kući, uglavnom se obraćaju muškarcu, dok ih ne uputi na mene i kaže da sam arhitekta", ističe Sofija Milovanović.Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da iako postoji boljitak, pred našem, a i društvima širom sveta predstoji još koraka ka punoj ravnopravnosti polova. Zato je i važno da svi zajedno, uključujući i biznis sektor, uložimo napore u cilju poboljšanja u ovoj oblasti.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.